Jump to content


Photo
- - - - -

Taze 'leba


  • Please log in to reply
152 replies to this topic

#16 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 6,824 posts

Posted 21 October 2016 - 17:50

Focaccia sa sundried tomatoes i ruzmarinom.

 

focaccia2_zpscwwhgmvj.jpg

 

Ovo je malo hibridni recept jer sam zamijesio sa sirutkom. 

 

Presjek:

 

focaccia3_zpsdct54qr5.jpg

 

Elasticnija je nego sto bi focaccia trebala biti ali nije uopste losa, naprotiv. 


Edited by Honey Badger, 21 October 2016 - 17:53.

  • 2

#17 Kinik

Kinik
  • Members
  • 39,190 posts

Posted 21 October 2016 - 19:54

...
 
Ja ne volim / ne jedem beli hleb.
(to mi je od detinjstva - na rec 'korica' najezim se)
:puke:
Ponekad u pekari kupim par 'puter-kifli'.
 
Volim crni / razani / kiseli hleb.
 
Dobio sam pekaru gde spremam mostly, ruski 'borodinski hleb'.
 
 
Jedini je problem (za nas svet navikao na 'belu panju') sto testo mora biti 'kvasno'.
A razano testo sporo raste (do 18 sati).
 
Kvasno testo se moze staviti u frizider i postepeno koristiti. Odvadi se jedna kolicina testa, a doda odgovarajuce kolicina brasna. To kvasno testo treba da je gustine meda.
 
Btw, ranije zene na selu nikada nisu prale drvene nacve gde su mesile hleb. Samo bi ih pokrile cistom lanenom krpom, pa to staro testo, sluzilo kao 'ubrzivac' za rast novog.
 
 
 
Karakteristicna je boja hleba (nema vestacki koloranti / kafa / kakao). Ja koristim 'maltex' i neki tamniji med.
(likovi & likinje iz dijaspore mogu da koriste 'melasu' ili ekstrakt jecmenog / razanog slada)
Dodajem i jabukovo sirce, posto volim da je hleb malo kiseliji.
 
I normalno, pod must - korijander! I mleveni i u zrnu. 
Kao i mleveni kim.
 
Recepata ima svuda na netu, da ne davim. 
 
 
Samo osnovni sastojci:
 
- brasno razano 200 g.
- brasno psenicno 300 g.
- suvi kvasac 2 kesice
- med (tamniji) 2 supene kasike
- slad ('maltex') 2 supene kasike
- voda 400 ml
- korijander u zrnu 1 cajna kasicica
- korijander mleveni 1/2 cajne kasicice
- kim mleveni 1/2 cajne kasicice
- morska so 2 cajne kasicice
- ulje 2 supene kasike
- jabukovo sirce 2 cajne kasicice
 
Mojoj kceri bilo zamorno da se bakce sa pekarom, pa mi dala neku svoju Panasonic, stariji model, radi odlicno jos uvek.
(samo jednom promenio 'cesalj' za mesanje)
 
Bitno je da ima program za 'rye bread' / sada je to tzv. 'bez glutena'!
F'n' moda marjanova. Nekada su deca uzivala sa komadeskom hleba, pa bila i zeljna, a sada u modi hebeni 'gluten'!
To razvilo razne syndrome, pa i sprocut mleka!
Ovo covecanstvo je otislo u qrtz!
:-1:
 
Pravio sam sebi i 'focacca' - doneo recept iz Pugli-e, samo sam ga malo prilagodio.
(Puglia, ili ti rimska Apulija je bila zitnica Rima a sada Italije).
Poznata po svom hlebu, maslinovom ulju, mnogim poljoprivrednim prizvodima (obozavam bob), paradajzu i agrumima.
 
 
"Pizza bianca' (romana) je jos jedan rimski doprinos covecanstvu.
U pocetku su manji komadi testa stavljani u pec na drva da se proveri temperatura, a onda je postala 'delikates'.
Cesto napravim pola focaccia (samo sa ruzmarinom), a pola pizza bianca - samo sa krupnom morskom solju.
 
