83 replies to this topic

[Croqy]

tera, pa jel smo se dogovorili da za Peru uvek ide novi topic? B)

[tera]

Nisam znala!!!
Kako da popravim štetu?

[Croqy]

Nisam znala!!!
Kako da popravim štetu?

Neka ga sada ovde, da ne nervira previse forumske patriJote.

Lepo je sto si ga postovala.

[tera]

Da ja ipak izbrisem tekst, pa na novi topik?

[Croqy]

no.

[tera]

Kasno.

[Croqy]

Kasno.

Sto li se inatis?

Petar Luković

A kao što ste čuli u dosadašnjem delu emisije, s našim sagovornicima smo pričali o imenovanju Vuksanovića za ministra prosvete, što je jedva dočekao pakosni Petar Luković.

Petar Luković:

Sama najava da bi ministar mogao da bude Vuksanović-Vuksa, koga iz milja zovu Fuksa, verovatno zato što se nudio svim tim strankama, sama ideja da neko takav može da dođe na mesto Dositeja Obradovića, dovoljna je da budeš potpuno rezigniran. Stvar je, naravno, u ta njegova tri nesrećna glasa koja ima u skupštini, kao tas na vagi. I sada moze da im trazi bilo sta: da bude Srđan Đurić, da bude žensko, ma sve, why not? Zašto ne bi uzeo pet ministarstava zajedno? Kad Velja može da ima tri ministarstva zajedno, što ne bi Vuksanović mogao da ima pet ministarstava zajedno? Uopste nema razloga za neku brigu i sekiraciju, mi se nalazimo u jednom stanju u kome je to normalno i prirodno. Ja ne očekujem ništa racionalno, racionalno ne postoji, racionalno je kretenski. Iracionalno je dobro!

Čovek koji je od svih devet kandidata dobio apsolutno najmanje glasova, postao je ministar prosvete. Nesrećni Dragan Maršićanin, cetvrti na predsedničkoj listi, sada je mbasador u Švajcarskoj. Pa izvini, biti gubitnik to je super, ako si blizu DSS-a.

Neki dan se Dinkić ljuti kad mu kaže voditelj - vi ste pali na 4,9, on kaže nije nego 5,1. Stvarno je to dramatična razlika! Šta bi od te čuvene Gay 17? Šta bi od nje? Da ne govorim o Novoj Srbiji, da ne govorim o SPO-u nesrećnom sa onim Kojadinovićem. Jedina neprijatna stvar na ovim lokalnim izborima, to je Kojadinović na televiziji. Kad vidim njegov spot, ja se naježim. Prvo, potrošio je najvise para od svih i drugo - jedini je pobedio Vuksanovića. Dakle mi imamo, pazi šta mi imamo na kraju - od devet kandidata za gradonačelnika dvojica poslednjih su dva ministra. U poslednje vreme se mnogo vise smejem nego ranije.

Svetlana Lukic:

Hoćeš da kažeš da si se smejao kad si video promociju knjige Mire Marković?

Petar Luković:

A to ne. Govorim o vladi, koja je Čkalja i Mija. Što se tiče knjiga, ja sam u Večernjim novostima u ponedeljak na kulturnoj strani video tri rubrike. Jedna rubrika je bila o promociji knjige Mire Marković, druga o promociji knjige Radovana Karadžića i treća je bila najava knjige Dobrice Ćosića o Kosovu, koja će ima svoju planetarnu premijeru na Sajmu knjiga. Onako naivan, u sekundi sam pomislio da sam kupio pogrešne novine od pre 10 godina. Mira Marković, Radovan, Dobrica, vidim datum, jebo te, 2004. godine. Dakle, nova knjiga Radovana koji ima vremena i pored skrivanja da pise, da šalje CD, čovek je kompjuterski obrazovan, jebo te bog, to je ono što me zaprepastilo, radi na diskovima, nema tu zajebancije, nema ćirilicom, nema rukom. Drugo, Mira Marković iz daleke Rusije, gde god da je, šalje svoj izbor tekstova. Treće, Dobrica konačno ima rešenje za Kosovo, da znamo šta nas čeka. Ako u mojoj zločinačkoj i izdajničkoj glavi imam top ten svojih deset zločinaca, ovo troje je trećina liste. A vracaju se potpuno regularno, uz pomoć drugova, medija. Nigde u medijama nisam pročitao tekst koji bi pitao otkud na ovaj način promocija Mirine knjige. Što neko nije pitao kako je Hadži Antić na slobodi, otkud Toholj ovde, bivši ministar Republike Srpske? Otkud on ovde? Kakav je on izdavač ovde? Ima li naše državljanstvo, ko mu ga je dao? Znaš šta, u jednom danu tri knjige tih likova, to ni Hrvatima nije uspelo. Da istog dana objave knjige Gotovina, Šeks i Mercep - to bi bilo slavlje u Hrvatskoj. Nama je to potpuno normalno, veliki smo narod, šta da ti kažem.

