Jump to content


Photo
- - - - -

Paradoks solidarnosti


  • Please log in to reply
41 replies to this topic

#1 EU_Sava

EU_Sava
  • Banned
  • 84 posts

Posted 18 May 2016 - 09:53

Svako drustvo sadrzi barem malo kohezivnih elemenata, da se ne bi raspalo. Drustvo se ne moze odrzati samo na individualnom interesu kako tvrde liberalne dogme. Isto tako, ne moze ga odrzati ni kolektivisticki pritisak totalitarne partije koa u komunizmu.

 

Solidarnost je jedan takav element. Jedan racionalni  mehanizam koji u slucaju opasnosti sprecava raspad drustvqa i osipanje, spasavanjem onih koji su ugrozeni.

 

I dok vecina Srba veruje da poseduje neku "urodjenu humanost" zasnovanu na principima svetosavlja, moram da kazem da sam vise solidarnosti video u suvim protestantskim,. protokapitalistickim drustvima Danske i Holandije. U Srbiji nisam video solidarnost koja nije bila "naredjena odozgo".> Naravno i u potrosackom drustvu, solidarnost moze biti "pogurana" reklamnom kampanjom.

 

 

Kako objasniti ovaj paradoks?

Koji su primeri istinske solidarnosti?

Je li solidarnot iznad i izvan ideologije vladajucih?

 


  • 0

#2 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 19,370 posts

Posted 18 May 2016 - 10:36

Samo je jedna prava solidarnost, totalne legende!

 


  • 0

#3 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 6,659 posts

Posted 18 May 2016 - 11:04

 

I dok vecina Srba veruje da poseduje neku "urodjenu humanost" zasnovanu na principima svetosavlja, moram da kazem da sam vise solidarnosti video u suvim protestantskim,. protokapitalistickim drustvima Danske i Holandije........

 

......... tako je Scubiuse, dodaj ....... USA, Kanada ........ nastavi ........

 

Srpsko drushtvo je izrazito nesolidarno, od kolevke pa do groba, od Tirshove klinike - do starachkih domova. Odlichno si primetio, Srbi veruju da su solidarni, ali kao i za mnoge druge stvari u koje veruju - zive u iluziji.


  • 0

#4 EU_Sava

EU_Sava
  • Banned
  • 84 posts

Posted 18 May 2016 - 14:39

mene zanima kako je doslo do takve iluzije.

kako se ona generise i zasto?

 

posmatram cerku profesora univerziteta.

ostarela devojcica od 40.

vuce kesu za djubre.

baca je u kantu za smece koju prazni gradsko zalenilo.

time je zapusila kantu.

kontejneri su samo 50 metara dalje.

 

ne zanima je kako ce oni jadnici da odnesu njenu kesu.

 

 

mene sad zanima ako to da ljudi, obrazovani, nacitani, koji su videli sveta, nemaju ni malo solidarnosti, ni malo osecaja za druge i zasto je bas u Srbiji to tako masovno. Otkud taj ekstremni individualizam, skoro sirerovski anarhizam (Max Stirer),   u naizgled kolektivistickoj i zaostaloj zajednici?

 

 

......... tako je Scubiuse, dodaj ....... USA, Kanada ........ nastavi ........

 

Srpsko drushtvo je izrazito nesolidarno, od kolevke pa do groba, od Tirshove klinike - do starachkih domova. Odlichno si primetio, Srbi veruju da su solidarni, ali kao i za mnoge druge stvari u koje veruju - zive u iluziji.


  • 0

#5 Kinik

Kinik
  • Members
  • 37,889 posts

Posted 18 May 2016 - 14:49

...

 

Nesto si zestoko pobrkao.

 

Nije to 'individualizam', vec nekultura.

 

Btw, Max Stirner.

