104 replies to this topic

[mladenvzz]

...zorane,lijepo si rekao da razgovaramo o gerijatriji,mada se kod nas puno ljepše

govori o trećoj životnoj dobi,meni to puno ljepše zvući.U jednom od prvih postova si 

nabrojio što ti i je i sada bitno i onako slobodno ću reći,čega se ne želiš odreći a

rekao bih što si želiš u budućnosti.Upravo to je ono bitno za mene i čime sam se

vodio kad sam odlučivao gdje želim živjeti.Svakako treba voditi sve ono o čemu

je pisao Vjeko.

Ja sam se odlučio za Varaždin.Odlučio sam se za grad koji ima u potpunosti rješenu

komunalnu infrastrukturu,ima i kazalište,kvalitetnu knjižnicu,tu imam mnoštvo

poznatih(neću govoriti o prijateljima).Kuću sam prilagodio sebi,dio koji je meni 

interesantan,ima max. tri stepepenice.Prijatelji.liječnici,su mi dostupni 24 sata .

Možda sam ja ipak u specifičnom položaju,živim sam,udovac sam već više od

25 godina i trebao sam razmišljati i nekakovom društvenom životu

Nakon nekoliko godina,mogu reći da nisam pogriješio.Jednostavno,mogu reći da uživam.

Do Drave mi treba desetak minuta,uzmem si svojeg dlakavog prijatelja pa lutamo.

Veselje i za njega i mene.Strašno volim(nekoliko puta mjesečno)otići do Trakoščana.oko

jezera mi treba oko sat vremena,pa na kraju u jednom restoranu na pontonima popiti pivu.

Nakon svega u radnom vijeku,uživam u tom miru,zelenilu.Više nemam ambicija da osvajam

neke vrhove ali uživam u društvu mojih planinara i odlazak u prirodu.Dane si kroz tjedan

ispunjavam instrukcijama.Tu vjerojatno idem na živce ostalim instruktorima jer idem daleko ispod 

njihovih cijena,ali djeca mi rado dolaze.

Jasno imam kontakt sa svojim klincima.Odem do male u Zagreb,na njezine izložbe,odemo na neku predstavu

ili samo puno pričamo.Sin je u Njemačkoj,tamo odlazim rjeđe.

Srećemo se svi zajedno nekoliko puta godišnje u Varaždinu,nisam posesivan roditelj.U ovim godima

žalim da kod mene nema treće generacije ali to su njihove stvari.Dobri su,ali u njihove živote

ja ne ulazim.

Sve u svemu u ovoj trećoj životnoj dobi ja uživam.

 

 

[Sleepers]

Super​ tema a i telepatija jer sam upravo u procesu apliciranja za jedan studijski research program. Uglavnom, prelomila sam u sebi tu neku balkansku "age issue"  percepciju da "ne mogu nigdje i ništa jer više nemam dvadeset"  i odlučila da je vrijeme za odlazak iz Hrvatske. 

​Meni je klima jako bitna jer ne funkcioniram dobro na velikim vrućinama, a vlažno sup/tropsko područje  bi za mene značilo smrt. S druge strane, hladnoća mi uopće ne smeta, kao ni snijeg. Neka idealna varijanta bi bila umjerena ljeta i hladne zime, može i mediteranska ako je uz more. More, ako bih mogla birati, mi je jako važan faktor u odlučivanju. 

​I već danima sam u intenzivnoj potrazi i razmatram sve moguće opcije s tim što sam na žalost financijski jako limitirana, a to je presudno (a to i jeste jedan od glavnih razloga odlaska, uz užasno negativnu i besperspektivnu atmosferu u Hrvatskoj - tu teško da će se išta u popraviti u financijskom smislu u idućih pet godina jer zemlja neće postati normalna ni u idućih deset - eventualno tek nakon toga).

​Pa je trenutno ovakva situacija; 

​ako mi, što je malo vjerojatno ali ne i nemoguće, uspije da se ubacim, onda krajem ove godine odlazim u  USA, Rhode Island i tamo bih provela oko 2 godine. Ako mi se svidi i ako bude moguće možda i duže ili bih ostala za stalno, ali iz te pozicije bih zapravo mogla bez problema birati gdje ću. Malo me muči Amerika po pitanju sigurnosti jer sam navikla šetati i ići kad i gdje hoću i usred noći (po tom pitanju je Hrvatska stvarno izuzetno sigurna zemlja što jako cijene Ameri koji žive tu). Fascinira me taj visok postotak kriminala, recimo Amerika vs. Kanada, nevjerojatno koje su to razlike. 

