Jump to content


Photo

Buducnost Srbije


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
71 replies to this topic

#1 Eraserhead

Eraserhead
  • Members
  • 9,436 posts

Posted 05 January 2005 - 03:40

Kvins, Baderno Dunjano, Đulijani, Berluskoni i domaća boranija: Goran Ješić u svojoj Inđiji


U zgradi opštine majstori, sve puca od renoviranja i umrežavanja. Kablovi, testere, bušilice...

Prvi čovek opštine Goran Ješić sastanak sa saradnicima drži na "rezervnom položaju". U Direkciji za građevinsko zemljište. Na stolu lap-topovi, na grafikonu broj odvezenih kontejnera, prosečno vreme prikupljanja đubreta, utrošeno gorivo za izvršen posao, broj pređenih kilometara opštinskih kamiona, zna se tačno koja je sijalica u javnoj rasveti pregorela i koliko treba da se ona zameni. "A, šta je sa psima lutalicama?", "A, kada ćemo imati izveštaj o divljoj deponiji?" Gorana poštuju i saradnici po 20 godina stariji od njega, a znaju i da se postide kad nisu na vreme pripremili izveštaj. Jutarnji brifing je završen. Vraćamo se u zgradu opštine u Goranov kabinet, i gradilište oko njega.
U kabinetu slika Zorana Đinđića, onda čestitka za pobedu na izborima sa likom Če Gevare, zastave Srbije, Vojvodine i Inđije. Evropske zvezdice, školjke, kompjuter. Skromno i ukusno. Goran kravatu i odelo nosi po potrebi, često je i kežual, u "egzit" varijanti. Između dva potpisa dogovora se za poslepodnevni fudbal sa drugarima, puši omiljene cigarete Dejvida Bouvija - "marlboro lajt" i podseća kafe devojku iz opštine da nam u konjak ne sipa led. U kabinet mu ulazi saradnik da se konsultuju oko nekih kadrovskih rešenja. Ubeđuje ga da zajedno odu na koncert R.E.M. Na stolu Vreme, novosadski Dnevnik, Danas. Sluša se "Kokošinjac" B92. Zavidna jedinica urbaniteta. Relaksirano i odgovorno. Ni blizu pasivnog ofsajda.
Iako je zbog komplikovanog porođaja rođen u Sremskoj Mitrovici 1974. Goran je Inđijac ili Indjijčanin, ako je nekome lakše za jezik. Sada, kako kaže, ima čak "punih 30 godina". Ovo mu je drugi mandat. Kad je prvi put izabran na mesto predsednika opštine, Goran Ješić je imao je svega 26. Diplomirani je inženjer poljoprivrede. Studirao u Novom Sadu. Dobio je stipendiju za magistarske studije iz javne uprave i menadžmenta u Americi. Govori engleski. Oženjen je, a sin Marko uskoro će da napuni godinu dana. Od 1997. je predsednik Opštinskog odbora Građanskog saveza Srbije u Inđiji. Bio je "otporaš" i koordinator DOS za Inđiju pred 5. oktobar. Hapšen je 13 (!) puta kao Miloševićev politički protivnik. U Inđiji su, inače, bila jedna od najmasovnijih hapšenja "otporaša". Nedavno ga je Skupština stranke izabrala za potpredsednika GSS, a nova predsednica stranke Nataša Mićić, shodno Statutu GSS, izabrala ga je između četvorice potpredsednika za njenog zamenika. G17 Plus je pokušao da ga kupi. Bezuspešno. Odbio je i primamljivu ponudu Demokratske stranke. Nije hteo da se "utapa" i "integriše" jer smatra da "moraš da veruješ u svoju priču ako si u politici". Goranova priča je GSS. Kad je 1996. kao jedan od lidera studentskog protesta na Novosadskom univerzitetu ulazio u politiku mogao je da bira. I izabrao je GSS, političku priču za koju je siguran da ima prostora u Srbiji.
Kaže nam da je Inđija politički komplikovana: "Imamo preko 100 hiljada izbeglica. Uglavnom zato i Srem važi za radikalski. 2000. mi smo se ovde tukli na izborima, i jedva smo dobili tesnu većinu 19:17. u korist DOS. Ko god da se tada kandidovao umesto mene prošao bi takođe. U ime DOS prošli su takvi likovi, da je to prosto neverovatno, ali se to kasnije odrazilo na funkcionisanje opštine. Ovi poslednji lokalni izbori su bili nešto drugo. Nije lako kad ideš sa imenom i prezimenom".
Goranova ekipa - "Najbolje za Inđiju" je najbrojnija odbornička grupa, nakon radikala koji su u opoziciji. Takozvani demokratski, vladajući blok, u lokalnom parlamentu čine Goranovi "građani", DS, DSS, Marjan Rističević, a odbornike ima i Bogoljub Karić. Za radikale Goran kaže da su smešna opozicija. "Oni tako izađu, lupetaju, ali bože moj, to je demokratija".
Na početku prvog mandata, Goran je bio najmlađi predsednik opštine u Evropi. Danas je i dalje najmlađi gradonačelnik u Srbiji. Njegova ambicija je bila da se obori Milošević. Tada nije imao nameru da bude prvi čovek opštine. Promene 2000. u Vojvodini dobrim delom iznela je ekipa "otporaša" koji nisu dozvolili da se pobeda na tacni prepusti nekom mediokritetu, već je na jednom mitingu u Inđiji između 24. septembra i 5. oktobra, konferansije - devojka od 16 godina, najavila Gorana, bez njegovog znanja, kao predsednika opštine. "I bilo je čupavo prve dve godine. DSS je odmah nakon nekoliko dana ušao u koaliciju sa SPS, i to je bila njihova prva koalicija nakon 5. oktobra. Falilo im je nekoliko glasova da me smene, ali nisu uspeli. Onda smo mi posmenjivali sve njih i počeli da radimo".
Za dve godine, za razliku od one prve dve godine "kada smo zbog lošeg zakona morali da se bavimo samima sobom, izvršnim odborima i sličnim stvarima", Goran je sa svojom ekipom doveo investitore i reformisao kompletnu opštinsku upravu koja je najbolja u ovom delu Evropu. Od jednog kompjutera koji je zatekao, opština sada ima skoro sto. Naredio je i da se renovira WC i izbaci čučavac da se ne bi sramotili pred gostima, jer pored sanitarne novom identitetu opštine potrebna je i mentalna higijena. Inđija je danas hit opština sa imidžom. Maltene opština - brend. Na nedavno održanoj 34. skupštini stalne konferencije gradova i opština Srbije u Centru "Sava", Inđija se predstavila kao najbolja, a priznanje joj je uručio predsednik srpskog parlamenta Predrag Marković. Ovo je mesto poznato po malim i srednjim preduzećima, kojih ovde ima oko dve i po hiljade.
