Jump to content


Photo
- - - - -

Upis


  • Please log in to reply
18 replies to this topic

#16 vilhelmina

vilhelmina
  • Members
  • 11,765 posts

Posted 07 July 2016 - 06:35

Ja nisam uopste poredila sa Srbijom te je boldovano a i ovo Google "objasnjenje" u vezi nemackog segrtskog sistema suvisno. Ja vrlo detaljno znam kako je osmisljen i kako se u praksi odvija nemacki skolski sistem + koje su mu prednosti i mane. Tim povodom sam jednom godisnje, 8 godina za redom boravila u Nemackoj odredjeni period. 

 

Poenta mog posta je bila nesto sto je tebi izgleda sasvim promaklo. 

 

Nisi poredila sa Srbijom, ali si replicirala meni, koja to jesam uradila ;) . Time si se ukljucila u pricu i usput ovde plasirala dezinformaciju da su nemacke strucne skole pandan srednjim strucnim skolama u Srbiji i ostatku Evrope, a one to nisu. Skole o kojima je rec su namenjene pre svega odraslim ljudima, jer ukljucuju segrtovanje kao poseban vid zaposlenja, gde se aplicira kao za posao, prolazi ceo postupak i na kraju sklapa ugovor. Segrt ide jedan dan nedeljno u skolu, a ostatak vremena radi i za to dobija odgovarajucu naknadu. Kada zavrsi, na trziste rada ne ide samo s "diplomom" srednje skole, vec i sa respektabilnim radnim iskustvom.

Za ovo mi uopste nije bio potreban google, jer je ovo opcija koja se nudi i mladima u EU, pa je i moj sin svojevremeno bio zainteresovan, tj pitanje je jos uvek otvoreno. Uslov za upis je starost izmedju 18 i 35 godina, i zavrsena srednja skola.

 

No stoji i cinjenica da je u drugim EU zemlajma, pa i u samoj Nemackoj, alternativa ovome da ljudi zavrsavaju razlicite srednje skole, a tek kasnije se opredeljuju za zanat. Pri tome su neretko samouki, a formalno obrazovanje sticu na razlicite, "ubrzane nacine". No posao im ne donose te diplome, koliko god trajalo samo obrazovanje, vec iskustvo koje su do tada stekli (ili nisu stekli).

Nijedan poslodavac se ne oslanja na obrazovanje steceno u tinejdzerskom uzrastu, i u tome je bila poenta mog posta (koju ti nisi razumela). Zato je i besmisleno upisivati takve skole u uzrastu od 14 godina, osim u slucaju da je to jedina opcija, jer je neko los djak i nigde drugde ne moze da upadne, pa da ne hvata zjale. To je jednostavno prerano da se iz planova za buducnost iskljuce sve druge opcije. Zanat se moze savladati i kasnije, a teoretska znanja i siroko opste obrazovanje se tesko nadoknadjuju, ako nisu steceni onda kad je trebalo.


Edited by vilhelmina, 07 July 2016 - 06:36.

  • 0

#17 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,009 posts

Posted 07 July 2016 - 08:07

Nisi poredila sa Srbijom, ali si replicirala meni, koja to jesam uradila ;) . Time si se ukljucila u pricu i usput ovde plasirala dezinformaciju da su nemacke strucne skole pandan srednjim strucnim skolama u Srbiji i ostatku Evrope, a one to nisu. ...


DA, replicirala sam tebi koja si tvrdila da se keramicar/mehanicar/krojac moze postati nakon par nedelja obuke/kursa. Ne bih ulazila u to da li si time plasirala dezinformacije ili omalozavavas zanatske vestine jer ne zelim da se bavim tvojim intelektulanim nepostenjem i podmetanjem u diskusiji. Komentarisala sam ono sto sam boldovala i zato sam nemacke strucne skole pomenula tek da ilustrujem da to instant kursadzijsko nije tacno. Da jeste, zanatske skole ne bi ni postojale. One su nacin/put da se djacima kasnije ukaze prilika da steknu odgovarajucu strukovnu praksu.   
 

Spoiler

  • 0

#18 vilhelmina

vilhelmina
  • Members
  • 11,765 posts

Posted 07 July 2016 - 08:31

 

DA, replicirala sam tebi koja si tvrdila da se keramicar/mehanicar/krojac moze postati nakon par nedelja obuke/kursa. Ne bih ulazila u to da li si time plasirala dezinformacije ili omalozavavas zanatske vestine jer ne zelim da se bavim tvojim intelektulanim nepostenjem i podmetanjem u diskusiji. Komentarisala sam ono sto sam boldovala i zato sam nemacke strucne skole pomenula tek da ilustrujem da to instant kursadzijsko nije tacno. Da jeste, zanatske skole ne bi ni postojale. Praksa u odgovarajucoj firmi je nesto drugo. 
 

Spoiler

 

 

Tvoje poznavanje materije je na nivou strateskog planiranja, dugorocnih ciljeva i ostalih lepih zelja. No promice ti bitna stvar, a to je da zanati danas nisu ono sto su nekad bili. Zato su i siroko postavljeni programi strucnog obrazovanja u tim okvirima danas potpuno prevazidjeni. Primera radi, pomenute nemacke strucne skole obrazuju ljude za nekih 350 zanimanja. Cisto sumnjam da bilo ko od nas moze da nabroji vise od 20 zanata. Gde je onda razlika? Ocigledno u visokospecijalizovanim poslovima, gde zanatalija "opste prakse" vise nema sta da trazi.

