22 replies to this topic

[_hiki_]

Student sam tehnickog fakulteta, ali bih zeleo da naucim nesto o osnovama ekonomije i o funkcionisanju berze. Hteo bih da pitam sta biste mi savetovali da citam od knjiga za pocetak

[alexnikolic]

N Gregory Mankiw’s Principles of Microeconomics 2000 (Thompson Learning).  

 

K Case and R Fair’s Principles of Economics 2001 (Prentice Hall).  

[Schrodinger]

Ubedljivo najbolji i najzdraviji pocetak - plus i besplatna - je legendarna "Ekonomija u jednoj lekciji" Henrija Hezlita:

 

https://mises.org/li...mics-one-lesson

 

Odmah ces posle nje shvatiti zasto vecina srpskih ekonomista nista ne zna i zasto je Mladjan Dinkic bio toliki kreten kakav je bio - kad preskocis prvu i glavnu lekciju, od svega ostalog slaba vajda.

[_hiki_]

Zahvaljujem se na odgovorima, potrudicu se da iskombinujem da ih procitam, jer imam i dosta obaveza oko fakulteta. Da li ste mozda citali Osnove berzanskog poslovanja od Dugalica i Stimca? Kakvo je vase misljenje?

[mrblaf]

Kakav simpatican pamflet ova "Ekonomija u jednoj lekciji" Henrija Hezlita... 

 

Nego kad smo vec kod tog divnog naucnog dela, od kojeg sam priznajem samo procitao poglavlje o stetnosti postojanje minimalne plate, da li bi neko bio ljubazan da mi objasni zasto Monako, Australija, Luksemburg, Velika Britanija, Irska, Belgija, Nizozemska, Novi Zeland itd. nisu propali iako imaju najvece minimalne satnice na svetu i kako to da nisu procvetali Uganda, Kirgistan, Banglades, Tanzanija, Gruzija, Kuba koje imaju najmanje minimalne plate na svetu?

 

Mozda ja pogresno razmisljam u svetlu nekih drugih nauka gde se npr. stetnost necega potvrdjuje odredjenim negativnim posledicama koje se pojavljuju u prisustvu datog uticaja u odnosu na kontrolnu populaciju gde nema takvog uticaja...

 

Jedan savet _hiki_, mada postoji Nobelova nagrada za ekonomiju, to ne znaci da je prava nauka u pitanju te bih ja pazljivo ukljucio mozdane vijuge, pogotovo kad su ovakvi 'pamfleti' u pitanju...

 

I drugi savet vezan za investiranje, ako mislis da se igras na berzi, to nije preterano dobra ideja, u pitanju je spekulativni kazino gde dobri igraci deru lose igrace kao u pokeru. Ako mislis da tu ima neke nauke, imas gomilu hedge fund-ova koji razvijaju super brze kompjuterske modele za trgovanje na kojima rade stotine naucnika (upoznao sam licno doktora kvantne mehanike koji radi u hedge fund-u na tavkim modelima) i koji samo cekaju tvoju pare na stolu.

 

Ako mislis da investiras/stedis bez spekuliranja, onda potrazi literaturu o pravljenju investicionog portfolia.

[Schrodinger]

Kakav simpatican pamflet ova "Ekonomija u jednoj lekciji" Henrija Hezlita... 

 

Nego kad smo vec kod tog divnog naucnog dela, od kojeg sam priznajem samo procitao poglavlje o stetnosti postojanje minimalne plate, da li bi neko bio ljubazan da mi objasni zasto Monako, Australija, Luksemburg, Velika Britanija, Irska, Belgija, Nizozemska, Novi Zeland itd. nisu propali iako imaju najvece minimalne satnice na svetu i kako to da nisu procvetali Uganda, Kirgistan, Banglades, Tanzanija, Gruzija, Kuba koje imaju najmanje minimalne plate na svetu?

 

Mozda ja pogresno razmisljam u svetlu nekih drugih nauka gde se npr. stetnost necega potvrdjuje odredjenim negativnim posledicama koje se pojavljuju u prisustvu datog uticaja u odnosu na kontrolnu populaciju gde nema takvog uticaja...

Naravno, naravno, poznata ideoloska kritika - ti si bese skladistio kokice u bunker, ocekujuci smak sveta prosle godine, pa onda ove godine, pa onda...

