58 replies to this topic

[chilli]

Nažalost, u poslednjih nekoliko nedelja bili smo svedoci nekoliko brutalnih ubistava koja su posledica dugotrajnog porodičnog nasilja. Neretko, nasilnik je poznat policiji, Centru za socijalni rad, advokatima, itd... a eto, opet je moguće da l slobodno prilazi žrtvama, da živi i kreće se kao slobodan čovek, bez ikakvih ograničenja, bez evidencije kao nasilnika, bez posebnog nadzora. Slučaj u Rakovici ali i Novom Beogradu otkrili su svu nemoć, nekompetenciju i neusklađenost državnih institucija kojima je obaveza se bave slučajevima nasilja u porodici. Da li su ovakvi slučajevi specifična posledica sunovrata društva, da li je isključiva odgovornost na "monstrumima", može li i kako država suzbiti vrlo rašireno porodično nasilje (neću sada postavljati linkove, statistiku i sl. - "izbor" je zaista veliki), koja je uloga pojedinca, komšije, prijatelja, rodbine, slučajnih prolaznika/svedoka, kako se sa tim bore uređene države...? Pitanja je zaista mnogo, možemo li odgovoriti na neka od njih? Dakle, kako zaštititi žrtve, a ne samo kako kazniti počinioca! (mada mi doživotna kazna zvuči optimalno, da, doživotna uz društveno-koristan rad, ukoliko bi odbio da radi, samica i dva obroka dnevno). http://www.blic.rs/v...juric-o/fyjbqev

[Div]

Kazna dođe na kraju, dakle kad je već zlo učinjeno, ako kažeš doživotna, pretpostavka je da je počinjen najteži zločin, ubistvo. Kad već dođe do toga kazna je neminovna a li ne verujem ,mnogo u preventivno delovanje same kazne, odnosno pretnje kaznom. No, ne bih da se tema pretvori u priču o kazni, imamo već neke teme o tome.

Pre ovih ubistava o kojima se ovih dana priča, beše nekoliko priloga na TV o nasilju, nasilnicima, mislim da je u nekoliko slučajeva autorka Tanja Vojtehovska. Jedan se primer ističe, žena koja je radila u MUPu, muž takođe, on nju maltretira, preti, ranjava je iz pištolja u stanici policije, biva on uhapšen, ali se sve kolege trude da ga zaštite, njoj zameraju što diže frku. Komandir, nema vremena da je sasluša, žuri na savetovanje, seminar o nasilju u porodici. Još nekoliko sličnih slučajeva, ženama se uglavnom savetuje da se sklone, da ga ne izazivaju.

Onomad, vidim inser iz neke starije emisije o kažnjenim ubicama, kratak prilog, razgovor sa dvojicom osuđenih, jedan kaže, voleo bi da nije došlo do ubistva, da ga je žena poslušala, ne kaže da bi voleo da se suzdržao, da je potražio pomoć, on sebe vidi kao žrtvu, sad robija zbog nje. Drugi, potpuno hladno govori da ga je žena nervirala, dolazile joj komšinice na kafu, kaže bez potrebe.

Ajde da razumem, čim je uradio tako nešto, može se očekivati da pokušava da racionalizje svoj postupak, međutim, najčešće se u razgovoru čuje, ako se govori o batinama, ubistvu da to nije bez razloga, uvek se nalazi opravdanje.

Rekao bih da i službe, MUP, Centri za socijalni rad, tužilaštvo, sud imaju  pristup, skini obavezu sa sebe, prebaci drugom. Verujem da nemaju ni uslova, sredstava za rad, ali ni znanja i želje.

Imamo i ministra koji se vređa kad njegovom resoru nešto zameraju, demonstrativno napušta satanak na kojem je tema upravo nasilje nad ženama.

Šta onda očekivati?

[cmix909]

Cini mi se da je pomalo odgovoran i antropocentrizam sto ga ljudima odmalena usadjuju i porodica, i tzv.  skola, i gavran Mojsije, i koji one sto nisu rodjeni kao psihopate sprecava da razumno delaju, odnosno da se sadiste oslobode pomocu sopstvenih ruku i maste, kada vec od tzv. policije i farsicnog sudstva nema nikakve zastite, a sve pri punoj svesti da ni najmanje ne prekoracuju nuznu odbranu niti povredjuju plemenita eticka nacela.