​Zato bi Kanada možda bila bolji izbor, ne znam. 

​Ukoliko ovo u Americi ne upali, dvoumim se između Kanade i UK, ali nikako Irska odnosno nikako ne područje oko Belfasta, ali ne ni Dublin koji je postao pretrpana spavaonica novopridošlih Hrvata. Škotska svakako prije nego Irska. 

​Znat ću negdje početkom ljeta što će biti s RI, pa ću dalje djelovati sukladno tome, ali jedno znam - odlazim, to je 100%.  

Edited by Ziza, 15 February 2018 - 05:14.

[babyW]

Malo me muči Amerika po pitanju sigurnosti jer sam navikla šetati i ići kad i gdje hoću i usred noći (po tom pitanju je Hrvatska stvarno izuzetno sigurna zemlja što jako cijene Ameri koji žive tu). Fascinira me taj visok postotak kriminala, recimo Amerika vs. Kanada, nevjerojatno koje su to razlike. 

​Zato bi Kanada možda bila bolji izbor, ne znam. 

 

 

Ako znas gde ides i poznajes kraj (ima delova grada gde se ne ide ni danju) nemas nikakav problem sigurnosti veci nego bilo gde u Evropi, pa i Hrvatskoj, cak je sigurnije (bar se ja tako osecam). 

Koliko znam za Kanadu (neka me isprave oni sto su tamo) to bas i nije setacko mesto, a ni Amerika, s obzirom na razdaljine. Ako volis pesacenje onda ti je Njujork najbolji izbor, pritom je Menhetn veoma sigurno mesto za setnju danju i nocu. 

Moras uzeti u obzir kada gledas statistiku da gradovi poput Njujorka su po tri do cetiri puta veci od cele Srbije i Hrvatske. 

[Sleepers]

Više​ sam mislila na šetnje u prirodi, recimo morske šetnice nego po samom gradu - odnosno postoje gradovi koji nude šetnje pored mora

​New York je svakako fascinantan, meni osobno prije svega iz nekog turističkog aspekta ,to jest provela bih tamo tjedan - dva ali ne više od toga. Takvi mega - pretrpani košnica gradovi me plaše, čak imam i fobiju od te zgužvanosti i mislim da bih ostala bez zraka. I Zagreb mi je prevelik, on je sad negdje oko 700 000. 

​Više me privlače manji gradovi, suburbie ili čak "sela" - recimo Lunenburg i ostala manja mjesta na istočnoj kanadskoj obali su mi šećeri, a ne može ih se ni po čemu usporediti s balkanskim nerazvijenim ruralnim sredinama. 

​Providence u US  mi je fin, sam grad ima oko 200 000 ljudi i tu bih se vjerojatno dobro osjećala, osim toga je na moru i tako, ima zapravo sve što tražim, samo je pitanje hoće li mi ta varijanta uspjeti. 

​UK je isto prepuna tih manjih coastal gradova koji su predivni. 

 

​Edit/P.S.  Eh da, što se tiče kriminala, to je vjerojatno i velika predrasuda prouzročena gledanjem CSI, Zločinačkih umova &sličnih serija ali svjesna sam toga pa zato i ne odbijam mogućnost da ipak odem u USA ali svejedno, činjenica da postoje kvartovi koji su crna zona u koju nerado zalazi čak i policija, a čega u Kanadi recimo nema, mi je svakako zanimljiv a istovremeno teško razumljiv sociološki fenomen. 

Edited by Ziza, 15 February 2018 - 07:01.

[mrd]

Više​ sam mislila na šetnje u prirodi, recimo morske šetnice nego po samom gradu - odnosno postoje gradovi koji nude šetnje pored mora

​New York je svakako fascinantan, meni osobno prije svega iz nekog turističkog aspekta ,to jest provela bih tamo tjedan - dva ali ne više od toga. Takvi mega - pretrpani košnica gradovi me plaše, čak imam i fobiju od te zgužvanosti i mislim da bih ostala bez zraka. I Zagreb mi je prevelik, on je sad negdje oko 700 000. 

​Više me privlače manji gradovi, suburbie ili čak "sela" - recimo Lunenburg i ostala manja mjesta na istočnoj kanadskoj obali su mi šećeri, a ne može ih se ni po čemu usporediti s balkanskim nerazvijenim ruralnim sredinama. 

