18 replies to this topic

[Ilyrian]

Naime,ove godine završavam školu,pa bih trebao upisati fakultet. To će biti neka institucija koja se bavi IT poljem. Pogledao sam i Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Beogradu. U Novom Sadu bih probao Fakultet tehničkih nauka,a što se tiče Beograda,Matematički fakultet,ovaj odsjek informatika. O Fakultetu tehničkih nauka sam se raspitao,ali o drugom navedenom nemam dosta informacija. Ovdje sam da vidim da li neko studira Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu,na odsjeku informatika,kako bi mi mogao reći nešto više o samom odsjeku i instituciji. Za master akademske studije planiram do tada polagati TOEFL test i odlazak u Italiju na neki od njihovih univerziteta ( Politecnico di Milano ili Torino ) , pa je sada ,takodje potrebno znati da li će mi ovaj odsjek na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu moći priznati u Italiji ?  

[tomas.hokenberi]

Naime,ove godine završavam školu,pa bih trebao upisati fakultet. To će biti neka institucija koja se bavi IT poljem. Pogledao sam i Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Beogradu. U Novom Sadu bih probao Fakultet tehničkih nauka,a što se tiče Beograda,Matematički fakultet,ovaj odsjek informatika. O Fakultetu tehničkih nauka sam se raspitao,ali o drugom navedenom nemam dosta informacija. Ovdje sam da vidim da li neko studira Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu,na odsjeku informatika,kako bi mi mogao reći nešto više o samom odsjeku i instituciji. Za master akademske studije planiram do tada polagati TOEFL test i odlazak u Italiju na neki od njihovih univerziteta ( Politecnico di Milano ili Torino ) , pa je sada ,takodje potrebno znati da li će mi ovaj odsjek na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu moći priznati u Italiji ?  

Za IT ti je bolji FTN u Novom Sadu ili ETF u Beogradu.

 

Nisam znao da se TOEFL (Test Of English as a Foreign Language) test polaze za studije u Italiji. U svakom slucaju master studije u inostranstvu ti nece znaciti puno. Doktorske su druga prica.

[Ilyrian]

Za IT ti je bolji FTN u Novom Sadu ili ETF u Beogradu.

 

Nisam znao da se TOEFL (Test Of English as a Foreign Language) test polaze za studije u Italiji. U svakom slucaju master studije u inostranstvu ti nece znaciti puno. Doktorske su druga prica.

 

U redu. Da , program Laurea Magistrale (ekvivalentno Masteru ) u trajanju od dvije godine na Univerzitetu Politecnico di Milano traži TOEFL test. Gledam negdje gdje je dobra specijalizacija za IT. Svakako ne mogu preskočiti master prije doktorskih. Na doktorske akademske studije se obično primaju tipovi koji su iznad 40 godina starosti,sa već godinama rada i iskustva. 

Edited by Ilyrian, 15 February 2016 - 00:31.

[tomas.hokenberi]

U redu. Da , program Laurea Magistrale (ekvivalentno Masteru ) u trajanju od dvije godine na Univerzitetu Politecnico di Milano traži TOEFL test. Gledam negdje gdje je dobra specijalizacija za IT. Svakako ne mogu preskočiti master prije doktorskih. Na doktorske akademske studije se obično primaju tipovi koji su iznad 40 godina starosti,sa već godinama rada i iskustva. 

Za ovo boldovano to je neko slagao. Tacno je da doktorske studije upisuju i polaznici sa prethodnom karijerom u industriji i visegodisnjim iskustvom, ali sasvim je normalna praksa i da se upisu odmah posle zavrsenih master studija.

[Ilyrian]

Za ovo boldovano to je neko slagao. Tacno je da doktorske studije upisuju i polaznici sa prethodnom karijerom u industriji i visegodisnjim iskustvom, ali sasvim je normalna praksa i da se upisu odmah posle zavrsenih master studija.

Ma primaju sve,samo ponesi kovertu i ide sve.A i to pisanje doktorskih disertacija je poseban sistem,koji je ujedno i posebna prica. Tri godine bi mogle da se uloze u rad i neko iskustvo da se namakne. Zakasnio sam ja sada,pa moram ovdje upisati,ali ovdje je sve puklo. To ne znači da je na zapadu bolje,ali izgleda da postoji neka ozbiljnost. Ne bih ja na master u Italiju zbog Milana ili Rima,već u potrazi za nekim kvalitetom. Ako je kvalitet na Tibetu,idem i tamo,nije problem. Evo imaš priliku vidjeti da studenti upisuju master akademske studije po inostranstvu radi razgledanja gradova,a ne radi mastera. 

