1 reply to this topic

[iPhuck10]

Beograd - Prvi opštinski sud u Beogradu naložio je Republici Srbiji da izbeglici iz Hrvatske i žrtvi prinudne mobilizacije, Dušanu Gajiću, isplati iznos od ukupno 950.000 dinara na ime naknade nematerijalne š tete, zbog odgovornosti MUP-a Republike Srbije za nezakonito lišavanje slobode i prinudno odvođenje na ratom zahvaćenu teritoriju, u Bosnu i Hercegovinu, 1995. godine.

Dušan Gajić izbegao je sa porodicom u Srbiju 1995. godine, nakon akcije hrvatske vojske »Oluja«. Dvojica policajaca MUP-a Republike Srbije , 20. septembra 1995. godine, našli su Gajića, kako kopa raku na groblju u vojvođanskom mestu Banatska Dubica, u opštini Sečanj. Policajci su ga ugurali u auto, ne dozvolivši mu da ode kući da se presvuče. Nakon što su ga u SUP-u Sečanj zadržali nekoliko sati, odveli su ga u SUP Zrenjanin, odakle je sa drugim prinudno mobilisanim izbeglicama autobusom prebačen preko granice do sabirnog centra u Janju kod Bjeljine, u Republici Srpskoj. Pošto je odbio da se prijavi kao dobrovoljac, Gajić je sutradan sa grupom ljudi peške krenuo ka Bjeljini, gde ih je zadržao kordon policije. Uz upotrebu sile i pucanje u vazduh, policija ih je primorala da uđu u autobuse, koji su tu stigli nakon nekoliko sati. Policija je prevezla izbeglice do kampa Manjača, gde ih je predala Arkanovim »Tigrovima«. Izbeglice, među kojima i Dušan Gajić, su provele šest dana u Manjači, gde su bili izloženi psihičkom i fizičkom mučenju zbog navodne izdaje Republike Srpske Krajine, »dezerterstva« i »kukavičluka«. Posebno su bili podvrgnuti vređanju, batinanju pendrecima, šišanju do glave, vezivanju i kačenju za jarbol i pucanju u noge. Sedmog dana u kamp »Manjača« je došla Vojska Republike Srpske. Izbeglicama su podelili uniforme i oružje, a potom ih autobusima odvezli na prvu liniju fronta u mestu Bunarevo, gde su proveli oko dve nedelje. Nakon dana odmora, Gajić je ponovo upućen na front, gde je 10. oktobra 1995. godine, u rejonu kasarne »Kola« kod Mrkonjić Grada, teško ranjen u glavu nakon eksplozije granate. Prvu pomoć Gajić je dobio u banjalučkoj bolnici, odakle je prebačen na VMA u Beogradu. Prvi kontakt sa porodicom, od kada ga je policija Republike Srbije neosnovano lišila slobode, Gajić je imao tek u bolnici u Beogradu. Usled povreda zadobijenih na frontu, Dušan Gajić i dan danas oseća ozbiljne fizičke i psihičke posledice.

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 18.septembra 1998. godine u ime Dušana Gajića, podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije, koju je Prvi opštinski sud u Beogradu u potpunosti usvojio pomenutom presudom. FHP pozdravlja ovu odluku Prvog opštinskog suda, ali istovremeno podseća na neujednačenost sudske prakse i veoma niske iznose koje sudovi dosuđuju prinudno mobilisanim izbeglicama na ime naknade štete. Dodatan problem je činjenica da kod ovakvih, ali i drugih slučajeva ozbiljnih kršenja ljudskih prava u prošlosti, Republika Srbija ne obezbeđuje žrtvama druge oblike reparacija, kao što su restitucija, rehabilitacija, a naročito javno priznanje činjenica o ugrožavanju ljudskih prava u prošlosti kao i obelodanjivanje pune istine s tim u vezi . FHP je u ime 709 prinudno mobilisanih izbeglica i njihovih najbližih srodnika podneo 110 tužbi za naknadu štete protiv Republike Srbije, zbog povrede časti, slobode i drugih prava ličnosti, koju su im 1995. godine nezakonitim lišavanjem slobode i odvođenjem na ratom ugroženu teritoriju, naneli pripadnici MUP-a Srbije. Postupajući po tim tužbama sudovi u Srbiji su do sada doneli 93 pravosnažne i izvršne presude, na osnovu kojih je utvrđena odgovornost države a žrtvama isplaćena naknada štete.

[incognito]

Fino, samo sto je to samo pojedinacni slucaj. Ko zna koliko je njih tako 'oterano' pa se nisu ni vratili sa ratista.

A sta ce biti sa onima koji nisu izbeglice a koji nisu hteli da ratuju? Mislim i oni su terani silom ili camili po zatvorima...