Ali sve to ima neke veze: i vlada i Vuksanović i Hag i Beara. To je sve jedan koloplet u kome mi treba da vidimo šta je naša budućnost. Ako je ovo naša sudbina, onda sam ravnodušan prema tome. Nema vise besa, kao da nisam tu, znaš onako kao da si mrtav, pa gledaš samog sebe kako ležiš. Tako ja vidim ovu zemlju, koja je već mrtva, a mi poletimo da malo vidimo šta se dešava, onako bez nekog bitnog razloga. Sve je mrtvo i umrlo. Ovo sto se desava samo su mali ekscesi, koji ne govore ni o čemu ozbiljnom.

Mi apsolutno idemo u neku vrstu Nedođije, gde ni jednog sekunda ja ne vidim da neko kaže - hej ljudi, gde idemo, šta radimo, hajde da stanemo da pogledamo. Ne, mi idemo onako potpuno slepi. Pazi, mi smo stvarno jedina zemlja gde ti svaki dan imaš skandal. Čitam i hrvatske i bosanske novine, imaju i oni skandale, nisu ni oni naivni ni nevini, imaju jedan skandal nedeljno. Mi imamo pet skandala dnevno! Ja ne vidim nikakav način da se ova vlast uz ovako nemoćnu, impotentnu opoziciju skine. Ljudi koji imaju 5%, 2,5%, 3% kao G17 ponašaju se kao da imaju 200%, kao da su gospodari ove zemlje. Na tvojoj stanici sam slušao pre sedam dana Mlađana Dinkića kako govori o tome da se mora izglasati rebalans budžeta, jer nije u pitanju vladin budžet nego narodni. Pa slušaj, ako mi kažeš narodni budžet, pa onda je sve narodno: ovo je narodna vlada, ovo je narodna muzika, narodni sport. Pa čak se ni Milošević nije usudio da kaže - ovo je narodni budžet. Nekad sam naivno, glupo i idiotski mislio da je to neka ozbiljna stranka. I danas doživim da mi on govori o narodnom budžetu. Otkud onda u tom narodnom zakonu o zabrani uvoza kola starih šest godina narodni izuzetak da izbeglice iz Bosne mogu da ih uvoze. Toholj može da uvozi automobile stare šest godina a ja ne mogu. Zasto je on izuzetak u tom narodnom rebalansu, otkud ta šansa?

Pa nemoj se zajebavati, to je populizam, koji je bez masovnih mitinga i telegrama podrške, ali de facto imamo isti, možda čak i podmukliji način vladanja ovom zemljom. Kod Milosevica sam bar video na televiziji te telegrame podrske. Doduse, uvek sam se pitao kako to oni šalju kolektivno, šta - sastanu se, sednu u krug, uzmu džoint i onda pišu pisma, šta rade? Nikad mi to nije bilo jasno.

Danica Drašković hoće da bude šef Instituta BIA. Nemam ništa protiv, to bih super voleo, to bi bio konačni dokaz da kod nas stvarno svako može da bude bilo šta i bilo gde. O.K, ja razumem njenu licnu frustraciju, ali mislim, Danica Drašković da bude šef bezbednosnog instituta? Malo je mentalno problematično, a opet, budimo iskreni, što bi to bio problem? Mi de facto nemamo problema, jedina smo zemlja u kojoj sve što poželiš možeš da budeš: patrijarh, pa jebeš Paju, može da bude neko mlađi, lepši, bolje obučen, bilo ko može da bude bilo šta. Nije bitno znaš - ne znaš, naučićeš. A pogledaj ministre, pa nemaju pojma ni o čemu. Vidi: Bubalo, Ilić, ni Dinkić nema pojma o čemu se radi. U maju je govorio da je naš budžet fenomenalan, super, da ga nikad neće smanjiti. Pre 14 dana je Labus rekao da ne dolazi u obzir povećanje cene benzina, jer NIS to nešto krade, vlada to nece da dozvoli. Danas on kaže skrušeno - to je šok za našu privredu, povećane su cene, mi moramo to da radimo. Pazi, nije prošlo 14 dana. Kao u filmu Branka Baletića Balkan ekspres, kad pitaju Boru Todorovića - jesi muzičar - jesam, jesi muzičar - nisam muzičar. E, sistem Bore Todorovića jesam muzičar - nisam muzičar, to je kod nas šema politike. Jednog dana jesi, drugog dana nisi, to traje 24 časa, prođe, zaboravio si, ko se seća on je lud.