[tomas.hokenberi]

Mislim da ovde u Srbiji postoji pogresna percepcija doktorskih studija, odnosno pisanje doktorata se smatra cesto "vrhuncem karijere". Na "zapadu" je doktorat samo ulaznica u oblast naucno-istrazivackog akademskog rada i ili rada na vrhunskim razvojnim projektima u industriji. Pricam naravno o doktoratima u IT svetu i srodnim.

[Ilyrian]

Mislim da ovde u Srbiji postoji pogresna percepcija doktorskih studija, odnosno pisanje doktorata se smatra cesto "vrhuncem karijere". Na "zapadu" je doktorat samo ulaznica u oblast naucno-istrazivackog akademskog rada i ili rada na vrhunskim razvojnim projektima u industriji. Pricam naravno o doktoratima u IT svetu i srodnim.

 

Da,tako je. Srbija i naučno-istraživački rad,farsa. A ove školarine su legalne pljačke. Kako će ljudi studirati kada na fakultetu piše 1000 Euro. Princip je da studira onaj ko ima. Gledam da to bude nešto gdje nema ljudi koji su tu decenijama ,majmuni koji obaraju kada požele. Valjaće mi prosjek dobar. 

[Kinik]

...

 

http://www.b92.net/i...&nav_id=1151815

 

>> ... Niko u Nišu neće da bude keramičar, krojač, električar...

Najveći broj mesta u niškim srednjim školama, posle prvog upisnog kruga, ostao je za zanate koji su potrebni privredi i sa kojima se može lako doći do posla.

IZVOR: BETA UTORAK, 5.07.2016. | 23:11

    

Najviše mesta ima u školama koje nude zanimanja mehaničara, keramičara i krojača.

 

Najveće interesovanje bilo je za gimnazije, Medicinsku školu, Ekonomsku i Pravno-poslovnu školu, a na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se više hiljada osoba sa diplomom neke od ovih škola.

 

Podaci Školske uprave u Nišu govore da je u odeljenje za mehaničara gaso-pneumoenergetskih postrojenja u Mašinskoj školi "15. maj" raspoređen samo jedan učenik, dok su u toj školi tri učenika raspoređena za operatera mašinske obrade. 

 

"Samo tri učenika opredelila su se za zanimanje 'keramičar, teracer, pećar' ovdašnje Građevinske škole, a planom upisa predviđeno je da odeljenje ima 15 učenika", rekla je za Betu savetnica u Školskoj upravi Niš Marija Ćirić. 

 

Prema njenim rečima, veoma slabo interesovanje učenika bilo je i za zanimanje modni krojač, iako poslodavci u Nišu traže radnike te struke. 

 

"Za modnog krojača opredelilo se osam učenika, a Škola mode i lepote je upisivala 30 učenika na tom obrazovnom profilu", izjavila je Ćirić. 

 

Maturantima nije bilo zanimljivo ni zanimanje električar, iako je Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" već potpisala ugovore sa poznatim firmama "Džonson Elektrik", Elektroprivreda Srbije i LMB soft, da učenici tog smera u drugoj i trećoj godini praksu obavljaju u njihovim pogonima. 

 

"Za smer električara raspoređena su 18 učenika, a planiran je upis njih 30", kazala je Ćirić i dodal da će posle drugog upisnog roka biti poznata sudbina onih odeljenja za koje se nije prijavilo više od 50 odsto planiranih učenika. 

 

Kako je navela, Ministarstvo prosvete može da donese odluku da ta odeljenja ipak ostanu uprkos malom broju đaka, a može da donese odluku o gašenju. 

 

"U tom slučaju učenicima se nudi školovanje na drugom obrazovnom profilu u školi u kojoj su raspoređeni", objasnila je Ćirić. 

 

Završni ispit u školama na području Nišavskog upravnog okruga položilo je 3.458 osmaka, a samo četiri učenika imala su maksimalan broj bodova na sva tri testa. 

 

Od ukupnog broja osmaka njih 97 imalo je na kraju završnog ispita manje od 50 bodova, tako da su mogli da konkurišu samo za trogodišnja zanimanja. ... <<

 

...

[vilhelmina]

 

...

 

http://www.b92.net/i...&nav_id=1151815

 

>> ... Niko u Nišu neće da bude keramičar, krojač, električar...

