No replies to this topic

[sonjal]

U petak, 12. marta, navršava se godina dana od atentata na premijera Đinđića

Mangupi se rugaju,

gazde vešto maskiraju


Sudski proces tapka u mestu, a osumnjičeni se smeškaju po sudnici i negiraju sve što su izjavili u istražnom postupku. Sada Mihajlović sumnja u međunarodnu zaveru

U petak, 12. marta, navršiće se tačno godinu dana od mučkog ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, čoveka u kojeg su mnogi građani ove zemlje polagali nadu da ih može odvesti u bolji život. NJegova harizma ugašena je samo jednim metkom, tog 12. marta, nešto posle podneva. Pokojni premijer stigao je tada u zgradu Vlade kako bi se sreo sa gošćom iz Švedske, ministarkom inostranih poslova Anom Lind, koja je tragičnom koincidencijom, kasnije takođe ubijena, rukom našeg "zemljaka" i to u potpuno bezazlenoj kupovini u Stokholmu.


Švedskim vlastima bilo je potrebno samo par meseci da utvrde da je zločin počinio umno poremećeni Mijajlo Mijajlović, isti je smešten u zatvorsku ludnicu i time je slučaj okončan. S druge strane, atentat na premijera Ulofa Palmea, počinjen pre više od dvadeset godina i dalje je obavijen velom misterije i pitanje je da li će se ikada saznati motiv, kao i imena naručilaca i izvršioca. Kao ni za Kenedija, uostalom, osim tupave zvanične verzije u koju ni deca više ne veruju.

Kolariću - paniću…


Kosovska veza?

- Ukoliko kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti Pokrajine, Beograd će zatražiti novu "Dejtonsku konferenciju" radi određivanja granica na Balkanu, poručio je Đinđić u intervjuu nemačkom "Špiglu" mesec dana pre atentata.
- Između redova te izjave može se pročitati i "želja Vlade Srbije za podelom Kosova", a konfuznost pokazuje činjenica da on traži promenu granica, ali tu deklaraciju ostavlja nedefinisanu, ne precizirajući gde želi da promeni granice, da li granice Kosova kako bi se ono izdvojilo iz Srbije ili se misli na podelu samog Kosova- rekao je na to premijer Kosova Bajram Redžepi. Može li se i tu tražiti nalogodavac, možemo samo da nagađamo.




A šta je sa "našim" atentatom? Gotovo ništa, osim što se klupko sve više zapetljava, a prave istine nema ni na vidiku. Od prošlogodišnjih tvrdnji izrečenih samo par sati posle ubistva da se znaju i naručioci i izvršioci i da je ostalo samo da se "dotična gospoda" (kako ih je ranije oslovljavao ministar policije) pohvataju, stiglo se do toga da, bar prema izjavama onih malo pohapšenih, niko nije imao nikakve veze s atentatom, uz "uverljive tvrdnje" da su sve izjave koje su potpisali bile iznuđene, uz neviđenu psihičku i fizičku policijsku torturu.

Uzgred, to je zanimljiv detalj, imajući u vidu da je većina optuženih debelo zastupljena u belim knjigama policijskim i veoma poznata po ubistvima i zverstvima počinjenim nad konkurentima u krvavom biznisu pljački, otmica i prodaji droge deci po školskim dvorištima.

Postavlja se (prvo) logično pitanje odakle tako malo srčanosti "žestokim, nestašnim, pravičnim momcima, patriotama, onima koji nikad ne diraju tuđe devojke, itd, itd,…", koji su znali da ne trepnu rešetajući ili mučeći protivnike po beogradskom asfaltu iz dana u dan.

Nije moguće da je par šamara "lošeg pandura" i poneka pretnja bilo dovoljno za priznanje oko učešća u zločinu za koji su bili svesni da im ne gine dugogodišnja robija?! O čemu je onda reč? Ili su naši policajci mnogo sposobni, ili su ovi drugi takav društveni šljam da su heroji i dase samo ako u rukama imaju kalašnjikove i heklere, a kad se samo malo pritegnu, pevaju i što ih niko ne pita. Da ne govorimo o "gospodinu Mutavom" koji je nadimak dobio upravo zato što na "informativnim" razgovorima u MUP-u nikad reč nije prozborio, a sad melje kao vodenica.

Ko pita očevice

Šta se još saznalo tokom protekle godine? Da je gotovo izvesno da su pucala najmanje dvojica atentatora, da (i dan danas) nikom ne pada na pamet da obavi rekonstrukciju zločina, da su meci praštali dva metra unutar hodnika na ulazu u Vladu…Ništa ne vrede tvrdnje Veruovića i ljudi iz obezbeđenja, očevidaca atentata koji najbolje znaju šta se dogodilo.