"Za prve dve godine mandata imao sam Izvršni odbor, većinski sa DSS. Oni se ljudi uopšte nisu mešali u svoj posao. Da nisu probali da me smene ja bih sam podneo ostavku. Po starom zakonu predsednik je niko i ništa. U to vreme ja sam se bavio međunarodnom saradnjom i donacijama. Kad smo ih smenili napravili smo strategiju razvoja. Negativne strane su nam bile korumpirana, spora i neljubazna administracija, loš obrazovni potencijal i neizgrađene industrijske zone. Dobre strane su bile tradicija dobrog odnosa prema biznisu i dobar položaj između Beograda i Novog Sada. Krenuli smo da ispravljamo jednu po jednu stvar.
Reforma administracije za Gorana je permanentan proces. Pre dve godine u opštini je otvoreno prijemno odeljenje koje danas kopiraju i Amerikanci. Nema zatvorenih vrata, nema kancelarija, kafkijanske atmosfere, nema neljubaznih službenica, pogotovo nema onih koje ne možete da zateknete na radnom mestu. Rade k’o singerica sa softverom. U prijemnom odeljenju građanin može da završi kompletan odnos sa državom. Štopali smo: za izvod iz matične knjige rođenih ne treba da čekaš više od 20 sekundi. Toliko je Goranu trebalo da dobije svoj. Demonstracije radi. Koliko se ulaže u imidž pokazuje i promo film u kome službenice liče na cure sa "Enterprajza" iz "Zvezdanih staza". Ovde više ne možete sresti one šalteruše sa svadbarskim frizurama koje vas u pauzi između dva srka kafe i trač partije gledaju ko krava mrtvo tele dok im u piksli dogoreva pljuga sa porno karminom na filteru.
Marketing opštine privukao je investitore i od Inđije napravio investicionu enklavu u bezinvesticionoj čamotinji Srbije, hit opštinu u aut Srbiji: Ovde su Slovenci - "Merkator", "Čateške Toplice" - u februaru stižu Italijani, a samo troje - četvoro lokalnih privrednika investiralo je nekoliko miliona evra. Goran kad mu se pomene ono "hit opština", upozorava da on pri tom ne misli na instant hit, već na hit napravljen na strateškoj, a ne ad - hok politici, koja prave rezultate treba da donese tek za sedam - osam godina. "Opremamo škole, pustićemo besplatni internet svim građanima i privrednim subjektima. To je tehnološka revolucija. Ukoliko posle nas dođe neko ko će nastaviti ovakvu politiku, onda nema bojazni za imidž Inđije."
Goran ne pristaje da kuka. A, da hoće mogao bi ceo intervju; "te Dinkić, te ovo, te ono". To, kaže, ničemu pametnom ne vodi. Problem Inđije, "na pola puta", jeste što kvalitetni ljudi odlaze u Beograd ili Novi Sad, "ali zato mi od nje pokušavamo da napravimo ono što je Kvins za Njujork - fensi mesto za stanovanje, a ne nečije katastrofalno predgrađe." U stilu sremskog "Kvinsa", u prošlom Goranovom mandatu (2003) Inđija je napravila pozorište od 45 miliona dinara koje je za godinu i po dana imalo 80 hiljada posetilaca sa plaćenim ulaznicama. "Zvezdara" i "Beogradsko dramsko" ovde su takoreći domaća pozorišta s obzirom koliko često gostuju, a režiser Nikita Milivojević (rođeni Inđijac) za februar sprema premijeru i onog stvarno domaćeg pozorišta: "San letnje noći".
"Bilo je i srećnijih vremena da se pravi pozorište, ali ono nam je trebalo zbog identiteta grada. Ukoliko hoćeš da u grad dovedeš investitore, pa da ljudi ovde provode izvesno vreme, ili da žive, oni moraju imati i pozorište i bazen, i pešačke staze, rekreativne hale, i dobre škole. Mi sve to imamo i u to smo ulagali uporedo sa reformom administracije i investicijama u industrijsku zonu." Dobro, i Čačak je "hit" opština, ali za razliku od one tamo famozne fabrike cigareta, u Inđiji je ona već završena. Domaća investicija. U Goranovom kabinetu stoji uramljena slika supermoderne fabrike "Monus" gde će praviti "fast" cigarete. Radnici će biti iz ovog kraja. Već je izabrano 30 inženjera koji su otišli u Italiju na obuku. Tri hiljade ljudi ovde će dobiti posao. Ono što je za Arilje malina za Inđiju će biti duvan. Za vreme Goranovog mandata gasifikovana je cela opština. S radovima na vodosnadbevanju koji su u toku, Inđija kompletira svoju infrastrukturu. "Merkatorov" tržni centar je u fazi dobijanja građevinske dozvole. I tu će biti zaposleno stotinak radnika. "Čateške Toplice" prave "Akvalend", kongresno - rekreativni centar na pola puta Beograd - Novi Sad.
"I svi dolaze kod nas jer je naša administracija najbrža u Jugoistočnoj Evropi". Goran nam pokazuje naslovne stranice slovenačkih novina. Naslovi 45 miliona!. Podnaslov: Investicije u Inđiji obaraju rekorde. "Moraš da imaš imidž grada", Goranova je uzrečica.
Fudbal je deo Goranovog imidža. Loptu pika od devete godine. Igrao je i u Zemunu, i po novosadskim klubovima kao "poluprofesionalac", cimerisao sa Savom Miloševićem. Teška povreda kolena isprečila mu se ispred karijere. Odlučio je da završi fakultet. Danas je samo rekreativac. Navija za Partizan. Ove godine njegova opštinska ekipa je pobedila u lokalnoj "biznis ligi" u malom fudbalu. Goran je predsednik Upravnog odbora FK Inđije, koja je ispala iz treće lige, sticajem okolnosti baš kad ju je on preuzeo, što smatra svojim jedinim "političkim neuspehom". U njoj je igrao kao klinac. Sad su prvi na tabeli i "vraćamo se sigurno". Iz Inđije su i vlasnici moćnih kladionica. Oni su opštini odvukli softveraše, koje Goran pokušava da otme, ali ne može da ih toliko plati.