Svetlana Lukic:

Pera je naravno gledao snimak ispraćaja Ljubiše Beare u Hag.

Petar Luković:

Prvi put u zivotu vidim da su to snimci televizije Vlade Srbije. Nikad se nije pojavio snimak televizije Vlade Srbije - šta je to? To mi je odmah sumnjivo. O.K, dolazi Beara na aerodrom, vidi ženu i sina kojima se obraduje kao da ih dugo nije video, kao što ih i nije video mesecima, jer se krio u nekom jebenom selu. Tu je neizbežni Stojković koji ni jednog sekunda ne govori za šta je taj čovek optužen. Pa stanite, taj čovek je bio ličnost broj tri u Srebrenici, bio je šef kontraobaveštajne službe. Imaju snimke gde je govorio o mrtvim muslimanima kao o paketima. Onda vidimo da ulazi u avion i onda čujemo da se plaši da ne bude u Tuzli. Onda shvatimo da je rođen u Sarajevu, da je ceo život bio u Bosni i da je negde 2000. godine došao u Srbiju. Post festum, taj Beara se pojavljuje u Hagu i govori propagandnu poruku, moli svoje saborce bla-bla-bla, da se i oni predaju kako bi naša zemlja, pazi, naša zemlja bila oslobođena. Koja naša zemlja? Republika Srpska? Srbija? Otkud je on državljanin Srbije? Kako to? Pa na isti način na koji su svi zločinci došli u ovu zemlju, a gde bi došli, fino je ovde, simpatično, niko te ne juri, ako te jure pitaju - jel' bi ti dobrovoljno - pa ne bi - da li bi ti možda referendum za sebe - pa bih možda referendum, ali ne odmah. Tako Pavković kaže, on bi referendum, ali ne sad odmah nego malo kasnije. Svi te brane, imas šta god hoćeš, podršku od patrijarha do ministra. A izjava Stojkovića da se Beara javio vladi; njemu se javilo da ga traži Karla del Ponte, pa se on javio vlastima i tu priču mi prodajemo svetu. Na kraju Koštunica kaze - pa šta biste vi hteli, da ga šaljemo u bukagijama? Pa naravno, ako je uloga Zorana Stojkovića da bude stjuart za zločince. Neka obuče plavu uniformu, neka im služi piće, neka obavlja i druge usluge. Zašto bi inace ministar državnim mini džetom vodio ovog gore? Kakve sad posebne uslove hocemo, mozda vodeni krevet?

Da se ne lažemo, ovde ne postoji nikakva želja da se bilo šta učini u vezi sa ratnim zločinima. I ne postoji drugi način da tu fašističku matricu čovek istera na scenu, dok ne počnemo priču od početka. Da vidimo koje su to stranke zločinačke: to je SPS, to je SRS, podrška iz daljine DSS-a, DS je za vreme rata bila nacionalistička, ali ne i ratna stranka itd. Ja ne vidim drugi način da se ove stranke razdvoje, da napravimo podelu ko smo i šta smo. Čitam kako se po gradovima stvaraju koalicije, svi bi sa svima, jer ne postoji tačka razlaza, nema razlike među njima, svi su oni zajedno. U Nisu, DSS je trebalo da potpiše ugovor sa socijalistima, Nova Srbija sa radikalima i sa Pokretom Karićevim i na kraju, kad te pitaju ko vlada Nišom, oni bi rekli vlada Nova Srbija, DS i DSS. Pitaš - a radikali i ovi drugi, oni kažu - nemamo mi veze s tim, te stranke su potpisale samostalno ugovore, to je njihov problem, mi vladamo. Nije javna koalicija nego je tajna. To ovu zemlju ubija. Da vidimo ko je kriv, ko nije kriv. Samo su ratni zločini ta vododelnica. Kakva Evropa, Evropska unija, privatizacija, Knjaz Miloš, ništa od toga.

Svetlana Lukic:

Ali neće niko.

Petar Luković:

Neće niko, u tome je tragedija što neće niko, u tome je drama ove zemlje.

