Sta mu dodje ono "dž.Å¡" posle Allah? Dzoni Stulic?Allah dž.Å¡. kaže: "A njihov je oÂnaj meÄ‘u vama koji ih (nevjernike) za prisne prijatelje uzme"(Kur'an 5:51).
Forumi SPC
Started by
stargatenow
, Jun 30 2004 18:56
122 replies to this topic
#16
Bata.Ilich
-
- Members
- 5,646 posts
Posted 30 June 2004 - 23:17
#17
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:11
ПОЛУДЕО НА ВЕЛИКИ ПЕТАК
За време молитвеног сабора у манастиру Јошаници једне године свештеник Миливоје исприча како је у манастиру светог Наума, на Охридском језеру, видео једног младића - студента са поломљеним зубима и крвавим непцима. Из разговора са њим је дознао да га је мајка довела ту ради лечења од демонског беснила, и да га је свети Наум за кратко време ослободио од злих духова.
На питање свештеника Миливоја како му се и зашто то догодило, он је испричао:
-Пркосио сам Богу и пред друговима говорио против поста. Да бих друговима својим показао да пост није ништа, узео сам на Велики Петак кобасицу и хтео да пред њима поједем. Али уместо кобасице сам почео да гризем своје руке и кидам своје тело. Више нисам био свестан шта се са мном догађало. Друговима је било јасно да сам сишао с ума, па су ме одмах везали и одвезли у лудницу, а потом јавили мојој мајци. Она ме везаног доведе овде у манастир где су ми свештеномонаси читали молитве. Многомилостиви Господ и свети Наум смиловали су се на мене грешника и излечили ме за пример и поуку другима. Јер ћу сада свима говорити и учити да не пркосе Богу него да строго држе и поштују све уредбе Његове, које су нам дате ради нашега спасења.-
Господ воли да се грешници кају и поправљају, али ако грешници изигравају Божије стрпљење, онда шиба немилостиво, и на кога рука Божија падне тај пропада као издајник Јуда.
http://www.bsn.org.y...=asc&highlight=
За време молитвеног сабора у манастиру Јошаници једне године свештеник Миливоје исприча како је у манастиру светог Наума, на Охридском језеру, видео једног младића - студента са поломљеним зубима и крвавим непцима. Из разговора са њим је дознао да га је мајка довела ту ради лечења од демонског беснила, и да га је свети Наум за кратко време ослободио од злих духова.
На питање свештеника Миливоја како му се и зашто то догодило, он је испричао:
-Пркосио сам Богу и пред друговима говорио против поста. Да бих друговима својим показао да пост није ништа, узео сам на Велики Петак кобасицу и хтео да пред њима поједем. Али уместо кобасице сам почео да гризем своје руке и кидам своје тело. Више нисам био свестан шта се са мном догађало. Друговима је било јасно да сам сишао с ума, па су ме одмах везали и одвезли у лудницу, а потом јавили мојој мајци. Она ме везаног доведе овде у манастир где су ми свештеномонаси читали молитве. Многомилостиви Господ и свети Наум смиловали су се на мене грешника и излечили ме за пример и поуку другима. Јер ћу сада свима говорити и учити да не пркосе Богу него да строго држе и поштују све уредбе Његове, које су нам дате ради нашега спасења.-
Господ воли да се грешници кају и поправљају, али ако грешници изигравају Божије стрпљење, онда шиба немилостиво, и на кога рука Божија падне тај пропада као издајник Јуда.
http://www.bsn.org.y...=asc&highlight=
#18
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:14
Evo jos jedne strane sa "тхе бест оф православље" hitovima:
http://www.bsn.org.y...eri/primeri.htm
-------------------------------------------------------------------
"ОБРИЈАО" ХРИСТА, ПА БОГ ОДМАХ ОБРИЈАО ЊЕГА
Причаше ми Богољуб из Цикоте, како је после Другог светског рата више пута путовао до Осека ради продаје своје ракије. Тамо познаваше једног човека који му је куповао ракију. Али, кад је после краће паузе отишао, веома се изенадио кад је видео свог познаника без иједне длаке на глави, бради, веђама и брковима - просто ругоба од човека. На питање што је такав и шта му се десило, он стидећи се, одговори:
-Не питај! Казнио ме Бог!
-Како, зашто? - запитао га Богољуб.