[Kinik]

...

 

... nažalost, u poslednjih nekoliko nedelja bili smo svedoci nekoliko brutalnih ubistava koja su posledica dugotrajnog porodičnog nasilja. Neretko, nasilnik je poznat policiji, Centru za socijalni rad, advokatima, itd... a eto, opet je moguće da l slobodno prilazi žrtvama, da živi i kreće se kao slobodan čovek, bez ikakvih ograničenja, bez evidencije kao nasilnika, bez posebnog nadzora. Slučaj u Rakovici ali i Novom Beogradu otkrili su svu nemoć, nekompetenciju i neusklađenost državnih institucija kojima je obaveza se bave slučajevima nasilja u porodici. Da li su ovakvi slučajevi specifična posledica sunovrata društva, da li je isključiva odgovornost na "monstrumima", može li i kako država suzbiti vrlo rašireno porodično nasilje (neću sada postavljati linkove, statistiku i sl. - "izbor" je zaista veliki), koja je uloga pojedinca, komšije, prijatelja, rodbine, slučajnih prolaznika/svedoka, kako se sa tim bore uređene države...? Pitanja je zaista mnogo, možemo li odgovoriti na neka od njih? Dakle, kako zaštititi žrtve, a ne samo kako kazniti počinioca! (mada mi doživotna kazna zvuči optimalno, da, doživotna uz društveno-koristan rad, ukoliko bi odbio da radi, samica i dva obroka dnevno). http://www.blic.rs/v...juric-o/fyjbqev

 

 

Ne sumnjam u tvoje dobre namere i korektnost, samo mislim da nema potrebe praviti dopunski 'internetski sum'.

Mi nista, objektivno o tim slucajevima ne znamo, samo se mozemo osloniti na 'informacije' medija, a znamo kakva je to toaletoidska, senzacionalisticka bagra.

 

Opet, ljudi su skloni da vatriraju u nekom besu, sto se izdaje za 'pravedni gnev', a to je samo zakon rulje.

 

Cinjenica je - drzava nije pozvana da brine o 'sreci' podanika, njihovoj udadbi / zenidbi, braku i ostalim andramoljama.

Ona samo nudi zakonski okvir za normalne / pristojne osobe, a to sto je neko (vecina) van tih okvira - tim gore po njih.

 

Mozemo citati da se i po svetu dogadjaju raznorazne nepodopstine, jednostavno taj issue nikada ne moze biti 'konacno resen / regulisan'.

 

Poslati nekoga na dozivotnu, je isto kao i ubiti ga za to dete, koje ce takodje biti kaznjeno.

 

Roditelji su veliki manipulatori i svasta sebi dozvoljavaju u ime 'brige za decu'. Ti imas primere da su i matori roditelji, vec u peMziji, vise nego posesivni prema svojoj deci, pa i 'preko zice', tj. Net-a / skурeta. Pisali su mnogi na 4umu o tome.

 

Taj razvod, ta emotivna frenezija, posebno kad neko umisli da je 'kaznjen', a toga ima u izobilju - i sa zhemske i sa mushke strane, to potezanje neke osvete preko deteta - to je toliko uobicajeno, da je to skoro postala norma. Bolesna - ali norma.

Visoko je rangirana bedastoca #alijasammajka  @jasamodgovorniroditelj, da ti likovi skoro da polazu pravo na zajednicku decu, kao da su ih doneli u miraz. Opet mnogi hrle u brak, a da nisu kvalifikovani ni da se voze u javnom prevozu, jer su obicna stoka.

Pogledaj samo ppmodne savete / ispovesti raznoraznih likova / likinja 'kako pronaci i osvojiti partnera / koja tehnika je najbolja' i sve ti je jasno, kad to zavrsi na groblju.

I treba.

 

Po meni - na prvi znak / obracanje socijalnom centru - decu treba odmah oduzimati iz te nezdrave okoline, a ovo dvoje pustiti - pa neka se kraljaju do smrta. Za mnoge je i sam razvod smrt / borba do smrta.

 

Onaj ko se nije razvodio, isao po ovdasnjim 'centrima', taj ne zna kakav je to haos. To je ratna zona. 