 

Ako se testira ne štetnost, nego korisnost - onda mora biti da je Finska ili propala ili je to nekakva užasna robovlasnička država, pošto, zamisli, nema minimalnu nadnicu, kao i desetine drugih naprednih zemalja sveta. Niti je ikada imala. Siroti Finci! Siroti Švajcarci! Jadni Nemci! Bedni Islanđani! 

 

Šta ćemo sad -- može da nema štetnosti, ali da nema ni korisnosti? Šta kažu kokice? Jesi li ih dopunio kikirikijem i smokijem?

[_hiki_]

@mrblaf Delim sa vama misljenje o berzama, ali cisto bih voleo da naucim kako sve funkcionise. Jer znam da nema para na berzi, ako nemam poveci novac za ulaganje i da treba dosta spekulativnih informacija i slicnog. Ali cisto bih voleo da prosirim znanje. Iako ovo nema veze sa mojom buducom strukom (programiranje) voleo bih da saznam nesto i u vezi ove teme.

[mrblaf]

@_hiki_

 

Ako zelis da naucis kako berze posluju, onda ce ti posluziti bilo koja knjiga da pohvatas osnove. Ja bih samo napomenuo da tu postoji i neke druge mozda i zanimljivije stvari vredne proucavanja, poput teorije igara i pregovaranja, teorije odlucivanja, psihologije i slicno gde moze ponesto pametno i da se nauci. Meni je npr. Bernulijev kriterij iz teorije odlucivanja pomogao u par nekih situacija u realnom zivotu.

[Deja vu]

Kakav simpatican pamflet ova "Ekonomija u jednoj lekciji" Henrija Hezlita... 

 

Nego kad smo vec kod tog divnog naucnog dela, od kojeg sam priznajem samo procitao poglavlje o stetnosti postojanje minimalne plate, da li bi neko bio ljubazan da mi objasni zasto Monako, Australija, Luksemburg, Velika Britanija, Irska, Belgija, Nizozemska, Novi Zeland itd. nisu propali iako imaju najvece minimalne satnice na svetu i kako to da nisu procvetali Uganda, Kirgistan, Banglades, Tanzanija, Gruzija, Kuba koje imaju najmanje minimalne plate na svetu?

 

 

 

 

 

Zato što minimalna plata i cena rada nije najbitniji i jedini faktor koji odredjuje napredak neke privrede. Ta privreda je mnogo kompleksna i tu igraju veliki broj faktora koji odredjuje na kraju kakva ce ta ista privreda biti, ali ni faktori nisu uvek isti i jednaki. 

 

Eto npr. ako posmatramo tu minimalnu cenu rada videcemo da je ona manje bitan faktor u odnosu na kvalitet i obrazovanje radne snage. Uganda moze imati najnizu minimalnu platu koja postoji, ona i dalje ne moze da dostigne nivo jedne Australije i Finske koja ima vecu zbog toga što je uostalom radna snaga Ugande neobrazovana i nekvalitetna. Sto je opet ponavljam jedan od faktora kojih ima vise. Uzmimo npr. lekare. Australijski lekari su obrazovani i oni sa ili bez minimalne cene rade mogu da stiču veliku lovu jer se na tržištu traže stručni lekari. Uganda takve lekare nema jer nema ustanove koji bi ih obrazovali, ali zato ima gomilu vračara, travara, šamana koji prave veći biznis a i veću štetu. Čim si više obrazovan i stručan u svojoj oblasti, veća je šansa da imaš veću platu pa ti minimalna cena rada neće ništa značiti. Takva cena rada uvek znači samo manuelnim radnicima i onima koji su na nižoj lestvici u uslužnom sektoru, ali obrazovanijim neće jer oni uvek imaju platu iznad minimalne. 

 

Tako Australija, ali i spomenuta Finska imaju više kvalitetnih obrazovanih radnika u odnosu na manuelne i neobrazovane, pa samim tim jednoj FInskoj i ne treba minimalna plata jer ljudi dobro žive i imaju dovoljno i poslodavci traže kvalitetnu radnu snagu koje na Finskom tržištu čak i nema dovoljno zbog čega onda postojeća radna snaga ima dobru platu. Pogledaj programere i IT stručnjake. Razlog zašto isti zaradjuju toliku lovu jeste što su stručni, ali i što ih u gotovo svakoj zemlji ima malo i nikad ih nije dovoljno, pa samim tim i nema neke velike konkurencije. 

