Jump to content


Photo

Jezicki snobizam


  • Please log in to reply
15 replies to this topic

#1 Stranac

Stranac
  • Members
  • 315 posts

Posted 17 February 2004 - 20:37

Diluirana insomnija

Jezički snobizam može biti smešan i priglup, ali njegove posledice nisu trajne

Pre neki dan primetio sam da smo u kući ostali bez alkohola. Ne bez alkoholnih pića (priznajte da ste prvo na to pomislili!), nego bez alkohola iz apoteke, onog za čišćenje i dezinfekciju. Svratim u prvu apoteku, zatražim sto grama, apotekarka mi da, platim, pođem i na izlazu mahinalno pogledam šta piše na bočici. Već sam se okrenuo i otvorio usta da kažem “Pogrešili ste!”, a onda se setim da je to - ipak to. Na bočici, naime, piše “Aethanolum dilutum”, a ispod toga, za one koji ne znaju latinski, i prevod: “Diluirani etanol”.
Sećam se, nekada je na etiketama pisalo “Etil alkohol 95%”. Potom su koncentraciju smanjili na osamdeset i nešto, a kasnije su potpuno prestali da beleže procenat. Koliko je danas vode u alkoholu, to znaju samo proizvođači, ali je zato dobio novo, učeno ime, etanol, i nemojte slučajno reći da je razblažen ili razvodnjen. Taman posla, on je diluiran!
Slična učenost se sreće i u mnogim lekarskim savetima. U “Ekspresu” od 7. aprila čitam nadnaslov: “Ako patite od insomnije, evo šta treba da radite.” U tekstu se kaže: “Insomnija ima i drugih uzroka, ali stres je najčešći...”, a tek kasnije: “Postoji i, da tako kažemo, sekundarna nesanica.” Tom piscu (ili prevodiocu), dakle, insomnija je osnovni izraz, a nesanica je ređi sinonim za slučaj potrebe. Otprilike kao kod naših sportskih novinara, koji najčešće pišu o tome kako je arbitar vodio duel, a tek pokatkad, ako im dosadi da ponavljaju ta dva latinizma, sete se da postoji i sudija koji vodi utakmicu.
Umesto uobičajenog komentara o tome kako se bez stranih reči ne može, ali... - biće bolje da citiram šta je pre skoro vek i po pisao jedan novinar koga danas znamo prvenstveno kao pesnika. U listu “Zmaj”, po kome je dobio i nadimak, Jovan Jovanović je 1865. godine pisao:
“Prva je radost materina da joj dete progovori, ali, naravno, stranim jezikom. Ju, sladak je mali! pa već govori nemački i mađarski. I francuski već zna petnaest reči. (...) Ju, libes kind, kako je ušnirana, to će biti tencerka! - A libes kind sluša... Danas je već po sata na ogledalu bila; sutra će ukrasti od matere rajspulfera, pa će se nakrečiti s prsta. (...) Pera je živo zdravo dete, ali mati veli da nije artig kad se deca sigraju, pa siromah Pera mora katkad po dva sata na stolici mirno da sedi, ruke da prekrsti pa gledi kako gospođe jauznuju, a ako mati zaboravi i njemu dati, Pera mora i gladan i žedan ćutati, iskati ne sme, to se ne šikuje.”
Iste godine, pod naslovom “Šala i zbilja”, Zmaj je pisao i ovo:
“Srpstvo, to vam je takva jedna sitnarija; reč po sebi kratka, samo od dva sloga... jer danas da se i sa lica zemlje zbriše, njas liegt daran! - sunce bi se tako isto rađalo, zora bi kao i dosad praechtig bila, balovi bi kao i dosad bili komifo; pačuli, o de mil fler i Prinzessennjasser ne bi nimalo poskupio...Kokosnusssodaseife tako bi se isto oko belih ručica sapunio; broševi, brazletne i oboce (nota bene ako su echt) ne bi nimalo potavnele - jednom reči, moglo bi se na svetu isto onako živeti bez srpstva kao i dosad s njime; isti konfort, isti genus amizmana ostao bi na svetu kao i dosad.”
Utešno deluju ovi citati. Takoreći nijedan od nemačkih, francuskih i latinskih izraza kojima se Zmaj ovde rugao, danas više nije u upotrebi. Nazive kozmetičkih proizvoda koje je u ono doba znala svaka novosadska frajlica, danas jedva da bismo našli i u istorijskim rečnicima. Nestao je i nekad tako omiljeni izraz komifo ili komi fo (od fr. comme il faut - kako treba), koji je svaki čas ponavljala Sterijina pokondirena Fema (u početku je govorila i “miko fo”). Kod Feme je sve moralo biti “komi fo”, jer, veli ona, “kad mi dođu madame na vizitu, ne mogu se ja rezonirati kao kakva paorka”. Danas više niko ne zna šta je komi fo, ali zato znamo šta je “u trendu” i šta je “in”.
Jednog dana će i taj “trend” proći, neće ni on uvek biti “in”. Jezički snobizam može biti smešan i priglup, ali njegove posledice nisu trajne. Toliki silni germanizmi i galicizmi iz Zmajevog doba nisu uništili srpski jezik, nisu mu “oduzeli dušu”, kao što su se pribojavali puristi. Pomodne reči su iščezle, one potrebne su ostale. Tako će valjda biti i s današnjim anglicizmima i internacionalizmima. "