 

Evo nesto o Stirneru

 

 

STIRNER, Max, (pseudonim Caspara Schmidta), njem. filozof (1806-1856). Studirao teologiju i filozofiju, medu osta­lim, kod Hegela i Schleiermachera. Živio kao privatni učitelj i publicist uglavnom u Berlinu, a umro u bijedi, ojađen, nepri­znat i zaboravljen. Njegovo glavno djelo Jedini i njegovo vlasništvo svojim je radi­kalnim solipsizmom i egoizmom na spo­znajnom i etičkom planu, izazvalo opće zgražanje i svojedobno šokiralo profesore i građansku inteligenciju, pa je jedno vrijeme bilo i zabranjeno. Uskoro je, među­tim, zaboravljeno, ali je ponovo »otkrive­no« potkraj stoljeća, i danas se (u odnosu na Nietzschea i filozofiju egzistencije) op­ćenito smatra daleko značajnijim nego što su ga svojedobno okarakterizirale, je­dva ga zabilježivši, sve standardne povije­sti filozofije.

 

Protivnik svakog apstraktnog filozofi­ranja, što je, uostalom, tipično za gotovo čitavu Hegelovu ljevicu, Stirner radikalno odbacuje sve opće, idejno, nadindividualno, i postavlja tezu o zbiljskom postoja­nju samo pojedinca, konkretnog »Ja«, »Je­dinog«. Stirner je u odnosu prema Feuerbachu kritičan kao što je ovaj prema Hegelu. On, naime, smatra da živi, prirodni, osjetilni čovjek, »čovjek od krvi i mesa« kojeg Feuerbach postavlja nasuprot Hegelu, još uvijek zastupa etiku općeg humaniteta, ljubavi prema čovječanstvu. A čovječanstvo je samo rodni pojam, apstraktum — posljednja sjena stare hegelovske sablasti, koja se provlači i kod Feuerbacha. Istinski je konkretan samo pojedinac što svoj svijet stvara u svojoj predodžbi  i  svojoj  volji.  »Jedini«  (Der Einzige) nema drugog korijena ni drugog uzora osim sebe sama: »Ja sam svoju stvar postavio na ništa.« Njegovo vlasni­štvo dopire tako daleko kako on hoće, a on hoće sve što može. On ne priznaje ništa nad sobom, ne želi služiti nikakvom tuđem zakonu i tuđoj volji, za nj, zapravo, ne postoji ništa do on sam. Stirner stoga ne proklinje samo boga i svece, cara i papu, već i narod i domovinu, državu, porodicu, društvo i svako opće dobro. Njegove se anarhističke teze protežu i na svaku etiku: moral, ćudorednost treba da budu odstranjeni. Ni sama riječ »grijeh« ne znači ništa za »Jedinog«, jer se on ne boji kazne. Moral ostavlja Stirner konzervativcima, kojima je stalo do opravdanja svojih položaja i koji se boje svakog no­vog kao smrti. Za »Jedinog« nitko ne mo­že stvoriti nikakve norme: svaki moral ovisi samo o njemu jer je njegovo djelo. »Ništa mi nije više od Mene.« Stoga se S. ne bori samo protiv određenog sadrža­ja etike, nego protiv svake etike. Jer svi moralni pojmovi, od najstarijih vremena do danas, bili oni religiozni ili imali u osnovi dobro čovječanstva, zasnivaju se bez izuzetka na podvajanju čovjeka, na suprotstavljanju nekog višeg, pravog, sve­tog čovjeka običnom, osjetilnom, egois­tičnom čovjeku, koji, na žalost, postoji, »ali bi po etici bilo bolje da ne postoji«. U osnovi takvog gledanja stoji pogrešna vjera u duh kao više biće, a njega će moći pretvoriti u ništa samo onaj koji, nezbunjen sistemima, bude išao do dna stvari i odbio da postoji biće kome pripadaju kult i služba. Ta razaralačka moć prema onom nadindividualnom mora biti do­sljedna i sprovedena dokraja. Jer npr. borba prosvjetiteljstva protiv pobožnosti može se svesti na pobijanje najvišeg bića teologije u korist drugog najvišeg bića. I na pojmu čovječanstva izgrađena moral­nost, naime, može vrlo lako i sama posta­ti religijom. No kao što je čovjek sam sebe bacio u okove, tako se jedino sam može od njih i osloboditi upravo time da ne priznaje nikakvu dužnost, tj. da se ne veže i ne dopusti da ga vežu.

