Jump to content


Photo
- - - - -

SPC izdanja su nerazumljiva vernicima


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
14 replies to this topic

#1 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 14:42

Svako ko se ikada imao priliku sresti sa Novim zavetom i molitvenicima u izdanju SPC, mogao je primetiti mnoštvo nerazumljivih reči kao što su: ovaplotiti se (uteloviti se), prisnod(j)eva (uvek deva tj. devica, kod naših katolika vazdad(j)evica; djeva se nameće i u ekavskim tekstovima iako bi prirodno bilo deva), pogreben (sahranjen) itd.

Iako kao dugogodišnji pravoslavni vernik već dugo koristim izdanja SPC, čak se i danas često srećem sa nepoznatim rečima crkvenoslovenskog, grčkog i inog porekla, pa sam prisiljen dopisivati u molitvenike i druga izdanja srpske prevode. Kako dolazim do srpskih prevoda? Korištenjem srpsko-engleskog teološkog rečnika: http://www.svetosavl...EngSrbEng01.htm , stranih molitvenika i slično.

Da bih razumeo srpska izdanja prisiljen sam koristiti strane molitvenike!

A Novi zavet u izdanju SPC je ravan katastrofi. Usiljeni i kvazistarinski stil, korištenje grčke reči Logos za Reč Božiju. Ako se htelo naglasiti da se radi o Isusu Hristu i muškom rodu, mogli su staviti napomenu ispod teksta ili On u zagradi da se naglasi o čemu se radi. Kako bi npr. to izgledalo za prvu glavu Jevanđelja po Jovanu: 1 U početku beše (On,) Reč, i Reč beše kod Boga i (On,) Reč, beše Bog. 2 (On,) Reč, beše u početku kod Boga.

O nametanju isključivo varijante Hristos, iako je i Hrist dozvoljeno po pravopisu i pravopisnom rečniku, najcrnjem nacionalizmu i drugim nedoličnim pojavama drugi put.


Edited by Veroljub, 09 December 2015 - 15:20.


#2 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 15:10

Istovremeno se kao isključivi i jedini ispravni prevodi nameću prevodi sa izdanja Carigradske patrijaršije iako su grčka patrijaršijska izdanja samo jedna od postojećih varijanti hrišćanskih tekstova, a neretko se radi o najmlađim varijantama teksta. Tekst Novog zaveta je sačuvan u više hiljada prepisa koji se slažu 90 odsto među sobom. Ostalih 10 odsto čine nebitne i za teologiju nebitne razlike, a uprkos tome se nameće jedino verzija Carigradske patrijaršije iako je ona utvrđena i objavljena tek početkom 20. veka! Stari zavet u varijanti starovekovnog prevoda sa jevrejskog na grčki jezik - Septuaginta, a koji se tradicionalno koristi u pravoslavnim Crkvama (ruska i bugarska Crkva koriste prevode sa poznije masoretske jevrejske redakcije) Carigradska patrijaršija i grčka Crkva preštampavaju sa izdanja koje je urađeno u Moskvi u 19. veku: Московское издание полной греческой Библии 1821 года (греч. Τα Βιβλια, εν Μοσχα, ετει 1821) было задумано греческими патриотами, в первую очередь — братьями Зосима, которые обеспечили финансовую сторону предприятия. Средства поступали по подписке и из самой Греции, где готовилось восстание, духовной опорой которого должно было стать Священное Писание. Издание шло в Московской синодальной типографии и было начато около 1818 года. ... За основу Ветхого Завета было взято лондонское издание Грабе, однако редакторские поправки иногда публиковались механически, возможно, будучи принятыми за истинное чтение Александрийского кодекса. Были внесены и некоторые поправки по масоретскому тексту, но совершенно бессистемно. Почти весь тираж Московского издания 1821 года (5000 экземпляров) был разослан в Стамбул и Афины, где стал образцом для местных перепечаток. По постановлению Элладского Синода московское издание было перепечатано в Афинах без изменений и стало официальным текстом Греческой церкви. Британское библейское общество, готовя новое издание греческой Библии 1859 года, вынуждено было основываться на Московском издании, как получившем канонический статус в Греческой церкви. Ввиду текстологической эклектики греческие церковные издания Септуагинты не имеют самостоятельного научного значения[97]. Евсеев, И. Московское издание Греческой Библии // Богословский Вестник. — 1902 (январь—апрель). — С. 207—211. - sa ruske Vikipedije iz članka o Septuaginti.



#3 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 15:19

Tako je moguće videti o kakvoj drevnosti svetih tekstova se radi sa kojih se rade prevodi u SPC, a kada neko uradi prevod sa drugih verzija tekstova kao što su radili pokojni profesori Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta u Beogradu, teolozi i sveštenici poput Dimitrija Stefanovića, Emilijana Čarnića ili npr. srpskog baptista i dobrog poznavaoca drevnih biblijskih jezika pokojnog dr Aleksandra Birviša, onda se ti prevodi Novog zaveta proglašavaju za teološki nepodobne za korištenje zbog "vulgarnosti" prevoda ili ako se nema ikojeg prigovora da su "suvoparni", "kabinetski" i itd.



