Jump to content


Photo
- - - - -

Uloga kamatne stope i centralne banke u ekonomiji


  • Please log in to reply
7 replies to this topic

#1 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 819 posts

Posted 02 March 2017 - 19:48

Kopiram postove na ovu temu sa drugih topika, posto se ponavljaju i razvlace svaki cas:
 
 
darth bane, on 03 Feb 2017 - 10:02, said:
 
Quote
Niske kamatne stope znace da ne postoji ekonomski rast ( growth) na Zapadu i - to jeste veliki problem. Zato su trzista pobedom Trumpa , nakon pocetnog soka, zapravo reagovale pozitivno jer obecava velike investicije u infrastrukturne projekte , koji su po pravilu pokretaci razvoja. Kina takodje najavljuje velike projekte u oblasti infrastrukture ( "one road - one belt" projekat) i to bi mogao da bude impuls za svetsku ekonomiju ...
 
 
bohumilo, on 03 Feb 2017 - 10:54, said:
Quote
Tacno je da je ekonomski rast minimalan (Obaminih 8 godina je valjda jedinih 8 godina u americkoj istoriji kada rast nije presao 3% na godisnjem nivou, i to nakon krize kada se obicno desava brzi rast), no mislim da su niske kamatne stope, pre svega, posledica politike FED-a (i ostalih centralnih banaka) i da ne odrazavaju nista iz stvarnosti - sto i jeste kljucni problem. One izazivaju pogresna ulaganja, u projekte za koje ne postoje niti resursi u sadasnjosti niti musterije u buducnosti, oni su proizveli housing bubble. Nije nam cilj puki rast GDP-a nego da ljudima bude dostupno vise a jeftinije stvari koje im zaista trebaju, ne aerodroma na kojima sada pasu krave (u Spaniji) ili napola dovrsenih zgrada ili onih koje nemaju kupca. 
 
Ova situacija sa niskim stopama traje predugo, prolongira se od jedne administracije do druge, iz godine u godine, umesto da se podigne eskontna kamatna stopa da se dozvoli da se ekonomija sama rekonfigurise uocavanjem i zaustavljanjem pogresnih investicija, a vracanjem onima utemeljenim u realnim sredstvima - u stednji, (za sta bi trebalo jedno 6 meseci do godinu dana ekonomske krize, ali boze moj) - kriza se nastavljanjem iste politike, produzavanjem zivota tim istim pogresnim investicijama, odlaze za buducnost i pumpa jos vise. Ako sam ja u pravu, a to cemo videti u buducnosti, finansijska kriza iz 2008 jos nije preboljena, samo je prebacena u krizu javnog duga, ekstremno fragilnog na i najmanje povecanje kamatne stope, i u buducnosti ce se vratiti kao bumerang u jos gorem obliku. Tu Trampove investicije, koje ce takodje biti finansirane iz vestackih para ali od stvarnih resursa koji ce biti preusmereni od privatnog sektora i realnih ljudskih potreba, nece nista doprineti poboljsanju, naprotiv, ubrzace dolazak nove krize. Zanimljivo je kako je on Obaminu ekonomiju nazvao "veliki, debeli balon" a sada se hvali kako su skocile akcije (u tom balonu) od kad je on predsednik i planira da balon ucini jos vecim i debljim.
 
 
darth bane, on 03 Feb 2017 - 11:12, said:
Quote
Slazem se sa vecinom stavova iznesenim u ovom postu, ali ipak, ne mozes povecavati kamatne stope u uslovima anemicnog ekonomskog rasta. Zapravo, po pravilima monetarne politike, kamatne stope se povecavaju da bi usporile rast i sprecile pojavu "pregrejane ekonomije".
Jedini "boost" za svetsku ekonomiju , u narednom periodu ja vidim u jednom  od sledecih
- velika ulaganja u infrastrukturne projekte
-novi svetski rat
-razvoj novih, visokih tehnologija ( 3D printing, robotika, biotehnologija,nuklearna fuzija, obnovljivi izvori energije) ...
Na zalost , cini, mi se da je u ovom trenutku najmanje verovatno ova zadnja opcija.
 
 
 
 
bohumilo, on 03 Feb 2017 - 16:10, said:
 
Quote
OK, ali sta ako je anemican rast bas izazvan vestacki niskom centralnom stopom? Ako ne postoje pregrejane i podgrejane ekonomije, nego one gde je temperatura optimalno rasporedjena i one koje greju leti a rashladjuju zimi? Jer, kamatna stopa je cena kao i svaka druga cena i drzavna kontrola te cene je losa iz istih razloga iz kojih i kontrola svake druge cene. Osim sto je ona najvaznija cena u drustvu, i sto njena kontrola time ima vece negativne posledice.
 
Pol Krugman kaze "nije vazno zasto smo u recesiji, vazno je da nesto uradimo da je zaustavimo". Ali kako ces leciti bolest ako ne znas sta ti je? Oni daju svoj "lek" (silni kvantitavni izinzi i stimulusi i paketi), oporavka nema i sve sto mogu da smisle kao objasnjenje je da "nije uzeta dovoljna doza" mora jos agresivnije, novi izinzi i paketi stimulusa. Oni nemaju dobro objasnjenje zasto nastaju ekonomski ciklusi (svodi se u principu na to da odjednom misteriozno svi investitori naprave greske) a lek koji nude je jos gori cak i da im je objasnjenje tacno.
 
