11 replies to this topic

[srdjann]

informacije prikupila dr Danijela Simic iz Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti



EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA HIV/AIDS U SRBIJI U 2003. GODINI



U periodu 1985-2002. godina u R Srbiji bez Kosova i Metohije je registrovano 1702 HIV inficirane osobe od kojih je 1126 obolelo, a 830 umrlo od AIDS (side). Procenjeni broj osoba uzrasta 15-49 godina koje žive sa HIV/AIDS krajem 2002. godine je 6 do 11 puta veci od broja registrovanih osoba.


Na osnovu do sada pristiglih prijava u Institut za zaštitu zdravlja Srbije " Dr Milan Jovanovic Batut " u R Srbiji je tokom 2003. godine registrovano 65 novih slucajeva HIV infekcije, 43 slucaja AIDS, dok je 16 osoba umrlo od AIDS.


S obzirom da je uvodenje visoko aktivne antiretroviralne terapije (HAART) od 1997. godine dovelo do znacajne redukcije umiranja od AIDS i produženja perioda asimptomatske HIV infekcije, mnogo osetljiviji i realniji pokazatelj epidemiološke situacije HIV/AIDS epidemije je analiziranje novih slucajeva HIV infekcije u odnosu na slucajeve AIDS.


Od 65 novoregistrovanih HIV pozitivnih osoba 43 slucaja su sa teritorije Grada Beograda, 6 iz Vojvodine dok su ostali iz centralne Srbije; 44 su osobe muškog pola, a 21 osoba ženskog pola, tako da je odnos polova 2:1, dok je na samom pocetku epidemije bio 5:1, a u poslednje tri godine oko 3:1. Ovakav odnos polova ukazuje na pogoršanje epidemiološke situacije i sve vecu mogucnost prenošenja HIV infekcije sa majke na dete ukoliko se hitno ne preduzmu odgovarajuce preventivne mere.

Ako se posmatra distribucija HIV infekcije po uzrasnim kategorijama i dalje se najveci broj slucajeva registruje u grupi 30-49 godina (39 slucajeva ili 60%), ali se uocava i porast u grupi 20-24 godine (7 slucajeva ili 11%) u odnosu na ranije godine, pri cemu se uglavnom radi o mladim homo/biseksualcima ( 6 slucajeva ili 10%).

Što se tice transmisivnih kategorija cak 2/3 HIV infekcija u 2003. godini je prenešeno seksualnim putem (25 slucajeva, odnosno 38,5% heteroseksualnim i 19 slucajeva ili 29% homo/biseksualnim kontaktom), odnosno nezašticenim seksualnim odnosom, što je svakako trend poslednjih 5 godina. Istovremeno i dalje je prisutan trend opadanja prenošenja HIV infekcije medu intravenskim narkomanima, razmenom kontaminiranih špriceva, igala i pribora (1/5 svih slucajeva). Registrovan je samo po 1 slucaj prenošenja HIV infekcije sa majke na dete i putem transfuzije krvi i/ili krvnih produkata, dok je registrovano 7 HIV pozitivnih osoba (11%) sa neutvrdenim nacinom transmisije.


Od 43 novodijagnostikovana AIDS slucaja tokom ove godine 29 su osobe muškog pola, a 19 žene, tako da je i tu odnos polova 2:1. Kada se posmatra nacin prenošenja HIV infekcije medu obolelima od AIDS ponovo se najveci procenat beleži medu heteroseksualcima (17 slucajeva ili 40%), a slede intravenski narkomani (14 slucajeva ili 33%), homo/biseksualci (6 slucajeva ili 14%) i osobe sa neutvrdenim putem prenosa (4 slucaja ili 9%), dok je registrovan samo po 1 slucaj vertikalne transmisije i transmisije putem transfuzije krvi.


