Prica 1 i 1.5
Ucinilo mi se da je ova godina drugacija, svi znamo taj osecaj kad na osnovu mirisa ocenis jelo koje jos uvek nije ni postavljeno. Jos od one afere sa cokoladicom, gde sam postao uvredjena mlada, cinilo se da je godina krenula sasvim lepo, posto je takav pocetak svake nove godine. Prvi poljubac u godini ----> propast odnosa sa tom osobom u roku od nekoliko nedelja. To je moje pravilo, a nakon toga znam da sve ide normalnim tokom (kako god on izgledao). Tu me je docekala ona devojka o cijim sam kolacima pripovedao na ovoj temi. Da, oni kolaci koji su srusili mit da moja majka sprema najbolje kolace. Oprostila mi je gluposti i pristala da izadjemo. Mislio sam u sebi, ako ti je donela vrhunske kolace na prvom sastanku, nije li ona sve sto si trazio od osobe (i to nema veze sa kolacima, bili smo previse slicni)? Fakat, bila je ono za sta sam pomislio da ce mi postati zena kroz par godina. August je jednostavan momak, razmislja i zeli dugorocno. Mozda je bolji izraz "beskonacno". I tako, posto sam se vec bio zatelebao, nije mi bilo tesko da upadnem u euforiju povodom toliko zeljene devojke sa kojom delim gomilu zajednickih stvari. Dao sam joj cak i da procita nesto sto sam pisao davno, posto je ona meni redovno slala svoje radove.
Da se, ono sto se meni cini jednostavnom putanjom, uvek iskomlikuje - pokazalo je jedno sasvim obicno vidjenje sa mojom, tada vec buducom suprugom u mojih mislima. Ona je zacutala. Sat vremena.
Uzalud je August pokusavao da izigrava klauna, pravi zanimljive grimase, oponasa ljude koji bi se izvukli iz ove situacije dok reknes "fiksla", ali on nikada nije bio ta vrsta heroja. Ne, on je samo odustao, kao i prethodnih tisucu puta. Posle sat vremena, tu su bile dve individue koje su cutale, na onome sto je trebalo biti poslednji _kovceg u ekseru mog samackog zivota_. Tu predivnu licnost nisam cuo nakon toga. Nikada vise. Samo se ugasio bilo kakav kontakt. Prestala je da mi salje svoje crteze na moje kvaziduhovite i jos manje duboke analize. Bio sam u haosu. No, taj haos je izrodio neke lepe stvari na fakultetu, proradila je sreca i polozio sam neke stvari.
Prica 2.
Jedne sipljive veceri, cekao sam oca na stanici. Tek je bio krenuo kada sam pristigao u onaj odvratni, postapokalipticni grad i leglo svega sto ne volim i svega sto sam odavno prestao biti. Pored mene je prolazila ona. Devojka o kojoj sam bezbroj puta pisao, sjebao mnogo i kajao se vecno. Zastala je, javio sam se. Krenuli smo da pricamo, bilo je skoro poput sna. Razumem, ne upada se u tudj zivot tek tako, bio sam na ivici da se istopim ili da ridam. Znam da je srecna sada, ali od mene je bilo jace. Morao sam.
"Hej, znam da je bilo davno, ali zelim da ti se izvinim za ono sto sam uradio. Bio sam klinac i retarda. Zeleo sam pune 3 godine da ti kazem to."
Pamtim od reci do reci. Iz mene je kao lavina islo to sto sam zeleo da kazem. Znala je i ona da mi je bilo krivo, isto koliko sam i ja znao da je kasno za bilo sta vezano za nju. Ali tada sam bio srecan, istinski sam bio srecan nakon 3 godine. Voleo bih da sam sebe mogao videti i udariti si tu nesimpaticnu srecnu njusku. Hvala joj na tom osecaju, kao i na tome sto sam dobio sansu da umirim svoju savest.
Prica 3.
Kako sreca nikada ne dolazi sama, novi semestar mi je pokazao, spletom nekih jos srecnijih okolnosti i upornosti jednog ovdasnjeg forumasa da me trgne iz letargije, na interesantnom primeru.
Da, tada je dosla jos jedna osoba koja mi je zalicila na ovu godinu. Davala je utisak onoga sto mi je trebalo. Bila je ono sto mi je trebalo. Ja sam bio nesamouveren zbog prethodnih neuspeha, ali jahao sam na krilima neocekivane fortune koja me je zveknula kao buzdovan nekog mog pretka njegovu buducu zenu. Uspeo sam. To je to. Zauzet sam covek, probio sam led, imam predivnu devojku i zelim da je ucinim najsrecnijom ikada.