-Ево зашто. Нас неколико несрећника напијемо се па одемо у берберницу да се обријемо. Тамо, онако пијане ђаво нас узме под своје и натутка да свашта брбљамо, свакојаке бесмислице, за све и за свакога, па ни Господа Исуса Христа нисмо оставили на миру, чије је распеће било преко пута бербернице. Почели смо и на Његов рачун да збијамо шале. У том ће неко од нас рећи: "Ко ће ићи да и Христа обрије?". Ја се јавим, узмем бријач и четкицу, попнем се на постоље распећа, насапуњам лице Христово и обријем Га - здерем боју са лица. Чим сам то урадио мене спопаде језа и дрхтавица и у том тренутку опаде ми сва коса са главе, браде, бракова и веђа, остадох без иједне длаке на глави и лицу. Постадох грдило као што видиш. Сви који видеше шта ми се догоди уплашише се веома. А ја опет благодарим Богу што је био милостив према мени, те ме није теже казнио због мог дрског и безумног поступка. Оставио ме је живог и нагрђеног да се кајем и служим као опомена другима да се са Богом не збијају шале, него да Га поштују и слушају. Причај и ти свима за поуку што ми се догодило - рече ми познаник.
Господе Спасе нас, како је и колико велико трпљење и милост Твоја према нама безумницима што не знамо ни шта мислимо, ни шта радимо, ни шта нас чека на крају за сва та безумна и лакомислена дела наша. Опрости и помилуј нас и исправи нас докле нам сунце није зашло и смрт уграбила.
http://www.bsn.org.y...eri/primeri.htm
-------------------------------------------------------------------
"ОБРИЈАО" ХРИСТА, ПА БОГ ОДМАХ ОБРИЈАО ЊЕГА
Причаше ми Богољуб из Цикоте, како је после Другог светског рата више пута путовао до Осека ради продаје своје ракије. Тамо познаваше једног човека који му је куповао ракију. Али, кад је после краће паузе отишао, веома се изенадио кад је видео свог познаника без иједне длаке на глави, бради, веђама и брковима - просто ругоба од човека. На питање што је такав и шта му се десило, он стидећи се, одговори:
-Не питај! Казнио ме Бог!
-Како, зашто? - запитао га Богољуб.
-Ево зашто. Нас неколико несрећника напијемо се па одемо у берберницу да се обријемо. Тамо, онако пијане ђаво нас узме под своје и натутка да свашта брбљамо, свакојаке бесмислице, за све и за свакога, па ни Господа Исуса Христа нисмо оставили на миру, чије је распеће било преко пута бербернице. Почели смо и на Његов рачун да збијамо шале. У том ће неко од нас рећи: "Ко ће ићи да и Христа обрије?". Ја се јавим, узмем бријач и четкицу, попнем се на постоље распећа, насапуњам лице Христово и обријем Га - здерем боју са лица. Чим сам то урадио мене спопаде језа и дрхтавица и у том тренутку опаде ми сва коса са главе, браде, бракова и веђа, остадох без иједне длаке на глави и лицу. Постадох грдило као што видиш. Сви који видеше шта ми се догоди уплашише се веома. А ја опет благодарим Богу што је био милостив према мени, те ме није теже казнио због мог дрског и безумног поступка. Оставио ме је живог и нагрђеног да се кајем и служим као опомена другима да се са Богом не збијају шале, него да Га поштују и слушају. Причај и ти свима за поуку што ми се догодило - рече ми познаник.
Господе Спасе нас, како је и колико велико трпљење и милост Твоја према нама безумницима што не знамо ни шта мислимо, ни шта радимо, ни шта нас чека на крају за сва та безумна и лакомислена дела наша. Опрости и помилуј нас и исправи нас докле нам сунце није зашло и смрт уграбила.
#19
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:15
ИСКАСАПИО РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО И ОСТАО БЕЗ НОГУ И РУКУ
Покојни Марко Видицки, професор, испричао је у једној својој проповеди у цркви следеће:
Познавао сам једног проту који је имао обичај за време рата (Другог светског) да по болницама посећује рањене војнике. У једној болници било је разних рањеника, лакших и тежих. Међу њима био је и један без руку и ногу. Лежао је једнако као трупац, али, за дивно чудо, био је ведар у лицу. На протино питање: Како ти је синко? Он одговори: "Сасвим добро, оче."
-Како ти је добро, кад немаш ни ноге ни руке?- рећи ће сажаљиво прота.
-Хвала Богу на Његовом дару, добро ми је, како сам заслужио - одговори рањеник.
