Čitava priča je nastala oko toga, što je nbgd grandiozno osmišljen i realizovan, ali mu to nije bilo dovoljno da ispuni neke osnovne vrednosti koje čine grad. Vizija koju su jedno vreme imali urabanisti, sredinom sedamdesetih čini mi se, je bila da se sam Beograd decentralizuje i da se formiraju centri u periferiji. Znači policentričan razvoj, i o prednostima takvog grada nad centričnim (centralizovanim) neću ovde razglabati, a ima ih mnogo. Naravno da od toga nije bilo ništa. Elem, da je Novi Beograd građen drugačije, sada bi itekako postojalo nešto što je indetite Novoga Beograda i postoja bi “Novobeograđanin” kao neko ko se razlikuje...koji bi to kvalitet bio za sam Beograd o tome nema spora. Grad-spavaonica, koji je orijentisan ka centru i čiji građani ostvaraju razne sadržaje u samom centru, a ne tamo gde žive, čini sebe pukom periferijom i vodi ka getoizaciji. Svaka normalna urbana politika podrazumeva širenje centra ka periferiji, a ne obratno. U Beogradu je ono što je sada centar, bilo centar i pre 70 godina, i nije se ni za pedalj pomerilo. To je poražavajuće za grad, a nbgd ima veliki (ili je imao) potecijal da doprinese razvoju Beograda na sasvim poseban način. I tako...