Za sada jedini sigurni nacin da se izbegne infekcija seksualnim putem je uzdržavanje od seksualnog odnosa ili pak veza sa jednim, stalnim seksualnim partnerom koji nije inficiran. Svakako da treba izbegavati prerano stupanje u seksualne odnose, zatim seksualne odnose sa nepoznatim osobama ili pod dejstvom droge ili alkohola jer to povecava rizik. U cilju bezbednijeg seksa neophodno je koristititi kondome od lateksa proverenog kvaliteta i roka upotrebe i to prillikom svake vrste seksualnog odnosa (oralni, vaginalni ili analni odnos). Takode, lubrikanti sa vodenom bazom smanjuju rizik od prenošenja infekcije.


Rano otkrivanje inficiranih i adekvatno pracenje i lecenje inficiranih,obolelih kao i njihovih seksualnih partnera svakako predstavljaju osnovu suzbijanja i borbe protiv HIV/AIDS.

Osoba sa HIV infekcijom najcešce se fizicki ni po cemu ne razlikuje od zdrave osobe. Jedini siguran nacin da utvrdimo da li je osoba inficirana jeste testiranje na prisustvo HIV antitela u krvi, pri cemu je test najbolje uraditi posle 6 meseci od poslednjeg rizicnog ponašanja i to u savetovalištima gde se mogu dobiti sve strucne informacije i saveti u vezi sa HIV/AIDS, kao i psihosocijalna podrška pre i posle testiranja proverenim i visoko kvalitetnim testovima. Takode, postoji preporuka da bi sve trudnice trebalo što ranije da se testiraju na HIV u cilju uspešne prevencije prenošenja infekcije sa majke na dete tokom trudnoce, porodaja i putem dojenja.

[Noela]

Primecujem da je u nasoj sredini retka pojava da dvoje ljudi koji pocnu da se zabavljaju, pozele seksualne odnose, a ne zele da koriste kondom, ode prvo da se testira.

[srdjann]

Primecujem da je u nasoj sredini retka pojava da dvoje ljudi koji pocnu da se zabavljaju, pozele seksualne odnose, a ne zele da koriste kondom, ode prvo da se testira.

Ja sam to samo jednom uradio...

Posle sam se oslanjao na to da, pošto s' vremena na vreme dobrovoljno dam krv, valjda sam OK pošto me ne zovu na iformativni razgovor...

Mada, veoma je neodgovorno davati krv iz razloga testiranja na HIV (naravno da ja to ne radim) - kada dajem krv radim to samo ukoliko nisam imao rizične seksualne odnose u protekla 3-4 meseca...

[Dunadan]

zashto bi bilo neodgovorno?
svaki uzorak krvi se testira.
ako ONI ne testiraju sve uzorke onda su oni neodgovorni.
u US je nakon 11. IX utvrdjen ne znam koliki broj HIV+ samo zato shto su ljudi masovno davali krv u zelji da pomognu.

u nashoj bedi od zemlje to je jedini nachin da dobijesh rezultate, a da ne moras da platish 50 Okupatora ili koliko sad koshta test na HIV.

[Dunadan]

ono shto mene interesuje jeste to da, ako virus ima period inkubacije od nekih 6 meseci, pri chemu se u tome periodu ne moze detektovati, onda shta rade sa uzorcima dobrovoljnih davaoca krvi? testiraju ih i distribuiraju po bolnicama ili chekaju tih 6 meseci, ili shta?

Edited by DUNADAN, 19 November 2003 - 00:59.

[Mac]

Period inkubacije je do 3 meseca (http://www.noaidstas.../counseling.htm)

Ostalo je igra na srecu, sa verovatnocom 1:1.500.000 za gubitnu kombinaciju, tj infekciju HIV-om kroz transfuziju (http://www.stillwate.../blooddon.htm#3)

[srdjann]

zashto bi bilo neodgovorno?
svaki uzorak krvi se testira.
ako ONI ne testiraju sve uzorke onda su oni neodgovorni.

