Imam ovde kutji neko pakovanje od 500 komata A4 papira fabriano,chini mi se,i u skoroj budutjnosti tje se ukazati potreba za josh jednim pakovanjem.
Gde mogu da nadjem dotichno i po kojoj ceni??
Papir
Started by
Aule@
, Nov 09 2004 23:51
15 replies to this topic
#2
Celt
-
- Members
- 1,147 posts
Posted 10 November 2004 - 22:59
QUOTE(Aule@ @ 10 Nov 2004, 00:51)
Imam ovde kutji neko pakovanje od 500 komata A4 papira fabriano,chini mi se,i u skoroj budutjnosti tje se ukazati potreba za josh jednim pakovanjem.
Gde mogu da nadjem dotichno i po kojoj ceni??
Gde mogu da nadjem dotichno i po kojoj ceni??
hm... pa mislim da imas u svakoj vecoj knjizari ili prodavnici kompjuterske opreme i tako toga... cenu ne znam da ti kazem buduci da sam ja to dobio za dz. tako da.... u svakom slucaju, mislim da nije neka preterano velika cena..
#3
mfmilan
-
- Members
- 6,795 posts
Posted 10 November 2004 - 23:53
kad smo vec kod toga - gde moze da se nabavi stapic za diskove bez kutije? ja pitao u prodavnici i oni mi kazu da ne prodaju?! pa sta rade sa njima, bacaju ih?!
#4
Friend of Peachy Carnahan
-
- Banned
- 18,085 posts
Posted 11 November 2004 - 02:04
pa ti lepo kad budes kupovao diskove osacuj neki stap na kome je ostalo nesto malo, 15-20 komada, pa kupi to, a usput ces i stap da dobijes
#5
mali princ
-
- Members
- 26 posts
Posted 13 November 2004 - 23:38
Fabriano je najcesca marka papira za stampace i fotokopiranje, imas ih u skoro svakoj knjzari, i ne verujem da kostaju vise od 400 kinti.
#6
Aule@
-
- Sleepers
- 688 posts
Posted 15 November 2004 - 15:53
Wau..Nisam ni video da si riplajovao.Svejedno izgleda da tju ja morati da se iscimam do knjizhare 
..
Hvala za info-da znam kolko kinte da ponesem
..Hvala za info-da znam kolko kinte da ponesem
#7
mali princ
-
- Members
- 26 posts
Posted 15 November 2004 - 18:02
Nisam riplajovao, nego sam riplajovala. 
#8
Aule@
-
- Sleepers
- 688 posts
Posted 15 November 2004 - 19:44
Riplajovao!!Lakshe se...pishe! 
To je zbog nika koji prosto aludira na mushki (iz)rod..Izvinjavam se
Enivej,of tu knjizhara
..
To je zbog nika koji prosto aludira na mushki (iz)rod..Izvinjavam se
Enivej,of tu knjizhara
..
#9
barbara
-
- Members
- 154 posts
Posted 15 November 2004 - 20:05
bolje da si za vreme utroseno na netu
otisao do knjizare i kupio
bas sve mora da se komplikuje
otisao do knjizare i kupio
bas sve mora da se komplikuje
#10
mali princ
-
- Members
- 26 posts
Posted 15 November 2004 - 22:42
QUOTE(Aule@ @ 15 Nov 2004, 19:44)
Riplajovao!!Lakshe se...pishe!
To je zbog nika koji prosto aludira na mushki (iz)rod..Izvinjavam se
Enivej,of tu knjizhara ..
To je zbog nika koji prosto aludira na mushki (iz)rod..Izvinjavam se
Enivej,of tu knjizhara
..Nema potrebe da se izvinjavas, znam da je nick zbunjujuci, ali sta cu... it's behind my control. A sto se tice odlaska u knjizaru - kako si drugacije nameravao da dodjes do papira a da ne ides u nju?
#11
copkillah
-
- Members
- 4,075 posts
Posted 15 November 2004 - 22:49
gde se ono beše submituju najgluplji topici? 
#12
Aule@
-
- Sleepers
- 688 posts
Posted 16 November 2004 - 21:59
,,gde se ono beše submituju najgluplji topici? "
Pa u topik-Papir
,,bolje da si za vreme utroseno na netu
otisao do knjizare i kupio"
Istina,ali me uzhasno mrzi,a i shkola me pritisla zhestoko lejtli-kompjuter mi je jedini kontakt sa spoljnjim svetom
,,bas sve mora da se komplikuje "
istina
Pa u topik-Papir
,,bolje da si za vreme utroseno na netu
otisao do knjizare i kupio"
Istina,ali me uzhasno mrzi,a i shkola me pritisla zhestoko lejtli-kompjuter mi je jedini kontakt sa spoljnjim svetom
,,bas sve mora da se komplikuje "
istina
#13
pingvin44
-
- Members
- 84 posts
Posted 17 November 2004 - 11:11
Imam jedno 30 sekundi visak vremena pa me zanima, posto sam na ovaj topik vec potrosio toliko, ima li koji topik slican ovome da i na njega potrosim jos 30 i to proslavim kao najbesmislenijih minut vremena u zivotu?