Gomila nepodopstina od strane klijenata, nesnalazenje zaposlenih po centrima, koji su isti takvi nesretnici - mnogi kognitivno na nivou osnovne skole, emotivno zapusteni, neuki, 'lezi lebe da te jedem' - kao da je najveca briga da smeste svoju guz'cu u neku kancelariju - bez nekog znanja ili redovnih kurseva dokvalifikacije, seminara i sl. Sta da se kaze - vise ima tzv. 'nastavnika / profesora' pa proizvode ljudski skart.

 

Opet, kad se pogleda sta se sve dogadjalo u zadnjih 20-30 godina i kroz kakve ludosti je prosao ovaj provizorijum - mogu samo da se nacudim kako nema vise tragicnih slucajeva. Ucis / posaljes nekoga da 'brani ognjiste', on se vrati kuci i vidi da mu je 'ognjiste u opasnosti' (to je postratni 'traditional'). Posto si ga istrenirao kao SOPa (sVrBski odbrambeni pas) - takav odmah pokaze svoju prirodu. Sa druge strane - ni taj zhemski svet nije nista bolji. Kada pogledas sve muzjacke nepodopstine / 'ratnikovanje' / nasilnistvo etc, etc. - pitas se: a zar ova spodoba nije imala majku (osoba zhemskog roda) pa da ga vaspita, izgradi kod njega postovanje prema slabijima, zhemskom svetu, deci, nemocnima? Samo moze da se tuzno konstatuje - nasla krpa zakrpu.

 

Dokle god se pomodno bude trabunjalo o 'femicidu' / ubistvu zena i ostalo trc-prc, a ne bude govorilo o ubistvu ljudi, - prica je zaludna i izazivace samo pogresne reakcije. Btw, taj koji je izvrsio 'femicid' - ubio je i sebe i svoju decu - neko posredno a neko direktno.

  

 

...

[chilli]

@Div Kazna nije samo na kraju, kazna može delovati preventivno na druge nasilnike, pa i taj mupovac, da je kažnjen krivično (a ne samo disciplinski) razmislio bi sledeći put. Na jednom drugom topiku govorio sam o nasušnoj potrebi poštovanja zakona (koji su, npr. u mojoj branši sasvim solidni), ali i o solidarnosti koja se ne ogleda samo u grupama 'podrške' na fejsu. Previsok prag tolerancije na nasilje društva u celini, kao zaostavština patrijarhalnih, anahronih društvenih odnosa, čini mi se kao najveći problem. Zatim, sporost, inertnost i nekompetencija nadležnih službi (policija je još relativno čvrsta karika, centri za socijalni rad i sudovi su veći problem), na kraju i totalno "nezdrava" atmosfera u društvu, kao okidač najmračnijih poriva.

[chilli]

Kiniče, nećemo stvarati šum, razgovaraćemo (nadam se) o nasilju u porodici, kao jednom deliću nasilne lične karte ovog društva. A priori stav o ženama kao žrtvama nisam izneo, ali statistika je neumorna, žene i deca su glavne žrtve. Ukoliko imaš drugačija saznanja, stavove ili iskustva, 'bešumno' ih iznesi, rado ću pročitati, kao i ovo gore. Jedan forumski topik neće pomoći, slažem se, ali neće ni odmoći, slažeš se?

[Div]

@Div Kazna nije samo na kraju, kazna može delovati preventivno na druge nasilnike, pa i taj mupovac, da je kažnjen krivično (a ne samo disciplinski) razmislio bi sledeći put. Na jednom drugom topiku govorio sam o nasušnoj potrebi poštovanja zakona (koji su, npr. u mojoj branši sasvim solidni), ali i o solidarnosti koja se ne ogleda samo u grupama 'podrške' na fejsu. Previsok prag tolerancije na nasilje društva u celini, kao zaostavština patrijarhalnih, anahronih društvenih odnosa, čini mi se kao najveći problem. Zatim, sporost, inertnost i nekompetencija nadležnih službi (policija je još relativno čvrsta karika, centri za socijalni rad i sudovi su veći problem), na kraju i totalno "nezdrava" atmosfera u društvu, kao okidač najmračnijih poriva.