IVAN KLAJN

Nadajmo se samo da je Ivan u pravu, jer na svakom koraku nicu neke neove pokondirene tikve :lol:

Edited by Stranac, 17 February 2004 - 20:38.


#2 reg

reg
  • Members
  • 4,229 posts

Posted 17 February 2004 - 20:57

Mislim da je kod insomnije ili diluiranog alkohola u pitanju "snobizam" profesije. Kao kad neki pravnik kaze "ekvilibrijum vlasti". :lol:

Ja recimo uvek zezam caleta kad mu kucam neki rad a on krene: "domicilna proizvodnja". :lol:

Edited by reg, 17 February 2004 - 20:57.


#3 Stranac

Stranac
  • Members
  • 315 posts

Posted 17 February 2004 - 20:58

Mozda je nespretno uzeo primjer, a svi znamo sta je zelio da kaze, ili ja znam pa mi se cini da bi i ostali trebalo da znaju.

#4 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 18 February 2004 - 11:10

Ja nemam nista protiv uvodjenja stranih reci ali do izvesne granice.

Naravno da su insomnija i diluirani alkohol smesni, ali isto toliko bi bilo smesno traziti srpske reci za hardver, softver, internet, (kao npr. Francuzi sto su mi mnogo fini sa materielle i logicielle :lol:) i jos mnoge druge koje su se odavno odomacile iz turskog ili nemackog a da vise nismo ni svesni njihovog pravog porekla.

Takodje potpuno podrzavam uvodjenje novih reci kada u srpskom ne postoji dovoljno dobra rec/izraz (npr. kako biste na srpskom rekli "hiking"? Ja uvek kazem hajk ili hajkovanje).

I mislim da je tacno to da glupe strane reci vremenom nestanu a samo one potrebne ostanu.

Inace bespotrebni anglicizmi koji se cesto srecu u poslednje vreme me u pricnipu nerviraju i u drugim jezicima, npr. u nemackom se "otkazati" sasvim lepo kaze "abmachen" te kad cujem/vidim "canceln" dobijem ospice ... :lol:

#5 Larko

Larko
  • Banned
  • 6,536 posts

Posted 18 February 2004 - 11:22

Takodje potpuno podrzavam uvodjenje novih reci kada u srpskom ne postoji dovoljno dobra rec/izraz (npr. kako biste na srpskom rekli "hiking"? Ja uvek kazem hajk ili hajkovanje).

hajking, hajkerice
treking
snoubording
surfovanje
chat



odlican je engleski...
mada treba prvo nauciti srpski (sto masa srba jos uvek nije).

#6 maxivida

maxivida
  • Members
  • 3,167 posts

Posted 18 February 2004 - 11:30

Je l se sad zvanično (da ne kažem, oficijelno), w na srpskom zove њ? :lol:

Njas liegt daran? Da nije možda Prinzessennjasser(sic)? :lol:

To je, valjda, NIN-ov recept za borbu protiv pozajmica iz stranih jezika... :lol:

#7 Stranac

Stranac
  • Members
  • 315 posts

Posted 18 February 2004 - 13:04

Postoje pozajmice koje su opravdane, a postoje i one koje "masa" koristi da bi u svojim ocima izgledala pametnija, simapticnija i sl.
Hajde nabrojimo rijeci koje nam nisu neophodne a koriste se cesto

#8 chandra

chandra
  • Members
  • 2,782 posts

Posted 18 February 2004 - 13:26

Ehej strance,

Meni strane reci ne smetaju ni najmanje. Ali ajde da ih izbacimo: fakultet, univerzitet, kompjuter, telefon, mobilni, internet, veb, forum... Sada ces ti sve ove navedene podvesti pod opravdane, ali ko si ti da kazes sta je opravdano, a sta nije?! I kada je burek preuzet iz turskog verovatno je bilo stranaca koji su smatrali da je to neopravdano, ali vreme ih je pregazilo...