[mrblaf]

@Deja Vu

 

Tvoje rezonovanje izgleda logicno, ima samo jedan mali problem - ne slaze se sa stvarnoscu. Kad si vec pomenuo lekare da vidimo kako stoje stvari u stvarnom svetu.

 

Npr. kubanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu, kao i uospte njihovi lekari i obrazovni sistem medicinskog kadra. No medjutim, njihovi lekari zaradjuju uzasno malo iako zdravstveni sistem pruza usluge koje su na nivou mnogo razvijenijih zemalja. Stoga ne moze se staviti tek tako znak jednakosti izmedju vrhunske usluge dobro obucenog kadra i dobre zarade.

 

Razlog zasto kubanski lekari ne mogu da zarade dobar novac je jer niko ne zaradjuje dobro na Kubi te ne moze da plati dobro lekara. Svim lekarima je san da odu u USA i tamo rade - zasto? Zato sto mogu da naplate jer puno ljudi dobro zaradjuje i mogu da plate skupo zdravstveno osiguranje i skupe usluge.

 

Prema tome mora postojati platezno sposobno trziste za proizvode i usluge koje plasiraju ti vrhunski obuceni strucnjaci, tj. treba da postoji brojna i relativno imucna srednja klasa.

 

Sad dolazimo do kljucnog pitanja - kako se formira brojna i imucna srednja klasa? Ajde opet da uzmemo primer iz stvarnog zivota - USA iz 50-tih i 60-tih godina. Kako su oni u tom periodu formiralu najvecu i najimucniju srednju klasu. Da li je koincidencija to sto je tokom 60-tih minimalna plata bila na vrhuncu po paritetu kupovne moci i dostigla preko 10 dolara u danasnjim dolarima? Da li je slucajnost sto su tada porezi na najvise nivoe zarade  dostizali 70-90% i sto je sav taj novac ulagan u infrastrukturu, istrazivanje i razvoj?

 

Na kraju krajeva, evo jednostavnog primera - sta mislis koja ce ekonomija da bolje funkcionise, tamo gde 10.000.000 ljudi zaradjuje u proseku po 100.000 dolara godisnje i niko ne zaradjuje manje od 30.000 i vise od par desetina miliona ili tamo gde 9.999.000 ljudi zaradjuje po 5.000 dolara godisnje u proseku a posebna grupa od 1000 ljudi zaradjuje blizu 950 miliona godisnje u proseku. U oba slucaja ukupna godisnja zarada 10 miliona ljudi je hiljadu milijardi dolara ali sto mislis u kojoj ekonomiji ce se prodati vise automobila, kuca, novih elektronskih uredjaja, novih medicinskih tretmana, novog softvera?

[bohumilo]

@Deja Vu

Tvoje rezonovanje izgleda logicno, ima samo jedan mali problem - ne slaze se sa stvarnoscu. Kad si vec pomenuo lekare da vidimo kako stoje stvari u stvarnom svetu.

Npr. kubanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu, kao i uospte njihovi lekari i obrazovni sistem medicinskog kadra. No medjutim, njihovi lekari zaradjuju uzasno malo iako zdravstveni sistem pruza usluge koje su na nivou mnogo razvijenijih zemalja. Stoga ne moze se staviti tek tako znak jednakosti izmedju vrhunske usluge dobro obucenog kadra i dobre zarade.

Razlog zasto kubanski lekari ne mogu da zarade dobar novac je jer niko ne zaradjuje dobro na Kubi te ne moze da plati dobro lekara. Svim lekarima je san da odu u USA i tamo rade - zasto? Zato sto mogu da naplate jer puno ljudi dobro zaradjuje i mogu da plate skupo zdravstveno osiguranje i skupe usluge.

Prema tome mora postojati platezno sposobno trziste za proizvode i usluge koje plasiraju ti vrhunski obuceni strucnjaci, tj. treba da postoji brojna i relativno imucna srednja klasa.

Sad dolazimo do kljucnog pitanja - kako se formira brojna i imucna srednja klasa? Ajde opet da uzmemo primer iz stvarnog zivota - USA iz 50-tih i 60-tih godina. Kako su oni u tom periodu formiralu najvecu i najimucniju srednju klasu. Da li je koincidencija to sto je tokom 60-tih minimalna plata bila na vrhuncu po paritetu kupovne moci i dostigla preko 10 dolara u danasnjim dolarima? Da li je slucajnost sto su tada porezi na najvise nivoe zarade dostizali 70-90% i sto je sav taj novac ulagan u infrastrukturu, istrazivanje i razvoj?