 

Pravac razvoja svjetske povijesti, po Stirneru, kreće se od idealizma k egoiz­mu. Jer prkos i odvažnost, koji se zado­voljavaju izgradnjom unutrašnjeg svijeta duha, nisu dostojni zrelog čovjeka koji ne želi živjeti u idealističkom bijegu pred stvarima, već im se vraća kao predmetima vlastite potrošnje, vlastitog egoističkog užitka. Stoga i svoju vlastitu historijsku misiju vidi Stirner u razrješavanju svih idealističkih polovičnosti i obmana i u utemeljenju razdoblja živog, zbiljskog čovjeka  —  egoista.

 

Na društvenom planu S. anarhistički kritizira sve dotadašnje oblike zajednica, pa i sve projekcije budućeg društva, uključujući i komunizam, koji — u is­pravnoj borbi protiv privatnog vlasništva — za nj nije dovoljno konzekventan jer uspostavlja primat društva — kolektivno vlasništvo. Ipak, po Stirneru, bogati po­stoje samo zato što su siromašni glupi, pa ih trpe i priznaju im pravo vlasništva. Za »Jedinog« nema ni privatnog ni kolektiv­nog vlasništva, već samo »moje vlasni­štvo«. Štoviše, za njega čak ne postoji ni­kakav smisao života, nikakva svrha, ideal. »Jedini« je naprosto ovdje i ne priznaje ništa što nadilazi njegovu pojedinačnu egzistenciju.

 

To, međutim, ne znači da egoist ne poštuje drugog pojedinca, ali da nešto i za njega učini, on nije motiviran nekim višim bićem, čovječanstvom, državom, moralom, pravom, već time što njegovo vlastito srce u tome nalazi zadovoljstvo. Ne postoji dužnost po kojoj bi se trebalo voljeti, ne postoji nekakvo pravo da se bude voljen. Ljubav nije zapovijed, već naša svojina, pa stoga nijedna ljubav iza koje stoji makar samo sjenka obveze nije slobodna zato što nije lična.

 

Stirnerova krajnje individualistička i anarhistička pobuna, njegov ničeanski i egzistencijalni bunt protiv društva koje se stalno poziva na »opće dobro« i etičke i društvene vrijednosti — koliko god može biti nošena motivima jedne smione nega­cije i radikalne kritike — ostaje ipak pre­težno verbalni eksces i destrukcija, bez realnih i zbiljskih izgleda na uspjeh i bez onih otvorenih horizonata na koje su ukazivali neki drugi predstavnici Hegelove ljevice.

 

Glav. djela: Jedini i njegovo vlasništvo (1845, prev.); Geschichte der Reaktion (2 sv. 1852); Kleinere Schriften, izd. J. H. Mackay (1898). Hans Helms je 1968. izdao izbor iz njegovih spisa i popratio ih opširnim komen­tarima.

 

Danko Grlić / Leksikon filozofa, izd. 'Naprijed', Zagreb ’82.

 

napomena: Leksikon izasao u 'ona' vremena, kad se jos uvek drljalo o Hegelu.

 

...


Edited by Kinik, 18 May 2016 - 15:09.

  • 0

#6 Denis Jasharevic

Denis Jasharevic
  • Members
  • 6,659 posts

Posted 18 May 2016 - 15:25

..... u naizgled zaostaloj zajednici?

Srpska zajednica nije "naizgled zaostala", ona je chak stepen nize u evolutuvnom razvoju - objektivno zatucana. Razvijena drushtva imaju od 3 do 5 puta vishe obrazovanih pojedinca procentualno, chista statistika, chinjenichno stanje.

