133 replies to this topic

[krios]

Tako otvaram temu o linuxu.
Pa pitajte sve ... u vezi instalacije, instalacije drajvera ........ šta god vam pravi probleme !

Molim moderatora ako ima mogučnost da stavi ovaj topik kao Sticky neko vreme da vidimo dal če biti interesenata.

Pozdrav,
Krios

[Aule@]

Kao shto sam vetj pitao..
Shta netju motji da radim u linuxssu??Mislim kada se uporedi sa windowesom..
edit:Oklen mozhe da se skine literatura sa neta u vezi svega toga?

Edited by Aule@, 03 November 2004 - 22:27.

[incognito]

Zavisi cime se bavis... Zasigurno neces moci da igras directX igrice, koristis Internet Explorer/Exploiter/Exploder (sem kroz neki emulator), obrises fajlove koje je neko sa visim privilegijama od tebe postavio, koristis Microsoft-ove, Adobe-ove i Macromedia-ine programe (sem kroz vmWare ili par postojecih emulatora), i tako to...

Pravo pitanje je sta ne mozes da koristis u Windows-u sto imas u Linux-u... Tu je lista mnogo, mnogo duza

[krios]

Zavisi cime se bavis... Zasigurno neces moci da igras directX igrice, koristis Internet Explorer/Exploiter/Exploder (sem kroz neki emulator), obrises fajlove koje je neko sa visim privilegijama od tebe postavio, koristis Microsoft-ove, Adobe-ove i Macromedia-ine programe (sem kroz vmWare ili par postojecih emulatora), i tako to...

Pravo pitanje je sta ne mozes da koristis u Windows-u sto imas u Linux-u... Tu je lista mnogo, mnogo duza

Pozdrav !

Da popravim malo incognita(da ne bude neko pogrešno razumeo). Izvini, ali ja kad sam pročitao tvoj post razumeo sam kao da ne možeš učitavati internet stranice u linuxu.

Al je dobra šala na exploiter i exploder

Internet stranice u Linuxu otvara Opera, Mozilla(Firefox) ....i neki drugi Klikni tu.


Kao zamenu za Ms Office imaš mnogo bolji OpenOffice.

Igrice su slabije zastupane, ali ipak situacija nije tako loša, možeš igrati
Quake, Heretic, Civilization, Unreal Tournament i još nekoliko linkova Linux Gamers, Igrice

Za grafiku imaš Gimp.

Za vizuelno programiranje Kylix.

Znači kako vidiš sve možeš raditi samo je treba malo naučiti raditi sa Linuxom, upoznati ga i moči če i igrice

I za kraj malo
literature.

Adijos,
Krios

[tomkeus]

Svojevremeno sam bio jako zagrejan za korišćenje linuxa, međutim ispostavilo se da sa sve novijim disstribucijama meni je sve manje hardvera radilo. Poslednji put sam instalirao Red Hat 9.a i nisam mogao da instaliram zvučnu karticu i modem. Kada sam pitao ljude ispalo je da pre toga treba da pročitam brdo priručnika da bi umeo da se drndam sa raznim config fajlovima, skriptovima i kompajliranjem drajvera kao i da se snalazim po totalno nerazumljivoj strukturi direktorijuma na HDu. Neću da kažem da je linux loš OS, međutim potrebno mi je previše vremena da posvetim njemu samome da bih mogao da uradim neke stvari koje su meni potrebne, kao i da bacim sve što znam o windowsovom APIju i DXu da bih mogao da programiram GUI aplikacije na linuxu. Na žalost, u uslovima studiranja i puno posla koji trebam da odrađujem na računaru to ne mogu da uradim. Samo molim linux narod da mi ne priča kako je linux jednostavan i za svakog.

[moz]

Ima li to cudo Aktivni Direktorijum ili nesto slicno?

[Aule@]

Moj tjale se boji da povezhe svoj laptop na net zbog virusa,pa poshtu radi preko mog kompa.Ako bih hteo da stavim linux morao bih nekako da skupljam poshtu preko dajlapa.To sam u windowesu radio preko autluk ekspresa.Kako bih to radio u linuksu.
Ovo je jedno od bitnijih pitanja,jer me tjale ne smara sve dok on mozhe da prima svoju poshtu -preko mog kompjutera..kakav !!!
edit:e da druga stvar-jako je bitno da radi kabelski internet u linuxssu-bez njega sam k'o riba u barici na toplome danu..
edit#2:Da li je linuxss mozhda bezbedniji prilikom rada na netu od virusa?Ako budem preshao na njega i ako budem nastavio da uprazhnjavam dosadahnju praxssu-da ga ostavim po ceo dan upaljenog i onlajn,da li tju imati makar malo vetju zashtitu od virusa?

