Nema vise scene i ogledala,raspona izmedju projektovanog subjekta i objekta,postoji samo ekran i mreza.
Primer vozila(Bart): Logiku posedovanja zamenjuje logika voznje,vozilo nije fantazam moci,posedovanja(psiholosko skloniste).Upravljac u voznji postaje racunar.Kada vozilo govori ono postaje informativna mreza i tu nema vise razlike,"ono"je nesto na sta smo prikljuceni,neprestano se proverava prisustvo subjekta pred svojim objektima-neprekidna spona,interfejs.
Uvodi se ideal regulacije.Svaki sistem je ekolosko gnezdo,sredina u kojoj je sve povezano,a kvar na jednom clanu moze dovesti do katastrofe.
Nesigurnost subjekta pretvorila je coveka u objekat.Koliko je ovo tacno?
Da li smo pretvoreni u subjekte potpune alijenacije,nedostatka komunikacije u gestu i govoru tela?
Sa druge strane televizijska slika koje nudi obilje sadrzaja i hipnozu slike i advertajzinga,proglasava se za mesto politickog delovanja.Koliko smo opcinjeni tim mimezisom ,trendom nivelacije u politickom govoru?Mislim na prepoznatljive floskule i poruke populistickog karaktera koje taj pseudojezik politike prononsirano gura u drustvo i proglasava se za jedino moguci govor kritike.
Ne morate mudrovati.Mozete i tugovati i pljuvati ovaj jezik.
Polticarima.