Na kraju krajeva, evo jednostavnog primera -

Ovde je sve postavljeno naglavacke. Ne stvaraju kupci bogato drustvo, pa samo eto ako bi se ljudima dalo vise para da kupuju onda bi se pokrenula proizvodnja i otvorila radna mesta i sve bi procvetalo. To bi bio pravi carobni stapic, sve sto bi vlasti trebalo da urade je da dobro podmazu masine za stampanje para (danas ne moraju ni to, nego nam prosto elektronski dopisu po nekolilo nula na racune u bankama) i posalju ljude da kupuju sto vise stvari. Nazalost, stvari ne stoje tako, bogatstvo moze doci samo porastom efikasnosti proizvodnje, odnosno iz stednje tj. ulaganja u kapitalna dobra (nove/efikasnije tehnologije, procese, masine itd...)

sta mislis koja ce ekonomija da bolje funkcionise, tamo gde 10.000.000 ljudi zaradjuje u proseku po 100.000 dolara godisnje i niko ne zaradjuje manje od 30.000 i vise od par desetina miliona ili tamo gde 9.999.000 ljudi zaradjuje po 5.000 dolara godisnje u proseku a posebna grupa od 1000 ljudi zaradjuje blizu 950 miliona godisnje u proseku. U oba slucaja ukupna godisnja zarada 10 miliona ljudi je hiljadu milijardi dolara ali sto mislis u kojoj ekonomiji ce se prodati vise automobila, kuca, novih elektronskih uredjaja, novih medicinskih tretmana, novog softvera?

Iz ovoga se lepo vidi "naopako-postavljeno" logika posta. Jer je tu pravo pitanje kako ta "posebna grupa" od 1000 ljudi pravi toliku razliku u zaradi? Ako su je napravili u uslovima slobodnog trzista gde ostali ljudi biraju sami da od te "grupe" kupuje nesto njima ocigledno jako vazno, recimo lek za neku cestu bolest, onda ce ekonomija TAKO bolje funkcionisati (odnosno bolje ce zadovoljiti potrebe te populacije) nego da vlasti od "grupe" tj. od njihovog biznisa i ulaganja u taj proizvod sredstva preusmere nasumicno u "kuce, automobile, softver" i ostale stvari koje ljudima manje trebaju (inace bi ih oni samo tamo preusmerili)...


I da, zakon o minimalcu nema nikakvog drugog efekta osim sto izaziva nezaposlenost kod ljudi koji nemaju dovoljno kvalifikacija i iskustva da mogu zaista da doprinesu poslodavcu toliko, ne mogu uopste da zapocnu sa niskom platom i da sticu vestine i iskustvo pa da napreduju kasnije.

[zoran59]

Tvoje rezonovanje izgleda logicno, ima samo jedan mali problem - ne slaze se sa stvarnoscu. Kad si vec pomenuo lekare da vidimo kako stoje stvari u stvarnom svetu.

 

Npr. kubanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu, kao i uospte njihovi lekari i obrazovni sistem medicinskog kadra. No medjutim, njihovi lekari zaradjuju uzasno malo iako zdravstveni sistem pruza usluge koje su na nivou mnogo razvijenijih zemalja. Stoga ne moze se staviti tek tako znak jednakosti izmedju vrhunske usluge dobro obucenog kadra i dobre zarade.

Razlog zasto kubanski lekari ne mogu da zarade dobar novac je jer niko ne zaradjuje dobro na Kubi te ne moze da plati dobro lekara. Svim lekarima je san da odu u USA i tamo rade - zasto? Zato sto mogu da naplate jer puno ljudi dobro zaradjuje i mogu da plate skupo zdravstveno osiguranje i skupe usluge.
.................

Kao, prvo, izvinjavam se zbog trolovanja. Odgovaram samo zato sto sam kao iskusan zdravstveni profesionalac osetljiv na ovakve gluposti.

Prva recenica tvog posta je primenjiva na - tvoj post.

 

Kasnije u postu, osvrnucu se ne ekonomske aspekte diskusije.

 

Kubanski zdravstveni sistem je go qrtz. To je zato sto sto sistem ne cine samo obrazovani (hmmmm...) lekari i zdravstveno osiguranje koje omogucava pristup svima nego i tehnologija, infrastruktura i sijaset drugih stvari.