Odnos fudbala i lokalne samouprave je ovde višeznačan, sa "kalčo" šmekericom: Baderno Dunjano i Milano su otprilke kao Batajnica i Beograd. Lokalna samouprava Baderno Dunjano je 11 kilometara udaljena od "San Sira". Sa Inđijom su bratska opština od 1978, pošto je jedan Italijan rodom odatle bio ovde u fruškogorskim partizanima. Inđijski klinci su za vreme uskrsa išli o trošku domaćina na fudbalski turnir u Italiju. Posle godina izolacije, Goran je obnovio saradnju dve bratske samouprave i nagovorio ih da dođu na otvaranje pozorišta u Inđiji. Baderno Dunjano je jedan od najvećih privrednih centara Italije. Odatle je "Nardi", čuvena fabrika bele tehnike, a Đani Nardi je među deset najbogatijih Italijana i 15 godina je bio predsednik fudbalskog kluba Milan. On je doveo Savićevića. Možda najveći diler bele tehnike u Srbiji je iz Inđije, i Goran je napravio "link". Uspostavljajući privredne kontakte, Goran je odgledao i deset utakmica na "San Siru", uključujući i najveći gradski derbi Milan - Inter ("smestili su me u ložu dva sedišta ispod Berluskonija") i to onaj jedan od poslednjih kad je Milan pobedio 3 : 1. Goran je interista ("kao levičar, jer su Inter nekada držali italijanski komunisti"), iako su svi njegovi domaćini tifoze Milana. "Đani Nardi je, inače, Berluskoniju pozajmio prve pare da napravi studio, a posle mu je besplatno prepustio klub. Berluskoniju je Nardi "guru", iako je sadašnji italijanski premijer desničar, a Nardi stari italijanski levičar koji danas vozi "rols - rojsa" i ubeđuje me celim putem da počnem da navijam za Milan. Kažem mu, hoću kad kupite Vijerija. On mi odgovori da Vijeri nije za njih, jeste dobar igrač, ali je seljački fudbaler."
Tradicionalisti bi rekli da je Goran "pravi domaćin", a ovi moderniji da je "pravi japi". I jedni i drugi su u pravu. Opština je "strejt", nijedan dinar ne može da se zagubi, da se neko "utali", a da ga Goran i njegovi "hakeri" ne "provale" i izblamiraju. U Đinđićevom stilu smatra da je opština kao kompanija. "Tako se prema njoj i ponašamo. Trudimo se da uštedimo, da sprovedemo reforme, da popravimo imidž. Inđija je devedesetih bila poznata po etničkom čišćenju: Slankamenu, Hrtkovcima, koji nisu daleko. Sada smo nešto drugo, i ne znam da li je to "domaćinski" ili "japijevski".
Za razliku od apstinencije na poslednjim lokalnim izborima koja se graniči sa bojkotom partija i političara, u Inđiji je izlaznost bila eruptivnih 52 odsto. Poređenja radi, gradonačelnik Užica je dobio četiri hiljade glasova, Čačka pet, a Goran deset. Opština Inđija ima 53 hiljade stanovnika.
Njen gradonačelnik je imao stipendiju Stejt departmenta. U Ameriku često putuje, tako da je ona vremenom stigla i u Srem. Evo kako: "Bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani je razvio "sistem 48", koji danas Inđija koristi jedina u Evropi. Oko 80 odsto američkih gradskih budžeta pojede policija. Đulijani je taj sistem uveo u policiju i od Njujorka napravio jedan od najbezbednijih gradova u Americi. Potom je gradonačelnik Baltimora taj sistem uveo u Baltimor za sve komunalne službe, a mi smo partneri s njima, i "sistem 48" smo prvi uveli u Srbiji. Taj sistem znači potpunu kontrolu svih finansijskih resursa u opštini: od radnih naloga do toga koliko troši goriva opštinski kamion, ili koliko košta održavanje tog kamiona, tako da se sve odluke u opštini Inđija donose na osnovu tih podataka, što opet znači da je nečiji "dil" onemogućen. Opština ima jedinstveni kol centar - broj telefona za sve probleme građana: nema vode, pukla gasna cev, smeće, psi lutalice, žalbe na opštinske službenike, problem prelaska ulice kod škole... Svi se pozivi građana memorišu u jedinstvenu bazu podataka." Suština i opštinski ideal je da se svakom građaninu problem mora rešiti u roku od 48 sati, te odatle i ime sistema. Opština mora u tom roku da obavesti građanina da je njegov problem rešen ili kog će datuma biti rešen, tačnije "status njegovog problema"
"Rešen problem" se slika digitalcem, jer ako građanin kaže da nije rešen, a onaj koji ga je rešavao kaže da jeste, Goran nadležnom radniku pokaže sliku i kaže: "Evo, kako si ga rešio". Rupa na putu mora da se zakrpi. Odgovor građanin može da dobije i putem mejla ili SMS. I Goran zove kol centar. Obično kad snimi neku divlju deponiju. Diskrecija poziva je zagarantovana. Onaj koji "rešava problem" ne zna da li ga rešava Goranu, Žiki ili Peri. Inđija je jedina opština u Srbiji koja je sa "Majkrosoftom" potpisala ugovor o saradnji. I to partnerski. Svaki građanin na internetu može da vidi stanje svog predmeta. Građevinske dozvole na primer. Ili da prijavi problem.
Umesto da mrcvari građane, opština razvija softvere, a ujedno je i provajder (!). Jedan odsto opštinskog budžeta, negde oko pet miliona dinara - izdvaja se za internet razvoj i nove tehnologije. To je takozvani estonski model. Tako su na Baltiku radili. Opština subvencionira i obuku građana za računare. I ove godine 100 najboljih đaka po školama dobiće besplatne računare. Još malo pa Inđija stiže do tačke kada lokalna samouprava postaje umetnost. Nešto kao hiperrealizam. Dovoljno je samo da se konektujete. I imate viziju. Inđija - stvarno najbolje.

