Jump to content


Photo
- - - - -

Univerzitet Metropolitan(FIT i SI) misljenje?


  • Please log in to reply
12 replies to this topic

#1 crash019

crash019
  • Members
  • 1 posts

Posted 07 March 2017 - 11:28

Zavrsavam cetvrtu godinu smera elektrotehnicar informacionih tehnologija u tehnickoj skoli i predamnom je teska odluka, a to je koji fax upisati. Trenutno se razmisljam izmedju FTN-a i Metrpolitana (informacione tehnologije ili softversko inzenjerstvo). Trenutno preovladava Metrpolitan zato sto koliko se meni cini vise se rade prakticne stvari i programski jezici konkretno dok koliko sam gledao na drzavnim ima vise elektronike, fizike koja meni bas i ne ide od ruke. Nalazio sam razna misljenja na internetu ali to je sve staro po 3-4 godine, pa me zanima neko misljenje sada posle 4 godina. Znam za price kao privatni fakultet se manje ceni od drzavnog, ali ja gledam na znanje u praksi pre svega. Imao sam priliku da pricam sa jednim izuzetno dobrim programerom koji studira na metropolitanu a vec radi za neku inostranu firmu, on mi je i preporucio ovaj fakultet. Pa ako moze neko ko ima iskustva u vezi Metrpolitana ili nekog drzavnog da mi da predlog sta raditi. Hvala unapred.


  • 0

#2 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,298 posts

Posted 07 March 2017 - 19:43

FTN (Ako misliš na fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu) je bolji izbor bez dileme. FIT je samo "diploma mill". Osim ako ti je poenta da samo dobiješ papir sa titulom. U tom slučaju slobodno upiši i Fit, ali uzmi u obzir da ta diploma sa FIT malo znači.
Tamo gde se insistira na diplomi FIT diploma se slabo ceni, a tamo gde se rade poslovi za koje nije uslov univerzitetska diploma opet ti nije neka prednost pošto na FIT nećeš naučiti (bez obzira na marketing o "praktičnim znanjima") ništa više nego naprotiv manje nego što bi i sam naučio za te 3-4 godine uz malo truda i samostalnog rada, a svejedno ćeš ostati uskraćen za neka bazicna znanja koja pruža "pravi" tehnički fakultet.

Generalni "rule of thumb" je sledeći: ako se fakultet previše reklamira kao mesto gde se odmah stiču "praktična znanja" to u praksi znači da se uglavnom ne stiču ozbiljna znanja i da se zapravo mušterije (studenti) privlače na lakoću polaganja ispita i dobijanja diplome.



Послато са Lenovo TAB S8-50F користећи Тапаток 2
  • 4

#3 Quad

Quad
  • Members
  • 4,111 posts

Posted 07 March 2017 - 20:34

Za programiranje ti vise ne treba fax ako hoces time da se bavis.
  • 1

#4 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,298 posts

Posted 07 March 2017 - 21:49

Za programiranje ti vise ne treba fax ako hoces time da se bavis.

"Suvo" programiranje (ili tačnije kodiranje) nije neko posebno stručno dostignuće u oblasti razvoja softvera i zaista vrlo često ne zahteva univerzitetsko obrazovanje. Međutim to je najniža lestvica u struci i za istinsko napredovanje je fakultet itekako koristan.

Послато са Lenovo TAB S8-50F користећи Тапаток 2
  • 0

#5 Quad

Quad
  • Members
  • 4,111 posts

Posted 07 March 2017 - 22:03

Kod nas ni projektant (vlasnik) nema fakultet.
Ne znam za koje napredovanje u informatici mislis da mu treba?
  • 0

#6 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,298 posts

Posted 07 March 2017 - 22:38

Kod nas ni projektant (vlasnik) nema fakultet.
Ne znam za koje napredovanje u informatici mislis da mu treba?


To samo znači da radiš u firmi koja se ne bavi posebno složenim softverskim razvojem. A to što se pitaš govori i koliko ti puno znanja nedostaje.

Послато са Lenovo TAB S8-50F користећи Тапаток 2
  • 0

#7 Quad

Quad
  • Members
  • 4,111 posts

Posted 07 March 2017 - 22:54

Pa reci mi koje mi mi/nam znanje nedostaje.
Koji je to slozeni softverski razvoj.