Kada postigne taj nivo prestace da se zove zajednica, postace drushtvo.

Ta devojka/zena koju pominjesh je samo proizvod negative selekcije, kao i njen otac. (jachi, krupniji, agresivniji, gluplji)

Edited by Denis Jasharevic, 18 May 2016 - 15:28.

  • 2

#7 EU_Sava

EU_Sava
  • Banned
  • 84 posts

Posted 18 May 2016 - 19:42


Ta devojka/zena koju pominjesh je samo proizvod negative selekcije, kao i njen otac. (jachi, krupniji, agresivniji, gluplji)

 

ponavljam, ti ljudi citaju knjige, gledaju francuske klasike, obrazovani su... a ipak. fali im nesto drugo

 

 

 

 

ali  ima i jedan pozitivan primer, odnos prem apoplavama 2014. tad je bilo solidarnosti.


  • 0

#8 alberto.ascari

alberto.ascari
  • Members
  • 26,370 posts

Posted 18 May 2016 - 19:58

scubidoo rodjače, ti li si??!!

 

dugo ti je izdržao pravopis, 6 postova!

 

welcome back, dok te ne banuje...


  • 2

#9 Nicklord

Nicklord
  • Members
  • 4,290 posts

Posted 18 May 2016 - 20:10

scubidoo rodjače, ti li si??!!

 

dugo ti je izdržao pravopis, 6 postova!

 

welcome back, dok te ne banuje...

Kako neko, ko počinje rečenicu malim slovom sme da priča o pravopisu? 


  • 0

#10 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 19,370 posts

Posted 18 May 2016 - 22:37

Kako neko, ko počinje rečenicu malim slovom sme da priča o pravopisu? 

Bas kao sto neko ko ne savlada upotrebu zareza (nije ti potreban u toj recenici, btw) moze da bas to uocava kod drugih.


  • 0

#11 Nicklord

Nicklord
  • Members
  • 4,290 posts

Posted 18 May 2016 - 23:03

Bas kao sto neko ko ne savlada upotrebu zareza (nije ti potreban u toj recenici, btw) moze da bas to uocava kod drugih.

Nije potreban ali uzmi pročitaj rečenicu sa zarezom i bez zareza. Menja se ono što želim da naglasim. Možeš, pisati ovako, jer, nije greška, ako misliš, da ćeš, postići nešto. Postoje pravila samo kada mora da se stavi zarez...

 

Postoji 30 slova u našem jeziku. Slobodno možeš da ih koristiš sve. Lista reči koje ne postoje u našem jeziku a nalaze se u tvom postu: recenici, moze i uocava.


Edited by Nicklord, 18 May 2016 - 23:07.

  • 0

#12 EU_Sava

EU_Sava
  • Banned
  • 84 posts

Posted 19 May 2016 - 09:13

Kazete da su nekulturni?

 

Ja bih rekao da su vrlo kulturni, ali da su asocijalni. Nema nicega sto ih ogranicava, nicega sto postuju osim sopstvene pohlepe.

 

 

Elita u drugim zemljama cesto se oseca obaveznom prema drustvu. Oni ginu u ratovima (Kenedijev brat), bivaju ranjavani (Bus senior) ili rade neke javne poslove za skromniju platu.  Srpska je elita okrenuta hedonizmu. Ona kulturno konzumira, ali samo to. Primer za to bi bile vladike SPC-a koje ne osecaju nikakvu nelagodu zbog svog neumerenog trosenja.

 

Sto se solidranosti tice, mi nemamo ni organizacie koje bi promovisale solidarnost. Zapravo, dok su te organizacije postojale, dok je to bilo organizovano "odozgo" bilo je i nekekve solidarnosti. Skupljao se novac itd.

 

Ali, kao sto rekoh, poplave 2014. pokazale su da cak i Srbiji postoji potreba i volja da se bude solidaran. Ali dok ce recimo male zajednice u USA biti stalno solidarne, stalno ce skupljati novac za sirotinju, u Srbiji su potrebne kataklizme da se ljudi pokrenu.