Ono sto se trazi su certifikati i iskustvo na vrlo odredjenim poslovima, s vrlo odredjenom opremom i materijalima itd. Ako poslodavac ne nadje profil koji mu treba na trzistu rada (a sva je prilika da ga nece naci), radije ce sam obuciti nekoga, i to u najkracem mogucem vremenu i uz minimalne troskove, nego da uzima univerzalne majstore, koji konkretnu masinu ili teholoski postupak u zivotu nisu videli. U Nemackoj to ide preko pomenutog segrtskog sistema, a u Svedskoj preko zavoda za zaposljavanje, gde poslodavci dobijaju znacajne olaksice za zaposljavanje ljudi koje tek treba obuciti. Prednost nemackog sistema je sto je obrazovanje duze i temeljitije, pa tako obuceni ljudi danas-sutra imaju jacu poziciju na trzistu rada. U Svedskoj i slicnim sistemima obuka vazi samo za konkretni posao, dok isti traje, i nije sigurno da ce biti primenjiva i u buducnosti.

No u oba slucaja se radi o namenskoj obuci za vrlo usko strucno zanimanje, a ne za zanate u sirem smislu. Dakle, da rezimiram. Ne moze se postati mehanicar za par nedelja obuke, ali tako nesto danasnjem svetu nije ni potrebno. Potrebni su specijalisti, obuceni u konkretnom procesu rada, a ti postupci se menjaju mnogo brze nego skolski sistemi.

 

 

Edit: Nije lose da jos jednom procitas moje postove koje si onako na preskok boldovala. U njima jasno pise da govorim o obuci za konkretna zanimanja, na konkretnim radnim mestima. Ta obuka je uvek potrebna, bez obzira na prethodno skolovanje, a ono moze biti iz te oblasti, ali i iz neke sasvim druge. Utoliko ni siroko definisani zanati vise nemaju prodju na trzistu rada, sta god se stratezima po raznim ministarstvima prividjalo.


Edited by vilhelmina, 07 July 2016 - 09:05.

  • 0

#19 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,009 posts

Posted 09 July 2016 - 08:47

Tvoje poznavanje materije je na nivou strateskog planiranja, dugorocnih ciljeva i ostalih lepih zelja. No promice ti bitna stvar, a to je da zanati danas nisu ono sto su nekad bili. Zato su i siroko postavljeni programi strucnog obrazovanja u tim okvirima danas potpuno prevazidjeni. Primera radi, pomenute nemacke strucne skole obrazuju ljude za nekih 350 zanimanja. Cisto sumnjam da bilo ko od nas moze da nabroji vise od 20 zanata. Gde je onda razlika? Ocigledno u visokospecijalizovanim poslovima, gde zanatalija "opste prakse" vise nema sta da trazi.
Ono sto se trazi su certifikati i iskustvo na vrlo odredjenim poslovima, s vrlo odredjenom opremom i materijalima itd. Ako poslodavac ne nadje profil koji mu treba na trzistu rada (a sva je prilika da ga nece naci), radije ce sam obuciti nekoga, i to u najkracem mogucem vremenu i uz minimalne troskove, nego da uzima univerzalne majstore, koji konkretnu masinu ili teholoski postupak u zivotu nisu videli. U Nemackoj to ide preko pomenutog segrtskog sistema, a u Svedskoj preko zavoda za zaposljavanje, gde poslodavci dobijaju znacajne olaksice za zaposljavanje ljudi koje tek treba obuciti. Prednost nemackog sistema je sto je obrazovanje duze i temeljitije, pa tako obuceni ljudi danas-sutra imaju jacu poziciju na trzistu rada. U Svedskoj i slicnim sistemima obuka vazi samo za konkretni posao, dok isti traje, i nije sigurno da ce biti primenjiva i u buducnosti.
No u oba slucaja se radi o namenskoj obuci za vrlo usko strucno zanimanje, a ne za zanate u sirem smislu. Dakle, da rezimiram. Ne moze se postati mehanicar za par nedelja obuke, ali tako nesto danasnjem svetu nije ni potrebno. Potrebni su specijalisti, obuceni u konkretnom procesu rada, a ti postupci se menjaju mnogo brze nego skolski sistemi.
 
 
Edit: Nije lose da jos jednom procitas moje postove koje si onako na preskok boldovala. U njima jasno pise da govorim o obuci za konkretna zanimanja, na konkretnim radnim mestima. Ta obuka je uvek potrebna, bez obzira na prethodno skolovanje, a ono moze biti iz te oblasti, ali i iz neke sasvim druge. Utoliko ni siroko definisani zanati vise nemaju prodju na trzistu rada, sta god se stratezima po raznim ministarstvima prividjalo.

 
Pisala sam ja pre vise godina na forumu o tome kako je skola mumifikovana institucija koja, iz objasnjivih razloga, (mora da) kaska za promenama/progresom van skolskih zidova. No to nije tema ovde. Pomenute su strukovne srednje skole koje, fakat, postoje i nisu prevazidjene u razvijenom svetu kako si ti tvrdila. 

 

Kad vec pominjes (moje) poznavanje materije, tvoja tvrdnja - "Srednje skole u razvijenom svetu danas sluze samo za sticanje opstih znanja, nikako za stvaranje profesionalaca u bilo kojoj struci." je samo jedno opste mesto. Profesionalci se ne stvaraju u skolama nego kroz bavljenje profesijom i stalnim usavsavanjem. To vazi i za srednje skole i za fakultete. Kao sto vidimo, skole mogu da sluze i za sticanje/razvijanje nekih drugih stvari kao sto je, ociglednog primera radi, razvijanje smisla za intuitivno diskutovanje. To je sve jedna te ista materija koja se "ekspertski" neumorno bavi "poznavanjem" svih materija. 

 

 

 
 


  • 1