Ako se prihvati skola Ludviga Mizesa i Fridriha Hajeka, koji imaju (po meni vrlo plauzibilno) objasnjenje ekonomskih ciklusa (da nije to bez razloga, nego je u pitanju pogresan signal koji im se daje kroz kreditnu ekspanziju putem fractional-reserve bankarstva i snizavanjem centralne kamatne stope, kada ne postoje ni fizicki resursi ni musterije koji bi opravdali tu investiciju, i umesto da investitor jasno vidi crveno svetlo u vidu velike kamatne stope politicari ga farbaju u zeleno i govore "Vozi Misko!") tada je vrlo ocigledno da treba povuci rucnu, stati na semaforu a ne dodavati gas jos jace, i pustiti da se ponove uspostave realne cene (one koje zaisa odrazavaju realno stanje stvari u spoljnom svetu), tj uslovi u kojima svi akteri mogu kvalitetno da izracunaju sta im je raditi dalje.
 
Depresija 1920-1921 je izlecena upravo na taj nacin (te se, bas zbog toga sto je brzo prosla, o njoj malo i govori), podizanjem centralne kam. stope (odnosno nemesanjem FED-a, nego trziste da odredi kamatnu stopu kao sto odredjuje sve druge cene), polovljenjem javnog budzeta (administracija Vorena Hardinga) smanjenjem poreza za sve i pustanjem da se ekonomija sama rekonfigirira, da se vidi koje su investicije promasene itd.
 
 
darth bane, on 04 Feb 2017 - 14:09, said:
Quote
Ovo mi nije bas najjasnije: kako bi povecanje kamatnih stopa stimulisalo ekonomiju? Kada je jedno od osnovih pravila monetarna politike  da se ekonomija stimulise upravo spustanjem kamatnih stopa - jer novac postaje jefitniji lakse je pozajmiti novac od banaka i uloziti ga u biznis. Zasto ima pogresnih investiciaj sada , sa niskim kamatnim stopama i kako bi se to samo izregulisalo njihovim povecanjem? Nije to bas najjasnije ...
Upravo cinjenica da su kamatne stope vec toliko dugo niske i nisu u dovoljnoj meri stimulisale ekonomiju govori da postoji sistemski problem ... dakle potrebno je jos nesto uraditi da bi se stimulisala ekonomija ali pitanje je sta bi to trebalo da bude?
 
 
 
bohumilo, on 05 Feb 2017 - 14:21, said:
 
Quote
Ok, pokusacemo da pojasnimo detaljnije.
 
Potrebno je razumeti osnovni zakon ekonomije (mada je to zapravo zakon fizike) - da su resursi ograniceni, ako jedna tona celika ode u konstrukciju mosta ta tona se ne moze iskoristiti za sasiju automobila, ako jedan programer sat vremena pravi aplikaciju za vodjenje kafane on taj sat ne moze praviti softver za dizalicu. Menjanje kamatne stope (kao ni kolicine novca u opticaju) ne cini da programeri imaju vise znanja ili rade brze, zato je bolje razmisljati u terminima stvarnih resursa, u radnim satima ili tonama celika ili kilovatima struje nego u dolarima.
 
Druga stvar je struktura proizvodnje, gde treba razlikovati dobra najviseg reda, koja su trenutno spremna za konzumaciju tj. prodaju, recimo hamburger koji kupujes na kiosku i dobra nizih redova kojima ce trebati neko vreme dok ne pocnu da se isplacuju - tovljenje goveceta koje ces tek u buducnosti prodati, pa zatim jos nizi redovi  - zidanje farme, kupovanje masina i td, pa onda jos dalje, projektovanje farme i poljoprivrednih masina itd.
 
Trece, neophodno je razumeti kompleksnost i raznolikost resursa koji su ugradjeni u svaki bogovetni proizvod na trzistu. Kako u pravljenju olovke do kupca ne ucestvuje samo prodavacica u knjizari i njen dobavljac i ljudi koji su sklopili onaj grafit i drvo i gumicu u celinu, nego i proizvodjaci svih tih elemenata, i proizvodjaci masina kojim se oni prave i vozaci i proizvodjaci svih prevoznih sredstava koja se u tom lancu koriste i njihovih delova i masina za te delove i td...hiljade raznovrsnih resursa (od kojih je jedan i milioni ljudi koji ucestvuju), samo za obicnu olovku.
 
Eh sada, uloga kamatne stope je da signalizira na koje mesto u proizvodnoj strukturi treba investirati: kad su kamate ogromne tj. krediti skupi isplati se investirati samo u dobra najviseg reda, koja odmah vracaju ulog, npr. u kioske brze hrane ili knjizare. Ali kamate su velike samo zbog toga sto ljudi trenutno ne stede, pa ce biti i musterija za hamburgere i olovke. S druge strane, sto su kamate nize tj. krediti povoljniji to dugorocnije investicije (nizeg reda, koje ce se isplatiti tek za n godina) postaju sve opravdanije i opravdanije. A kamate su nize kada ljudi vise stede u banci tj. manje trose a to znaci da se (zbog smanjenje traznje) smanjuju industrije olovki i hamburgera oslobadjajuci resurse (i radnike) duz celog onog sliva resursa iz prethodnog pasusa koji uliva u zavrsni proizvod (olovku) da se mogu iskoristiti za dugorocne projekte za koje je taj neko podigao kredit. Nista manje vazna je i cinjenica da tada stednjom ljudi porucuju da ce odloziti potrosnju za buducnost, recju da ce za dugorocne investicije biti i musterija.
 