- Па шта си то учинио, те тако говориш?-
-Ево шта оче. Кад сам био на фронту у Хрватској, наишао сам са друговима у току борбе на распеће Христово поред пута. Пошто сам био неверник, ја се почнем ругати Христу заједно са неким мојим истомишљеницима. Па ми је мало било то, него узмем војнички нож и на крсту посечем Христу и руке и ноге. Тек што сам то учинио и одмакнем се неколико корака, пред мене паде непријатељска граната, експлодира и одсече ми ноге и руке, баш као што ја учиних Христу. Ето, што сам заслужио, мало сам добио. Могла је гранта да ме свога разнесе, и данас би био у вечном огњу где ми је било место због својих страшних грехова. Али ето милост Божија сачувала ме је да се покајем, па ја се кајем за сва зла дела која сам починио, нарочито за ово последње и благодаран сам Богу на Његовој милости и дуготрпљењу.-
Ето шта раде и како пролазе деца неваспитана у вери и страху Божијем! Колико и колико има таквих младих који не знају ни шта је вера, ни закон морални, ни како се Бог свети онима који га газе и презиру. Колико и колико ће родитељи баш за такву децу вечно горети у огњу неугасивом зато што себе па ни децу нису учили страху Божијем.
Покојни Марко Видицки, професор, испричао је у једној својој проповеди у цркви следеће:
Познавао сам једног проту који је имао обичај за време рата (Другог светског) да по болницама посећује рањене војнике. У једној болници било је разних рањеника, лакших и тежих. Међу њима био је и један без руку и ногу. Лежао је једнако као трупац, али, за дивно чудо, био је ведар у лицу. На протино питање: Како ти је синко? Он одговори: "Сасвим добро, оче."
-Како ти је добро, кад немаш ни ноге ни руке?- рећи ће сажаљиво прота.
-Хвала Богу на Његовом дару, добро ми је, како сам заслужио - одговори рањеник.
- Па шта си то учинио, те тако говориш?-
-Ево шта оче. Кад сам био на фронту у Хрватској, наишао сам са друговима у току борбе на распеће Христово поред пута. Пошто сам био неверник, ја се почнем ругати Христу заједно са неким мојим истомишљеницима. Па ми је мало било то, него узмем војнички нож и на крсту посечем Христу и руке и ноге. Тек што сам то учинио и одмакнем се неколико корака, пред мене паде непријатељска граната, експлодира и одсече ми ноге и руке, баш као што ја учиних Христу. Ето, што сам заслужио, мало сам добио. Могла је гранта да ме свога разнесе, и данас би био у вечном огњу где ми је било место због својих страшних грехова. Али ето милост Божија сачувала ме је да се покајем, па ја се кајем за сва зла дела која сам починио, нарочито за ово последње и благодаран сам Богу на Његовој милости и дуготрпљењу.-
Ето шта раде и како пролазе деца неваспитана у вери и страху Божијем! Колико и колико има таквих младих који не знају ни шта је вера, ни закон морални, ни како се Бог свети онима који га газе и презиру. Колико и колико ће родитељи баш за такву децу вечно горети у огњу неугасивом зато што себе па ни децу нису учили страху Божијем.
#20
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:17
ОТПАДНИК ИЗГОРЕО СВОЈУ ИКОНУ
Једна побожна православна Хришћанка из Војводине испричала ми је како је нека жена, њена познаница, отпала од праве вере и прешла у незаретску секту. После тога она је успела да у своју јерес преведе и свога мужа. Пошто ова јерес одбацује Часни Крст и свете иконе, они су икону светога Николе, своје славе, бацили у ватру, те је изгорела.
Кратко време после тога дођу му у кућу неки из комшилука и у разговору запитају домаћина шта је урадио са иконом крсне славе. Он се подсмехну и цинично одговори: -Бацио сам је у ватру! Да знате само како су се свецу грчиле ноге у ватри!-
Чим је изговорио ове речи, пао је на под, почео грчити ноге и јаукати од бола. Тако је у страшним мукама цркао пред свима.
Платио му Господ за његов отпад и безбожни поступак према светом Николи. Многи су тако прошли који су ратовали против светиња.
Једна побожна православна Хришћанка из Војводине испричала ми је како је нека жена, њена познаница, отпала од праве вере и прешла у незаретску секту. После тога она је успела да у своју јерес преведе и свога мужа. Пошто ова јерес одбацује Часни Крст и свете иконе, они су икону светога Николе, своје славе, бацили у ватру, те је изгорела.