Zivim vec dugo u USA, imam visedecenijsko iskustvo, a imao sam i nekoliko kolega, prebega sa Kube. Njihovo poznavanje osnovnih medicinskih stvari (anatomija, fiziologija, patologija itd.) je stvarno bilo vrhunsko. Medjutim, dijagnostika i razni oblici terapije su im bile totalne nepoznanice, jer na Kubi toga nema.

 

Soba u kubanskoj bolnici (jedna od pristojnijih slika):

 

Soba pacijenta u tipicnoj americkoj bolnici:

 

Vec decenijama nisam video bolnicku sobu sa vise od dva kreveta - i to samo u javnim i siromasnijim bolnicama. Inace, sve sobe su jednokrevetne i uz medicinsku opremu imaju sve sta ima i pristojan hotel: svoje kupatilo, TV, radio, telefon itd.

 

"Kubanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu!?" Ti mora da se zezas.

 

Malo o ekonomskom aspektu.

Nemoguce je imati dobar zdravstveni sistem ako celokupni drzavni sistem nema para. Mada su moguci ekstremni pojedinacni primeri u uspesnosti.

Moj (vec skoro 20 godina pokojni) cale je bio lekar u Zagrebu, pa mi je '90-ih (taman oko kraja rata) objasnio kako je to tamo funkcionisalo. Rekao je: "u Zagrebu se transplantacije srca rade jednako kvalitetno kao u Parizu ili Londonu. Ali problem zdravstva je sto nema zaliha antibiotika, nema proteza, nema zavoja, nema para za preventivu..."

A to je zdravstveni sistem, ono sto pogadja celokupno stanovnistvo - a ne neka retka operacija ili otkrice u lecenju izuzetno retke vrste raka.

Cale je '97. umirao od raka. Odleteo sam u Zagreb da vidim moze li se ista uraditi. Odvezem ga na dijagnosticki pregled, cale mi opise kako je to islo i ja popizdim. Odem kod koleginice, pitam je zasto ovako a ne onako - i inicijalno niti je ona razumela moje pitanje niti sam ja razumeo odgovor. Da bi tek kasnije u raspravi zakljucili da ja opisujem metodologiju o kojoj je ona samo citala, a opreme nema. Ej, glavni klinicki centar drzave - a ja sam radio u okruznoj bolnici u malom gradicu!

 

Struka mi je radiologija, a uza specijalnost MRI (magnetska rezonanca). Mogu da ti kazem da vecina opreme sa kojom sam radio u poslenjih 30-ak godina jos uvek funkcionise - negde u Africi, na Bliskom Istoku, pa i na Balkanu.

Zato jer ovdasnje bolnice opremu rashoduju, kupe ih firme za preprodaju i izvoze. To je zato sto pristojan novi MRI uredjaj kosta oko 5 miliona $ - a egipatskoj ili bosanskoj bolnici koja nema para je dobar i 15 godina star polovni za  500 000. Koliko para, toliko muzike.

 

Kad vec mesamo zdravstvo i ekonomiju - plate zdravstvenih radnika su kap u moru. Skupi su oprema i lekovi. Kod nekih oblika raka, dnevna doza lekova za hemoterapiju kosta vise nego mesecna plata med. sestre! Ili - 10 mesecnih plata sestre na Balkanu ili Kubi.

 

To je zato sto su cene svetske. Nema popusta za siromasne. Neka japanska firma koja prodaje aparat Amerima za milion, nece ga prodati Srbiji za pola miliona jer ova nema para. Izmedju ostalog i zato sto - prvo sto bi se desilo, braca Srbi bi ga preprodali Amerima za 3/4 miliona. Pa svi srecni i zadovoljni, sem proizvodjaca.

 

Tako, nemoj o kubanskom zdravstvenom sistemu. Kad budu imali odlican ekonomski sistem, imace i zdravstveni.

 

troll off....

Edited by zoran59, 08 October 2016 - 11:25.

[mrd]

Tvoje rezonovanje izgleda logicno, ima samo jedan mali problem - ne slaze se sa stvarnoscu. Kad si vec pomenuo lekare da vidimo kako stoje stvari u stvarnom svetu.
 