 
>> ... the long, flat, lightly dimpled, flecked-with-coarse salt, crisp-on-the-outside, just barely chewy bread sold by the square in Rome ... at Forno, a bakery in Rome's Campo de' Fiori ... my goal this week at The Pizza Lab is to bring some of that crisp, chewy, olive-oil soaked magic into my own kitchen ... <<
 
 
Nista paradajz, nista sir, nista masline. 
I ne sme da bude debela, rekoh ne volim beli hleb.
 
...

  • 2

#18 ironside

ironside
  • Members
  • 3,368 posts

Posted 22 October 2016 - 13:36

Zgodan povod da se poveže tema "Taze 'leba" sa pravljenjem (i uživanjem) sira. Puno je pisano i postoji bogata literatura o sparivanju sireva i vina, pa čak i sireva i piva te ostalih pića, kao i sireva s voćem, ali jednako važno je pronaći optimalni match kruha i sira.

 

Prvo, kao mantru treba ponavljati: "Die beste, die beste. Nemačko pekarstvo je najbolje na svetu!" Iako sam, selbstverständlich, bio familijaran s austrijskim pekarskim umijećem, tek prije 12-ak godina inicijaliziran sam u svijet njemačkog Bäckerei. Njemačka mi je uvijek bila nekako tranzitna zemlja, ogromni teritorij koji se upopriječio između jugoistoka Europe i zapadnoeuropskih destinacija, praktična zbog sistema (besplatnih) autoputeva, kvalitetnog goriva i finih rasthausa uz cestu. Naravno, tu su neizostavni Augsburg (studentski grad i nekadašnje sjedište dobre bankarske obitelji Fugger), plemeniti palatinatski Regensburg (jedini grad u Njemačkoj koji nije sravnjen sa zemljom u WWII), bajkoviti Limburg sa svojom buržoazijom i zanatlijama, Melanchthonov zlatni Pforzheim (potpuno sravnjen sa zemljom u WWII), Karlov Aachen...

 

Ali trebao sam doći u Lindau na Bodenskom jezeru, na tromeđi Njemačke, Švicarske i Austrije. Brojem i kvalitetom proizvoda tamošnje pekarnice odskaču od bilo čega što sam prije (i poslije) vidio. Uz svo poštovanje prema talijanskom i francuskom pekarskom umijeću, sva gama tih boulangeries i panetteria stane u jednu bavarsku obiteljsku pekarnu i još ostane mjesta za najbolje kruhove i peciva koje možete zamisliti.

Bavarsko pekarstvo je vrhunski urbani zanat, no ne treba zaboraviti da je Bavarska još duboko u 19. st. bila ruralna zemlja, tako da se tradicija seljačkih, crnih, ječmenih i raženih kruhova održala do danas.

 

Najljepši put od Bodensee do Belgije vodi preko švicarskog Schaffhausena, kroz Schwarzwald do sveučilišnog Freiburga, preko Rajne u nevjerojatni Colmar, pa uz Rajnu kroz Alsace/Elsass (Alsace - zemlja sasvim po mom ukusu) do Strasbourga, pa kroz Luksemburg do Arlona i Bastogne u belgijskim Ardenima.

To je ujedno i put najboljih kruhova koje Europa može ponuditi, što me vraća na osnovnu namjeru ovog posta: koji sirevi s kojim kruhom.

 

Čvrstih pravila se ne treba držati, ali neke regule, stečene dugotrajnim iskustvom i dalje važe: mekši sirevi s travama poput Boursina, Chèvre, Chabichou i općenito kozji sirevi, koji su blaži i imaju slađu notu obavezno kao pratnju traže začinjene kruhove. Začinjeni kruh sadrži korijandar, komorač (fenouil), čak i zeleni kardamom; začinjeni kruh nipošto ne treba brkati s pain d'épices, zapravo nekovrsnim kolačem koji se zaslađuje medom, a sadrži cimet i karanfiliće -  u Belgiji se koristi kao emulgator u carbonnade flamande.