http://www.danas.co..../vikend2.html#0

#2 iPhuck10

iPhuck10
  • Members
  • 18,742 posts

Posted 05 January 2005 - 03:49

QUOTE(Eraserhead @ 5 Jan 2005, 04:40)
Kvins, Baderno Dunjano, Đulijani, Berluskoni i domaća boranija: Goran Ješić u svojoj Inđiji


U zgradi opštine majstori, sve puca od renoviranja i umrežavanja. Kablovi, testere, bušilice...

Prvi čovek opštine Goran Ješić sastanak sa saradnicima drži na "rezervnom položaju". U Direkciji za građevinsko zemljište. Na stolu lap-topovi, na grafikonu broj odvezenih kontejnera, prosečno vreme prikupljanja đubreta, utrošeno gorivo za izvršen posao, broj pređenih kilometara opštinskih kamiona, zna se tačno koja je sijalica u javnoj rasveti pregorela i koliko treba da se ona zameni. "A, šta je sa psima lutalicama?", "A, kada ćemo imati izveštaj o divljoj deponiji?" Gorana poštuju i saradnici po 20 godina stariji od njega, a znaju i da se postide kad nisu na vreme pripremili izveštaj. Jutarnji brifing je završen. Vraćamo se u zgradu opštine u Goranov kabinet, i gradilište oko njega.
U kabinetu slika Zorana Đinđića, onda čestitka za pobedu na izborima sa likom Če Gevare, zastave Srbije, Vojvodine i Inđije. Evropske zvezdice, školjke, kompjuter. Skromno i ukusno. Goran kravatu i odelo nosi po potrebi, često je i kežual, u "egzit" varijanti. Između dva potpisa dogovora se za poslepodnevni fudbal sa drugarima, puši omiljene cigarete Dejvida Bouvija - "marlboro lajt" i podseća kafe devojku iz opštine da nam u konjak ne sipa led. U kabinet mu ulazi saradnik da se konsultuju oko nekih kadrovskih rešenja. Ubeđuje ga da zajedno odu na koncert R.E.M. Na stolu Vreme, novosadski Dnevnik, Danas. Sluša se "Kokošinjac" B92. Zavidna jedinica urbaniteta. Relaksirano i odgovorno. Ni blizu pasivnog ofsajda.
Iako je zbog komplikovanog porođaja rođen u Sremskoj Mitrovici 1974. Goran je Inđijac ili Indjijčanin, ako je nekome lakše za jezik. Sada, kako kaže, ima čak "punih 30 godina". Ovo mu je drugi mandat. Kad je prvi put izabran na mesto predsednika opštine, Goran Ješić je imao je svega 26. Diplomirani je inženjer poljoprivrede. Studirao u Novom Sadu. Dobio je stipendiju za magistarske studije iz javne uprave i menadžmenta u Americi. Govori engleski. Oženjen je, a sin Marko uskoro će da napuni godinu dana. Od 1997. je predsednik Opštinskog odbora Građanskog saveza Srbije u Inđiji. Bio je "otporaš" i koordinator DOS za Inđiju pred 5. oktobar. Hapšen je 13 (!) puta kao Miloševićev politički protivnik. U Inđiji su, inače, bila jedna od najmasovnijih hapšenja "otporaša". Nedavno ga je Skupština stranke izabrala za potpredsednika GSS, a nova predsednica stranke Nataša Mićić, shodno Statutu GSS, izabrala ga je između četvorice potpredsednika za njenog zamenika. G17 Plus je pokušao da ga kupi. Bezuspešno. Odbio je i primamljivu ponudu Demokratske stranke. Nije hteo da se "utapa" i "integriše" jer smatra da "moraš da veruješ u svoju priču ako si u politici". Goranova priča je GSS. Kad je 1996. kao jedan od lidera studentskog protesta na Novosadskom univerzitetu ulazio u politiku mogao je da bira. I izabrao je GSS, političku priču za koju je siguran da ima prostora u Srbiji.
Kaže nam da je Inđija politički komplikovana: "Imamo preko 100 hiljada izbeglica. Uglavnom zato i Srem važi za radikalski. 2000. mi smo se ovde tukli na izborima, i jedva smo dobili tesnu većinu 19:17. u korist DOS. Ko god da se tada kandidovao umesto mene prošao bi takođe. U ime DOS prošli su takvi likovi, da je to prosto neverovatno, ali se to kasnije odrazilo na funkcionisanje opštine. Ovi poslednji lokalni izbori su bili nešto drugo. Nije lako kad ideš sa imenom i prezimenom".
Goranova ekipa - "Najbolje za Inđiju" je najbrojnija odbornička grupa, nakon radikala koji su u opoziciji. Takozvani demokratski, vladajući blok, u lokalnom parlamentu čine Goranovi "građani", DS, DSS, Marjan Rističević, a odbornike ima i Bogoljub Karić. Za radikale Goran kaže da su smešna opozicija. "Oni tako izađu, lupetaju, ali bože moj, to je demokratija".