#14
Aule@
-
- Sleepers
- 688 posts
Posted 17 November 2004 - 13:22
,,Imam jedno 30 sekundi visak vremena pa me zanima, posto sam na ovaj topik vec potrosio toliko, ima li koji topik slican ovome da i na njega potrosim jos 30 i to proslavim kao najbesmislenijih minut vremena u zivotu?"
Bitje,bitje josh..Za sada ti prati ovaj i na pravom si putu
Bitje,bitje josh..Za sada ti prati ovaj i na pravom si putu
#15
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 19 November 2004 - 04:10
...
Malo o papiru.
Papir je proizvođen već krajem II veka pre naše ere u Kini.
Kinezi su mleli svilu, liku, pirinčanu slamu, koru duda itd. u kamenom tarioniku. Sa krečnom vodom od zdrobljenih vlakana dobijali su kašu koju su razastirali preko zategnutog platna ili mreže od bambusovih niti. Oceđenu ploču stavljali su zatim u drvene prese. Posle sušenja papir su premazivali lepkovima (tutkalom, skrobnim lepkom) i glačali alatkama od kostiju.
Pre Arabljana papir su poznavali u Koreji i Japanu. Tek više stotina godina kasnije Arabljani su uspeli da proniknu u tajnu te veštine. Od kineskih zarobljenika 721. godine u Samarkandu doznali su tajnu i proizvodili papir u VIII veku.
U Maroku papir se proizvodi 1100. god. U XII veku, Mavari su otvorili prve evropske radionice u Spaniji a zatim je to preslo i u Francusku. U Italiji se papir proizvodi krajem XIII veka.
Prve manufakture u Evropi su proradile u Španiji 1151.g. (Xativa, Valencia, Toledo). U Francuskoj u 1189. (Herault), a u Italiji 1276. god. (Montefano, Fabrijano).
Najbolji papir se izradjuje bez hemijskih sredstava za beljenje. Takav papir je »teži« a s lica ima zrnatu (otvorenu) teksturu. Papir koji se izbeljuje kiselinom "kiseli papir" tokom vremena zuti i postaje krt. Sve novine i casopisi koji su u bibliotekama, ako nisu stampani na specijalnom papiru - rasuce se. Zato se prebacuju u elektronski format, ili se (za biblioteke) stampaju u odredjenom broju primeraka na specijalnom "bezkiselinskom" papiru. Neko je jednom rekao (strucnjak iz Kongresne biblioteke?) - za par stotina godina po bibliotekama cemo imati samo kolor korice casopisa i tvrde poveze knjiga. Ostalo ce se rasuti u prah.
Belina i jednolika prozračnost papira su potvrda kvaliteta. Dobar papir neće požuteti ako se drži na suncu desetak dana. Loše vrste papira su gladje i ujednačenije teksture. Gledano prema svetlu pokazuju mrlje i čestice stranih materijala. Na suncu brzo požute i postanu trošne. Papir treba čuvati na suvom i neosunčanom mestu, jer ga vlaga i svetlost oštećuju. A jedu ga i neke bubice-paraziti. Pa se knjige periodicno obradjuju nekim zestokim (cijano) otrovima u spec. komorama.
Fabriano je dobar, ali Xerox je bolji. Trpi dvostranu stampu na laseru. 100-gramski Xerox "zveci" kao staniol. Lako se poseces na njemu. Kod nas razne, firme obicno pod markom "80-gramski", prodaju okrake i restlove papira koji nije prosao kontrolu kvaliteta kod boljih proizvodjaca (traka papira sirina vise metara i duzine vise stotina metara obicno je neujednacenog kvaliteta na krajevima. Secen i pakovan u A4 formatu se zove "konfekcioniran" papir. Taman posla da probas da ga dvostrano stampas! Ako ga pustis kroz laser sa obe strane, bude "skuvan" i pocne da se uvija.
Znaci obicna stampa - bilo koji 80gr. Dvostrana - Xerox 80gr. min, ili neki bolji. Kolor - vec prema nameni.
Sasvim nesto drugo je "umetnicki" papir.