Osobno, nisam nesklon kombinaciji kozjih mekših sireva (naročito mladi Chèvre) s domaćim kukuruznim kruhom (američko-kanadskim kolegama preporučujem da 'kuružnjak' nipošto ne pokušavaju zamijeniti strašnim američkim bastardom zvanim cornbread).

Attached File  kuruznjak.jpg   240.07KB   2 downloads

 

Iako ni ja nisam ljubitelj bijelog kruha, postoje izuzeci i zovu se Brie i Camembert. Idealan pratilac za ova dva meka, aromatična bijela rođaka je klasična baguette.

Attached File  baguette_001.jpg   625.6KB   2 downloads

Baguette mora biti svježa, topla, da bi se potpuno uživalo u svim čarima Brie-a ili Camemberta od nepasteriziranog mlijeka.

Izbjegavam baguette a l'ancienne zbog izuzetno tvrde kore (malo je pekara koji danas znaju ispeći baguette na starinski bez da doživite senzaciju zabadanja komada stakla u nepce), osim u jednom slučaju: da mi je pri ruci jaki alzaški fermentirani Munster, vjerojatno jedini sir uz koji to čudo od kruha izvrsno pristaje.

 

Njemački sirevi, prije svega Tilsit i Limburger (službeno 'najsmrdljiviji' sir uz belgijski Herve) obavezno se jedu uz kiseli raženi kruh, posebice njemački Pumpernickel. Nijemci će uz Limburger (a Alzašani uz Munster) rado popiti čašicu Gewürztraminera, dok je sve osim dobrog trapista (moja preporuka: Orval) uz Herve, svetogrđe.

Attached File  pumpernickel.jpg   175.57KB   2 downloads

 

I, konačno - seljački kruhovi. Proizvode se u valjda svakom zakutku Europe, variraju od regije do regije, od sela do sela. Redovito su crni, često od mješanog brašna, nerijetko idu ječam i zob. Teško je zamisliti bolju pratnju za Roquefort, Stilton, Gorgonzolu ili uopće većinu sireva s plemenitom plavom plijesni (ali i Comté) od pain de campagne, Bauernbrot, seljačkog kruha.

Attached File  pain-de-campagne-maison.jpg   97.7KB   2 downloads

 

Moj favorit ostaje božanski normandijski Pont-l'Évêque od nepasteriziranog mlijeka, uz pratnju kruha od heljde, s čašicom Calvadosa.

Attached File  pontleveque.jpg   82.28KB   2 downloadsAttached File  heljdin-hleb.jpg   143.06KB   2 downloads


  • 5

#19 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 6,824 posts

Posted 22 October 2016 - 14:21

Zgodan povod da se poveže tema "Taze 'leba" sa pravljenjem (i uživanjem) sira. Puno je pisano i postoji bogata literatura o sparivanju sireva i vina, pa čak i sireva i piva te ostalih pića, kao i sireva s voćem, ali jednako važno je pronaći optimalni match kruha i sira.

 

Odlicna ideja i vrlo lijepo srocen post! :)

 

Moram priznati da nisam bas ljubitelj jako kiselih i slatkih hljebova ali nisam ni gadljiv. Lako je naci razevo, spelt i jos poneka brasna, pa cu pokusati spremiti nesto kad dodje vrijeme degustacije sira. Sve sam vise confident da ce sir da uspije, pa i ako ne bude true FdA, bice nesto sa karakterom i sto mi je najvaznije - moje. :) 


  • 1

#20 ironside

ironside
  • Members
  • 3,368 posts

Posted 22 October 2016 - 15:58

Odlicna ideja i vrlo lijepo srocen post! :)

 

Moram priznati da nisam bas ljubitelj jako kiselih i slatkih hljebova ali nisam ni gadljiv. Lako je naci razevo, spelt i jos poneka brasna, pa cu pokusati spremiti nesto kad dodje vrijeme degustacije sira. Sve sam vise confident da ce sir da uspije, pa i ako ne bude true FdA, bice nesto sa karakterom i sto mi je najvaznije - moje. :)

 

:+1:

Tako je i to je ono što se 'boduje'.

