16354 replies to this topic

[Wiggum]

Deadpool 2016 - odlično,Reynolds stvoren za ulogu,opšti utisak je da se radi o indie superhero filmu koji je obradovao kako kritiku tako i publiku a uz to je malo koštao a puno zaradio.

 

http://www.imdb.com/title/tt1431045/

[T Mac]

Ne znam, koliko su ga ljudi iz mog okruženja hvalili, ja sam očekivao mnogo više. Gledajući stripove, mislim da je bilo materijala da se napravi dosta bolesniji film. 

[Svedok istine]

Force Majeure (2014)
http://www.imdb.com/title/tt3630276/
Muž i žena, Tomas i Eba, sa dvoje dece, odlaze na skijanje u jedan luksuzni hotel, na elitnoj destinaciji. U pitanju je vrlo dobar film, sa odličnom idejom, prelepim planinskim predelima, sasvim pristojnom glumačkom postavom, izuzetnim muzičkim sekvencama, ali sa traljavim poentiranjem, tačnije, sa izrazito neuverljivom i usiljenom poslednjom scenom koja je trebala da bude šlag na torti. Na ovakav način, poenta celog filma je značajno osakaćena, a mi, filmofili, ostajemo uskraćeni za onaj katarzični osećaj, koji nam se javi kada pogledamo vrhunski film. Kada bi ovo preveo na fudbalski rečnik, bila bi to situacija kao da si sjajno, u Barseloninom maniru odigrao veći deo utakmice, i kada si trebao dati gol, umesto Mesija, u napadu se zatekne Andrija Kaluđerović ili slična boranija, i naravno promaši čitav gol.

Motor ovog filma je scena koja se odvija na terasi hotela dok naši malograđančići ručaju. Gorska služba je bacila mine, kako bi izazvala kontrolisanu lavinu, koja se u jednom momentu otima kontroli i ide pravo ka terasi na kojoj ovi, mislim Šveđani, jedu svoj parmezan i ostrige. I, kako reaguje naša junačina Tomas, glava porodice? Pa on se dohvatio svojih skijaških rukavica i Ajfona, te uhvatio maglu u nepoznatom pravcu, dok je naša sirota Eba, ostala sa decom. Srećom, bio je to samo snežni dim od lavine, tako da je sve prošlo kako treba. Nije bilo žrtava. E, ali sada se žena, logično, počne pitati, sa kakvom ja to jajarom živim i tu počinju problemi jer naša junačina nije spremna da se suoči sa svojim kukavičlukom. I, ajde da i probamo da razumemo instikt za preživljavanje i te stvari, ali zašto si pobogu pokupio Ajfon sa stola? Ovo mi je izvanredan potez režisera. Dakle, Ajfon je nešto što se povezuje sa samim bivstvom našeg malograđanskog kukavca. Bez Ajfona, on nije to što jeste. Eba svoju frustraciju zbog neprijatne scene, jasno ispoljava pred svima sa kojima su posle toga bili u kontaktu.

Deca su tu da odstatiraju i režiser se nije mnogo bavio njima, ali jasno je da su u pitanju razmažena deca vaspitana po novoj evroformuli po kojoj su oni ustvari autoritet roditeljima.
Kada ne skijaju, drndaju tablet i kukaju što su izgubili wi-fi domet.

I, tako, film ima šmekerske kadrove, scene i dijaloge i jako lepo kotrlja do te poslednje scene sa autobusom, koja, da se pravnički izrazim, nije u logičkoj vezi sa ostatkom filma. Nikako. Apsolutno odstupanje od svega što je film do tada bio. Kao da si na Zidanove noge stavio telo Jerka Leka. Ne ide. 2 ocene manje...

[Ne sam Safete]

Dobro je, sad ne moramo da gledamo film

 

Spoiler

Taman da DD i BB nastave raspravu

[Svedok istine]

Što se tiče spojlerisanja ili kako se već kaže, skoro svaka moja pisanija ga sadrži, u većoj ili manjoj meri, ali sam utiska, polazeći od sebe, da čitalac odmah oseti nečiji stil, i da shodno tome ili odustaje ili nastavi da čita.