Prelepog li mehanizma. Koji fundamentalno zavisi od toga da kamatne stope budu u skladu sa realnim situacijom na terenu, da budu uspostavljene po principima slobodnog trzista, u zavisnosti od ponude i traznje a kroz takmicenje izmedju banaka, kao sto je situacija u svakom drugom biznisu. Trebalo bi da je vec jasno kakve probleme unosi politicko snizavanje stope. Ponavljam, ono ne cini nista da programeri budu pametniji, hirurzi tacniji, elasticnost celika veca a hrana kaloricnija ili da nekog resursa ima vise. Investitori dolaze do povoljnih kredita i ulazu u dugorocne projekte za koje nema niti realnih resursa niti realnih musterija, traznje i potrebe. To su promasene investicije po definiciji. Dovode do nepotrebnih tenzija u ekonomiji, grabezi za resursima izmedju razlicitih nivoa proizvodne strukture i misalokacije istih usled distorzije svih cena kroz ekonomiju.
 
Dakle, nije potreban stimulus ekonomije, potrebno je da se digne zavesa, upali svetlo i vidi ko ubacuje kliker u rupu a ko pored rupe, samo su im niski krediti ocrtali kredom celo dvoriste i to proglasili rupom pa se cinilo da i oni nesto pogadjaju. To bi se dobilo dizanjem kamatne stope. Uz neizbezan period recesije, dok se uspostave realne cene i dok ovi sto su promasivali i nadju neku rupu za sebe.
 
 
 
darth bane, on 06 Feb 2017 - 07:52, said:
 
Quote
U vezi ovoga se ne slazes s tobom: osnovna pravila monetarne politike su : dizi kamatne stope kada ekonomija raste ( tj. postaje pregrejana) a snizavaj kada ekonomija stagnira. Upravo je svrha niskih kamatnih stopa da stimulisu ekonomiju : tada postaje jeftinije uzeti kredit i uloziti ga u neki biznis. Ne isplati se stedeti u banci jer se dobija vrlo mali procenat! Kada ekonomija ima solidan rast ( recimo 5-6... 8 % godisnje) moze doci do efekta tzv. "pregrejane ekonomije" ciji je prvi nus-produkt : inflacija! Dugorocnu tu spada i iscrpljivanje resursa ali to je vec duga prica. U tom slucaju banke povecavaju kamate upravo da bi usporile rast - jer prebrz rast upravo dovodi do inflatornih kretanja pa i kreiranja tzv. investicionih " balona" recimo balon nekretnina: on je i nastao tako jer su ljudi kupovali spekulativno , samo na osnovu "verovanja" da ce za godinu dana cena te iste nekretnina biti za  10-20 % veca - i on ima dobru zaradu a " nik luk jeo, nit luk mirisao".
Medjutiim, snizavanje kamatnih stopa nije dovelo do porasta investicija i ozivljavanja ekonomije ( na globalnom planu, ne govorim o Srbiji!) , iako je to recimo istorijski trend a pitanje je zasto? Ono sto meni pada napamet je da je glavni razlog - drasticno je opala kreditna sposobnost, globalno, kako pojedinaca tako i drzava pa i investicionih banaka i fondova: ljudi i institucije su vec prezaduzeni te ne mogu i dalje da pozajmljuju!
Kako izaci iz tog zacaranog kruga - e to je " a good question" ?! Jer , moj moto je : nemoj mi doci i pricati o problemu - daj mi resenje problema! Puko dizanje kamatnh stopa bez prethodnog ekonomskog rasta tu ne moze pomoci : zapravo cena kostanja kredita - zajmova bi se time samo povecala . Sta se tebi licno, vise isplati: da uzmes kredit od banke sa 3 ili 6 % kamatne stope ( ne vezano usta ulazes kredit) ? Moje je misljenje da ima nekoliko opcija koje mogu dovesti do resenja izlaska iz krize - ali o tome drugom prilikom. Medjutim, to nije automatsko dizanje kamatnih stopa.
 
 
 
 
bohumilo, on 06 Feb 2017 - 09:15, said:
 
 
Quote
Slabo se razumemo ovde. Naravno da je investitoru bolje sto je kamata na pozajmicu niza, kao sto je i meni kad hocu da kupim automobil bolje da on kosta 10 evra nego 10 000 evra. (Jos bi bolje bilo da je sve dzabe, u automobili i krediti i sve ostalo.) Ali je problem ako bilo koju od tih cena na taj nivo postavi drzava (a ne slobodno trziste), kao sto je jasno ne samo iz teorije nego iz kraha socijalizma.
 
Sve sto ja kazem je da bi drzava trebalo da izadje iz biznisa odredjivanja kamatnih stopa i zagrejavanja i rashladjivanja ekonomije. Sto se radi podizanjem kamatne stope na sto je moguce vise, na milion posto godisnji, nebitno, samo da oni izadju sa trzista i da nikome nista ne pozajmljuju niti kupuju. Ovde je mozda doslo do zabune pa da naglasim opet: ni u ludilu ne tvrdim da drzava treba da podigne kamatne stope privatnih banaka nego samo da prestane sa svojim ucescem na trzistu, (praveci svoje kredite prakticno nedostupnim/preskupim; i da prestanu sa stampanjem para da bi izbegli inflaciju koju pomines). A kamatne stope (privatnih banaka) da dodju na nivo koji ce odrediti ponuda i traznja (stednja i investicije) na trzistu; da li ce one biti male, velike, srednje - nebitno je, samo da odslikavaju realno stanje na terenu i da prenose pravu a ne laznu informaciju kao sada. Preko cene kredita kupci (stedise i investitori a ne politicari) da diktiraju kada je vreme za kratkorocna, srednjerocna ili dugorocna ulaganja, kao sto preko ostalih cena diktiraju u sta treba ulagati.
 