Najveći broj mesta u niškim srednjim školama, posle prvog upisnog kruga, ostao je za zanate koji su potrebni privredi i sa kojima se može lako doći do posla.

IZVOR: BETA UTORAK, 5.07.2016. | 23:11

    

Najviše mesta ima u školama koje nude zanimanja mehaničara, keramičara i krojača.

 

Najveće interesovanje bilo je za gimnazije, Medicinsku školu, Ekonomsku i Pravno-poslovnu školu, a na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se više hiljada osoba sa diplomom neke od ovih škola.

 

Podaci Školske uprave u Nišu govore da je u odeljenje za mehaničara gaso-pneumoenergetskih postrojenja u Mašinskoj školi "15. maj" raspoređen samo jedan učenik, dok su u toj školi tri učenika raspoređena za operatera mašinske obrade. 

..........................

 

 

Citav clanak odrazava davno prevazidjen stav da je zavrsena srednja skola bogznakakvo obrazovanje, Pa jos ako je VKV, a ne "samo" KV, ihaaaaj... Ocigledno je takav stav jos uvek prisutan kod prosvetnih vlasti u Srbiji, ali deca (i deo roditelja) su shvatila da to odavno nije tako.

Naravno da ce velik broj te dece jednog dana biti keramicari, mehanicari i krojaci. Samo nece zbog toga godinama sedeti u skoli, uciti koliki je prinos psenice po hektaru u Tunguziji i nosati opremu za fizicko, nego ce na licu mesta i u praksi nauciti zanat, kad im se za to ukaze prilika. Tako ce steci referencu i biti mnogo atraktivniji na trzistu rada, nego da su zavrsili skolu tog profila.

Srednje skole u razvijenom svetu danas sluze samo za sticanje opstih znanja, nikako za stvaranje profesionalaca u bilo kojoj struci. Cak i za zanimanja za koja se trazi neka vrsta formalnog obrazovanja tog nivoa, obuka se uvek moze proci onda kad se ukaze potreba, i to u toku nekoliko nedelja, najvise par meseci. Zasto bi onda neko docekao punoletstvo s tako ogranicenim znanjima i sansama za buducnost, kakve pruzaju strucne srednje skole?

Deci je to jasno, ali srpskom ministarstvu prosvete jos nije. Nista cudno, kad se polovina tamosnjih zaposlenih dici sopstvenim "diplomama" srednje skole. No ne mogu svi da racunaju na posao u ministarstvu. Neki ce morati da ga potraze i na trzistu rada, a tamo srednjoskolske diplome ne vrede suvu sljivu.

[cyberwor/L/d]

Citav clanak odrazava davno prevazidjen stav da je zavrsena srednja skola bogznakakvo obrazovanje, Pa jos ako je VKV, a ne "samo" KV, ihaaaaj... Ocigledno je takav stav jos uvek prisutan kod prosvetnih vlasti u Srbiji, ali deca (i deo roditelja) su shvatila da to odavno nije tako.

Naravno da ce velik broj te dece jednog dana biti keramicari, mehanicari i krojaci. Samo nece zbog toga godinama sedeti u skoli, uciti koliki je prinos psenice po hektaru u Tunguziji i nosati opremu za fizicko, nego ce na licu mesta i u praksi nauciti zanat, kad im se za to ukaze prilika. Tako ce steci referencu i biti mnogo atraktivniji na trzistu rada, nego da su zavrsili skolu tog profila.

Srednje skole u razvijenom svetu danas sluze samo za sticanje opstih znanja, nikako za stvaranje profesionalaca u bilo kojoj struci. Cak i za zanimanja za koja se trazi neka vrsta formalnog obrazovanja tog nivoa, obuka se uvek moze proci onda kad se ukaze potreba, i to u toku nekoliko nedelja, najvise par meseci. Zasto bi onda neko docekao punoletstvo s tako ogranicenim znanjima i sansama za buducnost, kakve pruzaju strucne srednje skole?

Deci je to jasno, ali srpskom ministarstvu prosvete jos nije. Nista cudno, kad se polovina tamosnjih zaposlenih dici sopstvenim "diplomama" srednje skole. No ne mogu svi da racunaju na posao u ministarstvu. Neki ce morati da ga potraze i na trzistu rada, a tamo srednjoskolske diplome ne vrede suvu sljivu.

