Jump to content


Photo

Jiddu Krishnamurti


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
2 replies to this topic

#1 Dragan

Dragan
  • Members
  • 2,171 posts

Posted 08 June 2004 - 11:07

Da li ste citali nesto od njega i kako vam se svidelo ?
Meni se svidja njegov pristup (mada je prilicno tezak a cesto i suvoparan = iz knjige u knjigu se ponavlja).
Ovo sam nasao na yu.forum.religije

JIDDU KRISHNAMURTI, THE FIRST AND LAST FREEDOM, QUESTIONS AND ANSWERS,
QUESTION 30, ON GOD

Radoznali: Vi ste spoznali stvarnost. Možete li nam reći šta je Bog?

Krišnamurti: Kako znate da sam je spoznao? Da bi znali da sam je spoznao, vi
takođe morate spoznati. Ovo nije tek doskočica. Da bi spoznali nešto morate
biti od toga. Morate imati i vi iskustvo kao i ja i stoga vaš zaključak da
sam ja spoznao očigledno nema značaja. Kakve veze ima jesam li ja spoznao
ili ne? Je li istina ono što govorim? Čak i ako sam najsavršenije ljudsko
biće, ukoliko govorim neistinu zašto biste me uopšte slušali? Nesumnjivo
moja spoznaja nema veze sa onim što govorim i čovek koji obožava drugog
čoveka zato što je ovaj spoznao uistinu obožava autoritet i stoga nikada ne
može otkriti istinu. Razumeti ono što je neko spoznao i znati onoga koji je
spoznao nije uopšte važno, zar ne?
Znam da celokupna tradicija nalaže: ''Budite sa čovekom koji je spoznao''.
Kako možete znati da je spoznao? Sve što možete učiniti je da budete u
njegovom društvu a čak i to je danas izuzetno teško. Postoji veoma malo
dobrih ljudi u pravom smislu te reči - ljudi koji ne traže ništa, koji neće
ništa. Oni koji hoće i traže su exploatatori i stoga je veoma teško naći
sadruga koga možete voleti.
Mi idealizujemo one koji su spoznali i nadamo se da će nam udeliti nešto,
što je lažan odnos. Kako može čovek koji je spoznao da saopštava ako ljubavi
nema? To je naša poteškoća. U svim našim diskusijama mi uistinu ne volimo
jedni druge, mi smo podozrivi. Vi hoćete nešto od mene, znanje, uvid, ili
hoćete biti sa mnom u društvu, a sve to ukazuje da ne volite. Hoćete nešto i
stoga krećete u exploatisanje. Ukoliko se istinski međusobno volimo, tada bi
postojala trenutna komunikacija. Tada nije važno da li ste vi uvideli a ja
nisam ili da li ste uzvišeni ili ne. Pošto naša srca venu, Bog nam je postao
izuzetno važan. Drugim rečima, hoćete da spoznate Boga jer ste izgubili
pesmu u vašim srcima i progonite pevača i pitate ga da li može da vas nauči
da pevate. On vas može naučiti tehniku ali vas tehnika neće odvesti do
kreacije. Ne možete biti muzičar ukoliko samo znate kako da pevate. Možete
znati sve korake plesa ali ako nema kreacije u vašem srcu vi samo
funkcionišete kao mašina. Ne možete voleti ukoliko je vaš cilj jedino da
ostvarite rezultat. Ne postoji nešto poput ideala, jer je to puko
dostignuće. Lepota nije dostignuće, ona je stvarnost i to sada, ne u
budućnosti. Ukoliko imate ljubavi razumećete nepoznato, znaćete šta je Bog i
nećete imati potrebu da vam bilo ko govori to - i to je lepota ljubavi. To
je večnost sama po sebi. Zato što nema ljubavi u nama mi hoćemo da nam je
neko drugi ili Bog daju. Ukoliko bi istinski voleli, da li znate kako bi
drugačiji ovaj svet bio? Bili bi istinski srećni ludi. Stoga ne trebamo
ulagati našu sreću u stvari, porodicu, ideale. Treba biti srećan i tada
stvari, ljudi i ideali ne bi dominirali našim životima. Sve su to sporedne
stvari. Zato što nemamo ljubavi i zato što nismo srećni mi ulažemo u stvari,
misleći da će nam one dati sreću, i jedna od tih stvari u koje ulažemo je
Bog.
Hoćete da vam kažem šta je stvarnost. Može li neopisivo da bude izrečeno
rečima? Možete li izmeriti nešto nemerljivo? Možete li rukom uhvatiti vetar?
Ukoliko možete, da li je to vetar? Ukoliko izmerite nemerljivo, da li je to
to? Ukoliko ga formulišete, da li je to stvarno? Sigurno nije, jer onoga
trenutka kada opišete nešto neopisivo, ono prestaje da bude stvarno. Onoga
trenutka kada prevedete nepoznato u poznato, ono prestaje da bude nepoznato.
Pa ipak je to ono za čime silno žudimo. Sve vreme želimo da znamo, jer ćemo
tada biti u stanju da nastavimo, tada ćemo biti u stanju, smatramo, da
uhvatimo krajnju sreću, permanentnost. Želimo da znamo jer nismo srećni, jer
nastojimo očajnički, jer smo iznureni, uniženi. Ipak, umesto da uvidimo
jednostavnu činjenicu - da smo degradirani, da smo sumorni, iznureni, u
zbrci - hoćemo da se pomerimo iz onog znanog u neznano, što opet postaje
znano i stoga nikada ne možemo naći ono stvarno.
Stoga umesto pitanja ko je uvideo ili šta je Bog, zašto ne dati vašu punu
pažnju i svesnost onome što jeste? Tada ćete otkriti nepoznato tj. ono će
doći vama. Ukoliko razumete šta je znano, iskusićete onu izuzetnu tišinu
koja nije uzrokovana, nametnuta, tu kreativnu prazninu u koju jedino
stvarnost može da stupi. Ona ne može da dođe do onoga što postaje, sto
nastoji; ona jedino može doći onome što jestvuje, onome što shvata ono što
jeste. Tad ćete uvideti da stvarnost nije udaljena; neznano nije daleko; sve
je to u onome što jeste. Kao što odgovor na problem leži u problemu, tako je
i stvarnost u onome što jeste; ukoliko možemo to da shvatimo, tada ćemo
znati istinu.
Izuzetno je teško biti svestan tuposti, žudnje, zlovolje, ambicije itd. Sama
činjenica bivanja svesnim onoga što jeste je istina. Istina oslobađa, ne
vaše upinjanje da se bude slobodan. Stoga stvarnost nije daleko već je mi
udaljavamo zato što pokušavamo da je upotrebimo kao sredstvo za sopstveni
kontinuitet. Ona je ovde, sada, u neposrednom. Večno ili vanvremensko je
sada a sada ne može razumeti čovek koji je uhvaćen u mrežu vremena.
Osloboditi misao vremena zahteva akciju, ali um je lenj, nemaran, i stoga
večito stvara različite prepreke. Jedino je moguće pravom meditacijom to
ostvariti, a to znači potpunom akcijom, ne kontinuiranom akcijom, a potpuna
akcija se može shvatiti jedino kada um razume proces kontinuiteta, koji je
zapravo memorija - ne činjenična već psihološka. Dok god memorija
funkcioniše, um ne može shvatiti ono što jeste. Ali um jednog čoveka,
njegovo celokupno biće, postaje izuzetno kreativno, pasivno budno, kada ta
osoba razume značaj okončanja, zato što u okončanju leži obnavljanje, dok je
u kontinuitetu smrt, propadanje.