Recju, svi ekonomski akteri da svoje odluke donose imajuci u vidu realne cene (koje reflektuju informaciju, odnosno trenitni presek kompletne ekonomije) a ne da se uzme pojedinacni akter, konkretan investitor ili ja kao potencijalni kupac automobila, pa da se pita da li je za tog coveka bolje da cene budu drugacije.
 
 
darth bane, on 06 Feb 2017 - 10:11, said:
 
Quote
Pazi, obicno centralne banke odredjuju tzv. referentnu kamatnu stopu a onda ih komercijalne banke prate ( ali i ne moraju - tu je svakoj banci data sloboda ...). Podizanje ili spustanje referentnih kamatnh stopa se odredjuje na osnovu nekih ekonomskih pokazatelja tj. u kakvom je stanju data ekonomija....To je do sada tako funkcionisalo medjutim sada vise ne funkcionise na takav nacin ... sa niskim kamatnim stopama, vec godina, globalna ekonomija je vec trebala da krene ...
 
 
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
darth bane, on 19 Feb 2017 - 00:33, said:
Quote
 Pa i na onoj drugoj temi si pukao : dizanje kamatnih stopa u uslovima nedostatka ekonomskog rasta - je sasvim suprotno osnovnim ekonomskim zakonima i logici! Prvo moras da pokrenes rast pa onda povecavas kamatne stope a ne obrnuto...
 
 
 
bohumilo, on 19 Feb 2017 - 02:10, said:
 
Quote
 Haha, pa ti ni tamo nisi imao bukvalno nista da kazes na bilo koji moj argument, bio on teretski, statisticki ili fakticki/istorijski. Jedino si nastavio da ponavljas ovo boldovano kao mantru, pitajuci se, pride, svaki put "ne razumem, zasto nema brzeg rasta?", iako sam ti vrlo detaljno i opsirno bas to objasnjavao, da je vestacki niska cena kredita uzrok a ne resenje krize i sporog rasta. Ti si samo nastavljao i nastavljao sa ponavljanjem, ne obaziruci se i ne adresirujaci bilo sta iz mog argumenta. Bas kao i na ovoj temi.
 
 
 
 
darth bane, on 19 Feb 2017 - 02:35, said:
 
Quote
Ponavljam kao mantru zato sto predstavlja jedan od osnovnih zakona monetarne politike: kamatne stope se snizavaju da bi se ekonomija ponovo pokrenula - da bi krediti postali , usled nizih stopa pristupacniji, te da bi sto vise subjekata investiralo. Te investicije zatim ponovo pokrecu ekonomski rast. Kada ekonomski rast postane preveliki, kao jedan od "side-effects" se javlja inflacija kao nus-produkt "pregrejane" ekonomije... tada centralne banke ponovo stupaju na snagu i povecanjem kamatnih stopa - usporavaju rast , krediti postaju "skuplji " ( tj. kametne stope vece - godisnji anuiteti  rastu), broj investicija opada, stopa ekonomskog rasta pada ...
Pa sta je po tebi bolje, kao subjektu na trzistu, investitoru: da uzmes kredit za kucu/ stan po kamatnoj stopi od 5 % ili 8 % ? Pa velika vecina ljudi ce pre uzeti kredit kada su kamatne stope nize- to spada u osnove ne samo ekonomske teorije , vec i same zdrave logike?!
 
 
bohumilo, on 19 Feb 2017 - 03:03, said:
 
Quote
Kakav tip. Same old, same old. Bukvalno isti argument si vec pisao i na njega sam ti vec odgovorio, konkretno na ovo sto sam podvukao ovde (nije me mrzelo da nadjem): http://forum.b92.net...-usa/?p=5584775 , a na ovo ostalo na stranicama koje su prethodile toj, otidji tamo, procitaj, pokusaj da razumes o cemu se radi, ako te zanima otvoricemo topik posvecen ovoj (zaista vaznoj) problematici i vrlo cu rado diskutovati o tome.
Ali ovoj deo sto sam podvukao je jos jedan dokaz u prilog tvoje sVrbovstine (kad si vec potega taj izraz) - pitanje da li, za mene kao kupca, bolje da je nesto jeftinije ili skuplje!!!   :ajme:  I naravno, posto je za mene kao kupca bolje da su stvari koje ja zelim da kupim jeftinije, jasno je da drzava mora da uleti i da vestacki regulise i snizava cene (cenu kredita (zvanu "kamata") u ovom slucaju). Tipican vernik u ekonomsku magiju i dzabe stvari koje drzava postize carobnim stapicem zakona.
 
 
 
 
 
darth bane, on 19 Feb 2017 - 03:20, said:
 
Quote
 Bold 1: "same old" zato sto je jedan od osnovnih zakona monterne politike.
Bold2: U kreiranju kamatnih stope ne ulece "drzava" vec centralne banke ( u Americi je to FED - koji je privatna banka). Bankari su ti koji procenjuju, na osnovu podatake koji imaju: statistike, trzisnih kretanja i analize koje se rade na osnovu tih podataka. kao rezultat analize ide preporuka da li kamatne stope treba: povecati, spustati ili ostaviti kakve  jesu ( "on hold"). Niko ne donosi takve odluke " from his arse..." vec su valjda rezultat nekih analiza dobijenih obradom gomile statistickih podataka.
P.S. Procitacu clanak koji si linkovao...
 
 
 
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
 
darth bane, on 19 Feb 2017 - 03:52, said:
 
Quote
Procitao sam ... dakle da ponovim jos jednom: centralne banke ( a one su nezavisne institucije) kreiraju monetarnu politiku i visinu kamatnih stopa. Ne cini to drzava ili njen predsednik. Kredite mahom daju privatne, komercijalne banke. Tako je u svim demokratskim , trzisno orijentisanim zemljama. Ne vidim sta je tu sporno?
 
 
bohumilo, on 19 Feb 2017 - 11:11, said:
Quote
 Vec ti je odgovoreno, vrlo detaljno i opsirno, na sledecim linkovima, procitaj celu diskusiju koja je bila upravo oko toga zasto je pogresno da neko - bio on ili ne bio nezavisna institucija - vestacki menja kamatne stope u odnosu na one koje bi se formirale na slobodnom trzistu. Tek ako na to imas neku novu zamerku ili nadjes neku staru na koju sam propustio da repliciram ili nisam bio dovoljno jasan - onda pitaj, nemoj samo ponavljati stvari koje si vec pisao.
 