Znajuci svoju labilnu licnost, morao sam da se saberem. Rekao sam da cu biti najbolja verzija sebe, prestacu da dramim, dacu sve od sebe da se smeje, posto je to ono sto me je privuklo kod nje. Islo mi je to. August nije bio ljubomoran, nije se prepirao, nije bio tvrdoglav, zeleo je da se dovede u red i ucini dva zivota lepsim.
Da svet funkcionise na prvobitan nacin, videlo se i na ovome simpaticnom primeru. Za 48 sati je sve nestalo, njoj je palo na pamet nesto od davnina i rekla je da nije spremna. Ali ja nisam kriv.
Hej, svete, pa ja nisam kriv! AKO IKOGA, UKLJUCUJUCI I MENE, BOLI KURAC. Napokon da nisam zabrljao, ali sta mi to vredi kada se sve vratilo na onaj stari dobri haos u glavi, setanje po lekarima bez prave dijagnoze, neki nasumicni bolovi i mnogooooo panike. Staro, dobro pisanje lose poezije, misli o tome kako nista nisam postigao i koliko u mestu tapkam, ali, hej, nisam ni kurcu zgresio. Nisam bio skoro osecao toliku prazninu. Neverovatno da je za kratko vreme jedna osoba popunila sve rupe u mojim grudima, a nakon toga je pampure odnela sa sobom. Nema vise nikoga ko bi me ispratio na spavanje, niti lepe reci, niti nekome da pisem glupe fore, nema vise zanimljivih prica, cudnih pogleda u duboke, zelene oci, nemam vise ni dlan za stisnuti. Jedne veceri sam saznao jednu tuznu vest kada je bila pored, samo sam seo pored nje i cutao, ali bio sam ubedjen da je stisak njene ruke govorio vise nego bilo koja rec. Kako samo umem da pogresim.
Nekada ne umem da balansiram izmedju dobrog i loseg sebe. Ovog drugog se nadam da sam odavno izbacio, ali nekada me podseti da su izvinjenja prazna i da sam imao razloga.
To me dovodi do price broj 4.
Mislio sam da se izvinim jos jednoj osobi. Posle neprospavanih noci, usled price broj 3, skontao sam da sam dusu ogresio sa svojom najduzom vezom. Tada sam zaista bio debil, ne poricem to. Nisam ista osoba, cak odbijam i da poverujem u postojanje tog Augusta. Kanio sam se, ali nikako.
Onda sam se zapio sa najboljim drugom, gde mi je otkrio da mi je ta exljubav odlucila da mi se osveti preko njegove grbace, te su se poljubili nekoliko meseci nakon naseg raskida. Nisam bio ljut, ali to je bio, gle cuda, jos jedan poslednji ekser u nekom kovcegu gde je lezao neko, a meni je keser ostao u traktoru. Sva sreca pa je taj kovceg bila prica o njoj. Ali zaista, bio sam utucen kao nikada. S obzirom na to da se skoro desilo, ni sada nisam u stanju da pobegnem od toga. Jedino sto mi je ogadilo svaku pomisao na nju.
Imao sam jedan njen onaj andrak za kosu, koji sam nosio za srecu sa sobom svuda. Najlepsi predmet, mirisao je na nju, odisao je nekom pozitivnom energijom, pobedom, ali je morao da bude spaljen. I to je sve zabelezeno u 4 minuta filma. Doduse, mogao je film da bude o tome kako sam zapalio zgradu, ali srecom nije.
I tako, sada sam mozda udario ponovo o dance. Ostace mi u secanju kako sam bio najsrecniji zbog jednog "izvini", a isto toliko i spokojan zbog jednog plamicka. Mozda sam ponovo u kurcu, ali makar vise necu da se vracam daleko u proslost. Jedino ako odlucim da revidiram one svoje memorije za koje nisam siguran da li su java ili san? Ali sa njima problema nemam, one su mi najlepse.
Deco, ostajte mi lustrirani! Nemojte da se tema zaparlozi, zaraste u palamidu i cicak, jer mi se nista ne svidja ovo sto se ne pise. :/ A emocije bolje da idu ovde, zakljucaju se, zakopaju, kljuc pojede i sacekas da kliziste odradi svoje, te Begaljica postane deo Uagadugua.
