46 replies to this topic

[Eraserhead]

Predsednik ne razgovara sa Žan-Mari Lepenom


Zoran M.Cvijić
Želeći da razdvoji izjašnjavanje na referendumu o prihvatanju predloga Ustava EU od ulaska Turske u Uniju, francuski predsednik Žak Širak sa vladajućom strankom UMP menja francuski ustav, prilogađavajući ga predlogu ustava EU i, naročito, uvodeći obavezu da se za sve nove kandidate za Uniju raspiše referendum u Francuskoj, o čemu je Danas već opširno pisao. Na ovaj način treba da budu umireni protivnici ulaska Turske, jer će imati priliku da se o tom pitanju izjašnjavaju posebno.
O izmenama francuskog ustava Skupština treba da se izjašnjava 25. januara, da bi ga zatim, najverovatnije u martu, usvojili zajedno Skupština i Senat, sa najmanje tri petine glasova. Radi rasprave u Skupštini, a i radi započinjanja kampanje za referendum o prihvatanju Ustava EU, Žak Širak je pozvao na razgovor predsednike svih stranaka zastupljenih u vlasti Francuske. Pored predsednika vladajućeg UMP, Nikole Sarkozija, njenog najčešćeg koalicionog partnera UDF, Fransoa Bajrua, predstavnika vodeće opozicione Socijalističke partije (PS), koji su takođe za usvajanje Ustava EU, Žak Širak se sastao i sa protivnicima Ustava EU: gensekom Komunističke partije Mari-Žorž Bife, predsednikom Pokreta za Francusku (MPF) Filip d’Vilijeom. Ovaj poslednji je posle sastanka izjavio da je "prijatno iznenađen uljudnošću" sastanka i konkretnog stava da će biti rešeno finasiranje kampanje stranaka koje se zalažu za "ne" Ustavu. Sa predsednikom Francuske sastali su se i predstavnici Zelenih, Pokreta građana Ševenmana... Svi sem predsednika Nacionalnog fronta (FN) Žan-Mari Lepena, koji nije bio pozvan, kao uostalom što je bilo pravilo i do sada. Nikada nije bilo moguće videti predsednika države u razgovoru sa Lepenom.
Iako FN Žan Mari Lepena osvaja oko 15 odsto glasova, ne učestvuje ni u vlasti, ali ni u opoziciji. Niko neće sa njima. Zbog dvokružnog većinskog sistema pri izborima za Skupštinu, kada se u drugom krugu, ako u njega i uspe da uđe neki kandidat FN, svi udruže protiv njega od desnice do komunista, nemaju nijednog poslanika. Samo je na izborima za Skupštinu juna 1997. uspeo da bude izabran jedan njihov predstavnik, da bi ubrzo Ustavni savet Francuske poništio i taj izbor zbog neregularnosti. Na lokalnim, regionalnim i evropskim izborima, zbog proporcionalnog sistema osvajaju mandate, ali ne i vlast. Od više desetina hiljada opština u Francuskoj, čija se veličina kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada stanovnika, 1995. su držali vlast u samo tri opštine na jugu Francuske (Tulon, Oranž i Marinjan), da bi im se dve godine kasnije pridružio i Vitrol. Danas drže tek jednu neveliku opštinu. Ni u jednoj od toliko brojnih opština, kantona ili regija nijedna stranka ne ulazi ni u otvorene ni u prikrivene koalicije, čak ni bilo kakve dogovore sa njima. A u evropskom parlamentu ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi.
Delegacija francuskih senatora iz opozicije i vlasti, u poseti našoj zemlji u proleće 2004. je bila iznenađena kada je saznala da naše demokratske stranke sarađuju sa SRS-om.U nedavnom razgovoru za Danas potpredsednik jednog od stotinak francuskih departmana - Teritorija Belfora Žan-Klod Šerason, član Socijalističke partije, je rekao: "Partija socijalista Francuske odbija ideologiju ksenofobije i rasizma. Naša lestvica moralnih vrednosti ne odgovara Lepenovim. Naravno, njihovi glasači su deo francuskog društva. Prihvatamo da su se oni opredelili da daju svoj glas FN-u, jer su bili razočarani u dosadašnju vlast i demokratske desnice (UMP) i levice (socijalisti, komunisti, ...). Ni demokratska desnica ni levica, kada su bili na vlasti nisu uspeli da odgovore na njihove želje. Ne videvši da su njihovi problemi rešeni, okretali su se ekstremistima - FN-u. U Belforu mnogi radnici, ostavši bez posla, su glasali za Lepena. Manipulisani ljudi mogu relativno lako da prihvate neki umereni rasizam, da olako optuže za svoje nevolje druge. A te druge lako nalazimo među ‘različitim od nas’. Treba prići tim glasačima, razgovarati, objasniti im da rešenja njihovih problema neće naći kod ekstremista. Ali ne možemo da imamo kontakte sa liderima tih stranaka jer zagovaraju rasizam, netoleranciju, isključivost, mržnju - oni nisu deo našeg društva; njihovi glasači jesu i mi se nadamo da ćemo uspeti da im ukažemo na to da ekstremisti ne mogu i ne žele da reše njihove nevolje."
Svi sagovornici sa kojima smo razgovarali slažu se da je predsednik države predsednik svih građana, pa i glasača za FN - ekstremista i da se sa svim glasačima razgovara, ali se ne opšti, sa čelnicima ekstremista.
Na primedbu da ekstremisti ne dopuštaju da budu "kužan deo društva sa kojima niko neće da razgovara", iz UMP-a se čuje: "Biti kužan je bolest. Sa bolesnim se razgovara jer biti bolestan nije sramota. Biti ekstremista, poput prvaka FN, je sramota i sa njima se ne opšti!" O Lepenu, istoričar, nekadašnji ministar spoljnih poslova Poljske, zatvorenik Aušvica, Vladislav Bartozevski, danas predsednik Međunarodnog saveta muzeja Aušvic, koji ovih dana obelažava 60 godina od oslobađanja ovog logora, u poseti Francuskoj, za Figaro o Lepenu i njegovim skandaloznim pronacističkim izjavama kaže: "Po mom shvatanju, on je najpre slučaj za psihijatra."
Alen Fremon, potpredsednik opštine Never kaže: "Od 1971. opštinu Never drži Partija socijalista (PS) u koaliciji sa levicom. Nije moguće da naša stranka ima bilo kakvu saradnju sa Lepenovim Nacionalnim frontom (FN). Oni i mi ne pripadamo istom društvu. Njihova partija nije stranka solidarnosti. Nije potrebno da ponavljamo opet loše delove naše istorije."
Profesor fakulteta, istraživač i analitičar, jedan od najboljih poznavalaca FN-a, Žil Ivaldi, u svom radu "Formiranje ekstremne desnice: FN i MNR" piše da su poslednjih 15 godina glasovi za ekstremnu desnicu izazvani neizvesnošću i traumama postindustrijske Francuske, zabrinute zbog nezaposlenosti, globalizacije i ubrzanih promena. Ivaldi smatra da najviše opredeljuje građane da daju glas ekstremnoj desnici zabrinutost za posao, i strah od strane imigracije ili stranog kapitala. Po njemu, od značaja su i političko-finansijske afere na tradicionalnoj desnici i levici. Prema francuskim istraživanjima daleko više muškaraca (18 odsto) glasa za ekstremnu desnicu nego žena, (12 odsto). Zanimljivo je da imaju najviše glasača među radnicima, zanatlijama i trgovcima; a po obrazovanju među neškolovanim i među onim sa srednjom stručnom spremom.