Znam i slažem se da je i kazna neophodna, ne slažem se sa vrlo čestim pristupom, ne i tvojim, treba što žešće kažnjavati, zatvarati, streljati, onda ne bi nikom palo na pamet da uradi isto.  Kakva je pretnja bilo koja kazna čoveku koji je odlučio da ubije i sebe.

Imamo nasilja na ulicama, nasilje na stadionima, nasilje u školama, nasilje se promoviše kroz medije. 

Vidiš, policajac nasilnik, kog sam pomenuo, je optužen, ne znam da li je i kažnjen, recimo da jeste ili će biti, nije nebitno, ali je strašno što on ima podršku od kolega, ima podršku kao policajac, a verovatno i kao muškarac, pa mora da se zna ko je gazda.

[vilhelmina]

@Div Kazna nije samo na kraju, kazna može delovati preventivno na druge nasilnike, pa i taj mupovac, da je kažnjen krivično (a ne samo disciplinski) razmislio bi sledeći put. Na jednom drugom topiku govorio sam o nasušnoj potrebi poštovanja zakona (koji su, npr. u mojoj branši sasvim solidni), ali i o solidarnosti koja se ne ogleda samo u grupama 'podrške' na fejsu. Previsok prag tolerancije na nasilje društva u celini, kao zaostavština patrijarhalnih, anahronih društvenih odnosa, čini mi se kao najveći problem. Zatim, sporost, inertnost i nekompetencija nadležnih službi (policija je još relativno čvrsta karika, centri za socijalni rad i sudovi su veći problem), na kraju i totalno "nezdrava" atmosfera u društvu, kao okidač najmračnijih poriva.

 

Stvarno ne znam odakle to sveopste uverenje da je policija bilo gde u svetu dorasla ovom problemu i/ili da bolje obavlja svoj deo posla vezanog za porodicno nasilje, nego sto to rade sudovi i centri za socijalni rad. Sudovi mogu da sude samo na osnovu dokaza koje im dostavi ta ista policija, nikako drugacije. Centri za socijalni rad tu mogu da imaju samo neku konsultantsku ulogu i da eventualno pruze podrsku zrtvi, nista vise.

Policija je ta koja treba da reaguje vrlo ozbiljnom istragom svaki put kad zena dodje da prijavi nasilje od strane sadasnjeg ili bivseg partnera. No oni to ne cine ako nema materijalnih dokaza u vidu modrica i polomljenih rebara. Zeni se u tim situacijama jednostavno ne veruje, cak ni u Svedskoj, a u Srbiji, sigurna sam, jos i manje.

I stvarno bih volela da vidim da se od centara za socijalni rad ocekuje da procene koliko je opasan neko ko je izvrsio pljacku ili dilovao drogu, te da preduzmu mere da ovi ne ponove delo. No kad su u pitanju nasilnici nad zenama, takvo ocekivanje ne samo da postoji, vec je vrlo rasireno i opsteprihvaceno. Njihova odgovornost tu ispade najveca, a policija moze da vrti palceve sve dok zena ne lezi mrtva na podu, a nasilnik mirno ceka da dodju da ga uhapse. I onda oni heroji, a svi drugi krivi.

[gokara1]

Strožiji zakoni ovde ne pomažu. Onome kome padne mrak na oči zar mislite da razmišlja o strožijem zakonu. Žene često prijavljuju nasilje i zbog obične verbalne svađe, tako da ispaštaju i one koje su stvarno pretrpele nasilje jer se ne shvataju za ozbiljno. 150 hiljada očeva u Srbiji ne mogu da budu sa svojom decom jer im se bivše supruge svete preko dece, prijavljuju nasilje, optužuju ih za seksualno zlostavljanje dece i slično. To su strašne frustracije, nisu svi sposobni da to izdrže, ima psihički labilnih jer od tolikog ogromnog broja ljudi nemoguće je da niko u određenom trenutku neće pući i napraviti tragediju. Onaj ko to uradi što se mene tiče može dobiti i smrtnu kaznu, ali to ništa neće rešiti. Nije rešenje u strožijim zakonima, ništa se time ne postiže, rešenje je u edukaciji bivših supružnika, stalno pričati na svim medijia, ljude u centru za socijani rad osposobiti za tu edukaciju jer u suprotnom deca su ta koja najviše ispaštaju, a jedino ona nisu kriva. Poslato sa PRA-LX1 uz pomoć Tapatoka