Koštunica, taj covek iznenadjenja, rekao je – nemojte da izadjete na izbore? O.K, neće izaći na izbore, ko jebe izbore, nek' puše svi, nećemo na izbore. E hajde da vidimo šta dobijaju? Da li će svet da kaže - pa majku ti jebem, nisu izašli Srbi na izbore, moramo sve da im damo, ovo nas je strašno uplašilo - hoće to da bude? Ako nam Koštunica kaže da će to da bude, evo ja prvi glasam da ne idemo na izbore. Ko je naučio šah u pet poteza, može da nauči da, ako ja pomerim pešaka ovde, šta će njegov konj da uradi. Koštunica, nesrećnik, ne zna ni šta je konj, a kamo li da pomeri konja. Njemu je konj stalno pod šahom, njemu je top pod šahom, on je pod šahom non-stop. Mislim, nek' mi kaže šta je poenta toga što mi ne izlazimo na izbore. Hoce li sad ceo svet da bude u žalosti, niko nece da ide na posao. Ne nego - nećete na izbore, ko vas jebe. A mi nikad nemamo potez broj dva, uvek samo potez broj jedan. Napali smo konja i šta - ništa. Kreten tako igra šah. Neću, a moram da kažem: znate šta, ako je Srbija ta Srbija koju predstavlja Koštunica, Simo Spasić ili Milan Ivanović, pa ja stvarno onda moram da budem na strani Albanaca. Na strani sam Albanaca ako su oni predstavnici Srba.

On je želeo da bude premijer, želeo je i kao mali i kao veliki, i kad je postao premijer, on je shvatio da to baš nije onako kako je on mislio. Sama frustracija što mora da ustane ujutru, pa mora da radi, pa da razgovara sa ljudima, da donosi neke odluke. Ej, donositi odluke, jebo te bog. Da li ste čitali jedan mali esej Srđana Đurića u kome on kaze da Kostunica možda donosi odluke sporo i polako, ali da on temeljito, sa svih strana odgleda problem: vidi ga odozgo, pa odozdo, pa se zavlači u problem, pa razgovara sa problemom. Problem zahteva pažnju, ljubav. I njemu se nakotilo u kabinetu jedno milion problema s kojima on razgovara i, naravno, kako se dešava u tim situacijama, on više ne zna s kim je šta pričao, dolazi do zabune, razumeš. On kaže - problem jedan rešen, a ovaj odgovara – ne, tek smo zapoceli, tako da je on sad u problemima sa problemima. Da li me razumeš, ja to tako vidim, hiljade problema koji stoje oko njega, oni su svi simpatični, oni ga jako vole, voli i on njih, ali puno ih je. Nije on tako očekivao, njemu su rekli - biće tu par problema. Par problema će on da reši lako, Koštunica je to. Samo ga obavestite, on će sve to da reši. Ali ta količina problema cini da se prosto izgubio u tome šta je kome obećao, šta je kome rekao, šta je rešio. Možda je on, nesrećnik, već i rešio neke probleme, ali ne zna koje. Svi su slični, svi traže neke pare, svi traže neki bolji životni standard. Jeste, doduše, on to obećavao u predizbornoj kampanji, ali kako i ti ljudi, budale, ne shvataju da je kampanja – kampanja.

D-dina Tadića takođe mogu da svrstam u tu grupu, mada se on u poslednjih 14 dana malo probudio iz sna. Bilo bi još lepše da celu ovu vladu probudi iz njihovog strašnog sna. Nismo dobili neke pare, jer niko iz vlade nije poslao neke papire u UN. Slušaj, to bi u bilo kojoj zemlji bio skandal neviđenih razmera. Ovde se sve svelo na jedan tekst, ni premijer ništa nije rekao. Ali premijer se bavi bukagijama. Odakle mu ta reč, gde je našao to, jebo te? Ali, on se bavi time. Imamo nesreću što imamo Koštunicu, to je nesreća nacionalnih, gigantskih, supermen razmera. Latinka Perović kaze - mi živimo u društvu u kojem postoji ravnodušnost prema zločinima, a ja bih dodao - i ravnodušnost prema životu uopšte. To je postalo strašno. Ovih dana ćemo živeti u jednom vic periodu, kad ćemo se svi baviti Vuksanovićem, i to će proći i Vuksanović će ostati ministar, kao da se ništa nije desilo. Kao što se ništa nije desilo kad je Miša Vasić u Vremenu objavio razgovor Kajganićke i Bagzija. Šta je s Čedinom drogom? Ništa.

Vodovod ne radi - Čeda i Beba, nemamo struje - Čeda i Beba. Pa jeste li čuli Dinkića? Kaže da je budžet neuravnotežen, jer je prošla vlast pod Čedom i Bebom - pa stanite sekund jedan, jebo te!

[tera]

Ajd sad, kako da izbrišem novi topik?
Kakvo inaćenje! Evo ti jedno