Sama si dala odgovor:

ono shto mene interesuje jeste to da, ako virus ima period inkubacije od nekih 6 meseci, pri chemu se u tome periodu ne moze detektovati, onda shta rade sa uzorcima dobrovoljnih davaoca krvi? testiraju ih i distribuiraju po bolnicama ili chekaju tih 6 meseci, ili shta?

Zato što ako odeš na testiranje u periodu trajanja "fenomena prozora" i dobiješ lažno negativan rezultat to nikoga drugog neće koštati života.

Međutim, ako odeš i daš krv u periodu trajanja "fenomena prozora" i u Zavodu za transfuziju krvi (koji definitivno testira sve uzorke) dobiju lažno negativan rezultat, onda će to nekog drugog koštati zdravlja (da ne kažem života, mada ne bih pogrešio...)

Gde je problem? Problem je u načinu i ceni testiranja.

Naime, svi HIV testovi su testovi na HIV antitela a ne na HIV antigene. Testovi na HIV antigene su nekoliko hiljada puta skuplji i istina, kod njih ne postoji "fenomen prozora" (nemogućnost detekcije u prvih par meseci) t.j. na taj način HIV infekcija se može detektovati maltene odmah. Međutim ti testovi nisu podložni širokoj primeni zbog visoke cene - mnogo je lakše i isplativije dobrovoljnim davaocima krvi sugerisati da sačekaju sa davanjem ako su imali rizične seksualne odnose u protekla tri meseca (ili malo više - koliko vidim ovde se pominje 6 meseci) nego da uvode preskupu metodu testiranja na antigen.

Fenomen prozora (a koj ti i Mac greškom nazivate inkubacija - nije to inkubacija, inkubacija kod HIV virusa može potrajati i preko 20 godina) nastaje zbog činjenice da od trenutka infekcije mora proći izvesno vreme (3 meseca) kako bi organizam stvorio dovoljnu količinu antitela koja će moći da se registruje na testovima.

[Pobunjenik]

Паметним људима је довољно рећи само ово: ХИВ су измислили научници који раде за Заверу да би смањили светску популацију.

[srdjann]

Паметним људима је довољно рећи само ово: ХИВ су измислили научници који раде за Заверу да би смањили светску популацију.

Dobro, i sada vi ostali mislite nama pametnima da solite pamet takvim pričama?

Virus HIV je nastao mutacijom od majmunskog virusa SIV. Pretpostavlja se da je prešao na ljude prilikom plemenskog obreda inicijacije mladih muškaraca u Africi kod plemena koje takvu inicijaciju praktikuju u vidu jednogodišnjeg preživljavanja u šumi/prašumi/džungli, kada su mladići bili zaraženi praktikujući seksualne odnose sa majmunima. Prvi slučajevi umrlih od HIV su, kasnijom analizom dostupnih podataka, detektovani još u 19. veku (a moguće je da ih je bilo i ranije). Međutim, tek su “seksualna revolucija” sedamdesetih godina, kao i narastajući gej pokret (istih godina) doprineli da HIV postane pandemija.

Eto šta mi pametni imamo da kažemo na te vaše gluposti...

[srdjann]

Moraću da ispravim sam sebe - nije u pitanju 19. nego početak 20. veka. Evo, zauzvrat da se iskupim:

Istorijat zaraze

1959. Pre 42 godine u Kongu jedna osoba od nepoznate bolesti. Godinama kasnije, analizom uzorka krvi te osobe, utvrdeno je da je to prvi slucaj infekcije HIV-om.

1981. Lekari iz Los Andelesa i Njujorka izveštavaju o epidemiji zapaljenja pluca i retkog kancera, Kapošijevog sarkoma, medu homoseksualcima. Americki centar za kontrolu i prevenciju (CDC) objavljuje saopštenje o novoj epidemiji. Sindrom dobija naziv GRID (Gay related immune deficiency, tj. nedostatak imuniteta kod homoseksualaca).