Npr. kubanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu, kao i uospte njihovi lekari i obrazovni sistem medicinskog kadra. No medjutim, njihovi lekari zaradjuju uzasno malo iako zdravstveni sistem pruza usluge koje su na nivou mnogo razvijenijih zemalja. Stoga ne moze se staviti tek tako znak jednakosti izmedju vrhunske usluge dobro obucenog kadra i dobre zarade.
Razlog zasto kubanski lekari ne mogu da zarade dobar novac je jer niko ne zaradjuje dobro na Kubi te ne moze da plati dobro lekara. Svim lekarima je san da odu u USA i tamo rade - zasto? Zato sto mogu da naplate jer puno ljudi dobro zaradjuje i mogu da plate skupo zdravstveno osiguranje i skupe usluge.
.................


Kao, prvo, izvinjavam se zbog trolovanja. Odgovaram samo zato sto sam kao iskusan zdravstveni profesionalac osetljiv na ovakve gluposti.
Prva recenica tvog posta je primenjiva na tvoj post.
 
Kasnije u postu, osvrnucu se ne ekonomske aspekte diskusije.
 
Kubanski zdravstveni sistem je go qrtz. To je zato sto sto sistem ne cine samo obrazovani (hmmmm...) lekari i zdravstveno osiguranje koje omogucava pristup svima nego i tehnologija, infrastruktura i sijaset drugih stvari.
Zivim vec dugo u USA, imam visedecenijsko iskustvo, a imao sam i nekoliko kolega, prebega sa Kube. Njihovo poznavanje osnovnih medicinskih stvari (anatomija, fiziologija, patologija itd.) je stvarno bilo vrhunsko. Medjutim, dijagnostika i razni oblici terapije su im bile totalne nepoznanice, jer na Kubi toga nema.
 
Soba u kubanskoj bolnici (jedna od pristojnijih slika):

 
Soba pacijenta u tipicnoj americkoj bolnici:

 
Vec decenijama nisam video bolnicku sobu sa vise od dva kreveta - i to samo u javnim i siromasnijim bolnicama. Inace, sve sobe su jednokrevetne i uz medicinsku opremu imaju sve sta ima i pristojan hotel: svoje kupatilo, TV, radio, telefon itd.
 
"Kubanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu!?" Ti mora da se zezas.
 
Malo o ekonomskom aspektu.
Nemoguce je imati dobar zdravstveni sistem ako celokupni drzavni sistem nema para. Mada su moguci ekstremni pojedinacni primeri u uspesnosti.
Moj (vec skoro 20 godina pokojni) cale je bio lekar u Zagrebu, pa mi je '90-ih (taman oko kraja rata) objasnio kako je to tamo funkcionisalo. Rekao je: "u Zagrebu se transplantacije srca rade jednako kvalitetno kao u Parizu ili Londonu. Ali problem zdravstva je sto nema zaliha antibiotika, nema proteza, nema zavoja, nema para za preventivu..."
A to je zdravstveni sistem, ono sto pogadja celokupno stanovnistvo - a ne neka retka operacija ili otkrice u lecenju izuzetno retke vrste raka.
Cale je '97. umirao od raka. Odleteo sam u Zagreb da vidim moze li se ista uraditi. Odvezem ga na dijagnosticki pregled, cale mi opise kako je to islo i ja popizdim. Odem kod koleginice, pitam je zasto ovako a ne onako - i inicijalno niti je ona razumela moje pitanje niti sam ja razumeo odgovor. Da bi tek kasnije u raspravi zakljucili da ja opisujem metodologiju o kojoj je ona samo citala, a opreme nema. Ej, glavni klinicki centar drzave - a ja sam radio u okruznoj bolnici u malom gradicu!
 
Struka mi je radiologija, a uza specijalnost MRI (magnetska rezonanca). Mogu da ti kazem da vecina opreme sa kojom sam radio u poslenjih 30-ak godina jos uvek funkcionise - negde u Africi, na Bliskom Istoku, pa i na Balkanu.
Zato jer ovdasnje bolnice opremu rashoduju, kupe ih firme za preprodaju i izvoze. To je zato sto pristojan novi MRI uredjaj kosta oko 5 miliona $ - a egipatskoj ili bosanskoj bolnici koja nema para je dobar i 15 godina star polovni za  500 000. Koliko para, toliko muzike.
 
Kad vec mesamo zdravstvo i ekonomiju - plate zdravstvenih radnika su kap u moru. Skupi su oprema i lekovi. Kod nekih oblika raka, dnevna doza lekova za hemoterapiju kosta vise nego mesecna plata med. sestre! Ili - 10 mesecnih plata sestre na Balkanu ili Kubi.
 