Ujedno bih zamolio moderaciju da naredne postove izdvoji u zasebnu temu ("Uloga kamatne stope u ekonomijii", recimo), radi lakse preglednosti:
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
darth bane, on 19 Feb 2017 - 11:28, said:
 
Quote
 Moje pitanje je : kako i ko moze formirati kamatne stope na "slobodnom trzistu"? Upravo mislim da je to i uloga centralnih banaka - da budu neki "reper" , institucije koje imaju najvise informacija na osnovu kojih mogu da naprave preciznu procenu  u pogledu realne visine kamatnih stopa za odredjeni vremenski period ( obicno je to kvartarno, dakle tromesecni period ...)
 
 
 
darth bane, on 19 Feb 2017 - 12:33, said:
 
Quote
Zapravo, ti hoces da kazes da usled snizavanja kamatnih stopa oni vestacki izazivaju krizu?Jer, kod niskih kamatnih stopa , jedina isplativa investicija bi bila - real estate ( i onda bi imali tzv. "ghost towns "  kao u Kini na primer ...sumu nebodera, koji nemaju kupaca i nikome ne trebaju ...) Ali ... zasto bi oni to radili?
 
 
 
 
 
bohumilo, on 19 Feb 2017 - 23:25, said: 
 
Quote
 
Moje pitanje je : kako i ko moze formirati kamatne stope na "slobodnom trzistu"? Upravo mislim da je to i uloga centralnih banaka - da budu neki "reper" , institucije koje imaju najvise informacija na osnovu kojih mogu da naprave preciznu procenu  u pogledu realne visine kamatnih stopa za odredjeni vremenski period ( obicno je to kvartarno, dakle tromesecni period ...)

 

 

Usluga zvana "pozajmica" je ekonomsko dobro kao i svako drugo i njena cena zvana "kamata" se kreiraju kao i sve druge cene na trzistu. 
 
Zapravo, ti hoces da kazes da usled snizavanja kamatnih stopa oni vestacki izazivaju krizu?Jer, kod niskih kamatnih stopa , jedina isplativa investicija bi bila - real estate ( i onda bi imali tzv. "ghost towns "  kao u Kini na primer ...sumu nebodera, koji nemaju kupaca i nikome ne trebaju ...) 
 

 

 

Ne jedina, nego uz niske kamatne stope i ona postaje isplativa. Ako stope nisu snizene prirodnim putem nego nasiljem to znaci da ti projekti nisu isplativi nego samo tako izgledaju.
 
Ali ... zasto bi oni to radili?

 

 

 
Nema tu nekog velikog paklenog plana za izazivanje krize. Prosto politicari su ljudi koji imaju jedan cilj - da ostanu na vlasti i da se dopadnu ekonomsk nepismenim biracima tokom svog mandata. A za to imaju vrlo pogodne instrumente - novac prikupljen od poreza, stamparsku masinu i centralnu banku. Pomocu njih je vrlo lako na kratak rok napraviti ekonomski uspeh, snizis kamatne stope i/ili ulazes porseki dolar u javne radove, to podstice rast, podstice zaposlenost itd, ali to je arcenje stvarnih resursa koje ce doci na naplatu kada oni vec budu bili u penziji na Havajima.
 
 
Ima kod sjajnog Ludviga Mizesa lepa parabola o ovome koju uvek treba imati na umu - prica o "master builder-u" (upravniku gradilista, arkhi-tekton na grckom) koji ima zadatak da podigne zgradu i ima na raspolaganju izvesnu kolicinu radnika i izvestan broj cigli, cementa, crepa i ostalog materijala. Zamisli sada da zaposlenik koji je zaduzen da prebroji koliko ima cigli "inflacionira" broj cigli, pogresno prebroji i zapise da ih ima npr. za 10% vise nego sto ih zaista ima, sto je tacno ono sto se desavsa stampanjem para ili vestackim snizavanjem cene kredita, koja nema pokrice u stvarnoj vrednosti (ustedjevini gradjana). I nas arkhitekton napravi (nacrta, isprojektuje) plan zgrade racunajuci da ima vise cigli nego sto mu zaista stoji na raspolaganju.
 
Koji je najbolji trenutak da on sazna da mu je plan neodrziv jer nema toliko cigli? Pa sto pre to bolje! Ako sazna neposredno posle iskopavanja rupe za temelje steta nece biti tolika - samo radni sati vozaca bagera, benzin za bager i td. Ako sazna u nekom kasnijem trenutku, kada su vec naziru neke konture objekta steta ce ocigledno biti veca. I tada se upravnik suocava sa teskim izborom, moze da zatvori gradiliste ali moze i da odluci da preradi planove i upodobi ih u skladu sa stvarnom kolicinom cigli. Mozda ce moci da zadrzi jedan deo vec napravljene konstrukcije, drugi da srusi i nakalemi nesto i dovrsi neku zgradu, koja ce ocigledno biti manjeg kvaliteta nego da je iz pocetka znao tacno sa cime raspolaze. Od trenutka kada on saznaje da je obmanut (kada se panicno hvata za megafon i vristi "Svi prekinite sa radom ove sekunde!"), kada traje razmisljanje i prepravljanje planova sve stoji, radnici stoje sa strane, materijal stoji, nastaje nezaposlenost, recesija. Ona je ocigledno neophodna jer treba vremena da se plan rekonfigurise, ali politicarima to nije oportuno. Oni vide da je nastala velika nezaposlenost, ljudi stoje, masine stoje, materijal stoji itd,i onda (daljim snizavanjem stopa) napiju arhitektu i uposle radnike da nastave sa poslom po starom planu. Ali svaka nova cigla koja se ugradi po starom planu cini stetu, svaki radni sat koji se provedi radeci po starom planu pravi stetu, iako se moze desiti da mandat tog politicara prodje bez krize.
 