1982. Otkriveno je da je sindrom povezan sa krvlju, i to ne samo kod homoseksualaca nego i kod žena, heteroseksualaca koji koriste drogu, hemofilicara, osoba koje su se podvrgle trnsfuziji krvi, kao i kod beba. Ima mu je promenjeno u AIDS (acquired immunodeficiency syndrome tj. sindrom stecenog gubitka imuniteta). CDC proglašava epidemiju, a 14 nacija prijavljuje slucajeve zaraze. Na americkoj TV stanici PBS pojavljuje se prva emisija o sidi - "AIDS misteriozna zaraza".

1983. Naucnici na celu sa dr Likom Montanjenom sa Pasterovog instituta u Francuskoj, izoluju retrovirus kojem daju ime virus povezan sa limfadenopatijom, koji ce kasnije biti kao uzrocnik side. Sida se pojavljuje u 33 zemlje. Održana je prva americka konferencija o sidi u Denveru, dok u San Francisku oboleli prvi put javno izlaze na ulice, u tzv. "maršu sveca". U istom gradu vozaci gradskog prevoza jedno vreme dolaze na posao sa maskama na licu. Umire poznati njujorški pijanista Pol Džejkobs.

1984. Americka vlada saopštava da je dr Robert Galo iz Nacionalnog instituta za kancer izolovao virus nazvan HTLV-III koji uzrokuje sidu. Americko ministarstvo zdravstva predvida da ce se vakcina protv side u periodu od dve godine testirati i na ljudima. Kanadanin Getan Dugas, medu naucnicima koji proucavaju sidu poznat kao "nulti pacijent", umire. U San Francisku se zatvaraju sva javna kupatila za gej populaciju.

1985. Americka uprava za hranu i lekove odobrava dijagnosticki pribor za sidu koji je razvila Galoova laboratorija, a patentiralo Ministarstvo zdravstva. Pasterov institut tuži ministarstvo zbog neovlašcenih prava na patent. Naposletku, francuski i americki naucnici sklapaju sporazum o zajednickom vlasništvu nad priborom za testiranje krvi. Amerikanac Rajan Vajt, 13-godišnji hemofilicar zaražen sidom, izbacen je iz škole zbog zaraze. Održana je prva medunarodna konferencija o sidi u Atlanti. Pokazalo se da kondomi štite od zaraze. Elizabet Tejlor organizuje dobrotvornu akciju za borbu protiv side pod nazivom "Prednost životu", na kojoj ucestvuju Beti Ford, Bert Lankaster, Širli Meklejn, Sami Dejvis,Bert Renolds i druge poznate licnosti. Preikupljeno je 1,3 miliona dolara. Umire cuveni glumac Rok Hadson koji predstavlja prvu poznatu žrtvu side.

1986. Ustanovljeno je da su LAV i HTLV-III identicni virusi kojima medunarodni komitet daje ime HIV. SZO lansira svoju globalnu strategiju za borbu protiv side. Umire modni kreator Perl Elis.

1987. FDA odobrava AZT kao prvi anti-HIV lek. Princeza Dajana otvara prvo specijalizovano odeljenje za lecenje obolelih od side u Engleskoj. Fotografije na kojima se vidi kako se princeza rukuje sa obolelima polako menja rigorozni stav javnosti prema obolelima. Americki predsednik Ronald Regan prvi put spominje rec "AIDS" u javnosti. SAD objavljuje prvu edukativnu AIDS kampanju i knjigu-ilustrator koju je osmislio nacelnik americke zdravstvene službe C. Everet Kup. Do novembra ove godine SDO-u je prijavljeno 62.811 slucajeva obolelih od side iz 127 zemalja. SZO procenjuje da je stvarni broj zaraženih mnogo veci - izmedu 100 i 150 hiljada.