Кратко време после тога дођу му у кућу неки из комшилука и у разговору запитају домаћина шта је урадио са иконом крсне славе. Он се подсмехну и цинично одговори: -Бацио сам је у ватру! Да знате само како су се свецу грчиле ноге у ватри!-
Чим је изговорио ове речи, пао је на под, почео грчити ноге и јаукати од бола. Тако је у страшним мукама цркао пред свима.
Платио му Господ за његов отпад и безбожни поступак према светом Николи. Многи су тако прошли који су ратовали против светиња.
#21
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:20
ЗА ПРИЧЕШЋЕ СЕ ТРЕБА ПРИПРЕМИТИ
Једне године причешћивао сам народ у манстиру. Пришла је једна девојка и причестила се. При изласку из цркве пала је и повратила Причешће и јело које је код куће узела. На питање шта јој се догодило, признала је да је пре доласка у цркву доручковала. Хтела је да види да ли ћу ја познати да је доручковала и да ли ће јој се после Причешћа нешто догодити зато што је пре тога јела. Ето какво је њено јадно васпитање и какви су њени родитељи који не знају шта је вера ни светиња!
Друга једна жена испричала ја како је у младости пре одласка у цркву на Причешће доручковала, па се после Причешћа одмах разболела и боловала на постељи пуних шест недеља. За то време њој се сваке ноћи прво у сну, а потом и на јави јавио неки млад човек на коњу и нагонио коња да гази преко њене главе. Она је тада кукала на глас и пискала, да ју је језиво било слушати.
Ето како пролазе још на овом свету они који светињу газе и омаловажавају.
Једне године причешћивао сам народ у манстиру. Пришла је једна девојка и причестила се. При изласку из цркве пала је и повратила Причешће и јело које је код куће узела. На питање шта јој се догодило, признала је да је пре доласка у цркву доручковала. Хтела је да види да ли ћу ја познати да је доручковала и да ли ће јој се после Причешћа нешто догодити зато што је пре тога јела. Ето какво је њено јадно васпитање и какви су њени родитељи који не знају шта је вера ни светиња!
Друга једна жена испричала ја како је у младости пре одласка у цркву на Причешће доручковала, па се после Причешћа одмах разболела и боловала на постељи пуних шест недеља. За то време њој се сваке ноћи прво у сну, а потом и на јави јавио неки млад човек на коњу и нагонио коња да гази преко њене главе. Она је тада кукала на глас и пискала, да ју је језиво било слушати.
Ето како пролазе још на овом свету они који светињу газе и омаловажавају.
#22
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:21
КАД СЕ КРСТИШ, КРСТИ СЕ ПРАВИЛНО
Недавно један човек беше дошао у цркву на Богослужење, и при целивању светих икона се необично крстио: јако је прстима притискивао чело и груди, да му је на челу остао отисак прстију. На моје питање зашто се тако крсти, одговорио је: -Невоља ме научила.- После тога исприча следеће: -Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и поче да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене. Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам. У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: -Не плашим се ја од таквог крста!- И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амин. Тек што то учиних сатана закука и побеже.
Ето зато се ја од тог доба крстим овако и молим се са страхом Божијим.-
Сви људи који се не моле Богу не умеју ни да се прекрсте, по томе ће се увек познати чија је вера празна и мртва. Такви се налазе под власти сатане у свако доба, у њиховим срцима враг пландује и ужива, тамо је мрак у души и она је мртва без Духа Божијег, а то јадни људи не знају и кад дође смрт они тек тада виде коме су служили и коме припадају, али доцкан. Исто тако, почесто се види да се ни многи свештници, па чак и архијереји црквени не умеју да прекрсте, него само овлаж пређу руком испред себе, тобоже крстећи се, а у ствари греше се и о своју душу, али и многе вернике саблажњавају, и многи се, угледајући се на њих, крсте као и они. Јадно им је крштење, ђаволу на радост, а Богу на жалост.
Недавно један човек беше дошао у цркву на Богослужење, и при целивању светих икона се необично крстио: јако је прстима притискивао чело и груди, да му је на челу остао отисак прстију. На моје питање зашто се тако крсти, одговорио је: -Невоља ме научила.- После тога исприча следеће: -Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и поче да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене. Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам. У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: -Не плашим се ја од таквог крста!- И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амин. Тек што то учиних сатана закука и побеже.
