23 replies to this topic

[Ajzakov Titanik]

Evo kako prosecan komunista vidi duhovnost - smestenu u muzej i krajnje relativizovanu.

Da li je Prednacrt zakona o verskim slobodama vodič ka demokratiji ili teokratiji


Anatema bez "tuđih začina"
Ministar Milan Radulović obrazloženje Prednacrta zakona o verama započeo je dosta (ne)uobičajeno: jednom zamenom teze i jednom ideološkom paškvilom. Počinje, naime, tvrdnjom da se načelo odvojenosti države i crkve u našoj javnosti pogrešno tumači "kao istiskivanje crkve iz javnog života kao u komunizmu". Svakako stoji da se ovim Prednacrtom "ispunjava pravna i civilizacijska praznina". Ali to ne znači da on treba da bude van domašaja kritičke javnosti ili da se eventualne kritike nekih njegovih rešenja odbacuju ideološkim kvalifikacijama, poznatim iz nekog ranijeg vremena.
Koliko je poznato, suprotno ministrovim predrasudnim tvrđenjima, načelo odvojenosti crkve od države shvaćeno je u našoj javnosti na pravi način i u duhu zapadnoevropskih vrednosti, kao načelo po kojem crkva ne treba da ulazi u sfere politike, već treba da se bavi prevashodno duhovnim životom svojih vernika. Nebavljenje politikom, međutim, ne znači i "istiskivanje crkve iz javnog života", jer je javni život nešto mnogo šire od politike. Naime, izvan sfere politike postoji širok prostor za javnu delatnost crkve, kao što su humanitarne, versko-edukativne, kulturne aktivnosti, promovisanje ideja pravednosti, poštenja, ljudske solidarnosti i izuzetno značajnih moralnih normi kao što su "ne ubij", "ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga" kojima je ispunjeno Sveto pismo. Crkva bi mogla mnogo da pomogne i u iskorenjivanju velikog zla našeg društva kao što je korupcija. Preko svojih vernika na rukovodećim položajima na lokalnom nivou i u vrhovima državne vlasti i političkih stranaka. (A imali smo prilike da ih viđamo kako se krste u raznim okolnostima, javno dokazujući time svoju versku pripadnost). U ovoj našoj kriminogenoj i koruptivnoj situaciji to bi dolazilo kao melem na ranu. Štaviše mislim, da bi to trebalo da bude i najvažnija oblast njene javne delatnosti. Više je nego sigurno da bi se crkva, time, na najbolji način uključila u procese demokratske tranzicije.
Problem je svakako u tome što su neki veoma uticajni crkveni krugovi shvatili "vraćanje" u javni život kao legitimno pravo crkve da se bavi i državnom politikom. Treba li podsećati na njeno ulogu u vremenu koje je prethodilo izbijanju međuetničkih ratova i u toku tih ratova1991-1995. (ratovanja vladike Atanasija Jevtića u BIH, govor vladike Amfilohija prilikom sahrane Zorana Đinđića, zalaganje patrijarha Pavla za restauraciju monarhije, pomeni isključivo žrtvama komunista itd. itsl). Naša crkva sklona je da zaboravlja njoj inače poznato načelo "bogu božje, caru carevo", već osim verske, nastoji da pribavlja sebi i obeležja svetovne vlasti kao i vodeću ulogu ne samo u državi, već i na čitavom prostoru pravoslavlja. U tom pogledu čini se da joj nema premca u pravoslavnom svetu.
Ministar Radulović dovodi u pitanje građansko geslo da je religija privatna stvar pojedinca. Na osnovu podatka o visokom procentu pripadnika crkava i konfesionalnih zajednica u Srbiji (95 odsto prema popisu iz 2002), on zaključuje da religija nije samo privatna stvar već i stvar države. Šta bi to moglo da znači u situaciji kada je prema pomenutom popisu čak 85 odsto stanovništva pravoslavne vere? Ne vodi li to, objektivno, favorizaciji SPC? Ne približavamo li se time, na okolišan način, obnavljanju državne religije, odnosno izvesnom konceptu pravoslavne države, poput nekih islamskih država?