 

Za sada zivimo u septickoj jami. Neki od nas drze case sampanjca u usranim rukama i pokazujemo svima da uzivamo jer to je skup, francuski sampanjac. Pakao su Drugi.


  • 0

#13 Kido from Junkovac

Kido from Junkovac
  • Members
  • 5,766 posts

Posted 19 May 2016 - 18:39

Tvoje vidjenje zapadnjaka potpuno je pogresno i potpuno tipicno za srpske gastrose.

Oni uglavnom (srpski gastrosi u kanadi npr.) zive u samoizabranoj cauri,

gde iz velike mentalne daljine i bez logickih aparata buncaju o pohlepama i asocijalnom ponasanju

domacina.

 

Ali primecujem da si detektovao cinjenicu da su solidarniji od balkanskog tupce, sto je dobar pocetak,

ako ga ne shvatis kao paradox vec kao realnost.

 

Ako se jos malo napregnes i ako te ne sputa imperativ osinutog pisanija i lirsko epske magle,

uskoro ces zakljuciti da nemas pojma o zapadnjacima, sto bi bio novi veliki korak.


  • 1

#14 yossarian

yossarian
  • Members
  • 3,708 posts

Posted 20 May 2016 - 00:40

Tvoje vidjenje zapadnjaka potpuno je pogresno i potpuno tipicno za srpske gastrose.

Oni uglavnom (srpski gastrosi u kanadi npr.) zive u samoizabranoj cauri,

gde iz velike mentalne daljine i bez logickih aparata buncaju o pohlepama i asocijalnom ponasanju

domacina.

 

 

Mislim da je EU_Sava, kada je pisao o solidarnosti "malih zajednica u USA", mislio na gradiće, opštine ili gradske četvrti, a ne na zajednice imigranata.


Edited by yossarian, 20 May 2016 - 00:41.

  • 0

#15 EU_Sava

EU_Sava
  • Banned
  • 84 posts

Posted 20 May 2016 - 08:33

mislim da niste razumeli,prica o pohlepi je bas prica o srpskoj eliti. ali dobro.

da ponopvimo

 

1.. Srbi veruju da su drustveni i "dusevni", te da nisu opsednuti materijalnim dobrima, kao na zapadu. Da su samilosni svetosavski narod.

2. Na zapadu, narocito protestantskom, pohlepa je relativno abolirana, skoro pozeljna (Greed is good)

3. U Srbiji nema mnogo solidarnosti, niko nije mnogo solidaran, recimo  sa ljudima koji kopaju po kontejnerima, Romima....

4. Na Zapadu ima mnogo primera spontane solidarnosti. Ima i primera tzv cojstva gde prodavac pita koliko zaradjujete pre nego sto odredi cenu (video u malim holandskim zajednicama proizvodjaca hrane i anarhista)

5. Pohlepa obrazovane srpske elite (lekari, advokati, profesori, popovi...) je bezmerna. Nigde vas lekar nece leciti tako maliciozno i sa zeljom da zardi na vama kao u Srbiji. Nigde nema veceg nemorala i nehriscanskog odnosa prema bliznjem.

 

ja tu vidim paradokse

 

 

 

Tvoje vidjenje zapadnjaka potpuno je pogresno i potpuno tipicno za srpske gastrose.

Oni uglavnom (srpski gastrosi u kanadi npr.) zive u samoizabranoj cauri,

gde iz velike mentalne daljine i bez logickih aparata buncaju o pohlepama i asocijalnom ponasanju

domacina.

 

Ali primecujem da si detektovao cinjenicu da su solidarniji od balkanskog tupce, sto je dobar pocetak,

ako ga ne shvatis kao paradox vec kao realnost.

 

Ako se jos malo napregnes i ako te ne sputa imperativ osinutog pisanija i lirsko epske magle,

uskoro ces zakljuciti da nemas pojma o zapadnjacima, sto bi bio novi veliki korak.


  • 0