#9 Stranac

Stranac
  • Members
  • 315 posts

Posted 18 February 2004 - 14:02

:lol: da vjerovatno je nekakav Stranac nekad davno rezao protiv bureka pa ga je ipak na kraju pojeo. :lol: Danas postoje Stranci koji opravdano reze zbog mnostva nepotrebnih tudjica koje paraju usi onima koji dobro poznaju maternji jezik. Trend preuzimanja stranih rijeci kod nas nije nista veci nego u Njemackoj ili Svajcarskoj. Kako zivim u dijelu Svajcarske gdje se korsiti njemacki jezik odnosno svajcarsko-njemacki dijalekt svakodnevno se susrecem sa mnostvom iskrivljenih ili u orginalu izrecenih engleskih rijeci. Da zlo bude vece neki mediji podilaze masi pavoditelji na jednoj privantoj TV- koriste jezik ulice. Kod nas nije nista bolje, zar ne?

#10 mandarinaD

mandarinaD
  • Members
  • 1,573 posts

Posted 25 February 2004 - 01:07

Meni strane reci ne smetaju ni najmanje. Ali ajde da ih izbacimo: fakultet, univerzitet, kompjuter, telefon, mobilni, internet, veb, forum... .

secam se svoje profesorke iz informacionih sistema koja me je 'maltertirala' da koristim rec racunar kao i da prevedem sintagme tipa: mailing lista ili korisnicki interface ili world wide web.... :lol:

#11 mango

mango
  • Members
  • 11,607 posts

Posted 25 February 2004 - 01:29

secam se svoje profesorke iz informacionih sistema koja me je 'maltertirala' da koristim rec racunar kao i da prevedem sintagme tipa: mailing lista ili korisnicki interface ili world wide web.... :lol:

rec racunar je zapravo lepa. i smatram da ima pravo na zivot.

sto se tice hajkinga, mislim da mozemo reci planinarenje.

mislim da trebamo da sacuvamo reci koje imamo i uvodimo nove samo kada ne postoji ekvivalent ili nova rec koja se uklapa u znacenje.

#12 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 25 February 2004 - 11:08

> sto se tice hajkinga, mislim da mozemo reci planinarenje.

Bilo bi to lepo kada bi se hajkovanje obavezno odvijalo u planinama :lol:


> mislim da trebamo da sacuvamo reci koje imamo i uvodimo nove samo kada ne postoji ekvivalent ili nova rec koja se uklapa u znacenje.

Ovo se slazem. Vec napisah da me bespotrebne strane reci nerviraju cak i u stranim jezicima.
Inace i ja sam jedan od obozavalaca reci "racunar" :lol: (kao i "Rechner" na nemackom).

#13 chandra

chandra
  • Members
  • 2,782 posts

Posted 27 February 2004 - 18:08

ili ordinateur na francuskom.

Ali mekotvorina ili tvrdotvorina? Mislim da je to cak uslo i u recnik...

#14 zvonko

zvonko
  • Members
  • 757 posts

Posted 27 February 2004 - 23:14

Takodje potpuno podrzavam uvodjenje novih reci kada u srpskom ne postoji dovoljno dobra rec/izraz (npr. kako biste na srpskom rekli "hiking"?



to hike, hiked, hikes, hiking --- glagol
To go on an extended walk for pleasure or exercise.

pešačiti, hodati, šetati, planinariti, obilaziti, putovati pešice


hike ---- imenica
A long walk or march.

duža šetnja, marš, obilazak

#15 ella

ella
  • Members
  • 40 posts

Posted 27 February 2004 - 23:36

jezim se zaista,medicinska literatura je tek puna toga : " akvirovani" sifilis...na primer
citaj steceni.