Papir za novcanice se pravio od lana ili tekstilnih otpadaka. Posebno se izdvajao francuski papir za novcanice. Kad su Nemci tokom II Sv. rata falsifikovali engleske funte, nikako nisu mogli da ukace kako da dobiju papir potrebne strukture. Dok neki zatvorenik (konclogor) nije provalio da se taj papir proizvodi od krpa kojima je brisana prasina. Pa je od brisanja krpama taj deo logora bio kao ogledalo, a funte su bile kao "prave". Valjda je tim fake-funtama bio placen i onaj double-agent "Tricikl" - pa ostao siromasak. Doduse, preziveo je i pisao o tome. A ovi u konclogoru ...
...
Malo o papiru.
Papir je proizvođen već krajem II veka pre naše ere u Kini.
Kinezi su mleli svilu, liku, pirinčanu slamu, koru duda itd. u kamenom tarioniku. Sa krečnom vodom od zdrobljenih vlakana dobijali su kašu koju su razastirali preko zategnutog platna ili mreže od bambusovih niti. Oceđenu ploču stavljali su zatim u drvene prese. Posle sušenja papir su premazivali lepkovima (tutkalom, skrobnim lepkom) i glačali alatkama od kostiju.
Pre Arabljana papir su poznavali u Koreji i Japanu. Tek više stotina godina kasnije Arabljani su uspeli da proniknu u tajnu te veštine. Od kineskih zarobljenika 721. godine u Samarkandu doznali su tajnu i proizvodili papir u VIII veku.
U Maroku papir se proizvodi 1100. god. U XII veku, Mavari su otvorili prve evropske radionice u Spaniji a zatim je to preslo i u Francusku. U Italiji se papir proizvodi krajem XIII veka.
Prve manufakture u Evropi su proradile u Španiji 1151.g. (Xativa, Valencia, Toledo). U Francuskoj u 1189. (Herault), a u Italiji 1276. god. (Montefano, Fabrijano).
Najbolji papir se izradjuje bez hemijskih sredstava za beljenje. Takav papir je »teži« a s lica ima zrnatu (otvorenu) teksturu. Papir koji se izbeljuje kiselinom "kiseli papir" tokom vremena zuti i postaje krt. Sve novine i casopisi koji su u bibliotekama, ako nisu stampani na specijalnom papiru - rasuce se. Zato se prebacuju u elektronski format, ili se (za biblioteke) stampaju u odredjenom broju primeraka na specijalnom "bezkiselinskom" papiru. Neko je jednom rekao (strucnjak iz Kongresne biblioteke?) - za par stotina godina po bibliotekama cemo imati samo kolor korice casopisa i tvrde poveze knjiga. Ostalo ce se rasuti u prah.
Belina i jednolika prozračnost papira su potvrda kvaliteta. Dobar papir neće požuteti ako se drži na suncu desetak dana. Loše vrste papira su gladje i ujednačenije teksture. Gledano prema svetlu pokazuju mrlje i čestice stranih materijala. Na suncu brzo požute i postanu trošne. Papir treba čuvati na suvom i neosunčanom mestu, jer ga vlaga i svetlost oštećuju. A jedu ga i neke bubice-paraziti. Pa se knjige periodicno obradjuju nekim zestokim (cijano) otrovima u spec. komorama.
Fabriano je dobar, ali Xerox je bolji. Trpi dvostranu stampu na laseru. 100-gramski Xerox "zveci" kao staniol. Lako se poseces na njemu. Kod nas razne, firme obicno pod markom "80-gramski", prodaju okrake i restlove papira koji nije prosao kontrolu kvaliteta kod boljih proizvodjaca (traka papira sirina vise metara i duzine vise stotina metara obicno je neujednacenog kvaliteta na krajevima. Secen i pakovan u A4 formatu se zove "konfekcioniran" papir. Taman posla da probas da ga dvostrano stampas! Ako ga pustis kroz laser sa obe strane, bude "skuvan" i pocne da se uvija.
Znaci obicna stampa - bilo koji 80gr. Dvostrana - Xerox 80gr. min, ili neki bolji. Kolor - vec prema nameni.
Sasvim nesto drugo je "umetnicki" papir.
Papir za novcanice se pravio od lana ili tekstilnih otpadaka. Posebno se izdvajao francuski papir za novcanice. Kad su Nemci tokom II Sv. rata falsifikovali engleske funte, nikako nisu mogli da ukace kako da dobiju papir potrebne strukture. Dok neki zatvorenik (konclogor) nije provalio da se taj papir proizvodi od krpa kojima je brisana prasina. Pa je od brisanja krpama taj deo logora bio kao ogledalo, a funte su bile kao "prave". Valjda je tim fake-funtama bio placen i onaj double-agent "Tricikl" - pa ostao siromasak. Doduse, preziveo je i pisao o tome. A ovi u konclogoru ...
...
