Pa jasno sam napisao da je naglibekonomski razvoj Cilea poceo sa Pinoceovom vladavinom, to je neoboriva cinjenica.
To je izgledalo otprilike ovako u najkracim crtama. Kada je Aljende dosao na vlast zemlja je kliznula u ekonomski haos, realno ni pre njegovog dolaska situacija nije bila bas sjajna. Aljende je pokrenuo klasican komunisticki sistem mera za stabilizaciju privrede, slicno onome sta rade u danasnje vreme lideri socijalizma 21 veka po Latinskoj Americi. Te mere su dale dobre rezultate, situacija je stabilizovana, a nezaposlenost je smanjena. Naravno, to nije dugo moglo da se odrzi, rast je bio uzrokovan masovnim stampanjem novca. Inflacija je pocela da divlja i ekonomija se opet nasla u kolapsu. U takvoj situaciji Pinoceov puc je prosao vrlo lako.
Pinoce je vladao jako dugo i u njegovoj vladavini se mogu izdvojiti vise perioda. Relativno brzo je stabilizovao ekonomiju, izvrsio agrarnu reformu koju Aljende nije moga nikako da sprovede iako ju je obecavao, da bi umirio siromasne. Medjutim, ekonomija nije bila stabilna i opet je krahirala 1980 godine. Tada na mesto ministra ekonomoje Pinoce postavlja Ernana Bucija, on je hrvatskog porekla, koji sprovodi sveobuhvatnu reformu ekonomskog sistema. Sistem reformise u pravcu liberalnog kapitalizma i ekonomije slobodnog trzista. Olaksava strane investicija i maksimalno uproscava i olaksava pokretanje privrednih projekata. Ozivljava rudnike i preradu bakra, koja be bila skoro porpuno propala i ona postaje pokretac privrede. Buci u proizvodnji sirovina cuva drzavni udeo, dok drzavu povlaci iz ostalih grana privrede.
Cile je i dan danas zemlja sa najvecim ekonomskim slobodama u Latinskoj Americi i medju prvima u svetu. Od Pinocea do danas Cile konstantno napreduje, za razliku od ostalih latinoamerickih zemalja privreda je prilicno stabilna, a za sve to je zasluzna reforma koju je sproveo Ernan Buci.
Kada je ekonomska reforma sprovedena i standard Cileanaca porasta, Pinoce je smenjen. Liberalna ekonomija trazi demokratsko uredjenje i tu mesta za ljude kao sto je Pinoce nema.
Periodi vladavine Pinočeove hunte:
1. Period apsolutnog prihvatanja Čikaške škole milog nam i nikad ne prežaljenog Miltona Fridmana 1973-1982
- Zadržao je postojeće rudnike pod državnom upravom (zamisli), a nova nalazišta je otvorio za strane kompanije. Dođite i uzmite mi rude, pametno, nema šta.
- Spoljni dug '72 3.5 milijarde USD, dug '82 17 Milijardi USD.
- Za 60% smanjio finansiranje zdravstva, što je izazvalo porast tifusa za 121%, virusnog hepatitisa i još gomile bolesti.
- Privatizovao je penzioni fond i školstvo. Školstvo sa 30% palo na 25%.
- Nezaposlenost '72 je 3%, '77 je 25%, a u špicu krize 82-85 čak 33%
- Fiksan devizan kurs koji je UPROPASTIO domaću proizvodnju (kao i kod nas), pa je Čile počeo mnoooogo više da uvozi. Otud nagli porast gore pomenutog spoljnog duga.
2. Period krize 1982-1985
- Otkuda kriza jbt, kad su Čile pohvalili i Fridman i Tačerova
- NACIONALIZACIJA 2 najveće bake.
- 18 od 50 finansijskih institucija je proglasilo bankrot
3. Period Bučija 1985-1990. Ovo je zalazak diktature Pinočea
- Buči uvodi fleksibilan kurs, oživljava domaću privredu
- Buči ukida i smanjuje takse čime takođe oživljava privredu i poljoprivredu
- Buči vrši transformaciju duga u kapital. Kupujući obveznice duga denociama državnih kompanija.
- Buči uvodi KONTROLU kapitala, suprotno našem divnom gore pomenutom nobelovcu.
Dakle, tek kada je Buči uveo delimičnu kontrolu kapitalizma, Čile je krenuo ka properitetu.
Edited by webboy, 14 December 2015 - 13:21.