To je zato sto su cene svetske. Nema popusta za siromasne. Neka japanska firma koja prodaje aparat Amerima za milion, nece ga prodati Srbiji za pola miliona jer ova nema para. Izmedju ostalog i zato sto - prvo sto bi se desilo, braca Srbi bi ga preprodali Amerima za 3/4 miliona. Pa svi srecni i zadovoljni, sem proizvodjaca.
 
Tako, nemoj o kubanskom zdravstven sistemu. Kad budu imali odlican ekonomski sistem, imace i zdravstveni.
 
troll off....

Eh, kod vas i Ameriku pare padaju sa neba.


Sent from space! 🚀

[mrblaf]

@Zoran59

 

Rekao sam da je zdravstveni sistem u Kubi dobar, a ne da pruzaju najbolje usluge. Sta to znaci dobar zdravstveni sistem - osnovne zdravstvene usluge dostupne svima, dobra prevencija, smrtnost novorodjencadi manja nego u USA, ocekivana duzina zivota prakticno ista kao i u USA i pored svih tih 'svemirskih' lekova. Na kraju krajeva da ne ispadne da je nesto lupetam, evo sta kaze o SISTEMU u Kubi profesor sa Sorbone:

http://www.huffingto..._b_5649968.html

 

Kad smo vec kod medicinske struke u USA, brat mi je lekar tamo tako da znam ponesto o sistemu u americi sto si zaboravio da napomenes. Npr. stavio si sliku divne bolnicke sobe u americi a zaboravio si da napomenes da smestaj ne refundira zdravstveno osiguranje vec ga placa osiguranik i da ta soba koju si pokazao na slici kosta 800 dolara na dan i da je placa pacijent iz svog dzepa i pored toga sto u proseku placa 10-tak hiljada dolara godisnje osiguranje koje pokriva samo troskove procedura.  

 

Inace bili smo par godina komsije u USA, bio sam na magistarskim u San Antoniu, ti zivis negde blizu (za Texas), bese Corpus Christi. Elem dok sam bio u tamo, razbolim se i brat mi propise antibiotike, ja do apoteke, bocica antibiotika 100 dolara, pri cemu 80 dolara refundira osiguranje. Inace isti ti antibiotici kostaju u Evropi 10-tak evra. Neko je spomenuo troskovi istrazivanja, razvoja bla, bla. Ono sto je medjutim zanimljivo je da je te konkretne antibiotike pronasla zagrebacka Pliva 80-tih, prodala je patent Pfizer-u koji ih prodaje po 10 puta vecoj ceni, i tako Pfizer zaradi par milijardi dolara a nit kopali nit luk mirisali. Uostalom ako nekog interesuje kako se odredjuju cene lekova u USA, neka malo procita pricu o jednom divnom ljudskom bicu zvanom Martin Shkreli...

 

Elem, da ne idemo previse u raspravu, ja inace imam vrlo jednostavan sistem rezonovanja da li je neki sistem dobar ili los - los sistem propada a dobar sistem se razvija i siri, a da li je nesto pravedno ili nije to moze samo bog na nebu da sortira. Komunizam je los sistem te je propao, a ovo sto guraju sad: globalizacija + zaduzivanje praunuka + slobodna trgovina + slobodan protok migranata + liberalizam (za korporacije), zivi bili pa videli, EU je vec krenula da se osipa a ni Tramp nije dosao na talasu srecnih i zadovoljnih...

[zoran59]

Rekao sam da je zdravstveni sistem u Kubi dobar, a ne da pruzaju najbolje usluge. Sta to znaci dobar zdravstveni sistem....

..........................

Eh, onda je trebalo da se dogovorimo oko kriterijuma. Za mene je dobar sistem onaj koji pruza dobre usluge. Nista mi ne znaci lagan pristup ako nemam cemu da pristupim. Mozda je sistem prevoza u kojem svi imaju bicikle pravedan i egalitaran, ali vise volim onaj gde postoje i dobri automobili, pa i ako nisu dostupni svima.

 

 

mrblaf, on 08 Oct 2016 - 05:45, said:

.....