Ето зато се ја од тог доба крстим овако и молим се са страхом Божијим.-
Сви људи који се не моле Богу не умеју ни да се прекрсте, по томе ће се увек познати чија је вера празна и мртва. Такви се налазе под власти сатане у свако доба, у њиховим срцима враг пландује и ужива, тамо је мрак у души и она је мртва без Духа Божијег, а то јадни људи не знају и кад дође смрт они тек тада виде коме су служили и коме припадају, али доцкан. Исто тако, почесто се види да се ни многи свештници, па чак и архијереји црквени не умеју да прекрсте, него само овлаж пређу руком испред себе, тобоже крстећи се, а у ствари греше се и о своју душу, али и многе вернике саблажњавају, и многи се, угледајући се на њих, крсте као и они. Јадно им је крштење, ђаволу на радост, а Богу на жалост.
#23
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:24
Ovo su samo teski bolesnici mogli da izmisle:
---------------------------------------------
КРШЕЊЕ ПРАЗНИКА И ПОСТА СКУПО ПЛАЋЕНО
У селу Остри један безаконик на Петровдан спустио се у свој бунар да га прочисти. Позвао је и комшију да му са женом помогне извлачити чабар са блатом из бунара. Жени нареди да закоље ћурана и испече га за ручак, иако је тог дана Петровдан пао у петак и требало је да се пости.
Док су они чистили бунар, њихов мали синчић од 5 година видео је како је мајка заклала ћурана и кад је остао сам, он узме нож и њиме закоље братића у колевци, па отрчи до бунара да се похвали мајци, како је заклао свог братића, онако како је она заклала ћурана. Жена испусти вретено са чабром пуним блата, који је почела са комшијом да извлачи, и отрча до куће да види шта се то догодило. Тамо затекне дете заклано. Обузета бесом, она дохвати малог убицу, тресне га о земљу и убије па потрчи кукајући до бунара. Али тамо муж мртав у бунару. Када је она испустила вретено са чабром пуним блата, чабар се свом тежином сручи на мужа и убије га. А она кад је видела и мужа мртва, оде те се обеси.
Тако за неколико минута погине цела породица.
Дај Боже да се ко од тога поучио да не ради празником и да не мрси на пост. Али људи тврда срца и не осећају руку Божију како бије него пркосе Богу и даље, али ће сваки платити свој дугма кад било.
---------------------------------------------
КРШЕЊЕ ПРАЗНИКА И ПОСТА СКУПО ПЛАЋЕНО
У селу Остри један безаконик на Петровдан спустио се у свој бунар да га прочисти. Позвао је и комшију да му са женом помогне извлачити чабар са блатом из бунара. Жени нареди да закоље ћурана и испече га за ручак, иако је тог дана Петровдан пао у петак и требало је да се пости.
Док су они чистили бунар, њихов мали синчић од 5 година видео је како је мајка заклала ћурана и кад је остао сам, он узме нож и њиме закоље братића у колевци, па отрчи до бунара да се похвали мајци, како је заклао свог братића, онако како је она заклала ћурана. Жена испусти вретено са чабром пуним блата, који је почела са комшијом да извлачи, и отрча до куће да види шта се то догодило. Тамо затекне дете заклано. Обузета бесом, она дохвати малог убицу, тресне га о земљу и убије па потрчи кукајући до бунара. Али тамо муж мртав у бунару. Када је она испустила вретено са чабром пуним блата, чабар се свом тежином сручи на мужа и убије га. А она кад је видела и мужа мртва, оде те се обеси.
Тако за неколико минута погине цела породица.
Дај Боже да се ко од тога поучио да не ради празником и да не мрси на пост. Али људи тврда срца и не осећају руку Божију како бије него пркосе Богу и даље, али ће сваки платити свој дугма кад било.
#24
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:27
УНИШТАВАТИ ДЕЦУ ВЕЛИКИ ЈЕ ГРЕХ
Многе жене употребљавају свакојака средства којима убијају плод у својој утроби. А то је велики и страшан грех, који никад не прође без Божије казне. Само што се такви случајеви крију, услед чега је јавност мало обавештена о њима. Али понеки ипак продру у јавност.