#4 alberto.ascari

alberto.ascari
  • Members
  • 26,209 posts

Posted 09 December 2015 - 15:33

Deponija, ekspresno.



#5 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 15:37

Tako sa jedne strane postoji nametanje prevoda isključivo sa carigradskih grčkih patrijaršijskih izdanja, a i ti prevodi često nisu verni (komisija SPC Matej 3:4 prevodi: A sam Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i pojas kožni oko bedara svojih, a hrana mu bijaše bilje i divlji med. U svim ostalim prevodima mesto bilja stoji skakavci ili pak se prenosi sama grčka reč akrides - u ruskim i bugarskom prevodima u izdanjima ruske i bugarske Crkve: RUS: Сам же Иоанн имел одежду из верблюжьего волоса и пояс кожаный на чреслах своих, а пищею его были акриды и дикий мед. BUG: А сам Йоан носеше дреха от камилска вълна и кожен пояс на кръста си; а храната му беше акриди и див мед / Izvori: http://www.patriarchia.ru/bible/mf/3/http://www.bg-patria...stament_1.xml#3) a sa druge strane crkveni konzervativci se drže crkvenoslovenskog teksta koji je navodno prevod svete braće Kirila i Metodija, a zapravo se radi o ruskoj varijanti na crkvenoslovenskom jeziku iz 18. veka.



#6 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 15:45

Deponija, ekspresno.

Nije baš za deponiju, ali da neki rade prevode za sebe a ne za narod, to je očito! Evo podataka za crkvenoslovenski tekst koji mnogi vernici iz neznanja drže drevnim, još od svete braće: По указу императрицы Елизаветы в 1751 году была издана тщательно исправленная церковнославянская Библия, так называемая «Елизаветинская», текст которой был сверен с древним греческим переводом — Септуагинтой. Елизаветинская Библия, с незначительными правками графического характера, до сих пор используется как авторизованный для богослужения текст в русском православии. Izvor: https://ru.wikipedia.org/wiki/Библия Pouzdanost podataka se može proveriti ovde: http://www.pravenc.ru/index.html , http://www.pravenc.ru/text/350477.html i dalji podrazdeli



#7 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 15:58

Zamislite razumljivi srpski pravoslavni molitvenik. Zašto je tako nešto nemoguće? Zato što su naši popovi nezainteresovani za veru! Najčešće se radi o političarima ekstremnodesnih uverenja u mantijama ili pak biznismenima u mantijama i do približavanja naroda veri im je malo stalo. A zamislimo tek srpski pravoslavni molitvenik na latinici!!! To bi proglasili za bogohuljenje. Naši popovi latinicu drže za bezdušno pismo  :rotflmao:  a ćirilica kao ima dušu!!! Tačno bi valjalo pripremiti pravoslavni molitvenik na razumljivom srpskom jeziku, i to uz ćirilicu i na latinici, u inat našim popovima koji očito ne mare za Hristove reči: Idite dakle i naučite sve narode (veri) krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Matej 28:19). Kako naučiti ljude na potpuno nerazumljivom crkvenoslovenskim jeziku ili polurazumljivom srpskom?

Molitvenik na latinici bi sigurno završio na lomači pod optužbom da je cilje molitvenika privođenje Srba papi! Naši popovi, i nakon sto pedeset godina, još Vuka Karadžića optužuju da je bio agent katoličke propagande a ne pitaju se kako je to bogata Rimokatolička crkva držala jednog svog tako važnog agenta u siromaštvu. Jadni Vuk je uvek kuburio sa parama!


Edited by Veroljub, 09 December 2015 - 15:59.


#8 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 09 December 2015 - 16:11

Mi, pravoslavni Srbi vernici smo taoci jedne kvaziverske a zapravo jedne interesnopolitičke zajednice. Svi pravoslavni narodi do danas imaju prevedeno kompletno Sveto pismo na narodne jezike. Samo mi pravoslavni Srbi smo zakinuti za prevod Svetog pisma na narodnom jeziku. Novi zavet SPC je objavila u katastrofalnom prevodu, a Stari zavet još nije prevela a i teško da će uskoro. Mitropolit Amfilohije Radović i umirovljeni (penzionisani) episkop Atanasije (Jevtić), poznati ratni huškači iz ratova devedesetih, prevode Stari zavet već dvadesetak godina a rezultat su im katastrofalno prevedene pojedine knjige starog zaveta. Primer iz Psalama u Jevtićevom prevodu: "Blažen čovek koji ne ide na veće bezbožnika, i na put grešnika ne stade, i na sedalište pogubnika ne sede." (Ps 1:1) Šta je to sedalište? A i vremena je promašio. Trebalo bi prema Septuaginti na grčkom da stoji: Blažen (je) čovek koji nije išao na veće bezbožnika, i na put grešnika nije stao, i na stolicu (ili katedru) pogubnika nije seo... Ali, kod Jevtića može sve, jer je on naveo da se radi o prevodu sa grčkog, jevrejskog i staroslovenskog teksta koji se svi poprilično razlikuju! Pa tek promašeni prevod iz 40. psalma: "Trpeći potrpeh Gospoda..." Takvog prevođenja nema nigde na svetu! Teško nama sa ovakvim popovima!!!


