Sve je to ok što pišeš, samo bi bilo korisno da potkrepljuješ svoje zaključke izvorima. Kritički pristup može dovesti do pogrešnih zaključaka, to ne sporim (ovaj topik i služi za diskusiju, a ne monolog). Što se tiče Drobnjaka, za razliku od ostalih crnogorskih plemena NEMAJU tačnu predstavu o svom poreklu, čak ni predanje o zajedničkom pretku (Pivljani imaju Branila i onog još jednog, zaboravih mu ime, Bjelopavlići Bjelog Pavla, Vasojevići, Kuči, svi imaju predstavu, makar i lažnu), osim što se zna da su proterali izvesne Kričkove s druge strane Tare.
Takođe, nemam nikakve teorije o srpskoj crkvi, već nazivu "srpska vjera" koji je bio raširen po crnogorskim brdima, za Novljane sam rekao da nisu bili nikakvo homogeno pleme već doseljenici (koji su nestali, btw ili se utopili u masu).
Zaista želim da pišeš na ovoj temi, mislim da imaš šta da kažeš, ali ako repliciraš gledaj da sam ne upadaš u zamku "pogrešnih zaključaka na osnovu pogrešnih premisa" - kao što je onaj da tragam za izgubljenom istorijom.
Nikada nisam bio ljubitelj "kamenih tabli" koje samo svedoče o tome da ih je neko isklesao u nekom trenutku. Kao štu iznad ulaza u manastir Krka stoji kamena tabla falsifikat koji stvara zabludu da je taj manastir izgradio car Dušan (na tabli stoji 1402. kao godina obnove manastira - a tabla je DOKAZANO postavljena o-ho-ho kasnije) preko svoje sestre koje je bila udata za Mladena Šubića. Da li je "pogrešna premisa" pretpostaviti da je tabla falsifikat? Za veći deo srpske istoriografije svakako jeste.
Porfirogenitovo delo nije tema, i naravno nije "zabranjeno" pozivati se na njega. Prihvatiti ga kao svetu istinu - neka hvala. Sam naziv dela govori koja mu je namena, a ta namena nije da "što verodostojnije prikaže situaciju i istorijske aspekte", već da što bolje upozna Carigrad s varvarima koji nasrću.
To o izgubljenoj istoriji je bilo figurativno. Kao sto sam rekao pisacu detaljnije za par dana, namam vremena sada, jedino ako veceras uspem. Morao sam da se ukljucim u raspravu da mi ne bi "pobegla" iako nisam jos planirao, pa da ne otkopavam stvari o kojima se pisalo pre dosta vremena. Ovo je neki uvod u ono sto cu pisati.
Sto se Drobnjaka tice. Sasvim je jasno zasto je njihovo predanje o nastanku plemena drugacije od ostalih crnogorskih plemena. To sto je drugacije ne znaci da je nemaju. Osnovni razlog za to je sto geneza Drobnjaka drugacija od ostalih crnogorskih plemena. Dok ona nastaju u cetrnaestom veku, kao posledica mesanja izmedju slovenskog, romaniziranog i neromaniziranog stanovnistva, sa Drobnjacima to nije slucaj. Legenda o Belom Pavlu je vrlo lep primer kako je teklo stvaranje crnogorskih plemena. Sa Drobnjacima to nije slucaj. Drobnjaci su nastali znatno ranije od ostalih plemena pa samim tim su i njihova predanja razlicita. I oni imaju legendarne licnosti iz cetrnaestog veka, vojvode i knezeve. Imaju i starije, ime tog vojvode koji je pobedio Krike. I upravo taj sukob Drobnjaka i Krika je najbitnija stvar za ovu temu.
Da se vratimo na Novljane. Ime Novljani znaci da se radi o novim stanovnicima. Mada, postoje i druge teorije o njihovom imenu, jedna od njih je da su ga dobili po nekim toponimima. Svi izvori novljane prikazuje Slovenima, delu srpskog plemenskog saveza i jednom od brojnijih plemena. Ima vrlo malo prostora za spekulisanje o tome da su nekog drugog porekla. Kljucna stvar je da oni sebe nisu tako zvali, tako su ih zvali drugi. Kod Drobnjaka je sasvim jasno sacuvano predanje da su oni ti Novljani, sa cim se slaze i vecina istoricara. Kasnije se od njih izdvajaju neka plemena koja su nastanjivala obodne krajeve teritorije koju su naseljavali Novljani, dok centralni deo teritorije naseljavaju Drobnjaci. Termin Novljani jeste siri od termina Drobnjak, ali sa druge strane jesu sinonimi.
Posto je poreklo Drobnjaka znatno starije od ostalih crnogorskih plemena, i seze jos u prethriscanski period, postaje jasno zasto se izgubila svest o osnivacu (zajednickom pretku). Prihvatanje hriscanstva medju juznim slovenima je bilo radikalno i zahtevalo je raskidanje svih veza sa prosloscu i prethriscanskom tradicijom. Ona ne postoji kod nijednog juznoslovenskog naroda. Drobnjaci su napravili legende o vojvodama koje su zivele u istom periodu kao i legendarni osnivaci ostalih crnogorskih plemena, pa cak i ranije u dvanaestom veku. Oni su legendarni heroji, ali nisu mogli biti osnivaci, jer Drobnjaci ipak postoje mnogo ranije.
Naziv Drobnjak, kako su oni nazivali sami sebe, oznacava hrabre ratnike, dobre borce, krupne i velike ljude. Dok je Novljani termin kako su ih nazivali drugi.
Da su Drobnjaci germanskog porekla, sam prvi put cuo sad od tebe, i zaista bih voleo da cujem nesto vise o tome.
Niko ne spori da je postojao termin srpska vera, problem je sa znacenjem koje mu ti pridajes, da on oznacava stranu veru. Za to ne postoje jaki argumenti, sem vrlo tanke analogije koja se zasniva na tome da su u dvadesetom veku Srbi i Crnogorci razlicite nacije. Ovde je rec o vremenu pre nastanka nacija i termin srpski, pa i srpska crkva ima drugacije znacenje. Mada, i sam termin srpska crkva je nastao dosta kasnije.
Sto se tice De apministrando imperio. Ona nije nastala iz razloga koji ti navodis. Ne radi se o nikakvom upozorenju na varvarsku invaziju i na upoznavanje carstva sa varvarima koji nasrcu. To je prirucnik koji on pise za svog sina kojem ostavlja ostavlja carstvo jer se on povlaci sa prestola. Deo o Slovenima je sporedni deo teksta. Delo je licnog karaktera i sluzi kao pomoc sinu kako lakse da savlada upravljanje ogromnom impreijom, izmedju ostalog i tako sto ce mu objasniti i ko su slovenski narodi koji naseljavaju njegovo carstvo. Ne postoji razlog zasto bi izmisljao nesto i pisao neistine. Njegovi motivi su jasni i oni su iskreniji od motiva mnogih istoricara. Nijedan izvor nije idealan, Konstantin nije mogao da zna sve o Slovenima, plus je njegov opis njihove istorije dosta kratak i stur, jer nije bilo ni potrebe da pise vise o tome. Kakv god bio to je najpotpuniji i najobjektivniji izvor slovenske istorije tog perioda i daje osnovne smernice za proucavanje istorije Juznih Slovena. Bolji izvor za to ne postoji, niti ce ikada postojati. Moze da nam se svidja ili ne, ali nista bolje od toga ne postoji.
Srpska istoriografija je puna falsifikata i tendencioznog tumacenja. Odnos prema Konstantinu Porfirogenitu i njegovom delu je mozda i najbolji primer za to.