 

Die Wand (2012)
http://www.imdb.com/title/tt1745686/
Jedan iz kategorije ,,mojih“ filmova.
Žena odlazi na vikendicu smeštenu u prelepom alpskom krajoliku. U jednom momentu shvata da se oko nje, na putu koji vodi u civilizaciju nalazi neki nevidljivi zid, pa, ona ostaje zarobljena.

Sa njenim boravkom na planini, bliže se upoznajemo kroz dnevnik koji vodi o svojim aktivnostima i razmišljanjima. Društvo joj prave pas, mačka i krava. Ceo film je simbolika, ali ostaje nejasno šta je to mladu, i za austrijske prilike atraktivnu ženu, nateralo da se zarobi u planini. Šta je to uzrokovalo njeno bekstvo od ljudi i zatvaranje u samu sebe, koje najčešće  vodi u ludilo? Zašto je formirala taj zid i njime se ogradila od civilizacije? Ove odgovore ne saznajemo u toku filma, što možda nije ni loše, ali sam ipak utiska da nam je režiser trebao dati neki nagoveštaj. Ovako, ostaje nam širok dijapazon sumnji. Scenario je vrlo solidan. Ima tu dobrog materijala i filozofskih natuknica o postojanju, bivstvu, ljudima, životu. A, ja volim to mudroserstvo, ako ima i minimalnu akademsku osnovu.
Moram priznati da nisam bio stoprocentno koncentrisan za ovaj tip filma, pa je moguće da mi je nešto i promaklo, ali generalan utisak o filmu je krajnje pozitivan. Krajolici su toliko divni, da u kontekstu filma postaju zlokobno lepi. Svetu fali više ovakvih filmova koji se bave unutrašnjim pitanjima, enterijerom ljudskog postojanja, psihom, kao fenomenom koji još nije do kraja istražen, niti će ikada biti.

[Battle Born]

Force Majeure (2014)
http://www.imdb.com/title/tt3630276/
Muž i žena, Tomas i Eba, sa dvoje dece, odlaze na skijanje u jedan luksuzni hotel, na elitnoj destinaciji. U pitanju je vrlo dobar film, sa odličnom idejom, prelepim planinskim predelima, sasvim pristojnom glumačkom postavom, izuzetnim muzičkim sekvencama, ali sa traljavim poentiranjem, tačnije, sa izrazito neuverljivom i usiljenom poslednjom scenom koja je trebala da bude šlag na torti. Na ovakav način, poenta celog filma je značajno osakaćena, a mi, filmofili, ostajemo uskraćeni za onaj katarzični osećaj, koji nam se javi kada pogledamo vrhunski film. Kada bi ovo preveo na fudbalski rečnik, bila bi to situacija kao da si sjajno, u Barseloninom maniru odigrao veći deo utakmice, i kada si trebao dati gol, umesto Mesija, u napadu se zatekne Andrija Kaluđerović ili slična boranija, i naravno promaši čitav gol.

Motor ovog filma je scena koja se odvija na terasi hotela dok naši malograđančići ručaju. Gorska služba je bacila mine, kako bi izazvala kontrolisanu lavinu, koja se u jednom momentu otima kontroli i ide pravo ka terasi na kojoj ovi, mislim Šveđani, jedu svoj parmezan i ostrige. I, kako reaguje naša junačina Tomas, glava porodice? Pa on se dohvatio svojih skijaških rukavica i Ajfona, te uhvatio maglu u nepoznatom pravcu, dok je naša sirota Eba, ostala sa decom. Srećom, bio je to samo snežni dim od lavine, tako da je sve prošlo kako treba. Nije bilo žrtava. E, ali sada se žena, logično, počne pitati, sa kakvom ja to jajarom živim i tu počinju problemi jer naša junačina nije spremna da se suoči sa svojim kukavičlukom. I, ajde da i probamo da razumemo instikt za preživljavanje i te stvari, ali zašto si pobogu pokupio Ajfon sa stola? Ovo mi je izvanredan potez režisera. Dakle, Ajfon je nešto što se povezuje sa samim bivstvom našeg malograđanskog kukavca. Bez Ajfona, on nije to što jeste. Eba svoju frustraciju zbog neprijatne scene, jasno ispoljava pred svima sa kojima su posle toga bili u kontaktu.