 

Inače, nisu svi raženi kruhovi nužno kiseli - Pumpernickel je poseban jer je vrlo guste teksture, vlažan, a tradicionalno se proizvodi bez kvasca, s kiselim tijestom kao starterom. Takav raženi kruh volim uz dimljenog lososa sa koprom i crème double. Uz kavijar preferiram manje kiseli raženi kruh.

 

Spomenuti pain d'épices, koji je zapravo kolač, a ne kruh, ne treba miješati sa začinjenim kruhom - takvih ima stotine vrsta: to su u principu seljački kruhovi od integralnog brašna s dodatkom začina i kojekakvih sjemenki i zrnevlja. Kako rekoh idealni su za blage kozje sireve. Naime kozji sirevi (kao i kozje mlijeko), unatoč predrasudama nemaju intenzivan okus i miris, pa su 'jači' aromatični kruhovi idealan kompanjon.

Usto, ne volim slatko ni slatkiše, pa mi je interesantno vidjeti kako su Amerikanci sasvim izmijenili naše poimanje kruha: njihove bread rolls su slatkaste, plemeniti gusti mirisni kukuruzni kruh su pretvorili u slatkasti biskvit zvan cornbread, a Pumpernickel rade s melasom, uz dodatak arome kave. Novi svijet!

 

Ni najmanje ne sumnjam da će FdA uspjeti preko svih očekivanja: ne brini zbog četvrtastog - iznenadit ćeš se kad ga otvoriš, a unutra sve ožiljeno plavim...

Što se tiče kruha koji će ih pratiti, oni tvoji rustic mi se čine izvrsni, baš za Fourme, a ciabattu čuvaj za priliku kad ćeš se upustiti u nekakav camembert.

Ako ikad budeš u prilici kupovati u nekoj vestfalskoj ili bavarskoj (ili alzaškoj, for that matter) Bäckerei, slijedi svoje čulo mirisa, nećeš požaliti. Dok sam još vozio preko Ojrope, već iza Liježa bih počeo padati u amok od same pomisli kakve divote me očekuju u akenskim pekarnama.


  • 2

#21 kronostime

kronostime
  • Banned
  • 27,590 posts

Posted 22 October 2016 - 16:17

Nadje se  i u Beogradu par matorih pekara: Martini u Vojvode Stepe - kad su hteli da mu ruse pekaru zbog novokomponovane gradnje, pobunilo se pola  Vozdovca. Ostade "stracara" gde je bila :D


  • 0

#22 Kinik

Kinik
  • Members
  • 39,190 posts

Posted 22 October 2016 - 16:32

...

 

Kad kazes - nemacki, bavarski, austrijski i seljacki crni hleb, sto se mene tice - rekao si sve!

Say no more!

 

:hail:

 

 

 

Ne mora ni kavijar!

 

Ziveli!

 

 

:+1:

 

...


Edited by Kinik, 22 October 2016 - 16:34.

  • 1

#23 ironside

ironside
  • Members
  • 3,368 posts

Posted 22 October 2016 - 21:21

Spoiler

 

Imam tu knjigu (u elektronskom formatu, za e-reader). Skroz zaboravio na nju.

Odlučio sam, ovih dana ću zamijesiti kukuruzni kruh (radim ga s mlaćenicom - Buttermilk), a nakon toga onaj od heljdinog brašna.