Na početku prvog mandata, Goran je bio najmlađi predsednik opštine u Evropi. Danas je i dalje najmlađi gradonačelnik u Srbiji. Njegova ambicija je bila da se obori Milošević. Tada nije imao nameru da bude prvi čovek opštine. Promene 2000. u Vojvodini dobrim delom iznela je ekipa "otporaša" koji nisu dozvolili da se pobeda na tacni prepusti nekom mediokritetu, već je na jednom mitingu u Inđiji između 24. septembra i 5. oktobra, konferansije - devojka od 16 godina, najavila Gorana, bez njegovog znanja, kao predsednika opštine. "I bilo je čupavo prve dve godine. DSS je odmah nakon nekoliko dana ušao u koaliciju sa SPS, i to je bila njihova prva koalicija nakon 5. oktobra. Falilo im je nekoliko glasova da me smene, ali nisu uspeli. Onda smo mi posmenjivali sve njih i počeli da radimo".
Za dve godine, za razliku od one prve dve godine "kada smo zbog lošeg zakona morali da se bavimo samima sobom, izvršnim odborima i sličnim stvarima", Goran je sa svojom ekipom doveo investitore i reformisao kompletnu opštinsku upravu koja je najbolja u ovom delu Evropu. Od jednog kompjutera koji je zatekao, opština sada ima skoro sto. Naredio je i da se renovira WC i izbaci čučavac da se ne bi sramotili pred gostima, jer pored sanitarne novom identitetu opštine potrebna je i mentalna higijena. Inđija je danas hit opština sa imidžom. Maltene opština - brend. Na nedavno održanoj 34. skupštini stalne konferencije gradova i opština Srbije u Centru "Sava", Inđija se predstavila kao najbolja, a priznanje joj je uručio predsednik srpskog parlamenta Predrag Marković. Ovo je mesto poznato po malim i srednjim preduzećima, kojih ovde ima oko dve i po hiljade.
"Za prve dve godine mandata imao sam Izvršni odbor, većinski sa DSS. Oni se ljudi uopšte nisu mešali u svoj posao. Da nisu probali da me smene ja bih sam podneo ostavku. Po starom zakonu predsednik je niko i ništa. U to vreme ja sam se bavio međunarodnom saradnjom i donacijama. Kad smo ih smenili napravili smo strategiju razvoja. Negativne strane su nam bile korumpirana, spora i neljubazna administracija, loš obrazovni potencijal i neizgrađene industrijske zone. Dobre strane su bile tradicija dobrog odnosa prema biznisu i dobar položaj između Beograda i Novog Sada. Krenuli smo da ispravljamo jednu po jednu stvar.
Reforma administracije za Gorana je permanentan proces. Pre dve godine u opštini je otvoreno prijemno odeljenje koje danas kopiraju i Amerikanci. Nema zatvorenih vrata, nema kancelarija, kafkijanske atmosfere, nema neljubaznih službenica, pogotovo nema onih koje ne možete da zateknete na radnom mestu. Rade k’o singerica sa softverom. U prijemnom odeljenju građanin može da završi kompletan odnos sa državom. Štopali smo: za izvod iz matične knjige rođenih ne treba da čekaš više od 20 sekundi. Toliko je Goranu trebalo da dobije svoj. Demonstracije radi. Koliko se ulaže u imidž pokazuje i promo film u kome službenice liče na cure sa "Enterprajza" iz "Zvezdanih staza". Ovde više ne možete sresti one šalteruše sa svadbarskim frizurama koje vas u pauzi između dva srka kafe i trač partije gledaju ko krava mrtvo tele dok im u piksli dogoreva pljuga sa porno karminom na filteru.
Marketing opštine privukao je investitore i od Inđije napravio investicionu enklavu u bezinvesticionoj čamotinji Srbije, hit opštinu u aut Srbiji: Ovde su Slovenci - "Merkator", "Čateške Toplice" - u februaru stižu Italijani, a samo troje - četvoro lokalnih privrednika investiralo je nekoliko miliona evra. Goran kad mu se pomene ono "hit opština", upozorava da on pri tom ne misli na instant hit, već na hit napravljen na strateškoj, a ne ad - hok politici, koja prave rezultate treba da donese tek za sedam - osam godina. "Opremamo škole, pustićemo besplatni internet svim građanima i privrednim subjektima. To je tehnološka revolucija. Ukoliko posle nas dođe neko ko će nastaviti ovakvu politiku, onda nema bojazni za imidž Inđije."