Deca su tu da odstatiraju i režiser se nije mnogo bavio njima, ali jasno je da su u pitanju razmažena deca vaspitana po novoj evroformuli po kojoj su oni ustvari autoritet roditeljima.
Kada ne skijaju, drndaju tablet i kukaju što su izgubili wi-fi domet.

I, tako, film ima šmekerske kadrove, scene i dijaloge i jako lepo kotrlja do te poslednje scene sa autobusom, koja, da se pravnički izrazim, nije u logičkoj vezi sa ostatkom filma. Nikako. Apsolutno odstupanje od svega što je film do tada bio. Kao da si na Zidanove noge stavio telo Jerka Leka. Ne ide. 2 ocene manje...

Hm, reko bih da ni ni ti nisi skontao glavni motiv filma. "Don't judge, tomorrow it's gonna be you"

Šta ti predstavlja poslednja scena kad krenu kući sa zimovanja ?
Stavljena je tu samo da se eto izgube tih 10,15 minuta na totalno default beznačajan način ?

[Svedok istine]

Ne, ja sam poentu filma razumeo vrlo dobro. Ona je mnogo kvalitativno jaca od naksime koju ti navodis, jer je u pitanju odnos izmedju clanova pirodice u kojoj bi muz, ipak morao imati ulogu zastitnika.

Poslednja scena je cist nonsens, i konceptualno se ne uklapa u dotadasnji deo filma, tim pre sto je poentiranje izvrseno onom scenom kada zena glumi zrtvu u snegu kako bi je on satro spasao i na taj nacin, opet uspostavlja, kakvu takvu, ravnotezu.

[sasa965]

Ma ukrala mu zena ajfon .

Morao nesto u ruke  da ne ide bez veze nizbrdo.

[Battle Born]

Poslednja scena je cist nonsens, i konceptualno se ne uklapa u dotadasnji deo filma, tim pre sto je poentiranje izvrseno onom scenom kada zena glumi zrtvu u snegu kako bi je on satro spasao i na taj nacin, opet uspostavlja, kakvu takvu, ravnotezu.

Čekaj, tvoja logika je da tvorci filma koji su inače pokazali tokom dobrog dela filma talenat da naprave dobro delo, režiju, priču, su naprasno izgubili tu sposobnost i poslednjih 10,15 minuta snimili random non sense, koji kao da je pravio kanarinac ? Neko snimi veoma dobar film sve do kraja, sa odličnom simbolikom, snimi scenu na kraju reda radi, da bi dopunio taj vremenski interval, koliko već prosečno kao treba da traje film ?

'bemu mater...

[Svedok istine]

S obzirom da reziser nije moj otac, ni brat, nemam nikakav zazor da kazem da je film vrlo dobar, ali da se poslednja scena, po mom dubokom uverenju, apsolutno, ni logicki, ni konceptualno ne uklapa u ostatak filma.
Ako je tebi scena ok, nemam nista protiv, ali meni je besmislena i to je to.

[Battle Born]

Ok, tvoje prave je da ti se ne uklapa.
Ja sam to doživeo na drugačiji način, celu foru sa autobusom kao final touch filma i osvrt na to da je najlakše nekog osudjivati dok nisi u njegovoj koži... pogotovo u ekstremnim, kriznim situacijama gde ista osoba ne reaguje uvek isto.

Ja sam na dobitku jer sam gledao nešto što mi se potpuno dopalo, i guess, a tebi samo delimično...

[Svedok istine]

E, sad, sam pojam dobitak je diskutabilan, ali ako ti je tako lepše da misliš, neka bude.

 

Палата №6(2009)
http://www.kinopoisk.ru/film/447688/
Руски филм по мотивима великог Чехова до кога сам дошао захваљујући својим руским везама.