​Providence u US  mi je fin, sam grad ima oko 200 000 ljudi i tu bih se vjerojatno dobro osjećala, osim toga je na moru i tako, ima zapravo sve što tražim, samo je pitanje hoće li mi ta varijanta uspjeti. 

​UK je isto prepuna tih manjih coastal gradova koji su predivni. 

 

​Edit/P.S.  Eh da, što se tiče kriminala, to je vjerojatno i velika predrasuda prouzročena gledanjem CSI, Zločinačkih umova &sličnih serija ali svjesna sam toga pa zato i ne odbijam mogućnost da ipak odem u USA ali svejedno, činjenica da postoje kvartovi koji su crna zona u koju nerado zalazi čak i policija, a čega u Kanadi recimo nema, mi je svakako zanimljiv a istovremeno teško razumljiv sociološki fenomen. 

Ziza, ako si hladno s'morem onda Vancuver, nema mu premca. Medjutim, ako ti se mili atmosfera pod staklenim zvonom, umerene zime bez snega i leta bez ikakvih vrucina San Francisco, nema mu ravna. Nikada temperatura ne ide preko 30C i ne spusta se ispod 10C. Fina pozorisna scena, odlicna rock scena, jazz i blues da ne pominjem. 

Sto se kriminala tice, moras uvek da znas gde ne smes da ides, ali evo za proteklih 20 godina nikada nismo imali neki problem. Evo, kako se ovaj moj stariji umomcio i sam se smuca nocu/danju, kolima, nikada nikakvih incidenata nismo imali. Znas da ne gresim dusu ja ni u exYU nikada nisam imao incidenata, ali to verovatno ide s'onim ne cackas mecku, ona dobra prema tebi. 

Puno srece!

[vilhelmina]

​I već danima sam u intenzivnoj potrazi i razmatram sve moguće opcije s tim što sam na žalost financijski jako limitirana, a to je presudno (a to i jeste jedan od glavnih razloga odlaska, uz užasno negativnu i besperspektivnu atmosferu u Hrvatskoj - tu teško da će se išta u popraviti u financijskom smislu u idućih pet godina jer zemlja neće postati normalna ni u idućih deset - eventualno tek nakon toga).

................

​.....ali nikako Irska odnosno nikako ne područje oko Belfasta, ali ne ni Dublin koji je postao pretrpana spavaonica novopridošlih Hrvata. Škotska svakako prije nego Irska. 

​Znat ću negdje početkom ljeta što će biti s RI, pa ću dalje djelovati sukladno tome, ali jedno znam - odlazim, to je 100%.  

 

Ako ti je finansijski momenat jedan od glavnih razloga odlaska, cini mi se da bi onda tom momentu trebalo da posvetis i najvise paznje kad biras svoje buduce mesto boravka. Barem u pocetku, da bi imala dobar start i mogla da se posvetis onom sto te stvarno zanima, a ne golom prezivljavanju. Ako su ti jednako vazni, ili cak vazniji, klima, bezbednost i opsta udobnost, racunaj da si time ogranicavas manevarski prostor za ono sto ti je zaista bitno.

 

Ti ces, naravno, uraditi kako ti zelis i mislis da je najbolje za tebe, ali meni je ovde zanimljiv kontekst koji povezuje ova gore dva bolda, a sto vec nema direktne veze s tobom. Medjutim, to je nesto sto poslednjih godina uocavam ovde oko sebe, jedan fenomen vezan za EU, a koji prolazi prilicno nezapazeno. To je nova klasa gastarbajtera, delom slicna onoj iz 60-tih proslog veka, ali ipak bitno razlicita. Razlika je, pretpostavljam, u tome sto je putovanje danas bitno olaksano, pa nista ne mora da bude onako "sudbinski" kao pre 50 godina. Ljudi se po Evropi krecu drugacije nego tada. Dolaze da rade na vise-manje odredjeno vreme, ali ne vode porodice sa sobom. Gledaju da ustede sto vise i zato traze najjeftiniji nacin da opstanu. Cesto zive izmesani u istom stanu, mladi singlovi i sredovecni porodicni ljudi, spavanje i ostale svakodnevne aktivnosti na smenu, nikakvi pokusaji ucenja jezika i integracije u drustvo, zivot u vrlo ogranicenom prostoru na relaciji pos´o-kuca, i svi to vide kao nuzno i privremeno resenje. A ono neretko potraje godinama, sto je opet slicnost s onim prethodnim.