 

Nemacka je deo razvijenog sveta i ima tzv sekundarni skolski sistem i srednje strucne skole (Berufsschule). To je jedan od razloga sto je nezaposlenost mladih relativno niska. To obrazovanje se desava u saradnji sa firmama kojima trebaju dredjeni profili radnika. Keramicari, mehanicari, krojaci i sl. se ne obrazuju kao u minulom veku na par nedelja nekog kursa. Mnoge druge razvijene zemlje su zainteresovane da to implementiraju u svoje obrazovne sisteme. Firmama danas ne trebaju "strucnjaci opste prakse" sa gimanzijskom diplomom. Niti svoj deci treba i/li odgovara klasicna gimnazija. 

[Kinik]

...

 

Fascinantno je to koliko je u ovom sociumu rasiren syndrom 'pokondirene tikve'.

Reklo bi se da je krajnje kontradiktorno da u jednom postratnom, osiromasenom drustvu, sa apsolutno propalim etickim i moralnim principima, ima toliko parazita-gotovana koji ce naganjati 'srednju uzaludnu gimnaziju', ziveti kod mame & tate i ceretati po kaficima o tome kako je zivot nepravedan, i kako je tesko skupiti pare za more. Verovatno zive dobro, pa im bolje nije ni potrebno. Tek sa preko 30 i nesto, videce sta im se dogodilo. No, opet za sve ce biti kriva 'vlast'.

 

Secam se pre vise godina, slucajno odem da se sisam u komsiluk kod nekog devojceta. I onako, 'komsijski' ceretamo. Umalo nisam ispao iz fotelje. Htela je da bude frizerka (maja & taja fakultetski obrazovani - cupali kose!) Jedva se upisala u skolu od navale kandidata - bila 'vukovac'. Kasije upisala i sestru. Rade privatno, stede za salon. Ima svoj auto i ide na more. Jedino ima loseg decka - 'neradnik sa gimnazijom' koji bi samo da parazitira na njenom radu. Pa sam joj rekao - terajte to odmah, takav vam ne treba. U narednih par meseci smo imali u kuci mali frizerski salon - gde bi dosle kcerkine drugarice - zasto devojce da radi za beobraznu gazdaricu kad moze za sebe? Kad je kupila salon i promenila kraj, javila nam se.

Iskreno, odavno do tada nisam video pozitivnije dete sa zdravim idejama.

A ovi umisljeni pokondireni ladolezi - pa to je samo za neku lopatu na virtuelnoj farmi.

Sve same sponzoruse i mladi krimosi u najavi. 

 

...

[vilhelmina]

Nemacka je deo razvijenog sveta i ima tzv sekundarni skolski sistem i srednje strucne skole (Berufsschule). To je jedan od razloga sto je nezaposlenost mladih relativno niska. To obrazovanje se desava u saradnji sa firmama kojima trebaju dredjeni profili radnika. Keramicari, mehanicari, krojaci i sl. se ne obrazuju kao u minulom veku na par nedelja nekog kursa. Mnoge druge razvijene zemlje su zainteresovane da to implementiraju u svoje obrazovne sisteme. Firmama danas ne trebaju "strucnjaci opste prakse" sa gimanzijskom diplomom. Niti svoj deci treba i/li odgovara klasicna gimnazija. 

 

 

Ti govoris o cesto pominjanom nemackom "segrtskom" sistemu, tj strucnim skolama gde se veci deo obrazovanja odvija na radnom mestu. Segrti rade 3-4 dana u nedelji, i za to dobijaju platu (malu, ali ipak platu!). Ostatak su u skolskoj klupi, gde uce samo strucne predmete i nemacki. U njih se moze krenuti tek po zavrsetku neke od (uslovno receno!) opstih srednjih skola, koja u Nemackoj pocinju nakon zavrsene cetvorogodisnje osnovne skole (dakle, u uzrastu od 10 godina) i traju 6+ godina, zavisno od vrste skole. Drugim recima, ove skole koje ti pominjes upisuju vec punoletni omladinci, ili oni koji se bar blize punoletstvu. Nikako cetrnaestogodisnjaci nakon zavrsene osmogodisnje skole. Mislim, ko bi ih takve primio na segrtovanje, pa jos i platio ?

Sve u svemu, ni blizu strucnim srednjim skolama u Srbiji, pa nikakva poredjenja ne stoje.

Edited by vilhelmina, 06 July 2016 - 13:34.

[Nimrod]

...

 

Fascinantno je to koliko je u ovom sociumu rasiren syndrom 'pokondirene tikve'.