1988. U Njujorku je zabeležen veliki broj prenosa HIV infekcije putem "zajednicke" igle, koji prevazilaze broj zaraženih seksualnim putem. SZO organizuje prvi svetski dan borbe protiv side 1. decembra.

1989. Nakon velikih javnih protesta AIDS aktivista, cena leka AZT smanjena je za 20 odsto. Izdat je esej Suzan Zontag "Aids i njegove metafore".

1990. Amerikanac Rajan Vajt, mladic inficiran HIV-om poznat po svojoj borbi da mu se odobri povratak u školu, umire u 19. godini. Americki kongres donosi zakon nazvan po Rajanu Vajtu kojim se obezbeduje finansiranje lecenja obolelih od side koji nisu zdravstveno osigurani i nemaju sredstva za lecenje. SZO izdaje saopštenje u kojem navodi da ima više od 307.000 zvanicno prijavljenih slucajeva obolelih od side, ali da je stvaran broj gotovo milion.

1991. 24. novembra umire poznati prevac grupe Queen, Fredi Merkjuri, koji samo dan pred smrt obaveštava javnost da ima sidu. Košarkaška zvezda Irvin Medžik Džonson obaveštava javnost da je zaražen HIV-om i povlaci se iz košarke. Njegova objava ucinila je da se rekordan broj ljudi podvrgne testovima na HIV.

1992. FDA odobrava korišcenje dideoxcytidina u kombinaciji sa AZT-om za poodmaklu HIV infekciju. To je prva uspešna kombinacija u terapiji lecenja side. U Francuskoj su osudena tri zdravstvena radnika koja su 1985. daval HIV-om zaraženu krv pacijentima koji su primali transfuzije. Na stotine istih se zarazilo.

1993. Umire ruska zvezda baleta Rudolf Nurejev, kao i americka teniska legenda Artur Eš. Evropska ispitivanja, poznata pod nazivom "Konkord", pokazuju da AZT nije delotvoran za one HIV pozitivne osobe kod kojih se simptomi nisu razvili.

1994. Istraživanja su pokazala da AZT za dve trcine smanjuje rizik od prenosa HIV-a sa zaražene majke na dete. Glumac Tom Henks dobija Oskara za glavnu ulogu u filmu "Filadelfija" gde igra homoseksualca obolelog od side.

1995. Bil Klinton prvi je americki predsednik koji je u Beloj kuci sazvao konferenciju zdravstvenih službenika i strucnjaka posvecenu sidi. Olimpijski prvak Greg Luganis potvrduje da je HIV-pozitivan.

1996. Uspostavlja se zajednicki program Ujedninjenih nacija za HIV/SIDE (UNAIDS) koji zamenjuje SZO-ov globalni program za sidu. Medžik Džonson ponovo pocinje da se bavi profesionalno košarkom. FDA odobrava korišcenje 3TC antiHIV leka i "sakvinavir"- prvi inhibitor proteaze za ljude obolele od side. Ovi lekovi blokiraju aktivnosti enzima proteaze koji su virusima, kao šro je HIV, neophodni za razmnožavanje. Istraživanja pokazuju da je kombinacija tri leka uspešnija od terapije sa dva. Optimizam raste u nadi da se virus HIV-a može kontrolisati uz pomoc "koktel" lekova.

1997. Naucnici otkrivaju da HIV prodire u memorijske celije imunološkog sistema stvarajuci skrivene rezeroare virusa. UNAIDS izveštava da je stanje sa epidemijom HIV-a gore nego što je mislilo, i procenjuje da ima 30 miliona zaraženih širom sveta, kao i 16.000 novih infekcija dnevno.

1998. Džonatan Man, direktor UNAIDS-a gine u avionskoj nesreci "Sviserovog" leta 111 zajedno sa svojom suprugom, istraživacem side, Meri Lu Klement-Man. U SAD pocinju prva testiranja vakcine na ljudima. Americke i evropske farmaceutske kompanije tuže južnoafricku vladu zbog zakona koji ovoj zemlji dozvoljava kupovinu lekova poznatih proizvodaca po nižim cenama nego u bilo kojoj drugoj zemlji. U Južnoj Africi, aktivistkinja Gugu Diamini na smrt je premlacen nakon izjave na Zulu televiziji da je HIV pozitivna.