 

No to je vec druga prica. Sto se tebe tice, zelim ti svu srecu, ali i dobru racunicu, ako ti je vec finansijski momenat u fokusu. Konkurencija je tu danas ogromna, u koji god razvijeni deo sveta da se uputis. I svi imaju jednako legitiman motiv kao i ti, zele da zive bolje. Pri tome ne verujem da neko bas uziva u pretrpanim spavaonicama u Dablinu, Stockholmu, ili bilo gde. Pre ce biti da to vide kao privremeno resenje do neke bolje prilike, bilo da sami zele da krenu dalje ili zele da dovedu porodicu i zive normalnim, sredjenim zivotom bez vecih ekonomskih briga.

[romantik]

 

Sto se kriminala tice, moras uvek da znas gde ne smes da ides, ali evo za proteklih 20 godina nikada nismo imali neki problem. Evo, kako se ovaj moj stariji umomcio i sam se smuca nocu/danju, kolima, nikada nikakvih incidenata nismo imali. Znas da ne gresim dusu ja ni u exYU nikada nisam imao incidenata, ali to verovatno ide s'onim ne cackas mecku, ona dobra prema tebi. 

Puno srece!

 

Meni je neshvatljivo kako ljudi mogu da se pomire sa ovim, i onda se zemlja u kojoj postoje takva mesta naziva razvijenom i pozeljnom za zivot. Valjda je osnovni postulat obezbediti slobodu kretanja, pa tek ona sve ostalo, a mi u 21-om veku imamo ovakve zone u nominalno naprednim zemljama. Sta ocekivati onda od Brazila i ostalih juznoamerickih gradova!? Uzas!

[cyberwor/L/d]

Meni je neshvatljivo kako ljudi mogu da se pomire sa ovim, i onda se zemlja u kojoj postoje takva mesta naziva razvijenom i pozeljnom za zivot. Valjda je osnovni postulat obezbediti slobodu kretanja, pa tek ona sve ostalo, a mi u 21-om veku imamo ovakve zone u nominalno naprednim zemljama. Sta ocekivati onda od Brazila i ostalih juznoamerickih gradova!? Uzas!

Nick napisao da "moras uvek da znas gde ne smes da ides" a tebi neshvatljivo "kako ljudi mogu da se pomire sa ovim".
Koji ljudi? Mrd? Aludiras da se pomirio? Sta znaci pomiriti se sa tim? Sta treba da radimo? Da ne spavamo nocu? 
No go zone su cinjenicno stanje u mnogim gradovima i time treba da se bave nadlezne sluzbe. 
 
Kako mislis da treba "obezbediti slobodu kretanja"? Pa niko ti ne brani da setas po nekom getu ili bilo gde. Svako slobodno moze da proceni gde ce da ide. Uostalom, ta geta su razbacana na obodima velikih gradova i tamo idu uglavnom oni koji moraju - neko na posao, neko s´ posla na jedenje & spavanje, neko da kupi gram necega (cveta biznis). Nisu to neka vajna setalista pa da se tamo ide na matine. Sta ces tamo? To ti je "tamo negde, tamo neki" i oko toga se vlasti "zabrinu" obicno oko izbora a posle sve po starom. Segregacija je nepremostiva stvar. A opet, ni po svim centralnim gradskim cetvrtima ne setaju ljudi  tek tako osim ako nisu nekim poslom. 
 
Realnost ilustruje drustveni cinizam. Neki ljudi iz nuzde moraju da zive u takvim udaljenim predgradjima i deca im odrastaju uz pucnjavu i policijske helikoptere koji svako malo nadlecu. A neki drugi koji zive dovoljno daleko od svega toga se osecaju bezbedno jer znaju da se ligisti medjusobno trebe na bezbednom odstojanju (ovde se to kaze "samosaniranje").
 
A opet, te kriminalne radnje iz geta su svega neki promil kriminalne i drustvene stvarnosti.

[ObiW]

Meni je neshvatljivo kako ljudi mogu da se pomire sa ovim, i onda se zemlja u kojoj postoje takva mesta naziva razvijenom i pozeljnom za zivot. 

 

Lako. Evo recimo ja sam odrastao u Beogradu u vreme SFRJ, i nisam nikada otisao u Marinkovu Baru. Jednostavno znao sam da taj kraj nije za mene i nisam tamo zalazio. A SFRJ je bila "pozeljna za zivot", i relativno razvijena.

 

edit: u vreme SFRJ, jedan (tada) poznati pisac se vratio iz Njujorka i pisao o tome sta je video. I rekao je kako mu je jedan prijatelj rekao "pa sta ces tamo, jel znas da tamo ne smes u 3 ujutru da se stas po Central Parku". Na sta mu je pisac uzvratio: "A jel se ti setas po Kalemegdanu u 3 ujutro"? "Ne, sta cu ja tamo u 3 ujutro". "E pa ni mene nista ne vuce da setam po Central Parku u 3 ujutro".

Edited by ObiW, 15 February 2018 - 17:15.

[melankolic]

A zašto se neko ne bi prošetao u 3 am Kalemegdanom ili Beogradskim kejom (NS)? Da li je to neka ludost ili osnovno ljudsko pravo, pravo slobodnog kretanja?

Ja se sećam pre '90- ih mogao sam da se u to vreme krećem s jednog na drugi kraj grada, sa Tvrđave do Klise, od Detelinare do Limana, sve peške i nikakvih problema nisam imao. A onda su došle godine oslobađanja od komunističke, policijske i vojne represije, oslobađanja od užasa na fudbalskim tribinama kada su jadne huligane sabijali u 2sa2 i tabali ih toliko da zapamte gde su došli i kako treba da se ponašaju; tako da se od početka '90- ih nije smelo ni ispred zgrade prošetati a da te neko ne zaustavi i traži ti da mu pokloniš deo odeće ili mu daš sve što imaš kod sebe. Lično sam prisustvovao situaciji tih '90- ih da su momka u autobusu za centar grada, na veče dočeka Nove godine bukvalno skinuli do gaća i tako golog izbacili na sneg. 

E, to je nama naša borba dala.

 

Kao i ta priča sa segregacijom. Ko je kriv nekom tamo klincu što se rodio u getu, je li tako? Možda mu bude bolje u nekoj drugoj reinkarnaciji. Do tada će se samo nadati da mu roditelji ostanu živi, pa i da sam ostane živ i da se ne zatekne usred bela dana tokom neke pucnjave. 

Ili, šta ima bilo ko da šeta psa u 3 am po centru New Yorka? Ne šeta ga ni po Kalemegdanu a sad će po Central Parku.

 

Trenutno imam sreće da živim u mestu koje je isto tako bezbedno kao Novi Sad nekada, pre svih tih oslobađanja ognjišta i osvajanja slobode nekretanja u 3 am.  

Doduše, i veći gradovi Norveške nisu više tako bezbedni kao nekada ali je i ovo sada daleko bezbednije od mnogih gradova u zapadnom svetu i u Srbiji. 

[slavisa063]

Svaka cast na postu.

[mrd]

Ja se secam 70-ih, 80-ih, 90-e necu da pominjem, nije bilo pametno setati se Kalemegdanom nocu. Naravno da to mene nije sprecavalo da to radim, ali to ne znaci da to treba raditi. Ponedeljkom 80-ih nije bilo pametno kasno prolaziti pored Dadova, ali to ne znaci da ljudi nisu radili. Prosto mi nije jasno sta je sad ovde kliknulo, da se strucnjaci javljaju i dijagnostikuju sigurnost okruzenja kroz strah za slobodnim kretanjem nekim delovima gradova?

[cyberwor/L/d]

Kao i ta priča sa segregacijom. Ko je kriv nekom tamo klincu što se rodio u getu, je li tako?

Ne ucitavaj. To nije u redu. 

[melankolic]

Kao i ta priča sa segregacijom. Ko je kriv nekom tamo klincu što se rodio u getu, je li tako?

Ne ucitavaj. To nije u redu. 

Nikakvo učitavanje.
Ti na getoizaciju i segregaciju gledaš iz perspektive onih koji su van getoa (parafraziram, šta ima bilo ko da odlazi tamo?) a ja na tu stvar gledam iz perspektive onih koji žive tamo, a nemaju mogućnost da se odatle izmeste.

Inače, u međuvremenu sam se nečega setio.
Davno sam tako čitao i slušao o nekakvim ekskluzivnim turističkim destinacijama, gledao slike azurno plavog mora, beskrajne peščane plaže, palme i bungalove gde se posetiocima nude raznorazne usluge. A onda se malo bolje informišeš pa saznaš da te turiste bukvalno čuva vojska, da su neprobojnim ogradama odvojeni od lokalnog stanovništva koje jedva preživljava i gde opasnost vreba na svakom ćošku.
Tako da u vezi s tim pitanjem “gde živeti”, moj je odgovor: bolje i van civilizacije, u nepristupačnim prirodnim uslovima nego na mestima gde je sve bajno i sjajno a čovek ne može (ili mu se ne preporučuje) da mrdne s mesta gde je.

[zoran59]

A zašto se neko ne bi prošetao u 3 am Kalemegdanom ili Beogradskim kejom (NS)? Da li je to neka ludost ili osnovno ljudsko pravo, pravo slobodnog kretanja?

Ja se sećam pre '90- ih mogao sam da se u to vreme krećem s jednog na drugi kraj grada, sa Tvrđave do Klise, od Detelinare do Limana, sve peške i nikakvih problema nisam imao.

.....

Naravno, sloboda kretanja je ljudsko pravo, kao i sloboda da neko bude dovoljno glup pa ovu prvu slobodu isteruje.

Pa cak i u auto-skoli te poducavaju da se pravo prvenstva ne isteruje! Nece te sacuvati ako ti naleti necivilizovana budala koja ne postuje znakove...

 

Ja sam poceo da se samostalno (bez roditelja) krecem po Zagrebu '70-ih. Znalo se u koje delove grada (ili samo ulice) nije pametno ici, u kojim birtijama ponekad ima tucnjava i lete stolice itd. Kao tinejdzer, bio sam dovoljno blesav da ponekad odem i na takva mesta i ostao sam citav, ali da sam dobio batine - dobio bih i prekor od oca, koji djavo me tamo terao.

Razlika izmedju Zagreba onda i USA gradova danas je sto su ta nezgodna mesta u Zg bila uglavnom na periferiji, dok je u USA u vecini gradova periferija (suburbia) fino i pozeljno mesto za zivot a manje prijatni su neki delovi blize centru - ili jedna strana grada.

 

Razlozi za ovo spadaju u kulturu, demografiju i sociologiju.

Jugoslavija je pre WW2 imala izmedju 80 i 90 % ruralnog stanovnistva. Medju njima, smatralo se uspehom otici u grad i "postati gospodin". Zamisli, hodas citav dana a nema blata na cipelama! A starosedeoci u centru su svoj status cuvali i ostajali u centru pa su dosljaci naseljavali periferiju, kako su gradovi rasli. Zato su i nekretnine u centru ostale skuplje.

U USA, stanovnistvo je puno mobilnije, niko ne pomislja da ostane negde samo zato sto je tamo rodjen. Ljudi idu tamo gde ce im biti bolje. Tako su i kuce na periferiji, kako ides od centra van, sve novije i modernije.

Naravno, postoje izuzeci, u mnogim gradovima se centri revitalizuju, ruse se stare kuce i zgrade i prave nove. Ali ako negde i postoji "geto" ili losije mesto za zivot, to je najcesce u starijem centru grada ili negde blizu centra - zavisno kako i na koju stranu se grad siri.

Svakako, imas slobodu da tamo odes u bilo koje doba dana ili noci. Koliko je pametno, ne znam - kako gde.

 

Svejedno, nikome ne bih preporucio da ide ili ne ide u neku zemlju, pa cak ni grad, samo zato jer postoje takvi delovi.

Hoces u New York? Pogledaj "toponime" na ovoj NY karti:

 

 

Naravno, karta je zajebancija. Ali imas i raznoliko nazvane delove: od "Rich People" je malo dalje deo "Corrupt City Officials", malo veca udaljenost je izmedju delova "Migrating Hipsters" i "Occassional Gunfire".

citava karta i komentar: https://ny.curbed.co...y-much-everyone

 

Ne bih rekao da je na osnovu ovakve karte moguce kategoricki ustvrditi da je NY (ili cela USA) doblo ili lose mesto za zivot. Ipak, deo nazvan "Used Condoms" ne bih posetio...

 

 

 

... Ti na getoizaciju i segregaciju gledaš iz perspektive onih koji su van getoa (parafraziram, šta ima bilo ko da odlazi tamo?) a ja na tu stvar gledam iz perspektive onih koji žive tamo, a nemaju mogućnost da se odatle izmeste.

.....

Ovde se ne slazem. Svi imaju mogucnost da se izmeste. Samo je pitanje hoce li (ako su bas navikli i ne vole promene) i jesu li spremni uloziti i neki napor.

Ne mislis valjda da je teze - papiroloski, financijski, logisticki, jezicno, kulturno - promeniti grad (ili cak samo deo grada) nego je tebi bilo otici u Norvesku?

 

Sve je to pitanje motivacije.

Edited by zoran59, 16 February 2018 - 04:11.