 
 
darth bane, on 20 Feb 2017 - 07:51, said: 
 
Usluga zvana "pozajmica" je ekonomsko dobro kao i svako drugo i njena cena zvana "kamata" se kreiraju kao i sve druge cene na trzistu. 
 

 

 

 
 
Fokusiracu se za sada samo na ovaj tvoj "statement".
Mislim da zaista puno teoretiziras, bohumilo, tako da citava tvoja prica potice ne iz prakse i stvarnog zivota vec iz knjiga.
Recimo, kada smo vec kod trzista, u ovom slucaju ( kamate i pozajmice) - ko cini trziste? Centralne i komercijalne banke.
Centralne banke daju preporuku i to obicno vecanu za " cash rate" a komercijalne banke mogu da ih slede - ali i ne moraju.
Tako da to trziste o kome govoris postoji u praksi.
Recimo ako centralna banka neke zemlje odluci da spusti " cash rate" za 25 indeksnih poena ( tj. 0.25 %) neka banka moze da odluci da uopste
ne spusta svoje kamate. Ili ih spusti za, redimo 0.10 - 0.15 % , to zavisi od njihove procene sta im se da u datom trenutku vise isplati...
Takodje nisu in svi krediti isti, zavise od vrste delatnosti: npr. krediti za kupovinu kuce ( nekretnina) imaju drugaciju kamatnu stopu od onih
za kupovina automobila, potrosackih kredita, ili kredita za mali biznis.
 
 
 
 
bohumilo, on 20 Feb 2017 - 12:40, said:
Quote
Citirao si recenicu iz mog posta, ali ja ne vidim kakve veze bilo sta od ovoga sto si napisao ima sa njom? Pitao si kako se formira cena pozajmice i odgovor je - kao i cene svega ostalog. Prodavac pokusava da nadje optimalnu cenu koja ce maksimizovati njegov profit dok kupac trazi onu koja ce maksimizovati njegov, i taj mehanizam je fundamentalno isti kao kod uspostavljanja cena svake pojedinacne jabuke ili automobila. Iz toga je, naravno, jasno da kamate nisu iste za svaki kredit u svakoj banci, kao sto ni cena jabuka nije ista kod svakog trgovca, pa i vise, kod istog trgovca ne kosta svaka jabuka isto, pa jos i vise - cena jedne konkretne jabuke je razlicita u zavisnosti, recimo, od toga ko je kupac, koliko neko jabuka kupuje, da li je pocetak ili kraj radnog dana itd. Potpuno isto vazi i za pozamice. Stoga ne razumem koja je svrha tvoje poslednje recenice (kao ni celog posta, uostalom)?
 
Druga stvar, ti imas skroz pogresnu predstavu o tome sta centralne banke rade, i to ponavljas vec 5-6 puta. Centralna banka nije nekakvo savetodavno telo koje daje "preporuke" kolika bi kamatna stopa trebalo da bude - takva institucija bi bila besmislena jednako kao "institucija koja daje preporuke za cene jabuka". Ona aktivno ucestvuje na trzistu i tendenciozno menja trzisne kamatne stope prema odredjenom zacrtanom nivou (tzv. "nominal rate") dobro poznatim mehanizmima - menjanjem svoje diskontne stope po kojoj ona pozajmljuje drugim bankama, promenom kolicine novca u opticaju, kupovinom ili prodajom raznih stvari itd itd. Obavesti se ovde o tome:
 
 
 
 
Na prvom sajtu mozes naci i detaljne godisnje izvestaje o svim konkretnim OMO-vima koje je FED preduzimao u datoj godini.
 
 
 
 
darth bane, on 20 Feb 2017 - 14:31, said:
Quote
Da bih procitao i "svario' ovo sto si mi linkovao treba mi malo vise vremena ali ... vezano za pozajmice na  trzistu : zar komercijalne banke nisu to "trziste" i one to i cine! Komercijalne i investicione  a ne centralne  banke su te koje pozajmljuju novac.
 
 
 
 
bohumilo, on 21 Feb 2017 - 00:05, said:
Quote
Mislim da sam bio dovoljno jasan. Centralne banke ne pozajmljuju novac direktno ljudima ali ga pozajmljuju bankama (tzv. "nocne kamatne stope") i tako (uz "operacije na otvorenom trzistu") temeljno uticu na kamantne stope pozajmica koje banke daju svojim klijentima. 
 
 
 
darth bane, on 21 Feb 2017 - 13:16, said:
Quote
Opet gresis!
Banke emituju novac putem izdavanja kredita , baziranog na stednim ulogama svojih klijenata ... tzv. " fractional banking " ...
 
 
 
bohumilo, on 21 Feb 2017 - 15:12, said:
Quote
1. Mozes li da napises tacno sta gresim? Dakle da kazes ovako: "rekao si To i To - pa da navedes citat - a to je pogresno, zbog Ovoga i Ovoga"
 
2. Kao i sta sam to - opet jasno, razgovetno i konkretno da kazes - ranije pogresio (buduci da "opet gresim")?
 
3. Stice se snazan utisak da nemas ni najblazeg pojma o cemu govoris i pises. Mozes li, stoga, da pojasnis razloge svog ucesca u ovoj diskusiji?
 