Goran ne pristaje da kuka. A, da hoće mogao bi ceo intervju; "te Dinkić, te ovo, te ono". To, kaže, ničemu pametnom ne vodi. Problem Inđije, "na pola puta", jeste što kvalitetni ljudi odlaze u Beograd ili Novi Sad, "ali zato mi od nje pokušavamo da napravimo ono što je Kvins za Njujork - fensi mesto za stanovanje, a ne nečije katastrofalno predgrađe." U stilu sremskog "Kvinsa", u prošlom Goranovom mandatu (2003) Inđija je napravila pozorište od 45 miliona dinara koje je za godinu i po dana imalo 80 hiljada posetilaca sa plaćenim ulaznicama. "Zvezdara" i "Beogradsko dramsko" ovde su takoreći domaća pozorišta s obzirom koliko često gostuju, a režiser Nikita Milivojević (rođeni Inđijac) za februar sprema premijeru i onog stvarno domaćeg pozorišta: "San letnje noći".
"Bilo je i srećnijih vremena da se pravi pozorište, ali ono nam je trebalo zbog identiteta grada. Ukoliko hoćeš da u grad dovedeš investitore, pa da ljudi ovde provode izvesno vreme, ili da žive, oni moraju imati i pozorište i bazen, i pešačke staze, rekreativne hale, i dobre škole. Mi sve to imamo i u to smo ulagali uporedo sa reformom administracije i investicijama u industrijsku zonu." Dobro, i Čačak je "hit" opština, ali za razliku od one tamo famozne fabrike cigareta, u Inđiji je ona već završena. Domaća investicija. U Goranovom kabinetu stoji uramljena slika supermoderne fabrike "Monus" gde će praviti "fast" cigarete. Radnici će biti iz ovog kraja. Već je izabrano 30 inženjera koji su otišli u Italiju na obuku. Tri hiljade ljudi ovde će dobiti posao. Ono što je za Arilje malina za Inđiju će biti duvan. Za vreme Goranovog mandata gasifikovana je cela opština. S radovima na vodosnadbevanju koji su u toku, Inđija kompletira svoju infrastrukturu. "Merkatorov" tržni centar je u fazi dobijanja građevinske dozvole. I tu će biti zaposleno stotinak radnika. "Čateške Toplice" prave "Akvalend", kongresno - rekreativni centar na pola puta Beograd - Novi Sad.
"I svi dolaze kod nas jer je naša administracija najbrža u Jugoistočnoj Evropi". Goran nam pokazuje naslovne stranice slovenačkih novina. Naslovi 45 miliona!. Podnaslov: Investicije u Inđiji obaraju rekorde. "Moraš da imaš imidž grada", Goranova je uzrečica.
Fudbal je deo Goranovog imidža. Loptu pika od devete godine. Igrao je i u Zemunu, i po novosadskim klubovima kao "poluprofesionalac", cimerisao sa Savom Miloševićem. Teška povreda kolena isprečila mu se ispred karijere. Odlučio je da završi fakultet. Danas je samo rekreativac. Navija za Partizan. Ove godine njegova opštinska ekipa je pobedila u lokalnoj "biznis ligi" u malom fudbalu. Goran je predsednik Upravnog odbora FK Inđije, koja je ispala iz treće lige, sticajem okolnosti baš kad ju je on preuzeo, što smatra svojim jedinim "političkim neuspehom". U njoj je igrao kao klinac. Sad su prvi na tabeli i "vraćamo se sigurno". Iz Inđije su i vlasnici moćnih kladionica. Oni su opštini odvukli softveraše, koje Goran pokušava da otme, ali ne može da ih toliko plati.
Odnos fudbala i lokalne samouprave je ovde višeznačan, sa "kalčo" šmekericom: Baderno Dunjano i Milano su otprilke kao Batajnica i Beograd. Lokalna samouprava Baderno Dunjano je 11 kilometara udaljena od "San Sira". Sa Inđijom su bratska opština od 1978, pošto je jedan Italijan rodom odatle bio ovde u fruškogorskim partizanima. Inđijski klinci su za vreme uskrsa išli o trošku domaćina na fudbalski turnir u Italiju. Posle godina izolacije, Goran je obnovio saradnju dve bratske samouprave i nagovorio ih da dođu na otvaranje pozorišta u Inđiji. Baderno Dunjano je jedan od najvećih privrednih centara Italije. Odatle je "Nardi", čuvena fabrika bele tehnike, a Đani Nardi je među deset najbogatijih Italijana i 15 godina je bio predsednik fudbalskog kluba Milan. On je doveo Savićevića. Možda najveći diler bele tehnike u Srbiji je iz Inđije, i Goran je napravio "link". Uspostavljajući privredne kontakte, Goran je odgledao i deset utakmica na "San Siru", uključujući i najveći gradski derbi Milan - Inter ("smestili su me u ložu dva sedišta ispod Berluskonija") i to onaj jedan od poslednjih kad je Milan pobedio 3 : 1. Goran je interista ("kao levičar, jer su Inter nekada držali italijanski komunisti"), iako su svi njegovi domaćini tifoze Milana. "Đani Nardi je, inače, Berluskoniju pozajmio prve pare da napravi studio, a posle mu je besplatno prepustio klub. Berluskoniju je Nardi "guru", iako je sadašnji italijanski premijer desničar, a Nardi stari italijanski levičar koji danas vozi "rols - rojsa" i ubeđuje me celim putem da počnem da navijam za Milan. Kažem mu, hoću kad kupite Vijerija. On mi odgovori da Vijeri nije za njih, jeste dobar igrač, ali je seljački fudbaler."