1999. Istraživaci sa Univerziteta u Alabami objavljuju da su uspeli da pronadu izvor HIV-a u jednoj vrsti šimpanza koji nastanjuje zapadni deo centralne Afrike. Francuska vlada oslobada optužbe bivšeg predsednika vlade Lorana Fabijusa i dva njegova ministra zbog ubistva i zlocinackog nehata vezanog za skandal koji je usledio nakon distribucije HIV zaražene krvi kod trensfuzije, pri cemu je zaraženo na stotine ljudi 80-ih godina.

2000. Tokom 13. medunarodne konferencije za borbu protiv side u Durbanu, južnoafricki predsednik Tabo Mbeki postavio je pitanje o bezbednosti pri korišcenju anti-Aids lekova i o tome da li je virus HIV-a pravi uzrocnik side. Njegov govor propracen je pštrim kritikama širom sveta.

2001. Raste zabrinutose zbog nuspojava visokotoksicnih lekova koji se koriste u kontroli HIV-a, kao i neefikasnosti lekova uopšte, kada je rec o sidi. Generalni sekretar UN, Kofi Anan, predlaže da se godišnje izdvoji sedam milijardi dolara za prevenciju i lecenje obolelih od HIV/Aids-a u zemljama u razvoju. Americki i evropski farmaceutski giganti prekidaju sovju trogodišnju bitku sa južnoafrickom vladom koja je uvozila jeftinije anti-AIDS lekove. Godišnji podaci pokazuju da je u Južnoj Africi 4,7 miliona ljudi inficirano HIV-om i da se zaraza ubrzano širi. Procenjuje se da cak jedna cetvrtina odraslih Južnoafrikanaca živi sa virusom HIV-a.

[Dunadan]

>Naime, svi HIV testovi su testovi na HIV antitela a ne na HIV antigene. Testovi na HIV antigene su nekoliko hiljada puta skuplji i istina, kod njih ne postoji "fenomen prozora" (nemogućnost detekcije u prvih par meseci) t.j. na taj način HIV infekcija se može detektovati maltene odmah.

kad se antigen pojavljuje na povrshini celije?
koliko znam (a ne znam bash mnogo o imunologiji), antigen se pojavljuje tek kad odredjeni gen biva transkribovan. anyone, correct me if I'm wrong.

i kakva su antitela na date antigene?

shta je sa ljudima koji su HIV+ a nikad ne dobijaju simptome AIDS-a.
shta je sa kvalitetom/kolichinom njihovih antitela? je l u pitanju bolji imuni odgovor?

na kom principu funkcionishu lekovi za HIV?
biohemijski/fizioloshki princip?

[srdjann]

kad se antigen pojavljuje na povrshini celije?
koliko znam (a ne znam bash mnogo o imunologiji), antigen se pojavljuje tek kad odredjeni gen biva transkribovan. anyone, correct me if I'm wrong.

i kakva su antitela na date antigene?

shta je sa ljudima koji su HIV+ a nikad ne dobijaju simptome AIDS-a.
shta je sa kvalitetom/kolichinom njihovih antitela? je l u pitanju bolji imuni odgovor?

na kom principu funkcionishu lekovi za HIV?
biohemijski/fizioloshki princip?

Ne bih baš znao da ti odgovorim na prvo pitanje, ali ne verujem da je to uopšte mnogo bitno. Činjenica je da testovi na antigene mogu dati pozitivan rezultat maltene odmah po ulasku virusa u organizam, a zašto je to tako, verujem da i nije mnogo bitno.