Reklo bi se da je krajnje kontradiktorno da u jednom postratnom, osiromasenom drustvu, sa apsolutno propalim etickim i moralnim principima, ima toliko parazita-gotovana koji ce naganjati 'srednju uzaludnu gimnaziju', ziveti kod mame & tate i ceretati po kaficima o tome kako je zivot nepravedan, i kako je tesko skupiti pare za more. Verovatno zive dobro, pa im bolje nije ni potrebno. Tek sa preko 30 i nesto, videce sta im se dogodilo. No, opet za sve ce biti kriva 'vlast'.

 

...

Nekako mi se cini da to veze nema sa gimnazijom - cisto iz iskustva znam takve koji su isli u razne strucne skole, od zanimnja tipa mesar i kuvar do turisticki tehnicar itd, pa opet sedeli kod mama i tata do 27 godine....

[Kinik]

... cisto iz iskustva znam takve koji su isli u razne strucne skole, od zanimnja tipa mesar i kuvar do turisticki tehnicar itd, pa opet sedeli kod mama i tata do 27 godine ...

 

 

Ti si, ocigledno, pobrkao neke stvari.

To sto neko ima profesiju a nece da radi iz nekog svog saomanbulnog razloga, sto se mene tice - neka parazit crkne.

Sto da ga maja & taja ne izdrzavaju, sve do neke porodicne kriminalne hronike u nekom toaletoidu?

 

Ovde se govorilo o tome kako neki 'pokondireni', smatraju da im je ispod casti 'segrtovanje'.

Ali rado bi 'segrtovali' za roditeljski racun po kaficima i splavovima?

Pa neka.

 

Koga je briga za propalitete, telefonske & twiteraske zgubidane?

To je samo drustveni otpad.

 

PS.

Samo me interesuje - da li je iko od tih budalcina seo za komp i pogledao koje se profesije traze u EU ili razvijenom Zapadu?

Tzv. 'gimnazija', 'segrtovnje' po kaficima / splavovima, znanje modela telefona?

 

Da li ti mozda gledas ovdasnje reklame namenjene 'mladezi'?

Kad si poslednji put video nesto oko obrazovanja, karijere, usavrsavanja?

 

Samo banke, krediti / telefonomanija & sVrBovski seljacki leisure - kupovina dronja, terevenke.

Reklama za hotele - pocinje naivno, kako naci 'najpovoljniji hotel, a zavrsava nosenjem buduce 'mladjenke' kroz hotelski hodnik, valjda da nekome asociira nacin da se nadje zenik. Gde da nadjes povoljnijeg zenika, nego a letovanju u hotelu?

Dok mladjenka, opet brine samo o 'povoljnoj ceni'.

Prodaje same sebe / udadbe?

Na cemu li je ta 'segrtovala'?

 

...

Edited by Kinik, 06 July 2016 - 15:14.

[cyberwor/L/d]

Ti govoris o cesto pominjanom nemackom "segrtskom" sistemu, tj strucnim skolama gde se veci deo obrazovanja odvija na radnom mestu. Segrti rade 3-4 dana u nedelji, i za to dobijaju platu (malu, ali ipak platu!). Ostatak su u skolskoj klupi, gde uce samo strucne predmete i nemacki. U njih se moze krenuti tek po zavrsetku neke od (uslovno receno!) opstih srednjih skola, koja u Nemackoj pocinju nakon zavrsene cetvorogodisnje osnovne skole (dakle, u uzrastu od 10 godina) i traju 6+ godina, zavisno od vrste skole. Drugim recima, ove skole koje ti pominjes upisuju vec punoletni omladinci, ili oni koji se bar blize punoletstvu. Nikako cetrnaestogodisnjaci nakon zavrsene osmogodisnje skole. Mislim, ko bi ih takve primio na segrtovanje, pa jos i platio ?

Sve u svemu, ni blizu strucnim srednjim skolama u Srbiji, pa nikakva poredjenja ne stoje.

 

Ja nisam uopste poredila sa Srbijom te je boldovano a i ovo Google "objasnjenje" u vezi nemackog segrtskog sistema suvisno. Ja vrlo detaljno znam kako je osmisljen i kako se u praksi odvija nemacki skolski sistem + koje su mu prednosti i mane. Tim povodom sam jednom godisnje, 8 godina za redom boravila u Nemackoj odredjeni period. 

 

Poenta mog posta je bila nesto sto je tebi izgleda sasvim promaklo.