:-)
  • 0

#8 mrd

mrd
  • Members
  • 15,220 posts

Posted 07 March 2017 - 22:56

"Suvo" programiranje (ili tačnije kodiranje) nije neko posebno stručno dostignuće u oblasti razvoja softvera i zaista vrlo često ne zahteva univerzitetsko obrazovanje. Međutim to je najniža lestvica u struci i za istinsko napredovanje je fakultet itekako koristan.

Послато са Lenovo TAB S8-50F користећи Тапаток 2

$10-$15 po satu. :)


  • 0

#9 Quad

Quad
  • Members
  • 4,111 posts

Posted 07 March 2017 - 23:01

Moja prednost sa Etf - om je samo poznavanje arhitekture racunara i elektronike.

Sto u 99,9% projekata nije bitno.
  • 0

#10 Deja vu

Deja vu
  • Members
  • 100 posts

Posted 09 March 2017 - 10:14

To što bi dobio na Metropoliten-u možeš naučiti sam kući preko neta, tako da ćeš sa tim faksom baciti pare. Ako hoćeš neko više teorijsko znanje od čisto praktičnog, FTN je svakako bolji izbor. Naravno, tačno je ovo što Quad piše da ti danas ne treba fakultet da bi bio programer, a uskoro će se sa razvojem tehnologije postaviti i pitanje upisivanje ostalih fakulteta.  

 

Ne gledaj to što tamo ima fizike i matematike, moj burazer se plašio matematike kad je opisao faks jer mu nije baš išla u gimnaziji, a posle mu ona bila laganica u odnosu na neke druge predmete koje je u srednjoj voleo. Slična situacija samnom. To što ti nešto nije išlo dobro na jednom mestu, ne znači da ti na drugom mestu neće ići. Ljudi često greše kada se vode induktivnim zaključivanjem i jednim oblikom kongitivne pristrasnosti vezanoj za uspeh/neuspeh. Ne postoje stvari koje ti idu ili ne idu, nego koje znaš ili ne znaš. Kao zdrav i normalan imaš potencijal da naučiš sve što poželiš, samo ti treba vreme i volja da to zaista naučiš, što je razumem najteži deo, jer bi svi instant znanje bez truda.


Edited by Deja vu, 09 March 2017 - 10:24.

  • 0

#11 Quad

Quad
  • Members
  • 4,111 posts

Posted 09 March 2017 - 11:38

Juce sam bas pitao lika koji honorarno radi za na (Oracle - projektovanje,shema itd..) sta je zavrsio kaze masinsku skolu u rakovici (metalo brusac/busac).

da neb i davao dzaba pare na fakultet upisao oraclov kurs 6 somica.

 

kod nas mu je dnevnica 120 evritja.

 

 

faks upisuje da bi nesto posle njega radio tj. zaradio, ja licno sam za specijalisticki kurs na kome se vise nauci i moze odmah u produkciju.


  • 0

#12 Stojke1234

Stojke1234
  • Members
  • 4,649 posts

Posted 09 March 2017 - 21:01

Ako bi vec davao pare za privatan faks,upisi ITS. Sve sto te interesuje mozes pitati na PM.


  • 0

#13 ExMet

ExMet
  • Members
  • 1 posts

Posted 15 April 2017 - 22:12

Pozdrav svima.
 
Bivši sam student Univerziteta Metropolitan, i obzirom na to da je ovo najsvežija tema na internetu i Google je dobro rangira na pretrazi, reših da podelim moje iskustvo sa vama, u nadi da će što više ljudi pronaći ovu temu i pročitati je.
Najvažnija stvar koju mogu da vam napomenem jeste da zanemarite sve što je na internetu napisano o ovom univerzitetu pre oktobra 2013. godine, jer se od tada situacija drastično promenila. U tekstu ću vam objasniti zašto.
 