Edited by Aule@, 11 November 2004 - 13:34.

[tomkeus]

Evo, pre neki dan sam rešio da dam još jednu šansu linuxu (po n-ti put) i otišao i uzeo Red Hat Fedora Core 2. Instaliram ti ja celu stvar i opet ista pesma sa drajverima. Nikako ne mogu da instaliram modem i zvučnu. Drajvere za modem sam skidao ranije, kompajlirao ih i pokušavao da izvršim instalacioni skript (onako kako je pisalo u uputstvu), međutim ono neće pa neće. Što se zvučne kartice, tiče, ona je integrisana u ploču i sistem je detektuje, ali ona neće da radi. Ako imate neka uputstva, plz hlp.

[Totenkopf]

Ima li to cudo Aktivni Direktorijum ili nesto slicno?

Nema aktivni direktorijum ali mozesh da ga napravish .. recept je sledeci: openldap + samba-ng + lib nss ldap i dobijesh nesto sto bi moglo da se nazove active directory. Naravno za ovo treba da si admin da bi znao da podesish. Chuo sam da neke distribucije dolaze sa ovim kao default autenitication and authorization sistemom (mandrake ?)

[Totenkopf]

Evo, pre neki dan sam rešio da dam još jednu šansu linuxu (po n-ti put) i otišao i uzeo Red Hat Fedora Core 2. Instaliram ti ja celu stvar i opet ista pesma sa drajverima. Nikako ne mogu da instaliram modem i zvučnu. Drajvere za modem sam skidao ranije, kompajlirao ih i pokušavao da izvršim instalacioni skript (onako kako je pisalo u uputstvu), međutim ono neće pa neće. Što se zvučne kartice, tiče, ona je integrisana u ploču i sistem je detektuje, ali ona neće da radi. Ako imate neka uputstva, plz hlp.

Probaj za pocektak da instalirash debian linux. Mozda je malo hard core na pocetku ali se ulozeni trud kasnije definitivno isplati. A sto se tice muzicke kartice i modema uradi kao root korisnik

CODE

dmesg

i posalji nam output. Takodje ako imash tacan naziv modema posalji i to

[Totenkopf]

Moj tjale se boji da povezhe svoj laptop na net zbog virusa,pa poshtu radi preko mog kompa.Ako bih hteo da stavim linux morao bih nekako da skupljam poshtu preko dajlapa.To sam u windowesu radio preko autluk ekspresa.Kako bih to radio u linuksu.
Ovo je jedno od bitnijih pitanja,jer me tjale ne smara sve dok on mozhe da prima svoju poshtu -preko mog kompjutera..kakav !!!
edit:e da druga stvar-jako je bitno da radi kabelski internet u linuxssu-bez njega sam k'o riba u barici na toplome danu..
edit#2:Da li je linuxss mozhda bezbedniji prilikom rada na netu od virusa?Ako budem preshao na njega i ako budem nastavio da uprazhnjavam dosadahnju praxssu-da ga ostavim po ceo dan upaljenog i onlajn,da li tju imati makar malo vetju zashtitu od virusa?

Cao

sto se tiche email programa imash predivan program za linux koji se zove ximan evolution ... i koji podseca na outlook evolution ovo u screenshotu je spanska verzija a naravno postoji engleska a ti recimo mozes da budes onaj ko ce prevesti i na srpski (ako srpski ne postoji vec).
Ja lichno koristim mutt (konzola) i ne mogu da zamislim da sa nekim drugim programom citam i pisem mail.

E sada zavisi koji kablovski modem imash .. ako je externi sa UTP izlazima onda ti radi 100% .. pa internet je i nastao kao mreza UNIX racunara. tako da je svaki *nix dosta rano dobio tcp/ip stack a linux to ima od samog pocetka razvoja.

Sama organizacija linux sistema obezbedjuje da virusi skoro pa da ne postoje .. bio je samo jedan do sada i to je napadao samo one linuxe koji imaju odredjenu verziju BIND-a .. koliko se secam zvao se lion ili tako nesto .. to je jedini zabelezeni linux worm za sada ... Inache kakda koristish linux ti ga kostistish kao obican korisnik koji ne moze da obrise ceo sistem ili da zarazi komp virusom ... ako treba nesto da prepodesis na nivou sistema postanesh root na kratko i to odradis ..

Edited by Totenkopf, 13 November 2004 - 18:03.

[Totenkopf]

Kao zamenu za Ms Office imaš mnogo bolji OpenOffice.

Igrice su slabije zastupane, ali ipak situacija nije tako loša, možeš igrati
Quake, Heretic, Civilization, Unreal Tournament i još nekoliko linkova Linux Gamers, Igrice

Za grafiku imaš Gimp.

Za vizuelno programiranje Kylix.