Malo oklijevam jer me nešto muči artroza, ali (što bi rekao H M Stanley) nema prepreke koju civilizirani Europljanin ne bi mogao svladati :lol+:.

 

Attached File  The Rye Baker-Map.jpg   449.17KB   2 downloads


  • 2

#24 vilhelmina

vilhelmina
  • Members
  • 11,891 posts

Posted 23 October 2016 - 08:56

Vrlo poucna mapa, jer danas se vec moze kupiti sve, u celoj EU, pa je zanimljivo videti sta odakle dolazi. Kad je Svedska u pitanju, rekla bih da je prihvatanje islo u dva pravca. Jedno su danski "robust and complex", a drugo francuski i italijanski vise-manje beli hlebovi i peciva. Naravno da su prisutni i svi ostali, ali u manjoj meri. Uz to se i klasicne pekare sve vise orijentisu na hleb, dok su tradicionalno nudile uglavnom peciva i kolace (u vreme dok se pod pojmom hleb uglavnom podrazumevao ogranicen asortiman tvrdih i suvih, pakovanih i trajnih proizvoda od razenog i ovsenog brasna). No manje privatne pekare su i dalje ekskluzivna mesta, neravnomerno rasporedjena po gradu i svaka sa svojom specificnom ponudom. U manjim gradovima ih i nema. Ako se nesto i zove pekara, vise lici na poslasticarnicu. Dakle, to nisu mesta na kojima se prosecan svensson svakodnevno snabdeva hlebom. Tu ulogu su zauzeli (ne preuzeli, jer prica je novijeg datuma, poslednjih 6-7 godina!) veliki trgovinski lanci, koji masovno u okviru svojih prodavnica otvaraju pekare. A pre samo nekoliko godina i u njima se nudio samo pakovan hleb. Osim vec pomenutog tvrdog, mogao se naci i klasican beli tost, kao i neke domace varijante natopljene slatkim sirupom i krajnje neodredjenog ukusa. Zajednicko mekim varijantama je bilo da su gnjecave i lepe se za zube, nepce i grlo, dakle nista sto bi se moglo voleti, vec vise kao neki nuzan dodatak ishrani.

 

Od pomenutih novijih pekara u sklopu vecih trgovinskih lanaca, licno preferiram Lidl. Nije mi bilo jasno odakle u jednoj tako niskobudzetnoj, da ne kazem potpuno bezveznoj prodavnici prvoklasan hleb, dok ne procitah Ironsideov post o nemackom hlebu. Favorit mi je nesto sto najvise podseca na seljacki hleb s one gore slike, ogromna i vrlo teska vekna (cenim da je bar 2 kila), a bozanstvenog ukusa i konzistencije. Ne znam i ne zelim da znam sta sve sadrzi da bi izdrzala transport u smrznutom stanju iz Nemacke (u radnjama u swe se samo pece) i da bi tako dugo zadrzala svezinu (tanke kriske se mogu seci danima, nista mrvljenje, susenje ili budj) To je klasican polubeli hleb koji sam oduvek najvise volela, a koji neodoljivo podseca na seljacke hlebove koje prave zene na Staroj planini i koji pamtim kao najukusniji hleb koji sam probala u zivotu. Doduse, zvali su ga crni, ali to je bilo samo u odnosu na gradske bele (bljutave, koji bi se mrvili od trenutka kad se ohlade). Inace su bili polubeli, od psenicnog integralnog brasna. Pravili su se jednom u dve nedelje (seljanke nisu imale vremena da se svakodnevno bakcu time) i slagali u drvenu burad, jedan preko drugog, i onda trosili dok se ne potrose.

