No replies to this topic

[iPhuck10]

Izjave vodećih javnih i političkih ličnosti o statusu Kosova
Beograd, 11. januar 2005.

12.01.2005

Bogoljub Karić, predsednik pokreta Snaga Srbije zajedno sa Srpskim pokretom otpora i Novom Srbijom predstavio je projekat «Kosovo – evroregija». «Kosovo kao evroregija podrazumeva da Srbija ne izgubi deo svoje teritorije, da ga nije oduzela medjunarodna zajednica, nego da je napravljen kompromis gde na Kosovu punu samostalnost imaju ljudi koji žive dole i, što je najvažnije, njime će Srbi koji žive dole biti zaštićeni. Moj predleog je da EU od Kosova napravi nešto poput Šangaja i Hongkonga. (...) Usvajanjem koncepta evroregije, na Kosovu bi bili primenjeni najviši stepen autonomije i standardi koji važe u EU, a Srbija bi ostala u sadašnjim granicama. Vojvodina je već evroregija. Primena istog koncepta na Kosovu najbolji je način da Srbi i Albanci počnu da rade i privredjuju, da podignu svoj životni standard i bolje žive.»
(Danas, 10. 01. 2005.)

Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju: «Kosovo i Metohija može da ima vrlo visokou autonomiju, ali u sastavu Srbije. Ako je opredeljenje promena granica, što bi se dogodilo proglašenjem nezavisnosti, takav princip bi se morao primeniti na ceo region. Ako bi Albanci dobili pravo da na refernedumu odlučuju o svojoj samostalnosti, zašto to pravo ne bi dobili i gradjani Republike Srpske? Dakle, medjunarodna zajednica mora da odluči da li je za princip promene granica ili ne.
Večernje novosti: kada bi priča o konačnom statusu mogla da dobije epilog? Premijer Koštunica tvrdi da se to neće dogoditi još decenijama...
Čović: U velikoj meri se slažem sa takvim pristupom. Pregovori tek počinju ove godine. Sada smo na pozicijama da nema nikakve promene bez rezolucije Saveta bezbednosti. Nema jednostranih, trostrnaih i petostrnaih odluka. Ako se status bude lomio brzo, biće to na našu štetu. Zato moramo insistirati da sve ide svojim redom – prvo povratak, pa standardi i demokratizacija, pa onda konačni status.
(Večernje novosti, 10. 01. 2005.)

Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije: Kosmet definitivno ostaje deo Srbije! (...) Ustavom je, medjutim, potrebno predvideti neke prelazne odredbe, kojima će se definisati način utvrdjivanja konačnog statusa po pitanju stepena autonomije i drugih rešenja. To pitanje je neophodno ostaviti otvorenim u ustavu kako bi se izbeglo njegovo nakanadno menjanje kada Kosovo dobije svoj konačni status. Pregovori o konačnom statusu počeće kada se ispune standardi, na čemu insistira Vlada Srbije, ali sam siguran da do nezavisnosti neće doći».
«Čisto i nismo sigurni da će 2005. moći da bude utvrdjen status Kosova i Metohije, jer jednostavno nismo došli u situaciju da dostignemo zadovoljavajući nivo standarda.»
(Kurir, 11. 01. 2005.)

Zoran Lutovac, savetnik predsednika Srbije za ustavna pitanja: «I u novom Ustavu teritorija Kosmeta biće definisana kao sastavni deo Srbije, ali ako takav status bude promenjen, podrazumeva se i promena ustava. Ne mogu, medjutim, da tvrdim da će novi ustav biti donet u toku ove godine, jer nas u tom procesu očekuje veliki broj problema. Treba da se dogovorimo da li će ga izglasati ustavotvorna skupština, ili će biti donet po sadašnjoj proceduri. Ako se stvori društveni i politički konsenzus o ovim bitnim pitanjima , onda bi procedura mogla da se ubrza».
(Kurir, 11. 01. 2005.)

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke: «jedino gde ćemo ostaviti prostor za pregovore jeste pitanje stepena autonomije Kosmeta. To pitanje će morati da ostane delimično nedefinisano novim ustavom, da bi se izbegla potreba da se ponovo menja, ali će sve ostalo biti jasno precizirano».
(Kurir, 11. 01. 2005.)

Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije: «Ne dovodimo u pitanje neotudjivost naše teritorije, što nam garantuje i Rezolucija 1244. bez obzira na želje Albanaca i pojedinaca u Srbiji, Kosovo će ostati srpsko.»
(Kurir, 11. 01. 2005.)

Profesor Momčilo Grubač, bivši predsednik Saveznog ustavnog suda i bivši minsitar pravde SRJ: Ustavotvorci nemaju drugi izbor, osim da Kosovo tretiraju kao neotudjivi deo Srbije. Ustavom se, medjutim, ne može odrediti stepen autonomije i uredjenje Kosmeta, jer konačni status još nije dogovoren. Kada se završe pregovori o statusu, onda može da se kaže da će južna srpska pokrajina imati identične uslove kao naša druga pokrajina – Vojvodina, pa ponovna promena ustava neće biti potrebna. Novi ustav bi se menjao jedino ako se status Kosmeta promeni, ali sa takvim crnim slutnjama ne treba ići u pregovore.
(Kurir, 11. 01. 2005.)