[Steamroller]

Ali Srbija nije civilizovana, tako da nekad moras zavuci ruke u govna ako hoces da odradis posao... zato je recimo Djindjic isao kod Karadzica na Pale i pregovarao sa Milosevicem.

[Method Man]

Iako FN Žan Mari Lepena osvaja oko 15 odsto glasova, ne učestvuje ni u vlasti, ali ni u opoziciji. Niko neće sa njima. Zbog dvokružnog većinskog sistema pri izborima za Skupštinu, kada se u drugom krugu, ako u njega i uspe da uđe neki kandidat FN, svi udruže protiv njega od desnice do komunista, nemaju nijednog poslanika

Sreca, pa ovde nema potrebe da se primenjuje takav sistem. Ma koliko "kruzan" bio sistem u Srbiji, Jovanovic, CMP, LDF i slicni nece uci u parlament pa ne znam sta da se desi.

[Idioteque]

Bravo za topic! Hajd' sad srBende, sedi i uci. Imas i od koga, Francuzi vaze za najvece nacionaliste u EU. Ipak, provaljujete li kako se kod njih shvata nacionalizam? Provaljujete kakav sistem vrednosti jednostavno ne dozvoljava budalama da postanu bitne? 'Ste naucili nesto? I ne samo srBende, hajde i "eksperti", kapitalci, kohabitanti... Hocete nacionalizam (ebo vas on!)? - evo vam ga, ali u neiscasenom obliku

[sbshogun]

Bravo za Francuze,medjutim ne razumem otkuda ideja da treba porediti Francusku i Srbiju,oni su poslednji put ubili svog vladara pre par vekova, biće to u i Srbiji,nekad

[Recycle Bin]

Pa lepo si rekao... "Kako se to radi u civilizovanom svetu"
Dakle, kakve to ima veze sa Srbijom?