Tradicionalisti bi rekli da je Goran "pravi domaćin", a ovi moderniji da je "pravi japi". I jedni i drugi su u pravu. Opština je "strejt", nijedan dinar ne može da se zagubi, da se neko "utali", a da ga Goran i njegovi "hakeri" ne "provale" i izblamiraju. U Đinđićevom stilu smatra da je opština kao kompanija. "Tako se prema njoj i ponašamo. Trudimo se da uštedimo, da sprovedemo reforme, da popravimo imidž. Inđija je devedesetih bila poznata po etničkom čišćenju: Slankamenu, Hrtkovcima, koji nisu daleko. Sada smo nešto drugo, i ne znam da li je to "domaćinski" ili "japijevski".
Za razliku od apstinencije na poslednjim lokalnim izborima koja se graniči sa bojkotom partija i političara, u Inđiji je izlaznost bila eruptivnih 52 odsto. Poređenja radi, gradonačelnik Užica je dobio četiri hiljade glasova, Čačka pet, a Goran deset. Opština Inđija ima 53 hiljade stanovnika.
Njen gradonačelnik je imao stipendiju Stejt departmenta. U Ameriku često putuje, tako da je ona vremenom stigla i u Srem. Evo kako: "Bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani je razvio "sistem 48", koji danas Inđija koristi jedina u Evropi. Oko 80 odsto američkih gradskih budžeta pojede policija. Đulijani je taj sistem uveo u policiju i od Njujorka napravio jedan od najbezbednijih gradova u Americi. Potom je gradonačelnik Baltimora taj sistem uveo u Baltimor za sve komunalne službe, a mi smo partneri s njima, i "sistem 48" smo prvi uveli u Srbiji. Taj sistem znači potpunu kontrolu svih finansijskih resursa u opštini: od radnih naloga do toga koliko troši goriva opštinski kamion, ili koliko košta održavanje tog kamiona, tako da se sve odluke u opštini Inđija donose na osnovu tih podataka, što opet znači da je nečiji "dil" onemogućen. Opština ima jedinstveni kol centar - broj telefona za sve probleme građana: nema vode, pukla gasna cev, smeće, psi lutalice, žalbe na opštinske službenike, problem prelaska ulice kod škole... Svi se pozivi građana memorišu u jedinstvenu bazu podataka." Suština i opštinski ideal je da se svakom građaninu problem mora rešiti u roku od 48 sati, te odatle i ime sistema. Opština mora u tom roku da obavesti građanina da je njegov problem rešen ili kog će datuma biti rešen, tačnije "status njegovog problema"
"Rešen problem" se slika digitalcem, jer ako građanin kaže da nije rešen, a onaj koji ga je rešavao kaže da jeste, Goran nadležnom radniku pokaže sliku i kaže: "Evo, kako si ga rešio". Rupa na putu mora da se zakrpi. Odgovor građanin može da dobije i putem mejla ili SMS. I Goran zove kol centar. Obično kad snimi neku divlju deponiju. Diskrecija poziva je zagarantovana. Onaj koji "rešava problem" ne zna da li ga rešava Goranu, Žiki ili Peri. Inđija je jedina opština u Srbiji koja je sa "Majkrosoftom" potpisala ugovor o saradnji. I to partnerski. Svaki građanin na internetu može da vidi stanje svog predmeta. Građevinske dozvole na primer. Ili da prijavi problem.
Umesto da mrcvari građane, opština razvija softvere, a ujedno je i provajder (!). Jedan odsto opštinskog budžeta, negde oko pet miliona dinara - izdvaja se za internet razvoj i nove tehnologije. To je takozvani estonski model. Tako su na Baltiku radili. Opština subvencionira i obuku građana za računare. I ove godine 100 najboljih đaka po školama dobiće besplatne računare. Još malo pa Inđija stiže do tačke kada lokalna samouprava postaje umetnost. Nešto kao hiperrealizam. Dovoljno je samo da se konektujete. I imate viziju. Inđija - stvarno najbolje.