Znači kako vidiš sve možeš raditi samo je treba malo naučiti raditi sa Linuxom, upoznati ga i moči če i igrice

I za kraj malo
literature.

Pa ne bih bash mogao da se slozim da je Openoffice josh uvek bolji od M$ office ... ali da ce biti jednog dana to je definitivno

Ne zaboravi i mozda najbolju SDL igiricu za linux Enemy Territories

Na zalost ni gimp josh uvek ne moze da paraira photoshop-u ...

Medjutim skoro sam video kod druga na laptopu (gento linux) emulaciju photoshop-a kroz crossoffice. Neverovatno je brzo radio i izgledalo je fenomenalno

[millosh]

Da dam nesto napomena.

1. Igre na GNU/Linuxu su, otprilike, na nivou domisljatih igara iz osamdesetih, a ako se nadje koja koja lici na neku sa Amige, to je prava premija. Doduse, ima tu nesto onih koje rade preko OpenGL-a... Naravno, nije problem u totme sto GNU/Linux ili XFree ne mogu podrzati (OpenGL je dovoljno dobar), vec to sto se kompanije koje proizvode igre jos uvek nisu osmelile u poduhvat prilagodjavanja istih za GNU/Linux, odnosno X-e. (Treba imati na umu da Civilizacija na GNU/Linuxu izgleda kao Civilizacija 2, iako ima zanimljivih dodataka, a ne kao Civilizacija 3.) O popularnim igrama poznatih razbibrigackih kompanija nema ni reci. Dakle, ko hoce da se igra mora sebi ostavitit Gnjindozu.

2. A sad ono najbitnije. Kada radite na racunaru i to predstavlja znacajan deo vaseg stvaranja ili dovoljno daleko vidite i shvatite da ce za koji mesec ili koju godinu to predstavljati -- onda se svakako morate dobro zamislsiti na kakvoj tehnologiji radite to sto radite.

Glavni problem softvera u vlasnistvu (kakva je vecina softvera pod Gnjindozom, ukljucujuci i nju samu; a kakve ima, doduse ne u velikom broju, i pod GNU/Linuxom) jeste izuzetna zavisnost od proizvodjaca odgovarajuceg softvera.

Uzmimo najocigledniji monopol: AutoCAD. Postoji bledi pandan AutoCAD-a za GNU/Linux, ali to nije preporucljivo za rad osim ako vam bas krava na nogu nije stala (preko toga, i najpriblizniji softver AutoCAD-u, LinuxCAD, je softver u vlasnistvu, tako da i nije neki kvalitetan pomak, osim ako bas morate sve da zasnivate na GNU/Linux okruzenju).

Sta vi time dobijate: Za bilo kakav koristan rad morate koristiti dwg format (a ne ps ili nesto slicno). Tim formatom barata valjano jedino AutoCAD. Pa, onda krenete da pravite skripte u autolispu (koji niko drugi ne podrzava) i onda vas potencijalan prelazak na neki drugi program postatje gotovo nemoguc; odnosno, za jedan dan stvaranja svojih skripti cete morati potrositi mozda i jedan dan za prebacivanje; drugim recima, pet godina ste radili u AutoCAD-u, pet godina vam treba da se skinete sa njega. Osim, razume se, ako necete da bacite sav svoj prethodni rad.

E, sad. Danasnje generacije projektanata ce u legalnim uslovima morati placacti i Gnjindozu (par stotina dolara) i AutoCAD (desetak hiljada dolara). Jos dugo nece moci razmisljatit o nekom jeftinijem i/ili boljem resenju.

Ali, korisnici Photoshopa nisu u takvoj situaciji. Sto ranije predju na Gimp, to ce imati vise sanse da svoj rad prilagode necemu od cega nece biti zavisni. Prvo ce Gimp upotrebljavati kao losu kopiju Photoshopa, onda ce ustatnoviti da Gimp nije Photoshop i da ima izuzetne mogucnosti koje Photoshop nema, a na kraju ce automatizaciju obrade slike pocetit da rade tako sto programiraju u perlu ili pitonu. I kad sidju na taj nivo, apsolutno niko im nece moci izdati nekakvu novu verziju ovoga ili onoga a da oni ne mogu bezbolno na nju da predju ili da jednostavno kazu da ih ne zanima prelazak na novu verziju.

Glavna prednost je, svakako, u kodu programa koji svako moze videti i menjatit. Kada bi, recimo, nova verzija Gimpa izasla znatnto drukcija od prethodne, velika je verovatnoca da ce odredjeni broj programera nastatviti da razvija novi program koji po osnovnim principima sledi stariju verziju Gimpa. Ako vam se Gimp vise ne svidja, moci cete svoj rad sacuvati i nastatviti raditi na njemu iz nekog drugog programa.