Niko ih ništa ne pita, a "zvanična verzija" se drži zakovana - pucao je Zvezdan iz Admirala Geprata, nije bilo drugog strelca, Đinđić se na štakama okretao nameštajući se da bude ubijen baš s desne strane, pronađena je puška iz koje se pucalo i to je to. Što se nedavno ispostavilo da je u Novom Beogradu pronađen i kalašnjikov i nije toliko bitno, što reče onaj policajac. Odakle krv na kundaku, još manje je važno. A biće da je najvažnije što će upravo tu, zvaničnu, verziju biti veoma teško i dokazati, kao i Zvezdanovu krivicu.

Legije nema ("negde je u okruženju, ali neću da vam kažem gde", reče Mihajlović), ... i Kum su pobijeni, bez ijednog valjanog objašnjenja zašto, a svi znamo da bi itekako mogli da pričaju o svemu i svačemu. Ili su previše imali da ispričaju, što je mnogo logičnije, pa da se živa usta zatvore…

A tek je suđenje neopisiva farsa. Prvo je nekom trebalo mesec dana da se seti da atentat na premijera razdvoji od procesa za drogu, pljačke i otmice, a onda su advokati počeli da ispravljaju krive Drine i iz dana u dan odlažu proces. "Klijenti" su se u međuvremenu smeškali rodbini i prijateljima po sudnici, a fotoreporteri se utrkivali ko će da napravi bolju sliku. "Zvezda" bez premca bio je Zvezdan. Ali ne zbog imena. Kako stvari stoje, jedino što ga povezuje s ubistvom je vlakno ćebeta pronađeno na pušci, navodno pronađeni opušci "Davidofa" u sobi iz koje se pucalo i izjave "mutavih". Dovoljno? Pokazaće proces.

Trauma zavere

Šta se za ovih godinu dana desilo s odgovornošću nadležnih? Gotovo ništa - ministar je bez bruke nastavio da obavlja svoju dužnost, iako su, prema optužnici u ubistvo upleteni listom policajci, niko nije odgovarao što su kamere ispred Vlade isključene dva dana pre atentata, što je Bagzi pušten kući da "izdržava porodicu" posle incidenta kod Limesa, što su Kum i ... pobijeni bez ikakve potrebe.

A što se tiče pravih organizatora zločina, dokaza za to nema ni na vidiku. Da li može da se proguta teorija da su ... i Legija hteli da uzmu vlast u državi izazivajući haos i za izvršioca uzeli Zvezdana, koji se eto, opasno naljutio jer je čuo da Đinđić hoće da šalje u Hag pripadnike "beretki"? Moguće, ali čini se da je i za njih to bio preveliki zalogaj. Zašto to nije mogla da uradi CIA, jer je premijer bio mnogo naklonjen Nemcima? A zašto ne Nemačka, jer su naslutili da Đinđić okreće vodenicu ka Vašingtonu?! A zašto ne London i Pariz, jer je…Pa Zagreb.


Šta priča čaršija?

Kad nema suvislih objašnjenja ili je mnogo nejasnoća, sasvim je normalno da običan svet iznosi svoje verzije. Najčešća je da je premijer ubijen u zgradi Vlade, a posle iznesen napolje i "složena" cela priča. Druga je da je zapravo bio u Šilerovoj, da je tamo ubijen, a onda je nastavak izveden kao u prvo varijanti. "Najbolje" upućeni tvrde da je sve izvedeno u organizaciji svemoćne CIE i da neko iz Lenglija namerno pušta u javnost blago rečeno nelogične detalje mozaika. Usput se smeje našim "logičnim objašnjenjima" i na svaku kontra tvrdnju samo kaže "dokažite!". "A i da dokažete, pa šta, u pravu ste, ali ja vam to neću reći, setite se DžFK. - a"…"Ubio ga Osvald, ljudi. A Đinđića Zvezdan. I šlus!!!"




Tu mogućnost nagovestio je, ničim izazvan, doskorašnji šef policije. Setio se čovek. A šta ćemo sa antihaškim lobijem, a zašto atentat ne bi naručio lokalni lovator, jer mu je Đinđić pretio naplatom ogromnog poreza? Zašto ne neko iz njegovog okruženja iz čisto praktičnih razloga i sirove želje za vlašću?! Ovako možemo da nabrajamo unedogled, ali istina je samo jedna i na pravosuđu je da je razotkrije, bez obzira kome bi se u svetu ili ovde "zamerili". U suprotnom, vući ćemo traumu decenijama, kao Amerikanci zbog Kenedija.

Inače, reče novi šef MUP-a Jočić kako će sve učiniti da se ubistvo rasvetli. Ostaje nam da mu verujemo na reč, kada to već "Đinđićevi" nisu učinili dok su bili na vlasti. A nisu baš ništa uradili, osim što su se "štrecali" na svaku sumnju u zvaničnu verziju. NJihov pokojni lider je bar toliko zaslužio. A narod istinu. Koliko god bolna bila.
A tebi neka je laka zemlja.., Zorane.

Milan Mijailović