 
 
darth bane, on 22 Feb 2017 - 01:15, said:
Quote
Kolega, znanje se ne daje dzabe ...
 
 
bohumilo, on 22 Feb 2017 - 02:13, said:
Quote
Ma opusteno, postavljanje koordinatnog sistema ti dajem gratis ovog puta, a dalje sam istrazuj ako te interesuje - a i to ce ti biti besplatno, samo treba vremena i truda, a sav materijal je dostupan online.
 
I da znas, ne trazi niko tebi da imas neko preveliko znanje, samo da postujes elementarna pravila logike i retorike. I naravno, barem minimalno poznavanje materije o kojoj se radi, ovde konkretno makar osnovne stvari vezane za funkcionisanje bankarakog sistema, odakle dolaze krediti, sta su kamatne stope, koja je uloga centralna banke i kojim se mehanizmima ona sluzi, sta znaci centralna stopa i kako utice na trziste kredita - a ne da se ispostavi posle citave diskusije da ti svo vreme mislis da centralna banka "daje preporuke"; ili da kvotujes svaki put ceo komentar i onda napises nesto sto nema nikakve veze sa bilo cim u njemu - sto je bas PRAVI simptom odsustva bazicne orijentacije o temi diskusije, itd itd...
 
Jer, o politici je lako mlatiti, svako ima nekakvo misljenje i jadni glas, no za diskusiju o ekonomiji nam ipak treba makar osnovna platforma logike i znanja.
 
 
 
 
darth bane, on 22 Feb 2017 - 04:24, said:
 
 
Quote
Citaj malo vise o monetarnoj politici i emisiji novca ...
Ja znam onoliko koliko mi treba da donesem solidnu odluku gde da investiram ( ili ne investiram).
A ti ucestvujes u ovoj diskusiji ne radi suceljavanja argumenata nego zelis " publiku"
da ti neko aplaudira na tvoje nebuloze .." jeste bogumilo ... tako je bogumilo ...
ma ti si genije bogumilo.."
Zaista nije fer trolovati topik svojim nebulozama...
 
 
 
__________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
darth bane, on 02 Mar 2017 - 13:52, said:
Quote
 
P.S. A samo o ekonomiji nemoj ... ozivljavas privredu dizanjem kamatnih stopa ... :ajme:
 
 
bohumilo, on 02 Mar 2017 - 14:23, said:
Quote
Ja koliko se secam ti nisu uspeo da smislis ni jedan jedini argument protiv tog stava (kojeg sam obrazlozio vrlo detaljno) osim konstantnog iscudjavanja i mantraskog ponavljanja stvari koje ni sa temom ni sa mojim argumentima nisu imale nikakvih dodirnih tacaka posto se ispostavilo da nisi znao ni najelementarnije stvari, sto si na kraju i sam priznao. Bas kao sto ni sada ne razumes sta je "diminishing marginal returns" ali ni to te ne sprecava da pricas o tome.
 
 
 
darth bane, on 02 Mar 2017 - 15:21, said:
Quote
Kako nisam rekao ni jedan argument?! Pa evo ti ga argument , ponovo: povecanjem kamatnih stopa smanjujes kreditnu sposobnost pojedinaca i institucija. Manje kredita - manje investicija , privredna aktivnost opada! Vrlo jednostavno - osnovne teorije ekonomije. 
 
 
bohumilo, on 02 Mar 2017 - 16:15, said:
Quote
"Rekao" si taj argument - i to dva puta, ovo je treci :ajme: - no njegova smehotresnost, decije naivna vera u drzavnu magiju da se vestackim snizavanjem cena bilo cega (pozajmice u konkretnom slucaju) cini dobro kupcima i ekonomiji je brzo i temeljno razoblicena u toj diskusiji (ako si zaboravio nadji tamo i procitaj opet, pa pitaj ako ti sta od toga nije jasno).
 
 
darth bane, on 02 Mar 2017 - 16:37, said:
Quote
Pa normalno je da ga ponavljam kada spada u jednu od osnovnih ekonomskih postulata ...
To je kao kada bi neko tvrdio da je Zemlja - kockasta, ja bih mu ponovo odgovarao da je Zemlja - okrugla!
Znas li zasto  ni niske kamatne stope ipak ne mogu da pokrenu svetsku privredu? Ne znas. Zato sto je zbog
kreditnih " balona" doslo do prezaduzenosti  - " borrowing power" je slaba , mnogi ljudi i institucije ne mogu vise 
da se zaduzuju ni sa 0 % kamate a ti bi da je jos povecavas?! To je kao da pozar gasis vatrom.
 
 
bohumilo, on 02 Mar 2017 - 17:08, said:
Quote
Otvoricu kasnije novu temu na Ekonomiji i tamo cu prekopirati sve one komentare oko kamata sa teme o USA i svo tvoje gubljenje, da se ti biseri ne izgube i da imas evidenciju sta si sve pisao i na sta ti je odgovoreno, a ne da sto puta ponavljas iste besmislice na svakom mogucem topiku, misleci da ce ponavljanjem dobiti smisao.
 
 
darth bane, on 02 Mar 2017 - 17:23, said:
 
Quote
Besmislice pises ti ...
Progooglaj "expansionary monetary policies"  .. i to je zapravo  FED-ov politika
a sada se ti javljas kao neki ko je pametniji od strucnjaka koji rade u FED-u.
ako ja pisem besmislice onda i FED sprovodi besmislice a samo si ti pametnjakovic
... a ponavljam se zato sto vidim da zivis u iluzijama.
Shvatam da je tesko kada ti neko rusi iluzije ...
 

 

 

 


  • 0

#2 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,016 posts

Posted 03 March 2017 - 11:13

Ne znam , bogumilo, koji ti je mandrak?