Ne zvuči demokratski ni ideja o ustanovljavanju imuniteta za sveštena lica. Taj utisak nije otklonjen ni naknadnim korigovanjem prvobitnog stava, odnosno objašnjenjem da je smisao imuniteta da se "određenim sveštenicima" (kojim?) garantuje sloboda i potpuna autonomija u obavljanju poslova, to jest, da im niko ne može nametati "nešto mimo kanonskog prava i dogmata". Ko im može spolja nametati crkvena pravila i učenja i mešati se u crkveno zakonodavstvo osim nekih struja iznutra? Država? Možda je to moguće u nekoj autoritarnoj ili despotskoj državi, ali ne i u demokratskoj državi. Stvarni smisao ovog stava ministar otkriva kad kaže da je svrha imuniteta da onemogući "da se svešteno lice može pozivati na odgovornost zbog propovedi u okviru bogoslužbenih obreda. "A šta ako svešteno lice na primer, na obredu sahrane održava propoved u kojoj se iznose političke ocene i poruke, ili, još gore, podstiče nacionalnu netoleranciju i mržnju, čime se udara u same temelje ustavnog poretka zemlje (na primer, vladika Filaret, koji je nakon "zasluga" u raspirivanju nacionalne mržnje, unapređen u viši čin crkvene hijerarhije)? A takvim izlaženjima iz bogoslužbenih obreda, istini za volju, pravoslavni sveštenici nisu neskloni.
Najzad, kao šlag na tortu, imunitet, prema ministrovom objašnjenju, čuva sveštenika od eventualnog pozivanja na sud da "svedoči o okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti"! Kako sud može saznati sadržaj neke ispovesti?
Ministar govori o ravnopravnosti religija, ali pri tome dodaje da je među njima Pravoslavna crkva, nešto zbog većinskog pravoslavnog stanovništva, nešto zbog istorijskih zasluga, "prva među jednakima" (primus inter pares), što objektvno, znači da se druge manjinske crkve stavljaju u faktički neravnopravan položaj. Simptomatično je da se u Prednacrtu zakona nabrajaju jedne, a izostavljaju neke druge crkve zato što nemaju "tradicionalni" i "istorijski" pedigre. Čini se, međutim, da nisu u pitanju samo ti razlozi. Izostavljena je, na primer, Baptistička crkva, jedna od onih koje su priznavane u zemljama bivše Austro-ugarske u pretprošlom veku, a potom se našla i u Vidovdanskom ustavu, 1920. Najzad, pitanje je ko i po kojim kriterijumima određuje koje crkve su "tradicionalne", "istorijske", a koje nisu. Nije li to zbog toga što se među izostavljenima nalaze crkve koje okupljaju sve nacionalnosti (Baptistička crkva, na primer), dok su one koje su već pobrojane u Prednacrtu, isključivo jednonacionalne? Teško se može odoleti utisku diskriminacije. Neko je to blagonaklono nazvao "pozitivnom diskriminacijom". Meni se, pak, čini da se tu, po svoj priliici, uvodi princip "jedna nacija, jedna vera" po ugledu na državnonacionalni princip "jedna nacija - jedna država". Mislim da je Evropska unija i pored jakih pritisaka iznutra očuvala svetovni karakter svog Ustava, imajući u vidu, pored ostalog, i nacionalni pluralitet evropske zajednice. Zar Srbija nije bila i ostala nacionalno pluralna, multikulturalna zajednica?
Kako ministar odgovara na kritike Zakona? Tako što će reći da se te kritike upućuju sa stanovišta komunističke ideologije, a ne demokratskog poretka i vrednosnog sistema Zapadne Evrope. Doista zgodno smišljena floskula da se krupne manjkavosti ovog Zakona prikriju bacanjem anateme na komuniste. Ministar nije jedini iz demokratske nomenklature koji to čini. Dođe nekako zgodno da se stigmatizmom nekog i nečega, pokriva sopstvena nemoć da se bude uverljiv da je to što se nudi javnosti doista demokratska negacija negativnog nasleđa ne samo iz bliže, nego i iz dalje prošlosti. Ne može se zaklinjati u evropske vrednosti i u isto vreme hvaliti se kako ovaj zakon nije pravljen uz pomoć "tuđih začina", već "po modelu kraljevine". Kritike se, koliko se moglo primetiti, upravo i odnose na pokušaj održavanja kontinuiteta konzervativnih tradicija iz bivše kraljevine (stavovi o imunitetu, poludržavnom statusu SPC itd), uz loše skrivenu marginalizaciju tekovina građanskih revolucija (ljudska prava, odvojenost crkve od države, privatnost religije) na kojima se zasniva savremena demokratska civilizacija.
Autor je publicista iz Beograda