[mrd]

Strožiji zakoni ovde ne pomažu. Onome kome padne mrak na oči zar mislite da razmišlja o strožijem zakonu. Žene često prijavljuju nasilje i zbog obične verbalne svađe, tako da ispaštaju i one koje su stvarno pretrpele nasilje jer se ne shvataju za ozbiljno. 150 hiljada očeva u Srbiji ne mogu da budu sa svojom decom jer im se bivše supruge svete preko dece, prijavljuju nasilje, optužuju ih za seksualno zlostavljanje dece i slično. To su strašne frustracije, nisu svi sposobni da to izdrže, ima psihički labilnih jer od tolikog ogromnog broja ljudi nemoguće je da niko u određenom trenutku neće pući i napraviti tragediju. Onaj ko to uradi što se mene tiče može dobiti i smrtnu kaznu, ali to ništa neće rešiti. Nije rešenje u strožijim zakonima, ništa se time ne postiže, rešenje je u edukaciji bivših supružnika, stalno pričati na svim medijia, ljude u centru za socijani rad osposobiti za tu edukaciju jer u suprotnom deca su ta koja najviše ispaštaju, a jedino ona nisu kriva. Poslato sa PRA-LX1 uz pomoć Tapatoka

Znao sam da će se neki javiti. Obrazovati bagru da žene nisu vlasništvo, a one koji maltretiraju porodicu, baciti u septicku jamu. Mojne mi o tome da žene prijavljuju za svašta. Gadno ti je to maslo! Sent from my SM-G950U using Tapatalk

Edited by mrd, 19 July 2017 - 05:48.

[Kinik]

...

 

total edit 

 

...

Edited by Kinik, 19 July 2017 - 23:43.

[Kinik]

...

 

total edit

 

...

Edited by Kinik, 19 July 2017 - 23:43.

[gokara1]

Znao sam da će se neki javiti. Obrazovati bagru da žene nisu vlasništvo, a one koji maltretiraju porodicu, baciti u septicku jamu. Mojne mi o tome da žene prijavljuju za svašta. Gadno ti je to maslo! Sent from my SM-G950U using Tapatalk

Tri godine dete nisam doveo kući, za tri godine nisam bio sa njim ni 48 sati, jer me je bivša supruga prijavila da sam ga seksualno zlostavljao.

Viđam dete u centru za soc. rad pod kontrolisanim uslovima jer se sud vodi već tri godine zbog toga, evo sad je završen i oslobođen sam krivice, ali ona i dalje ne želi da mi omogući da dete dovodim kući, opet izmišlja neke nove slučajeve, neke pravne začkoljice preko svog advokata, a ja sa njom nikakav kontakt nemam.

Centar za soc. rad pokušava da je ubedi da je u interesu deteta da bude sa ocem, ali ne vredi, ne žele ništa da preduzimaju protiv nje, tužilaštvo odbija sve moje prijave za oduzimanje maloletnog lica. I šta ja da radim? Da zaboravim da imam dete?

Nikakvo nasilje nisam sprovodio nikad u životu prema bilo kome. Nikad prijavljivan, nikad osuđivan. Radim školi sa decom gde ima puno nezrelih adolscenta bez trunke poštovanja i dobro znam kako ostati pribran.

Jednostavno ima puno i ženskih baraba koje sramno koriste decu za osvetu prema bivšim supružnicima. Ja bih svakoga ko nekog ubije isto tako ubio, ali mani se tih priča da su žene fizički maltretirane, jesu neke, ali koliko emocionalnog nasilja one pre toga isporuče. Šta misliš zašto one ne tuku muškarce, pa tukle bi da su jače, ali pošto nisu onda koriste ovo što mogu, emocionalno nasilje.

I nemoj tu kao evo znao sam da će se neko javiti, naravno da ću se javiti jer mi je dosta više jednostrane priče, treba stvari nazvati pravim imenom i početi edukaciju i jednih i drugih.

Da li znaš koliko boli saznanje da tvoje dete raste bez tebe, da propuštaš sve one lepe stvari koje se nikada više ne mogu vratiti, to su strašne duševne patnje.