"• The discount rate is the interest rate Reserve Banks charge commercial banks for short-term loans. Federal Reserve lending at the discount rate complements open market operations in achieving the target federal funds rate and serves as a backup source of liquidity for commercial banks. Lowering the discount rate is expansionary because the discount rate influences other interest rates. Lower rates encourage lending and spending by consumers and businesses. Likewise, raising the discount rate is contractionary because the discount rate influences other interest rates. Higher rates discourage lending and spending by consumers and businesses. Discount rate changes are made by Reserve Banks and the Board of Governors. "

References:

1.https://www.stlouisf...ry-policy-works


  • 0

#3 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 819 posts

Posted 03 March 2017 - 11:35

Ne znam , bogumilo, koji ti je mandrak?
"• The discount rate is the interest rate Reserve Banks charge commercial banks for short-term loans. Federal Reserve lending at the discount rate complements open market operations in achieving the target federal funds rate and serves as a backup source of liquidity for commercial banks. Lowering the discount rate is expansionary because the discount rate influences other interest rates. Lower rates encourage lending and spending by consumers and businesses. Likewise, raising the discount rate is contractionary because the discount rate influences other interest rates. Higher rates discourage lending and spending by consumers and businesses. Discount rate changes are made by Reserve Banks and the Board of Governors. "
References:
1.https://www.stlouisf...ry-policy-works


Vidis, ti pokusavas nesto da naucis, i to je pohvalno, samo bi prvo trebalo da prodjes ubrzani kurs iz logicke inferencije. Jer, dzabe je tebi da nesto odnekle postujes, kad ga ne stavis ni u kakav kontekst niti sam znas sta hoces ovim da kazes. Koja je poenta ovoga posta?

Druga stvar je sto nisi nikad ranije cuo za diskontnu stopu i tek si sad otkrio sta je to - a to je sasvim bazicna stvar (o kojoj sam ja, gle cuda, vec pisao u ovoj diskusiji!!!) bez koje nisi smeo da se upustas u ovu raspravu.


OK, kazem, spoznati sopstveno neznanje je vazna stvar. Uci nove stvare, slobodno pitaj sta ti nije jasno, i postuj tek kad dodjes do nekog relevantnog zakljucka a nemoj postovati pocetnicke definicije.
  • 0

#4 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,016 posts

Posted 03 March 2017 - 11:39

A ima li neke veze sa ovim:

" ...Dovish governors do not guarantee low rates

Trump has said he would most likely replace Yellen when her term of office expires in February 2018. Yellen has so far steered clear of a public feud with the President, in spite of Trump alleging during one of the presidential debates that she had deliberately kept interest rates low in order to boost Hilary Clinton's chances of an election victory.

"Third, a dovish Fed does not mean lower U.S. Treasury (UST) yields. If under Trump the Fed turns extremely dovish, credibility is lost, inflation expectations spike, UST yields rise and the dollar weakens. If Trump wants a soft dollar he needs to make dovish appointments; but that will not necessarily guarantee low rates," the report said.

The Federal Open Market Committee is scheduled Wednesday to make it first rate decision since the new administration took office. The U.S. central bank has forecast three rate rises in 2017, however investors do not expect a rate hike so early in the year."

izvor:

http://www.cnbc.com/...tsche-bank.html


  • 0

#5 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,016 posts

Posted 10 March 2017 - 14:57

Sta je care , sa tvojim kamatama?!

A i sa minimalcem, da ljudi rade 15 sati dnevno samo za hleba i za kruha?!


  • 0

#6 bohumilo

bohumilo
  • Members
  • 819 posts

Posted 10 March 2017 - 15:31

Sta je care , sa tvojim kamatama?!
A i sa minimalcem, da ljudi rade 15 sati dnevno samo za hleba i za kruha?!

Ti ako smislis neki argument protiv bilo cega (bilo oko kamata bilo oko minimalca) sto sam ja napisao slobodno napisi pa cu ti odgovoriti, niko ti ne brani. Ja jos cekam da vidim jedan jedini argument.


p.s. A da, pre toga da prilozis dokaz o svesti od nadleznih profesionalaca, kako sam ti trazio proslog puta, jer iz nekoliko razmena sa tobom nisam naisao ni na jedan dokaz koji bi upucivao u tom pravcu - da sa te strane sedi neko svestan, i ko je u stanju da razume o cemu se govori i sta on sam tvrdi. A sa robotom ne bih diskutovao, barem dok ne dostignu izvesni stepen inteligencije potreban za taj posao.

Edited by bohumilo, 10 March 2017 - 15:51.

  • 0

#7 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,016 posts

Posted 10 March 2017 - 16:10

Ti ako smislis neki argument protiv bilo cega (bilo oko kamata bilo oko minimalca) sto sam ja napisao slobodno napisi pa cu ti odgovoriti, niko ti ne brani. Ja jos cekam da vidim jedan jedini argument.


p.s. A da, pre toga da prilozis dokaz o svesti od nadleznih profesionalaca, kako sam ti trazio proslog puta, jer iz nekoliko razmena sa tobom nisam naisao ni na jedan dokaz koji bi upucivao u tom pravcu - da sa te strane sedi neko svestan, i ko je u stanju da razume o cemu se govori i sta on sam tvrdi. A sa robotom ne bih diskutovao, barem dok ne dostignu izvesni stepen inteligencije potreban za taj posao.

 

Ma nisam se uopce tebi obracao ....


  • 1

#8 darth bane

darth bane
  • Members
  • 6,016 posts

Posted 07 May 2017 - 13:29

Zapravo, mozda je doslo vreme da treba poceti sa povecanjem kamatnih stopa .... jer aktuelna monetarna politika ocigledno ne daje rezultate...


  • 0