To se sve mnogo vise odnosi na znacajan broj drugih delatnosti koji se ne ticu grafike, a koje se znatno vise uprarznjavaju. Tako, recimo, umesto da koristite Access ili SQL server kao svoje baze podatatka i gledate u nebo u nadi da vam Mikrosoft nece promeniti nesto u novoj verziji, koristicete PostgreSQL (ili nesto jednostavniji MySQL) i uvek cete moci napraviti uspesan prelazak sa ove na onu verziju, sa ovog RDBMS-a na onaj RDBMS.

Preko toga, ako vam je GNU/Linux previse stran, imate citav spektar mogucnosti na osnovu kojih svoj rad pod Gnjindozom mozete uciniti kvalitetnijim i dugorocnijim. Tako svoje dokumente necete cuvati u Word DOC formatu, vec cete to ciniti ili u HTML-u ili u PDF-u; grafike necete cuvati u Excelu, vec cete ih uredno prebacivati u neki PNG ili JPEG format (pomocu Photoshopa) i sl.

Od svega je, naravno, najvaznije voditi racuna o tome sta koristite, kako to mozete zameniti necim drugim, koliko ste zavisni od ovog ili onog proizvodjaca, a koliko od komsije koji vam instalira Gnjindozu jer vi to sami ne umete. Sto ste nezavisniji, sto vece znanje iz racunarstva i Interneta posedujete, to ce vam rad na racunaru biti jednostavniji.

[jddipqd]

Tako svoje dokumente necete cuvati u Word DOC formatu, vec cete to ciniti ili u HTML-u ili u PDF-u; grafike necete cuvati u Excelu, vec cete ih uredno prebacivati u neki PNG ili JPEG format (pomocu Photoshopa) i sl.

I kad poželim da napravim neke izmene u tom dokumentu moraću da jurim neki od onih programa za konvezriju .pdf->.doc, koji uopšte ni ne rade.
A što se tiče grafikona, da si rekao .wmf pa i da progutam (mada ne vidim kakva uopšte korist postoji od čupanja tog grafikona iz excela), ali pretvaranje u rasterski format (i to još jpeg) je stvarno smešno.

[millosh]

I kad poželim da napravim neke izmene u tom dokumentu moraću da jurim neki od onih programa za konvezriju .pdf->.doc, koji uopšte ni ne rade.
A što se tiče grafikona, da si rekao .wmf pa i da progutam (mada ne vidim kakva uopšte korist postoji od čupanja tog grafikona iz excela), ali pretvaranje u rasterski format (i to još jpeg) je stvarno smešno. 

Rekoh i HTML, pa lepo menjas dokument kao HTML. I koristi "uproscen HTML", tj. onaj sto lici na HTML kakav je generisao Word97. PDF sluzi za prikaz dokumenta.

Sto se tice grafikona, nisam hteo da detaljisem preterano. Evo ti detaljniji opis:

1. U slucaju da hoces da imas konkrertni format za prikaz (u HTML-u, uzmimo), snimis ga u JPEG, u nekoj vecoj rezoluciji, pa ga smanjujes po potrebi za prikaz.

2. Ako hoces da menjas grafike na osnovu novih podataka -- potpuno su ti dovoljni samo ti podaci. Generisanje grafika nije komplikovano. Imas na raspolaganju poprilican broj metoda:

a ) Mozes ih opet generisati u Excelu i prikazati u izmenjenom obliku.
b ) Postoje generatori grafika u PS, sto je vektorski format. U sustini, najbolje je grafike tako i generisati.
c ) Imas orudja u PHP-u (instaliraj si EasyPHP, cini mi se da se tako zove paket) koja ti mogu generisati grafike na osnovu podataka.

Sto se kopiranja tice, copy slika -> paste u Photoshop.

Ovde, naravno, ne govorim o nekim slozenim slikama koje se moraju lickati. Ako ti tako nesto treba, instaliraj Gimp na Gnjindozi, pa to rardi u njemu.

Da jos jednom kazem da je vrlo bitno imati na umu razdvajanje proizvodnog, prezentacionog i arhiverskog. Ako je proizvodnja takva da unosis podatke i na osnovu njih generises neki lep grafikon, to onda uradis, npr., u Excelu. Kada hoces nekom to da prikazes, imaces sliku iz Excela kao PNG (pre nego JPEG), pa ces nju metnuti u Word iz koga ces eksportovati PDF (da nekom prikazes i sebi kao dokument u arhivu) i snimiti u HTML obliku (da bi mogao da menjas).

Poenta je da ne cuvas u nekom od formata koji su u vlasnistvu i za koji ce ti trebati uvek taj program u vlasnistvu da bi radio.

Edited by millosh, 13 November 2004 - 19:27.