http://www.danas.co..../vikend2.html#0

Covek je car i zasluzio je drugi mandat.GSS i gradjani Indjije treba da budu srecni sto postoji. smile.gif

#3 zagor

zagor
  • Members
  • 6,113 posts

Posted 05 January 2005 - 07:19

Gorana poznajem skoro deset godina i jedino mogu dodati da ovakvi ljudi vracaju nadu da jos uvek ima sanse za Srbiju thumbsup.gif

#4 Henry Chinaski

Henry Chinaski
  • Members
  • 19,241 posts

Posted 05 January 2005 - 08:54

Tako se to radi kad se ne brani srpstvo i ne mole molebani. Svima iz svih opstina treba pokazati ovaj primer, onda ih pustiti jedno dve nedelje, pa ako ne pocnu da nesto slicno sprovode treba povesati po jedno 5 komada u svakoj opstini i tako sve dok se ne uljude i dok ne prestanu da svoje polozaje koriste da bi dzabe jeli i pili u lokalnim kafanama.

Edited by Henry Chinaski, 05 January 2005 - 08:55.


#5 Hella

Hella
  • Sleepers
  • 6,199 posts

Posted 05 January 2005 - 09:28

QUOTE(uros_s78 @ 5 Jan 2005, 03:49)
Covek je car i zasluzio je drugi mandat.GSS i gradjani Indjije treba da budu srecni sto postoji. smile.gif

a bre, bi crko da ne ukvotuješ ceo tekst? dry.gif
inače sve čestitke ješiću.

#6 Merlak

Merlak
  • Members
  • 2,906 posts

Posted 05 January 2005 - 09:47

Bi' predlozila ostalim burgermeisterima da idu na usavrsavanje
kod mladjeg kolege

#7 Bartok

Bartok
  • Members
  • 590 posts

Posted 05 January 2005 - 10:35

QUOTE(Merlak @ 5 Jan 2005, 10:47)
Bi' predlozila ostalim burgermeisterima da idu na usavrsavanje
kod mladjeg kolege

Aha, i ja bih isto ali, opet, USAID ne moze da pomaze bas svim opstinama u Srbiji.
Eto, samo nekima, za ugled.
Zato je Jesic za ugled.
Jer nije samo klopao na drzavni racun. cool.gif

#8 Papovac

Papovac
  • Members
  • 998 posts

Posted 05 January 2005 - 10:49

QUOTE(Bartok @ 5 Jan 2005, 11:35)
QUOTE(Merlak @ 5 Jan 2005, 10:47)
Bi' predlozila ostalim burgermeisterima da idu na usavrsavanje
kod mladjeg kolege 

Aha, i ja bih isto ali, opet, USAID ne moze da pomaze bas svim opstinama u Srbiji.
Eto, samo nekima, za ugled.
Zato je Jesic za ugled.
Jer nije samo klopao na drzavni racun. cool.gif

Ma covek je sredio svoj grad i svaka mu cast. Obaveza predsednika opstine i jeste da pronalazi i alternativna finansiranja. Gde bi Srbiji bio kraj da su ostali barem polovinu uradili kao on. thumbsup.gif thumbsup.gif

#9 perkos

perkos
  • Members
  • 26,798 posts

Posted 05 January 2005 - 11:10

Interesantno je da je u Inđiji najveći broj izbeglica iz Bosne i Hrvatske!

#10 Hella

Hella
  • Sleepers
  • 6,199 posts

Posted 05 January 2005 - 11:19

što je to Interesantno?

#11 perkos

perkos
  • Members
  • 26,798 posts

Posted 05 January 2005 - 11:20

QUOTE(Hella @ 5 Jan 2005, 10:19)
što je to Interesantno?

Zbog bureka! cool.gif

#12 Hella

Hella
  • Sleepers
  • 6,199 posts

Posted 05 January 2005 - 11:24

eto ga sad jebi... ajde, zašto je to Toliko interesantan podatak?

#13 perkos

perkos
  • Members
  • 26,798 posts

Posted 05 January 2005 - 11:28

QUOTE(Hella @ 5 Jan 2005, 10:24)
eto ga sad jebi... ajde, zašto je to Toliko interesantan podatak?

Kad porasteš saznaćeš,do tad idi razvlači burek! cool.gif

#14 Hella

Hella
  • Sleepers
  • 6,199 posts

Posted 05 January 2005 - 11:32

e, aj sledeći put kad trolueš temu Brezvezarijama, bar se potrudi da bude duhovito, ako već niš drugo. dry.gif

za one koje zanima:
inđija na netu

#15 Rooney

Rooney
  • Members
  • 1,420 posts

Posted 05 January 2005 - 11:33

QUOTE
eto ga sad jebi... ajde, zašto je to Toliko interesantan podatak?


Hella, pa zar ne razumes Perkosa?
On u svacemu mora da spominje izbeglice i stradanja srpskog naroda i tako sve redom. Nije cudno ako on pocne da prica kako situacija izbeglica mnogo utice i na fudbal i kosarku u Srbiji.