 

Prvih godina u swe sam cesto mesila hleb, dok se danas radije bacam u potragu za dobrim pekarama. Ponekad ga ipak napravim, po sopstvenom proverenom receptu, i bez mnogo eksperimentisanja. To znaci jedna cetvrtina graham i tri cetvrtine obicnog belog brasna. Doduse, svedska bela brasna sadrze veci udeo pepela (odgovaralo bi onom nasem tip 800) i nikad nisu posebno bela. A graham je integralno brasno, ali takvo da su jezgro i ljuska mleveni odvojeno (ljuska malo grublje), pa kasnije pomesani. To mi je odgovaralo i uvek uspevalo, ali ne i u masini za hleb, vec samo rucno. Naime, na kraju pecenja sam obicavala da ga prekrijem vlaznom krpom i ostavim nekoliko minuta u rerni - ni predugo ni prekratko - da bi se dobila kora kakva treba - ni pretvrda, ni premeka. Ne znam kad sam ga zadnji put pravila. Bar bih mogla ponovo da probam, da vidim hoce li imati isti ukus kao onih prvih godina :) .


  • 0

#25 ironside

ironside
  • Members
  • 3,368 posts

Posted 23 October 2016 - 13:56

Vrlo poucna mapa, jer danas se vec moze kupiti sve, u celoj EU, pa je zanimljivo videti sta odakle dolazi. Kad je Svedska u pitanju, rekla bih da je prihvatanje islo u dva pravca. Jedno su danski "robust and complex", a drugo francuski i italijanski vise-manje beli hlebovi i peciva. Naravno da su prisutni i svi ostali, ali u manjoj meri. Uz to se i klasicne pekare sve vise orijentisu na hleb, dok su tradicionalno nudile uglavnom peciva i kolace (u vreme dok se pod pojmom hleb uglavnom podrazumevao ogranicen asortiman tvrdih i suvih, pakovanih i trajnih proizvoda od razenog i ovsenog brasna). No manje privatne pekare su i dalje ekskluzivna mesta, neravnomerno rasporedjena po gradu i svaka sa svojom specificnom ponudom. U manjim gradovima ih i nema. Ako se nesto i zove pekara, vise lici na poslasticarnicu. Dakle, to nisu mesta na kojima se prosecan svensson svakodnevno snabdeva hlebom. Tu ulogu su zauzeli (ne preuzeli, jer prica je novijeg datuma, poslednjih 6-7 godina!) veliki trgovinski lanci, koji masovno u okviru svojih prodavnica otvaraju pekare. A pre samo nekoliko godina i u njima se nudio samo pakovan hleb. Osim vec pomenutog tvrdog, mogao se naci i klasican beli tost, kao i neke domace varijante natopljene slatkim sirupom i krajnje neodredjenog ukusa. Zajednicko mekim varijantama je bilo da su gnjecave i lepe se za zube, nepce i grlo, dakle nista sto bi se moglo voleti, vec vise kao neki nuzan dodatak ishrani.

 

Od pomenutih novijih pekara u sklopu vecih trgovinskih lanaca, licno preferiram Lidl. Nije mi bilo jasno odakle u jednoj tako niskobudzetnoj, da ne kazem potpuno bezveznoj prodavnici prvoklasan hleb, dok ne procitah Ironsideov post o nemackom hlebu. Favorit mi je nesto sto najvise podseca na seljacki hleb s one gore slike, ogromna i vrlo teska vekna (cenim da je bar 2 kila), a bozanstvenog ukusa i konzistencije. Ne znam i ne zelim da znam sta sve sadrzi da bi izdrzala transport u smrznutom stanju iz Nemacke (u radnjama u swe se samo pece) i da bi tako dugo zadrzala svezinu (tanke kriske se mogu seci danima, nista mrvljenje, susenje ili budj) To je klasican polubeli hleb koji sam oduvek najvise volela, a koji neodoljivo podseca na seljacke hlebove koje prave zene na Staroj planini i koji pamtim kao najukusniji hleb koji sam probala u zivotu. Doduse, zvali su ga crni, ali to je bilo samo u odnosu na gradske bele (bljutave, koji bi se mrvili od trenutka kad se ohlade). Inace su bili polubeli, od psenicnog integralnog brasna. Pravili su se jednom u dve nedelje (seljanke nisu imale vremena da se svakodnevno bakcu time) i slagali u drvenu burad, jedan preko drugog, i onda trosili dok se ne potrose.