[vasudeva418]

Religiji i jeste mesto u muzeju. Inace, ovo nije komunisticka, nego gradjanska retorika. Idi citaj malo pa se vrati kada budes pametan.

[vasudeva418]

E, da: mogao (morao) si navesti autora i izvor. Ovako citiratiljude je malo nevaspitano.

[Ajzakov Titanik]

Autor je Milenko Markovic, objavljeno u danasnjem Danasu.
Nisam ja kriv sto oni stave ime u okviru slike, pa nemogu da kopiram

[vasudeva418]

Aha! Citas Danas! Pa ti si u stvari prikrivena liberalna gnjida!

`Pa ti nisi Jakovljevic...Ti si neki jos gori izdajnik!`

[Artur Dent]

Evo kako prosecan komunista vidi duhovnost - smestenu u muzej i krajnje relativizovanu.

Ne, nego dovoljno udaljenu od organa prisile drzave, i tako zasticenu od mogucih zloupotreba svojih visokih sluzbenika.

[kokoshkov]

Zna li neko kakva je procedura za registrovanje verske zajednice i da li je verska zajednica oslobodjena placanja poreza?

[Ajzakov Titanik]

Ja mislim kako postojece religije u principu ne mogu da rese duhovne probleme (neki ce reci krizu). Tako da je u principu potrebna nova duhovnost koja prevazilazi religiju.
Kod nas je problem sto je veliki pritisak sekti sa jedne i trivijalnog materijalizma sa druge strane. Zato drzava treba da zastiti pravoslavnu crkvu kao glavnog duhovnog vodica (u tom smislu je bolji i klerikalizam od sekti). Kasnije (kako sa razvojem svakog pojedinca, tako i sa razvojem nacije) ljudi ce krenuti u prosirivanje svojih vidika ne gledajuci striktno na dogmu. Sa druge strane kod nas je nemoguc klerikalizam kakav postoji recimo u USA - tamo je u nekim drzavama zabranjem abortus, ovde se za drzavnu zabranu zalazu samo najgori obrazovci; u Americi se na sudu najozbiljnije vode rasprave da se na biologiji predaje kreacionisticko ucenje, ovde je to nemoguce i zamisliti...
Takodje nije tacno da je "Evropa" toliko protiv klerikalizma kako tvrde neki "analiticari". Tako ce Mirko Djordjevic reci "sa ovakvim zakonom ne mozemo u Evropu". Evo nekih mojih skromnih saznanja:
- U Grckoj je u prvom clanu Ustava obracanje Svetom trojstvu.
- U Italiji slabo sta radi nedeljom.
- U Rumuniji sam licno video veliki uticaj crkve.
- Francuska zakonom zabranjuje sekte.
- Bila je veoma ziva rasprava kakva definicija duhovnosti treba da bude u Ustavu EU, ne znam kako se zavrsila, ali znam da niko u toj zabrani nije zigosan kao "klerofasista".
Izgleda da u Evropi postoji nekakva podela na sever i jug. Sever je vise "svetovan" ili "liberalan", neki kazu cak "ateisticki" ili "paganski" (ovo poslednje ne zvuci lose, ali kamo srece da je tako). Na jugu je uticaj hriscanski crkvi (katolicke ili pravoslavne) ostao jak. A vi vidite gde smo.

p.s. Citam Danas, obicno da se malo smejem mondijalistima. Borkini tekstovi su mi omiljeni.

[dzishn]

Ja mislim

e vidish od tachno ovog trena ja ne mogu da chitam ostatak ozbiljno

[Ajzakov Titanik]

e vidish od tachno ovog trena ja ne mogu da chitam ostatak ozbiljno

Pa ti onda nemoj da citas ozbiljno.

Shvatati bilo sta ozbiljno u Srbiji, pa jos na netu

[Pobunjenik]

Зна ли можда неко, да ли ће по том закону, ако буде усвојен, верске заједнице и даље морати да се региструју код «надлежних државних органа»?

[vasudeva418]

Da, s tim sto je izvrsena podela na tradicionalne crkve (Islamska verska zajednica, SPC, Rimokatolicka...), i sve ostale, koje se vode kao `verske organizacije`.

[Ajzakov Titanik]

Ne znam da li je zakonom zabranjeno da se ljudi primaju u versku zajednicu kad imaju manje od 18 godina. Ako nije, treba zabraniti, osim naravno u slucajevima kada i roditelji pripadaju toj zajednici.

[darwin]

Ne znam da li je zakonom zabranjeno da se ljudi primaju u versku zajednicu kad imaju manje od 18 godina. Ako nije, treba zabraniti, osim naravno u slucajevima kada i roditelji pripadaju toj zajednici.

Ne bi trebalo da se dozvoli ni tad kad su roditelji u toj veri. Kad napuni 18 i zna da razmislja svojom glavom neka ide gde hoce. i roditelji mogu dete da navedu na kriv put (nenamerno).

Edited by darwin, 10 August 2004 - 10:11.