Kad smo vec kod medicinske struke u USA, brat mi je lekar tamo tako da znam ponesto o sistemu u americi sto si zaboravio da napomenes. Npr. stavio si sliku divne bolnicke sobe u americi a zaboravio si da napomenes da smestaj ne refundira zdravstveno osiguranje vec ga placa osiguranik i da ta soba koju si pokazao na slici kosta 800 dolara na dan i da je placa pacijent iz svog dzepa i pored toga sto u proseku placa 10-tak hiljada dolara godisnje osiguranje koje pokriva samo troskove procedura.

............

Inace bili smo par godina komsije u USA, bio sam na magistarskim u San Antoniu, ti zivis negde blizu (za Texas), bese Corpus Christi. Elem dok sam bio u tamo, razbolim se i brat mi propise antibiotike, ja do apoteke, bocica antibiotika 100 dolara, pri cemu 80 dolara refundira osiguranje...

............

 

Ovo je delimicna informacija. Zbog delimicnosti, u stvari je dezinformacija.

 

Ovo sto si opisao je tacno - za one koji imaju bas takvo osiguranje i lece se u for-profit instituciji. Medjutim, osiguravajucih kompanija ima bezbroj, a i u istoj kompaniji uslovi zavise o ugovoru - koji moze da bude individualan, ili ugovor sa firmom koja daje osiguranje zaposlenima. Tako i deo koji pacijent placa iz dzepa moze da bude i veci od 20%, a moze da bude i 0.

 

Dalje, stvari su skroz drugacije u non-profit drzavnim/javnim bolnicama. Od kojih je i jedna, u pravu si, Corpus Christi Memorial Medical Center bolnica gde sam proveo 15-ak godina (danas je leasovana Christus Spohn Medical System organizaciji i zove se CSH Memorial, ali se uslovi lecenja nisu promenili). To je jedan od najvecih traumatoloskih centara u Texasu i javna/kotarska bolnica.

Po zakonu, javna bolnica nema pravo da odbije pacijenta ili postavlja uslove zbog nemogucnosti placanja ili nemanja zdravstvenog osiguranja. Pacijent koji ima osiguranje, dobice istu uslugu po istoj ceni kao i drugde. Ostali, oni na socijali, Medicare/Medicaid itd. iz dzepa ne placaju nista. Oni koji nemaju ni resen status, dobice racun - sto ne znaci da ce ga platiti. Zbog blizine meksicke granice, lecili smo hiljade ilegalnih imigranata koji su nastradali bezeci od policije - ti nisu dobili ni racun jer im niko ne zna ni ime ni adresu!

 

Ali, pazi - svi su, od osiguranih do ilegalaca, dobili jednako kvalitetnu uslugu. Prvo, zbog morala i etike, a drugo - medicinski personal ni ne zna pravni/ekonomski status pacijenta. Time se bavi administracija.

 

Ekonomski: ne postoji besplatno zdravstvo. Pitanje je samo ko placa, i kako.

U USA, ako nisi socijalni slucaj, placas osiguranje ili placas iz dzepa. U domaji (ili na Kubi), niko te ni ne pita nego ti automatski uzmu od plate. Ne bih ovde filozofirao o eticnosti ili pravednosti, samo bih konstatirao da su sistemi razliciti.

 

 

mrblaf, on 08 Oct 2016 - 05:45, said:

...........

...ja inace imam vrlo jednostavan sistem rezonovanja da li je neki sistem dobar ili los - los sistem propada a dobar sistem se razvija i siri, a da li je nesto pravedno ili nije to moze samo bog na nebu da sortira. Komunizam je los sistem te je propao, a ovo sto guraju sad: globalizacija + zaduzivanje praunuka + slobodna trgovina + slobodan protok migranata + liberalizam (za korporacije), zivi bili pa videli...

.............

 

Tako je. I americki sistem evoluira (vidi pod Obamacare) i videce se kako.

 

Sad si me donekle podsetio na mladost. Onda, bilo je ljudi koji su adamantno tvrdili da je "samoupravni socijalizam najbolji moguci sistem, samo ljudi ne valjaju!" Vidis, i ja sam to stvarno poverovao. Moje izgovor je: bio sam idealista i mladunac, trebalo mi je jos par godina rastenja da shvatim da sistem treba da sluzi ljudima a ne obrnuto.

I da je merilo vrednosti sistema efikasnost, a ne ideoloska pozadina.

 

Stvarno, imali donekle srodnu temu na pdf. Medicina, a ovde bi mogli da otvorimo neku o finansiranju zdravstva.

Skroz smo coveku istrolovali temu...