Moji roditelji svog jedinog unuka nisu videli više od dve godine, a nalaze se samo na par desetina kilometara. Da ne pričam koliko dete pati.

Bolje ti je ćuti i moli Boga da nikada ne saznaš kako to izgleda.

Edited by delboj, 19 July 2017 - 15:52.

[mrd]

Tri godine dete nisam doveo kući, za tri godine nisam bio sa njim ni 48 sati, jer me je bivša supruga prijavila da sam ga seksualno zlostavljao. Viđam dete u centru za soc. rad pod kontrolisanim uslovima jer se sud vodi već tri godine zbog toga, evo sad je završen i oslobođen sam krivice, ali ona i dalje ne želi da mi omogući da dete dovodim kući, opet izmišlja neke nove slučajeve, neke pravne začkoljice preko svog advokata, a ja sa njom nikakav kontakt nemam. Centar za soc. rad pokušava da je ubedi da je u interesu deteta da bude sa ocem, ali ne vredi, ne žele ništa da preduzimaju protiv nje, tužilaštvo odbija sve moje prijave za oduzimanje maloletnog lica. I šta ja da radim? Da zaboravim da imam dete? Nikakvo nasilje nisam sprovodio nikad u životu prema bilo kome. Nikad prijavljivan, nikad osuđivan. Radim školi sa decom gde ima puno nezrelih adolscenta bez trunke poštovanja i dobro znam kako ostati pribran. Jednostavno ima puno i ženskih baraba koje sramno koriste decu za osvetu prema bivšim supružnicima. Ja bih svakoga ko nekog ubije isto tako ubio, ali mani se tih priča da su žene fizički maltretirane, jesu neke, ali koliko emocionalnog nasilja one pre toga isporuče. Šta misliš zašto one ne tuku muškarce, pa tukle bi da su jače, ali pošto nisu onda koriste ovo što mogu, emocionalno nasilje. I nemoj tu kao evo znao sam da će se neko javiti, naravno da ću se javiti jer mi je dosta više jednostrane priče, treba stvari nazvati pravim imenom i početi edukaciju i jednih i drugih. Da li znaš koliko boli saznanje da tvoje dete raste bez tebe, da propuštaš sve one lepe stvari koje se nikada više ne mogu vratiti, to su strašne duševne patnje. Moji roditelji svog jedinog unuka nisu videli više od dve godine, a nalaze se samo na par desetina kilometara. Da ne pričam koliko dete pati. Bolje ti je ćuti i moli Boga da nikada ne saznaš kako to izgleda.

Verovatno sam ostro nastupio. Sve sto pises stoji, ali isto tako stoji i da zene/muskarci veoma cesto ne prijavljuju sve u nadi da ce se stvar popraviti. Prema tome nema cuti, vec popravljaj stvari!

[gokara1]

Ljudi ne shvataju šta je pravi problem. U svim medijma trube o posledicama, a o uzroku niko ne priča. Zašto danas imamo toliko muškog fizičkog nasilja? Pa zato što imamo i emocionalno nasilja koje žene sprovode, a lepeza tog nasilja je jako raznovrsna. Zašto muškarci pucaju. Zašto pre nisu pucali? Pa zato što je žena bila žena, a muškarac je bio muškarac. Žene su poštovale mušku glavu u kući, a za uzvrat su imale poštovanje od tog čoveka. Poštovale su ga jer izdržavao nju i decu. A danas žene isto tako rade kao i muškarci, deca su ostavljena da ih vaspitava vrtić, škola i ulica. Muško više nije muško i to nije prirodna situacija. Poremećen je prirodni sistem vrednosti. Postoje razna udruženja za zaštitu ženskih prava, svuda se priča o nasilju nad ženam i time se postiže samo kontraefekat jer je druga strana frustrirana tom kolektivnom histerijom, a epilog je da nikad više žena nije ubijeno. I nekima još uvek nije jasno da to nije put ili se namerno izaziva takav haos. Uništava se ili je već uništena porodica kao onovna jedinica onog mmenta kada su žene počele da zarađuju i kada su vaspitavanje dece preuzele institucije, a ne porodica. Poslato sa PRA-LX1 uz pomoć Tapatoka