Što se tiče antitela na HIV antigene, ona su specifična i kao takva se mogu detektovati sa velikom sigurnošću, ali je problem što ih organizam ne može stvoriti u dovoljnoj (detektabilnoj) količini u prva tri meseca.

Problemi sa HIV-om počinju tako što HIV virus napada CD4+ T limfocite koji su zaduženi za nespecifičnu odbranu organizma. Specifičnu odbranu sprovode antitela koja luče B limfociti (humoralni imunitet) a CD4+ limfociti spadaju u T limfocite (koji su zaduženi za celularni imunitet). Kada organizam spozna da je napadnut, prva reakcija je umnožavanje CD4+ limfocita što pomaže u borbi sa svim ostalim virusima (zato se i zove nespecifična odbrana), osim sa HIV-om kome to, ironije li, baš i pogoduje...

Problemi sa HIV virusom se nastavljaju tako što on non-stop menja svoju proteinsku konfiguraciju (nešto slično kao i parazit plazmodijum koji izaziva malariju, samo što je ovde reč o virusu), pa čim organizam stvori visokospecifična antitela on se transformiše i tako izbegne potpuno uništavanje. U međuvremenu uživa u blagodetima koja mu pruža organizam koji stvara dovoljno CD4+ limfocita da ovaj može da se namnoži u velikom broju... Medžik Džonson, recimo, svaki dan menja krv i tako razblažuje broj virusa koji se nalazi u njegovoj krvi.

Dobra, a u stvari zloćudna stvar je ta što je virus u početku neaktivan i on se samo naseli u CD4+ limfocitima – u njima on može da “spava” i preko 20 godina (mada u proseku ne toliko dugo – reč je o par godina, a dosadašnje metode lečenja meni znane su išle na to da taj period inkubacije što više produže – nijedna metoda nije podrazumevala uništavanje virusa). Kada se virus aktivira (tzv. “serokonverzija”) tek tada počinje AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome – Sindrom stečene imunodeficijencije) – virus počinje polako da uništava CD4+ limfocite, a samim tim uništava i nespecifični, celularni (T limfocitni) imunitet u ljudskom organizmu, tako da na kraju oboleli od AIDS-a umiru od neke manje-više banalne infekcije (upala pluća recimo).

Najveći cinizam u stvari je taj što nije HIV virus taj koji ubija već npr. mikroorganizmi koji čoveku sa relativno očuvanim imunitetom ne bi izazvali ni najbanalnije simptome bolesti (npr. protozoa Pneumocystis carinii). To su takozvane oportunističke infekcije (oportunity – eng. prilika). I bukvalno – to su infekcije koje koriste priliku jer je organizam suviše slab da se odbrani od njih. Naravno, uništavanjem imuniteta put je otvoren i ostalim, “uobičajenim” infekcijama (herpes, varičela-zoster, tuberkuloza, kandidijaza...) kao i razvoju neuroških poremećaja (demencija, ataksija...), malignih tumora (Kapoši sarkom, non-Hočkin, ostali limfomi, maligni melanom, bazocelularni epiteliom...) i opštih simptoma (povišena temperatura, gubitak telesne težine, slabost, dijareja...).

Na kraju, čisto kao kuriozitet, da pomenem da je HIV virus iz porodice Retroviridae, potporodice Lentiviridae, i da postoje dva tipa virusa: HIV-1 i HIV-2. HIV-1 je rasprostranjen po celom svetu, a HIV-2 se nalazi uglavnom u zapadnoj Africi, manje je patogen od HIV-1 tipa i sporije se širi. Prenosi se na 3 načina – seksualnim putem, hematogeno (t.j. preko krvi) i “vertikalno” (t.j. sa majke na dete). Teoretski, može se preneti i preko ostalih telesnih tečnosti (pljuvačke npr.) ali još uvek nije detektovan nijedan slučaj takvog prenosa.

I nikakva ZAVERA ga nije napravila i pustila u promet.