У селу Претока живела је нека Даринка која је чинила овај грех. Када је умрла и требало ставити поклопац на сандук три змије великом брзином домилеле су до раке и скотрљале се у отворени сандук, на груди покојнице. Шта нису чинили да их одвоје од тела покојнице, али нису успели. Напослетку њен муж Сретен скочи у раку и закуца сандук са змијама на грудима покојнице. -Она је то и заслужила- рекао је он том приликом.
После Даринкине смрти и сахране у кући њеног мужа сваке ноћи се чула лупњава, судови су померани и претурани. Сретен позове свештеника да изврши освећење воде, али ни то не помогне. Она и даље продужи са лупњавом. Још је звала мужа и говорила да неће да је приме, па ни земља неће да је трпи због њених грехова.
Ето како пролазе жене које грех чедоморства чине. То нису више мајке него разбојници. И мужеви који одобравају такав поступак женама заједно ће пливати са њима по језеру огњеном.
Многе жене употребљавају свакојака средства којима убијају плод у својој утроби. А то је велики и страшан грех, који никад не прође без Божије казне. Само што се такви случајеви крију, услед чега је јавност мало обавештена о њима. Али понеки ипак продру у јавност.
У селу Претока живела је нека Даринка која је чинила овај грех. Када је умрла и требало ставити поклопац на сандук три змије великом брзином домилеле су до раке и скотрљале се у отворени сандук, на груди покојнице. Шта нису чинили да их одвоје од тела покојнице, али нису успели. Напослетку њен муж Сретен скочи у раку и закуца сандук са змијама на грудима покојнице. -Она је то и заслужила- рекао је он том приликом.
После Даринкине смрти и сахране у кући њеног мужа сваке ноћи се чула лупњава, судови су померани и претурани. Сретен позове свештеника да изврши освећење воде, али ни то не помогне. Она и даље продужи са лупњавом. Још је звала мужа и говорила да неће да је приме, па ни земља неће да је трпи због њених грехова.
Ето како пролазе жене које грех чедоморства чине. То нису више мајке него разбојници. И мужеви који одобравају такав поступак женама заједно ће пливати са њима по језеру огњеном.
#25
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 11:29
СМРТ СЛИЧНА НАЧИНУ ЖИВОТА
Једне Божије године четири младића развалила су један пољски Крст. Прво су лик Христов скинули са крста, затим Му обили ноге, а сам лик Христов размрскали вилама. Сви су похватани али суд земаљски није хтео да их казни, пошто се тобоже није могло да докаже чија је својина пољски Крст.
Но, пошто им није хтео земаљски суд да суди, пресудио им је Божији суд и то много строжије него земаљски. Сва четири кривца брзо су погинули и телом и душом. Један од њих је био механичар и у ливници пострадао: ударио га точак у ногу, добио је тровање крви и умро. Он је ногама газио оборени Крст. Зато га је Господ и ударио по ногама. Други је страдао у мајдану. Одронила се земља и пала на њега и здробила га на мртво. Трећи је био шумски радник. Једно стабло је пало на њега и убило га. Четврти се утопио у води при купању. Тело су му извадили из воде вилама - то је био онај што је скинуо лице Христово са вилама. Сада су њега мртвог вадили вилама.
Тешка је рука Божија, кога Он удари, томе нема живота ни на овом ни на оном свету.
Слична смрта освета пала је и на непријатеља светог Јована Крститеља. Живећи у Шпанији, кћи Иродијадина Саломија пође једног дана преко залеђене реке Сикориса. Лед се провали и она упаде у воду до грла копрцаше се играјући ногама по води, као што је некада играла у двору Иродовом. Најзад јој оштар лед пресече главу и труп њен однесе вода, а главу однесоше на тањиру и показаше Иродијади, мајци њеној. Баш онако како је она примила главу светог Јоаван. Према делима и смрт је слична. Што ко посеје то и жње и сам бира добро или зло, другачије не бива.
Једне Божије године четири младића развалила су један пољски Крст. Прво су лик Христов скинули са крста, затим Му обили ноге, а сам лик Христов размрскали вилама. Сви су похватани али суд земаљски није хтео да их казни, пошто се тобоже није могло да докаже чија је својина пољски Крст.
Но, пошто им није хтео земаљски суд да суди, пресудио им је Божији суд и то много строжије него земаљски. Сва четири кривца брзо су погинули и телом и душом. Један од њих је био механичар и у ливници пострадао: ударио га точак у ногу, добио је тровање крви и умро. Он је ногама газио оборени Крст. Зато га је Господ и ударио по ногама. Други је страдао у мајдану. Одронила се земља и пала на њега и здробила га на мртво. Трећи је био шумски радник. Једно стабло је пало на њега и убило га. Четврти се утопио у води при купању. Тело су му извадили из воде вилама - то је био онај што је скинуо лице Христово са вилама. Сада су њега мртвог вадили вилама.