 

Prvih godina u swe sam cesto mesila hleb, dok se danas radije bacam u potragu za dobrim pekarama. Ponekad ga ipak napravim, po sopstvenom proverenom receptu, i bez mnogo eksperimentisanja. To znaci jedna cetvrtina graham i tri cetvrtine obicnog belog brasna. Doduse, svedska bela brasna sadrze veci udeo pepela (odgovaralo bi onom nasem tip 800) i nikad nisu posebno bela. A graham je integralno brasno, ali takvo da su jezgro i ljuska mleveni odvojeno (ljuska malo grublje), pa kasnije pomesani. To mi je odgovaralo i uvek uspevalo, ali ne i u masini za hleb, vec samo rucno. Naime, na kraju pecenja sam obicavala da ga prekrijem vlaznom krpom i ostavim nekoliko minuta u rerni - ni predugo ni prekratko - da bi se dobila kora kakva treba - ni pretvrda, ni premeka. Ne znam kad sam ga zadnji put pravila. Bar bih mogla ponovo da probam, da vidim hoce li imati isti ukus kao onih prvih godina :) .

 

Kako već rekoh: "Nemačko pekarstvo je najbolje na svetu!"

 

Kaznena ekspedicija po njemačkim pekarama je sasvim drukčije iskustvo od svakodnovnog odlaska po kruh svagdašnji. Jedino što se s tim može usporediti je (također vanzemaljsko iskustvo) - istraživanje belgijskih piva.

Zapravo, možda upravo zbog njemačkog utjecaja (koji je najvidljiviji kod autohtonih belgijskih sireva, te koncentraciji BMW-a na briselskim ulicama) Belgija ima vrlo raznovrsnu ponudu seljačkih i artisanal kruhova. To je posebno vidljivo kad se moj trgić jednom tjedno pretvori u farmers market, a trećina štandova su flamanske obiteljske pekare.

 

Inače, meni je najzanimljivija bila potpuno različita (od naše) pekarska filozofija u Belgiji i Francuskoj. U B i F su pekare istovremeno i slastičarne: Boulangerie - Patisserie, gdje se proizvodi ne mogu konzumirati na licu mjesta, već ih nosiš doma. U srednjeeuropskoj tradiciji je kupovanje kruha (privatno) strogo odvojeno od odlaska u slastičarnu, što je pak društveni obred koji je svoj vrhunac dosegao u Austriji. U Belgiji nešto najbliže tome je odlazak na sladoled ili (malo više posh) posjet Le Pain Quotidien.

Iako, i to se mijenja: sve je više pekarnica u kojima se serviraju kava, doručak, kolači...


Edited by ironside, 23 October 2016 - 14:24.

  • 0

#26 Kido from Junkovac

Kido from Junkovac
  • Members
  • 5,982 posts

Posted 31 October 2016 - 03:29

Nije klasican leba, ali... od bundeve, a sutra je haloween... tradicionalna zurka za decu i odrasle kod nas.

Kad imas svezu bundevu pod rukom...

 

2 solje brasna

3/4 solje kokosovog ulja (ili putera, mozda i ubicnog ulja)

1/3 solje secera (tradicionalni recepti pozivaju na enormne kolicine tipa solja i po, zaobici cemo to)

2 jaja

kasika praska za pecivo

kasicica cimeta

kasicica nutmeg-a (orascic ?)

1/2 kasicice ginger

1/3 kasisice cloves (karanfilic ??)

1 i po solja kuvane, pasirane i delimicno iscedjene bundeve

 

Bundevu skuvati oko 10 minuta ispasirati i ocediti.