#2 srdjanf.

srdjanf.
  • Members
  • 5,016 posts

Posted 10 June 2004 - 16:09

Gabi :lol: ,
blitzkrieg post:
- da li znash nekakvu literaturu o vezama hrishchanske i dalekoistochne spiritualnosti?

unapred zahvalan, Tvoj srkisha :lol:

#3 Lavinia Amaldi

Lavinia Amaldi
  • Members
  • 2,362 posts

Posted 13 June 2004 - 12:32

hm, ovo mi se bash dopalo..

Pošto naša srca venu, Bog nam je postao
izuzetno važan. Drugim rečima, hoćete da spoznate Boga jer ste izgubili
pesmu u vašim srcima i progonite pevača i pitate ga da li može da vas nauči
da pevate.

Sama
činjenica bivanja svesnim onoga što jeste je istina. Istina oslobađa, ne
vaše upinjanje da se bude slobodan.

Dok god memorija
funkcioniše, um ne može shvatiti ono što jeste. Ali um jednog čoveka,
njegovo celokupno biće, postaje izuzetno kreativno, pasivno budno, kada ta
osoba razume značaj okončanja, zato što u okončanju leži obnavljanje, dok je
u kontinuitetu smrt, propadanje.

jel taj cikica ziv? /mada nije bitno :lol: /

glede ovog treceg,
koliko nasa prethodna iskustva uticu na kvalitet naseg zivota - sada... moglo bi se reci da se nas sadasnji zivot potpuno temelji na zbiru proslog i /vec jednom/ dozivljenog, a ponekad je traganje za necim zapravo samo traganje za potvrdom onoga sto smo vec svesno ili nesvesno zakljucili /iako to moze biti zesce pogresno/

bilo bi lepo moci ponovo i uvek iznova dozivljavati svet decije cistih ociju i srca...
al to je mozda utopija :lol: