Jump to content


Photo
- - - - -

Balkanski lonac - migracije kroz istoriju


  • Please log in to reply
99 replies to this topic

#91 chilli

chilli
  • Members
  • 914 posts

Posted 05 December 2017 - 17:43

Netačno, dobar deo zadarskog i šibenskog zaleđa takođe. Sve manje prema ušću Neretve, pa tek od Herceg-Novog nadalje. Kotor i Budva uošte nisu imali zaleđe, tj. imali su Crnogorce.


  • 0

#92 ObiW

ObiW
  • Members
  • 5,588 posts

Posted 06 December 2017 - 20:46

Sta netacno, kakvi te sad Crnogorci spopali? Pricamo generlano o pravoslavcima, a ne o Srbima ili Crnogorcima.


  • 0

#93 chilli

chilli
  • Members
  • 914 posts

Posted 06 December 2017 - 21:16

Pa netačno je da je većina pravoslavnih bila u Boki, to si pitao/pretpostavio? Smestiti 120.000 ljudi u zidine Budve i Kotora nikako nije moguće, osim u zaledje kao kod Zadra. Međutim, zadarsko zaleđe je prostrano i postepeno se uzdiže sve do Velebita. Lovćen i Paštrovska gora (nimalo pitomi) su zaledje Kotora i Budve, a to je još i granica sa Crnom Gorom (to su oni malopređašnji Crnogorci :)). Doduše, Budva je oduvek bila paštrovska, bilo je pravoslavnih i po Luštici, ali prostor je ipak skučen za neku veću brojnost. Paštrovići su bili mletački podanici, ali smatrali su se Crnogorcima i održavali su žive veze s Cetinjem. Bilo je nesuglasica između crnogorskih vladika i srpske crkve povodom nadležnosti u Dalmaciji i Boki. Dakle, većina pravoslavnih živela je u severno-dalmatinskom zaleđu, kada govorimo o mletačkoj, pa francuskoj i austrijskoj vlasti u Dalmaciji.
  • 0

#94 A sad

A sad
  • Members
  • 2,135 posts

Posted 06 December 2017 - 22:18

Kotor, kao i svi ostali gradovi Boke sem Herceg Novog su bili skoro cisto katolicki. Budva je bila izuzetno mala.

Sto se tice zaledja, zaledje Budve je bilo pravoslavno, dok je zaledje Boke bilo mesano. Oba zaledja su bila relativno mala i nisu imali mnogo stanovnika.

Tako da ovog puta Chili jeste u pravu.

Edited by A sad, 06 December 2017 - 22:19.

  • 1

#95 chilli

chilli
  • Members
  • 914 posts

Posted 06 December 2017 - 22:51

Od svih ostalih, jedino u Šibeniku je preovladavao morlački/narodni element, a Mlečani su svesno držali Šibenik po strani. Zadar je bio prijemčiviji, ali izuzetno jakog italijanskog uticaja (centar mletačke uprave i glavni grad Dalmacije), koji je u drugom kolenu 'završavao' stvar. Inače, pravoslaci su većinu svojih crkava po zadarskom zaleđu dobili od države, crkve koje su ranije bile katoličke. Spominjao sam ranije manastir Krka, tipičan primer kako se od pravoslavnih Vlaha prave Srbi. Po predanju, bez dokaza, manastir je podigla Jelena Šubić uz pomoć svog brata srpskog kralja Dušana, polovinom XIV veka. Time se dobija dvostruki efekat - srpsko pravoslavlje u Dalmaciji u XIV veku, dakle Srbi u Dalmaciji u XIV veku. Ako uzmemo u obzir ono što mislim o poreklu tih pravoslavnih 'Dalmatinaca', koji su inače kasnije pristigli, jasno je da su srpski popovi skoro do pucanja nategli tu priču. Potkrepili su je još i kamenom tablom na kojoj piše 1402 - naravno arapskim brojevima. Osim što crkva tada nije koristila arapske brojeve, zanimljivo je što tu tablu niko nije 'primetio', pa sve do XIX veka! Prvi nesumnjiv trag da je manastir pravoslavni, datiran je tek u XVII vek. Manastir Krka je, da podsetim, uz manastir Krupu, glavni manastir pravoslavnih Dalmatinaca. Ima Nikodim Milaš dosta napisanog o temi pravoslavlja u Dalmaciji, on kao episkop najviše je strepeo i žalio se na franjevce. Nešto u fazonu...ja dovodim, a oni mi odvode...
  • 0

#96 A sad

A sad
  • Members
  • 2,135 posts

Posted 06 December 2017 - 23:51

Pa i Konstantin Porfirogenit pise o Srbima u Dalmaciji. Nije uopste sporno da su srpska plemena naselila Dalmaciju, problem nastaje kada se to pokusa podvesti pod srpsku naciju u danasnjem znacenju te reci. Prilikom formiranja nacija dalmatinski sloveni su otisli u nekom drugom smeru... Takodje nije sporno ni da su manastiri Krka i Krupa izvorno bili katolicki. Za Krupu postoje neki podaci da je dosta rano presla pod pravoslavnu upravu, dok je Krka postala pravoslavna dosta kasno. Sve ostalo je srpska mitomanija.

 

E sad, sto se tice dalmatinskih Vlaha i Morlaka svakako se radi o tvom preuvelicavanju da bi uklopio to u tvoju tezu koju provlacis na ovoj temi. Ona, sto se tice Dalmacije, ima pokrice u delu Djovanija Fortisa, Putovanje po Dalmaciji u kojem opisuje  "Morlakiju" iz 1774 godine. Ali treba napomenuti da je ostru kritiku tog dela odmah po njegovom objvljivanju izneo Ivan Djovani Lovric koji je sa pitanjem Morlaka bio mnogo bolje upoznat od Fortisa i svakako predstavlja relevantniji izvor. Lovricevi stavovi su dijametralno suprotni od Fortisovih zapazanja. Na zalost ovaj pisac, lingvista i etnograf je umro veoma mlad, u 21.  godini, tako da su iza njega ostala samo tri dela. Da je duze poziveo sigurno bi istorija Morlaka i dalmatinskog zaledja bila mnogo jasnija.


  • 1

#97 Kinik

Kinik
  • Members
  • 38,501 posts

Posted 07 December 2017 - 01:52

...

 

... pa i Konstantin Porfirogenit pise o Srbima u Dalmaciji. Nije uopste sporno da su srpska plemena naselila Dalmaciju, problem nastaje kada se to pokusa podvesti pod srpsku naciju u danasnjem znacenju te reci. Prilikom formiranja nacija dalmatinski sloveni su otisli u nekom drugom smeru... Takodje nije sporno ni da su manastiri Krka i Krupa izvorno bili katolicki. Za Krupu postoje neki podaci da je dosta rano presla pod pravoslavnu upravu, dok je Krka postala pravoslavna dosta kasno. Sve ostalo je srpska mitomanija ... 

:+1:

 

Ovo je sustina!

 

...


  • 0

#98 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,269 posts

Posted 07 December 2017 - 08:59

Eto citam "Istoriju Srba" od Cvorovica (ova sto mi je Chili preporucio) i cak i po njemu, nekom ko je nepristrasan, pada u oci koliko su Srbi bili prevrtljiv i nesiguran saveznik: cas sa Austrijancima, cas sa Rusima, pa onda nazad sa Turcima ... i tako sve u krug. Ko im je u datom trenutku bio vise od koristi.


  • 0

#99 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,269 posts

Posted 07 December 2017 - 10:27

"Током августа 1807. год., према Тилзитском Уговору, напустили су Боку Руси, а са њима и
Црногорци. Французи, иако је прошла опасност с те стране, нису хтели да напуштају ни
дубровачког подручја, које им је имало послужити само привремено. Без икакве стварне
потребе они су решили да укину и у тај мах чисто формалну слободу старе Републике. У
недељу 19. (31.) јануара 1808. проглашено је њено формално укидање. Сва посредовања била
су узалудна, па и она која су предузимали Турци, као њезини протектори. Осећајући добро
какво су велико добро изгубили са својом слободом велики део дубровачких племића решио
се тада да се никако не жени у новоме ропству, да не би рађали не више слободне грађане
Републике него туђе робове. Та је одлука довела дотле, да је данас скоро сасвим изумрло
старо племство дубровачко. До год. 1926. одржало се било свега осам породица, а данас их
нема ни толико. Тако је завршила историја једног изузетно значајног града нашег приморја у
његовој старој слободи, са његовом државом и његовим посебним осећањем грађанских и
националних дужности."

Po meni ovaj citat govori koliko je napredna, u svoje vreme,  bila Dubrovacka republika ...


Edited by darth bane, 07 December 2017 - 10:29.

  • 0

#100 blond

blond
  • Members
  • 4,296 posts

Posted 09 December 2017 - 09:27

Odlično, a sad da utvrdimo koji su to "etnografski elementi" bili najviše izloženi uticajima Rima. I danas imamo imendane, koji se razlikuju od slave. Kako bilo, ovaj običaj nije izvorno hrišćanski i tvrdnja da su prethrišćanski elementi nestali prihvatanjem hrišćanstva je, ako ne potpuno netačna (naravno da je hrišćanstvo izmenilo mnoge stvari) ono bar diskutabilna.

 

Pitanje za tebe pošto sam tu tanak, a ti možda znaš - iseljavanje u Rusiju. Kada, koliko, itd... Poznato mi je da u Ukrajini ima dosta toponima koji su povezani s ovim seobama...

 

 

Ukratko, to su uglavnom bili Srbi iz Austrougarske koji su izgubili privilegije ukidanjem vojnih jedinica jer za njih vise nije bila potreba dok je Rusima trebao neko da brani juzne krajeve od upada krimskih Tatara i kozaka. Nesto malo ih je bilo iz Srbije, Dalmacije, stotinak porodica iz CG, cak i Albanci. Iseljavanje ( nije islo glatko ) je pocelo 1761. i zavrseno krajem te dekade, nekoliko godina kasnije specijalni status Nove Srbije i Slavenosrbije se oduzima i menjaju im se imena, bila su uzasno skupa i, naravno, doslo je do pronevere para. Dodeljene lokacije su bile bogu iza nogu, nekoliko dana jahanja udaljeno od najblize civilizacije gde se nesto moglo kupiti ili popraviti.

Asimilacija je bila ekspresna i vec sledeca generacija nije znala srpski.

Veliki protivnik iseljavanja je bila srpska crkva koja je kod Marije Terezije urgirala da ga zabrani.

Broj iseljenih, cenim, negde izmedju 10 i 15 hiljada.


  • 0