Socijalzam dvadesetprvog veka kako su pompezno nazivali svoj pokret pokojni drug Ugo Cavez i njegov prijatelj Evo Morales se definitivno nalazi u krizi. Pre samo nekoliko godina delovalo je da nezaustavljivo ide ka tome da sve Latinoamericke drzave prigrle ovu komunisticku ideologiju i okrenu se "antiimperijalizmu". U celoj Juznoj Americi u jednom momentu jedino Kolumbija nije prihvatila ovaj sistem. Danas kada su suoceni sa gubitkom vlasti komunisticki vlastodrsci postaju diktatori.
Vlast su mirno predali levicarski/komunisticki lideri Perua, Argentine, Brazila i jos nekih centralnoamerickih drzava. U Urugvaju levicari i dalje cvrsto drze vlast, ali su ipak za razliku od vecine njihovih kolega koje su protekom vremena postali jos extremniji komunisti, oni su ipak isli u pravcu socijaldemokratije. U Cileu, koji ima tradiciju semenjivanja levicarskih i desnicarskih rezima mirnim, demokratskim putem, predstoji drugi krug predsednickih izbora gde ce se susreti kandidati levice i desnice gde je apsolutno favorit kandidat desnice.
Venecuela i Nikaragva su skliznule u otvorenu diktaturu. U Nikaragvi je svako opoziciono delovanje podlozno represiji, dok ostareli predsednik Ortega sprema da ga u buducnosti nasledi njegova zena. U Venecueli Cavezov naslednik Maduro ne moze da se pomiri sa cinjenicom da ne uziva podrsku naroda Venecuele, posle katastrofalnog poraza na parlamentarnim izborima napravio je paralelni parlament koji je preuzeo sve ovlasti pravog. Non stop se odrzavaju protesti u kojima ima veliki broj poginulih. Vlasti ide na ruku to sto je opozicija razjedinjena i medju njima vlada nepoverenje. To se najbolje videlo na prethodnim regionalnim izborima, koji su odrzani pre dva meseca, posle vise od godinu dana odlaganja. Iako su uslovi bili potpuno neregularni opozicija je odlucila da ucestvuje na njima. Ankete su predvidjale da ce opozicija osvojiti od60-70% glasova. Medjutim opozicija je dozivela poraz osvojivsi samo 5 regiona dok je rezim osvojio 17. Da li su smatrali da je rezim samim raspisivanjem izbora kapitulirao sto se regiona tice ili su mislili da se rezim nece usuditi da lazira izbore, ne znam, ali su bili potpuno iznenadjeni rezultatima. Sablon po kojim je rezim lazirao izbore je vidljiv. Opozicija je pobedila samo u regionima na kojima je na parlamentarnim izborima osvojila preko 60% glasova. U regionu Bolivar je prvo objavljeno da je pobedila opozicija, medjutm posle nekoliko dana je promenjeno i pobeda je pripisana kandidatu vlade, u Bolivaru je opozicija na parlamentarnim izborima osvojila 59% glasova. Opozicija je izgubila tri regiona u kojima je i do sada bila na vlasti, regione u kojima ni Cavez nije uspevao da pobedi, sto je apsurd. Koliko je bila nespremna za izbore pokazuje to da nisu uspeli da iznesu konkretne dokaze o izbornoj kradji. Vise zabrinja to sto nisu mogli ni da se sloze oko zajednickog delovanja i jedna koja je osvojila cetiri guvernerska mesta je priznala rezultate. Lokalni izbori su 10 decembra, videcemo kako ce nastupiti opozicija tada. Predsednicki izbori se planiraju sledece godine. Maduro ne moze da pobedi,i tada ce se krenuti u razresenje krize, ili ce Maduro prihvatiti poraz ili ce kriza eskalirati. Za sada Maduro ima potpunu podrsku vojske i policije i to mu daje veliku prednost, to bi mozda moglo da se promeni na predsednickim izborima. Venecuela je inace u potpunom haosu i u njoj ne funkcionise bukvalno nista.
Zabrinjavaju i trendovi u Boliviji. Evo Morales koji je uzivao veliku podrsku naroda i sva tri puta pobedio prilicno regularno zeli i dalje da ostane na vlasti. U tome ga medjutim sprecava ustav, ali i narod Bolivije. Prosle godine su na referendumu velikom vecinom odbijene su reforme ustava koje su Moralesu davale pravo na jos jedan mandat. Cak su postojale i glasine da je odredjeni broj glasova bio laziran da razlika ne bi bila ponizavajuca. Medjutim, pre nekoliko dana ustavni sud je doneo odluku da Morales ima pravo na jos jedan mandat, i time direktno protivrecio volji naroda iznesenoj na referendumu. Izgleda da i Bolivija klizi ka potpunoj diktaturi.
Pozitivni trendovi se desavaju u Ekvadoru, gde je levicarski kandidat Lenjin Moreno tankom vecinom pobedio kandidata desnice i nasledio Rafaela Koreu pocetkom ove godine. Njegovi prvi potezi bili su iznenadjujuce pozitivni, a poslednji kojim je inicirao promene ustava kojim se broj mandata ogranicava na dva, umesto dva uzastopna kako je bilo do sada, je izazvao raskol u ekvadorskoj levici. Rafael Korea koji je vezao tri mandata, prvi mu se nije racunao zbog promene ustava, zeleo je jos jedan mandat,medjutim to bi mu ovim promenama bilo onemoguceno. Pristalice Koree su Lenjina nazvali izdajnikom i najavljuju pokretanje postupka opoziva.
Komunisti su na vlasti jos u Salvadoru, ali tamo nemaju cvrstu vlast. Parlament kontrolisu stranke desnice, a levicarski predsednik je pobedio sa manje od jedan posto razlike. Tamo bi na predsednickim izborima, mislim pocetkom 2019, ili krajem sledece godine, ne znam tacno, trebalo da dodje do mirne promene vlasti.
Levicarski komunisticki rezimi su na vlasti i u Dominikanskoj republici i Surinamu gde takodje pokazuju diktatorske sklonosti. Kuba koja je izgubila ulogu lidera pokreta je i dalje cvrsto u raljama komunizma. Levicarski rezimi su na vlasti i na nekim manjim karipskim ostrvima.
Od desnicarskih rezima problematican je jedino onaj u Hondurasu. Politika te zemlje je i dalje pod velikim uticajem dogadjaja iz 2009 godine koji su doveli do drzavnog udara. Trenutno se broje glasovi na predsednickim izborima. Oba kandidata su proglasila pobedu, na 90% prebrojanih kandidat desnice i aktuelni predsednik ima 1,5% prednosti po izbornoj komisiji. Tamo je jednokruzni sistem, levica je izasla sa jednim kandidatom, a desnica sa dva ozbiljna i nekoliko sa ispod 1% podrske. Drugi kandidat desnice je osvojio oko 14% glasova. Tenzije su velike, videcemo sta ce biti.
Komunisticko savez Latinoamerickih drzava cine Venecuela, Bolivija, Nikaragva, Kuba, Surinam , Ekvador i Salvador. Videcemo da li ce neko od njih pristati da mirno preda vlast, podrsku naroda vise ne uzivaju.