Metropolitan sam upisao 2012. godine. Prva godina je bila OK, bilo je nastavnog materijala, asistenti su odgovarali na email u razumnom roku. Iako se univerzitet reklamirao kao da je prilagođen zaposlenim studentima, to u praksi i nije baš istina. Pored preobimnog i loše napisanog teoretskog dela dosta ima praktičnog rada (domaći zadaci, projekti, itd) što opterećenje podiže značajno iznad 40h nedeljnog opterećenja koje 60 ESPB poena predviđa (više se pažnje polaže kvantitetu nego kvalitetu). Uz posao od 40 sati nedeljno je gotovo nemoguće savladati sve ovo i završiti sve ispite u roku, osim ako nemate veliko predznanje iz date oblasti. Ispiti su bili isljučivo radnim danima, što ponovo ne odgovara zaposlenim studentima. Ispiti su se radili pismeno i/ili na računaru (u zavisnosti od vrste predmeta), izuzetno su bili obimni i radili su se 2 - 3 sata u proseku.
 
Već naredne godine je uprava univerziteta odlučila da sve trogodišnje studijske programe promeni tako da budu četvorogodišnji. Od tada stvari kreću nizbrdo. Veliki broj asistenata i profesora je otišlo sa univerziteta, što je drasično uticalo na kvalitet nastave i nastavnog materijala. Veliki broj studenata osnovnih studija (čak i sa druge godine) su angažovani kao saradnici u nastavi. Kurikulumi studijskih programa su značajno izmenjeni, dosta novih predmeta je ubačeno za koje uopšte nije postojao nastavni materijal, tako da su profesori u toku semestra pisali predavanja i objavljivali ih na elearning sistem. Iako je moto fakulteta “student u centru pažnje” to u praksi nije tako. Ponekad se čeka previše na odgovor emailom (često i po nekoliko nedelja), profesori su nedostupni, nastavni materijal je znao da kasni značajno a odgovor na primedbe je bio “biće sve na learning sistemu pa možete da nadoknadite”. Moj utisak je da je moto imao smisla isključivo kod plaćanja jer su opomene stizale redovno.
 
Ono što moram da posebno napomenem jesu skriveni trošovi kojih nema nigde na sajtu univerziteta. Ispiti se plaćaju po 1500 dinara, a prenos ispita fiksno 150 evra, bez obzira na broj ESPB poena koje premet nosi. Što znači da ako ne položite neki predmet, morate ga preneti u narednu godinu i platiti 150 evra, što se dodaje postojećem opterećenju od 60 ESPB. Univerzitet takođe ima trošak koji se zove "vraćanje na sistem", koji iznosi 5000 dinara. Ukoliko zakasnite makar jedan dan sa plaćanjem rate, administracija univerziteta vas izbacuje sa "sistema", i onda uz školarinu morate da platite penal od 5000 dinara da bi vas "vratili" na sistem. Potvrda o položenim ispitima je 3000 dinara, nastavni plan 4000 din. 30.000 din iznosi odbrana diplomskog rada, potvrda o diplomiranju i diploma. Ukoliko školarinu plaćate na rate, univerzitet vam dodaje 5% kamate.
 
Takođe bih hteo da skrenem pažnju da pri upisu dobro proverite akreditaciju (proverite u vodiču za studente na sajtu KAPK-a, ne kod njih). Univerzitet u ovom trenutku (15. april 2017.) ne poseduje akreditaciju za univerzitet kao ustanovu (istekla 2015. godine), i za studijske programe informacioni sistemi, biznis i marketing, menadžment u sportu i bezbednost informacija iako su ovi smerovi navedeni na zvaničnom sajtu.
 
Ovo su moja iskustva sa pomenutim Univerzitetom, svako ko bude imao nameru da upisuje neka dobro proveri sve, a posebno akreditaciju za smer koji želi da upiše. Inače, Metropolitan je daleko od diploma milla. Tek oko 10% upisanih studenata diplomira u roku, studije obično traju 50-60% duže od onoliko godina koliko su predviđene da traju, opterećenje je veliko (opet po meni je uzrok manjka kvaliteta).
 
P.S. na sajtu KAPKa mogu da se pronađu rešenja o odbijanju akreditacije, pa se uvidom u ta dokumenta može objektivnije proceniti kvalitet.
P.S.S. ima još mnogo toga, ali sam već napisao poprilično i samo vraćanje na ovu temu mi budi loše uspomene a život je suviše kratak da bi se gubio na ovakve univerzitete.

  • 0