[incognito]

Svi sagovornici sa kojima smo razgovarali slažu se da je predsednik države predsednik svih građana, pa i glasača za FN - ekstremista i da se sa svim glasačima razgovara, ali se ne opšti, sa čelnicima ekstremista.

Lekcija za lepuskastog nam Tadica!

[swordfish]

mogli bi da se ugledaju i na Belgiju gde su nacisticku partiju Vlaamse Blok zabranili.

[iPhuck10]

Lekcija za lepuskastog nam Tadica!

On nije lepuskast,nego stabilast...Drzi se recepta...

[cipiripi]

Svako uporedenje sa drzavama koje imaju bogatu demokracku tradiciju je vise nego bolesno. Mnogo toga je drugacije ne samo to da se ne razgovara sa fasistima ili nacionalistima.
U slucaju slicnog polozaja u kome se nalazi danasnja Srbija u mnogim zemljama bi doslo do zajednickog napora da se izade iz sranja. Sto brze i bezbolnije.
Tesko da to srbin razume
Tvrdoglavost, razmisljanje u ramovima, istoriska opterecenost koja nema nikakve veze sa buducnoscu.
Svadalicki mentalitet, opcinjenost politikom, kao jedinim nacinom da se promeni nacin zivota.
Srbi su svecki prvaci da useru bilo sta, pa i najbolje sanse.
Kada minira komsiji patos ne razmislja da sebi rusi plafon.

[Anduril]

Mislim da je veoma tesko uporediti Francusku sa Srbijom u ovom, a i u bilo kojem trenutku u istoriji!

SRS je kod nas najveca partija, oni osvajaju do 47% glasova na predsednickim izborima, a Le Pen je osvojio u drugom krugu protiv Siraka svega 18%! Mislim da je poredjenje smesno. Kako ignorisati polovinu birackog tela?

Srbija ima mnogo ozbiljniji problem od Francuske sto se ekstremizma tice. Vi mozete da ignorisete 18% glasaca, ili 15% u nekim nemackim provincijama, posto je to najcesce biracko telo koje je ionako nestabilno, tako da na sledecim izborima Le Pen moze dobiti opet ispod 10%. a nemacka desnica nece preci ni cenzus kao i do sada.

U Srbiji, a i u Italiji je situacija drugacija! Tu je upravo taj ekstremisticki deo birackog tela veoma stabilan, uvecan za jos one razocarane glasace koji glasaju jednostavno protiv svega, sistema, ekonomske situacije.

U Italiji su ekstremne partije cak i u vladi, jer su tu koreni zla vise ideoloske prirode, i time mnogo stabilniji, kao i u Srbiji uostalom. Imate i primer Austrije sa njihovim populistom Hajderom. I njegova partija je cak bila u vladi, ali samo posto je osvojila 28% glasova.

Problem masovnog ekstremizma u drustvu se leci jedino dubokim i pre svega trajnim rezovima u organizaciji i edukaciji celog drustva! U Srbiji to u ovom momentu nije i nesto realno. Mnogo verovatniji je hrvatski model sa HDZ-om, ionako se HDZ i ne moze bas porediti sa SRS. Zamislite Tomu kako isporucuje celu svoju generalsku vrhusku, kao sto je HDZ uradio u Hrvatskoj. Nezamislivo!

[zokiasov]

Grci su najveci nacionalisti u EU.

[zokiasov]

Sto se tice Lepena mozda je to nekima od vas civilizacijsko dostignuce ,odbijanje razgovora sa istim.Koliko znam Nacionalni front nije zabranjen u Francuskoj i kao sto neko rece dobija sasvim pristojan procenat glasova na izborima.Koalicije su jedno a nepozivanje na razgovore o drzavnim pitanjima nesto sasvim drugo.
Predsednik treba da bude predsednik svih gradjana znaci i onih 15 % koji su svoj glas dali Lepenu.Ignorisanjem njega ignorisu se i ti gradjani.
Tako da po meni dokle god je ta stranka na politickoj sceni Francuske parlametarna i samim time legitimna (nije zabranjena) trebalo bi da ucestvuje u takvim konsultacijama.To sto niko nece da pravi koaliciju sa njima mogu da razumem.

[Henry Chinaski]

Pali brate, legalizam je zakon, a?

[kingmaker]

zokiasov

Predsednik treba da bude predsednik svih gradjana

floskula.

predsednik francuske republike je predsednik francuske republike, i, dakle, u funkciji je tako organizovanog drzavnog aparata.
i da, jeste 'civilizacijsko dostignuce' ne razgovarati sa onima koji itekako 'sakate' sistem (sta god mislili o njemu).
tako da ja ne uocavam nikakvu koliziju u tome sta se sa njim ne razgovara.

ono sto milim da je jako bitno je to da se nikako ne smeju vredjati lepenovi glasaci.