Тешка је рука Божија, кога Он удари, томе нема живота ни на овом ни на оном свету.
Слична смрта освета пала је и на непријатеља светог Јована Крститеља. Живећи у Шпанији, кћи Иродијадина Саломија пође једног дана преко залеђене реке Сикориса. Лед се провали и она упаде у воду до грла копрцаше се играјући ногама по води, као што је некада играла у двору Иродовом. Најзад јој оштар лед пресече главу и труп њен однесе вода, а главу однесоше на тањиру и показаше Иродијади, мајци њеној. Баш онако како је она примила главу светог Јоаван. Према делима и смрт је слична. Што ко посеје то и жње и сам бира добро или зло, другачије не бива.
#26
xiquet
-
- Members
- 8 posts
Posted 04 July 2004 - 11:53
Hehe... stargatenow, vidim da si se registrovao na forumu... 
#27
stargatenow
-
- Members
- 442 posts
Posted 04 July 2004 - 14:21
Da...Hehe... stargatenow, vidim da si se registrovao na forumu...
He he he...
#28
iPhuck10
-
- Members
- 18,742 posts
Posted 05 July 2004 - 01:05
Ne mogu da odolim!
Vaistinu posredi nas,lepo mu u sendvicu!
#29
AlefShin
-
- Members
- 1,805 posts
Posted 05 July 2004 - 23:26
Ovi tekstovi ,probrani od izbirljivog Sgna,opisuju stvarne dogadjaje,koliko vidim.Interpretacija je,dakle,na svakome od nas.Nego, nema foruma u kojima su opisani dogadaji u kojima su kolo vodili istomisljenici onoga koji,u principu, i ne ume da misli bas najbolje(dragi gosp.Sgn),koji bi se zvali,recimo,Sibirski mucenici,Price iz Kolime i sl.Takvog foruma,naravno,nema jer je nemoguce na .txt nacin opisati ono sto se njima tamo desavalo,te je od -17-te do -41-e likvidirano oko 100000 monaha. Strahote i grozote koje su organizovali oni koji misle skoro potpuno isto kao pomenuti gospodin i njegovo leglo pametnih i emancipovanih nije lako pretociti u tekst.
Uz to ,ne treba nam poseban forum pa cak ni komp da bi smo videli lik i dela ateista svih fela.Dovoljna je svakodnevica.
Uz to ,ne treba nam poseban forum pa cak ni komp da bi smo videli lik i dela ateista svih fela.Dovoljna je svakodnevica.
#30
mile curcic
-
- Members
- 10,837 posts
Posted 05 July 2004 - 23:50
Пре неког времена сам гледао на овдашњој телевизији емисију о интернет релацијама, чет програмима, и слично. Било је неколико прича и једна од њих је била о једном дечку, убеђеном атеисти, који се редовно јављао на форум хришћанске омладине и писао ствари отприлике овакве као овај наш недотупавко.
Телевизијска екипа га је лоцирала и замолила да учествује у програму на шта је он и пристао. Углавном, да скратим причу, суочили су га са остилим младићима и девојкама са тог чата. И одједном се дечко јако променио: потврдио је да се "уживо" никад тако не би понашао, да ући у препуну цркву, за време службе, и пљујући на под псовати Христа (како је сликовито описао своју активност на чату) не приличи културном човеку али да му интернет нуди потпуну анонимност и да због тога избијају из њега, чак и за њега самога, непознате карактерне особине.
Стартгејтнау, препознајеш ли се бар делимично у овој причи?
Телевизијска екипа га је лоцирала и замолила да учествује у програму на шта је он и пристао. Углавном, да скратим причу, суочили су га са остилим младићима и девојкама са тог чата. И одједном се дечко јако променио: потврдио је да се "уживо" никад тако не би понашао, да ући у препуну цркву, за време службе, и пљујући на под псовати Христа (како је сликовито описао своју активност на чату) не приличи културном човеку али да му интернет нуди потпуну анонимност и да због тога избијају из њега, чак и за њега самога, непознате карактерне особине.
Стартгејтнау, препознајеш ли се бар делимично у овој причи?