Ово је права посластица за једног псеудофилозофа као што сам ја. Расправе о животу, смрти, бесмртности, души, смислу и бесмислу. То је оно што волим да гледам и оно што очекујем од правог руског филма. Не интересују ме летећа створења из државе Мордор, не интересују ме хобити и Потери, не интересују ме снајперисти који пуцају на трогодишње терористе...

Документаристички приступ и камера, невероватно реалан приказ душевних блесника и сјајна прича чије темеље је поставио Чехов. Рецепт за сјајно филмско искуство. Доктор Рагин, који се већ дуже време не сналази најбоље међу људима и који је особењак, почиње да се интересује за новопридошлог пацијента који пати од маније гоњења, али показује ванредно високу интелигенцију и оригиналну животну филозофију. Тај младић, Громов и доктор Рагин проводе све више времена у разговорима, и ти разговори имају несумњив утицај на доктора. Тај утицај је толико јак, да и онако чудан доктор, постаје још чуднији. Постаје друштвено неприхватљив. И он завршава у лудници са својим пацијентима.

Онај ко воли овакав тип филмова у коме се мало дубље отварају нека филозофска питања, уживаће, онај ко верује у тв хапшење Бин Ладена од стране Фока, може слободно прескочити.

Edited by Svedok istine, 12 May 2016 - 07:10.

[realno *W]

BB po xy-ti put pokušava da objasni da idiot ipak nije baš toliki idiot, a ono je ipak najveći idiot ikada. Vrlo moguće da je režiser/scenarista podjednak idiot, pa pravi celu priču da bi se lakše osećao.

[Friend of Peachy Carnahan]

Hm, reko bih da ni ni ti nisi skontao glavni motiv filma. "Don't judge, tomorrow it's gonna be you"

 

Svako umetnicko delo je podlozno razlicitim tumacenjima, kao i ucitavanjima nepostojecih motiva, sto ti ovde radis.

 

BB po xy-ti put pokušava da objasni da idiot ipak nije baš toliki idiot, a ono je ipak najveći idiot ikada. Vrlo moguće da je režiser/scenarista podjednak idiot, pa pravi celu priču da bi se lakše osećao.

 

Kao i BB koji celu ovu pricu pokusava da proda da bi se lakse osecao.

Ali empatija nije losa stvar, cak i ako je sa druge strane kompletni idiot, egocentrik i nistak.

Ono sto treba da menjas je ako shvatis da ti to nije strano.

[Svedok istine]

No! (2012)
http://www.imdb.com/title/tt2059255/
Филм о плебисциту у Чилеу 1990. године, којим је Пиноче био збачен са власти. Документаристички приступ и чврста везаност за фактографију, није оставила много простора за неке уметничке истине, тако да од овог филма не треба очекивати неку виртуозност и велики ауторски печат. Акценат се ставља на маркетишку кампању Пиночеових противника, који је због међународног притиска био принуђен да распише овај референдум. Кључног играча у том маркетишком тиму, Ренеа Саведру, игра сјајни Гарсија Бернал, који ми је остао у добром сећању још од Пасјег живота и Дневника мотоциклисте.. Он има своју визију кампање која је оријентисана, пре свега на оптимизам, срећу и наду, док се неки чланови тима залажу за негативну кампању у којој би се акценат стављао на Пиночеове злочине.

Са те стране, као једна студија о политичком мркетингу, филм је врло добар, а мене је навео и да се мало детаљније позабавим фашистичком хунтом на челу са Пиночеом и процесом његовог доласка на власт. Са чела државе је свргнут демократски изабрани Салвадор Аљенде. Наравно не треба бити доктор наука и претпоставити ко стоји иза овог пројекта. Касније, кад је одрадио шта је требало и када му је истекао рок трајања, пуштен је низ воду. Тако то функционише са банана државама и њеним проданим руководством , и зато је степен сличности са српском друштвено-политичком стварношћу фрапантно идентичан. Све исто, само презимена друга. На крају је уз малу асистенцију генерала, који му нису држали страну овај пут, Пиноче пао са власти и цркао у кућном притвору, природном смрћу, као неки баштован из предграђа Женеве. Ето ти правде...