 

Zicom dobro umutiti jaja ulje i secer. Dodati bundevu

 

Zatim dodati prethodno pomesane praskaste materije i

blago umesati, tako da se vide grudve neumesanog brasna

i poneka nerastvorena grudvica.

 

Ukoliko je testo previse glatko ili ne daj boze umuceno mikserom,

bice previse gusto i nece imati teksturu. Tajna svih vrsta testa za mafine

je u tome da se testo minimalno umesa.

 

U formi mafina npr peci 25 min na 375 i jos 15 na 350.

U formi hleba, verovatno sat vremena na 350.

 

 

 

 

 

Attached Files


  • 2

#27 Kido from Junkovac

Kido from Junkovac
  • Members
  • 5,982 posts

Posted 31 October 2016 - 03:33

I na kraju, pumpkin bread ce se sluziti za haloween u funkciji slavskog kolaca,

nema tuznog ko da ga okadi.

Dobro ispo brt.

 

 

Bice uz leba tastova sljiva iz 2004, nju vole i staro i mlado.

 

 

Attached Files


  • 1

#28 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 6,824 posts

Posted 31 October 2016 - 11:12

:+1:

 

Ja volim sve bundeve mada najcesce trosim butternut squash. Ovaj tvoj kolac izgleda odlicno, mozda mi nekad naumpadne da napravim... 

 

Jednom davno sam probao klasicni pumpkin pie, onaj koji se pravi sa condensed milk, pa ako imas neki oprobani recept za, bio bih zahvalan. Nikome se nije svidjelo osim meni. :)


  • 1

#29 ironside

ironside
  • Members
  • 3,368 posts

Posted 31 October 2016 - 12:09

:+1:

 

Ja volim sve bundeve mada najcesce trosim butternut squash. Ovaj tvoj kolac izgleda odlicno, mozda mi nekad naumpadne da napravim... 

 

Jednom davno sam probao klasicni pumpkin pie, onaj koji se pravi sa condensed milk, pa ako imas neki oprobani recept za, bio bih zahvalan. Nikome se nije svidjelo osim meni. :)

 

Butternut squash je uvijek odličan izbor, kako za juhe, tako i kolače, a ja usto preferirem i muškatnu buču. Međutim bundeve su postale takav hype da sam ove godine odustao od tradicionalne bučine juhe. Ljudi su jednostavno pretjerali; naprave bučinu gustu juhu, pa ju obilato pospu bučinim sjemenkama i na kraju izdašno zaliju bučinim uljem, tako da se čovjek poslije toga osjeća kao friško nauljen Tin man iz Oz-a.

Jako volim crno, gusto, aromatično bučino ulje, ali s takvim stvarima jednostavno ne treba pretjerivati.

 

Stoga sam za sutra odlučio pripremiti gustu juhu od krumpira i svježe (jučer u Forêt de Soignes) nabranih jablanovača

Attached File  jablanovace.JPG   694.69KB   1 downloads

, na fondu od domaće slanine, sa crème double i posute prahom od sušenih crnih trubača (Trompettes des morts)

Attached File  crne _trube.JPG   330.71KB   1 downloads

Jedino, ne znam hoće ta li juha biti pratitelj 'taze lepcu' (o tom večeras - pripremam ga već skoro dva danai) ili vice versa.


  • 1

#30 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 6,824 posts

Posted 31 October 2016 - 12:56

Ne volim supe. Ostalo mi iz djetinjstva kad su me tjerali da to jedem. Mozda pojedem supu 2x godisnje, ako sam bolestan ili paradajz corbu na neki teski mamurluk. I tada radije se lijecim sa English breakfast (przena slanina, jaja, grah, gljive), nego supom. Having said that, ova tvoja sa gljivama zvuci mnogo interesantno. A tek sto jedva cekam taj lebac da vidim, pa se dva dana sprema... Mora da si napravio neki starter koji sada lagano vri u frizideru?

 

:)


  • 1