Edited by Veroljub, 09 December 2015 - 16:15.


#9 Kinik

Kinik
  • Members
  • 37,472 posts

Posted 10 December 2015 - 09:02

...

 

 

 

...



#10 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 18,061 posts

Posted 10 December 2015 - 13:18

Kako nema prevod Svetog pisma na srpski, zar ga nisu preveli jos pre 160 godina Danicic i Vuk Karadzic? Sta fali njihovom prevodu?



#11 Nimrod

Nimrod
  • Members
  • 2,514 posts

Posted 10 December 2015 - 15:56

Nije baš za deponiju, 

Mislio je na topik, ne na prevode :) 



#12 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 11 December 2015 - 01:28

Kako nema prevod Svetog pisma na srpski, zar ga nisu preveli jos pre 160 godina Danicic i Vuk Karadzic? Sta fali njihovom prevodu?

Nisu konsultovani teolozi i istoričari pri prevodu, otuda dosta grešaka u prevodu a i jezik se prilično promenio za vek i po. Kod Starog zaveta je problem što postoje otprilike 3 redakcije starozavetnog teksta (Septuaginta sa širim kanonom koji se koristi u pravoslavnim crkvama, masoretska redakcija sa užim kanonom i samarićanska redakcija Mojsijevog petoknjižja). Daničić je preveo masoretsku redakciju a i to ne sa hebrejskog jezika, već sa latinskog Tremelijusovog prevoda

O Tremelijusu: http://www.jewishvir...20_0_20023.html

Prevod: http://www.prdl.org/...iew.php?a_id=44

a psalme je preveo sa ruskog jezika iz prevoda sa hebrejskog od prote Pavskog

O Pavskom: http://lib.cerkov.ru/authors/306

Kratka gramatika hebrejskog jezika od Pavskog: http://dl.dropbox.co...rew-grammar.pdf

Psaltir u prevodu Pavskog sa kojeg je Daničić uradio prevod na srpski: http://sr.scribd.com...a-ruskom#scribd

Karadžić je preveo Novi zavet sa crkvenoslovenskog a za teža mesta je konsultovao Luterov prevod Biblije na nemačkom. To su prevodi prevoda, ima grešaka, a u pojedinim rečenicama je potpuno promašen smisao. Najbolji je prevod sa originalnih jezika. Novi zavet sada imamo u nekoliko dobrih prevoda na savremenom srpskom jeziku

Stefanovićev: http://siont.net/biblija/ds/ Bakotićev: http://siont.net/biblija/lb/ Čarnićev:http://wwwyu.com/web/ , odličan savremeni od Svetskog centra za prevođenje Biblije (WBTC): http://d1d7ektpm2nlj...w_Testament.pdf uporedni prevodi Novog zaveta SPC - Karadžić - WBTC: http://www.scribd.co...-Zavet-Uporedni

Najbolje je prevesti sve redakcije Starog zaveta.


Edited by Veroljub, 11 December 2015 - 01:40.


#13 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 11 December 2015 - 02:02

Inače se Sveto pismo prevodi na dva načina. Prvi način prevođenja je za teološko i bogoslužbeno korištenje i tu se teži ka što većoj bliskosti originalu. Drugi način je prevođenje po smislu, za šire narodne mase - to su tzv.: savremeni, dinamični, lakočitljivi i sl. prevodi.

Primeri za prvi način:

Ruski sionodalni prevod (prevod sa masoretske redakcije; u zagradama i napomenama se nalazi dopisan tekst koji se nalazi u Septuaginti a kojeg nema u masoretskoj redakciji): http://www.patriarchia.ru/bible/gen/

Prevod Septuaginte od Brentona: http://ebible.org/en...enton/index.htm

Primeri za drugi način:

Bible in Basic English: http://siont.net/biblija/bbe/

Biblija - savremeni prevod Ruskog biblijskog društva: http://trackerjc.org...усский перевод (2011)+DJVU,+PDF,+DOC

WBTC lakočitljiva (easy to read) Biblija na engleskom i ruskom:

http://d1d7ektpm2nlj...d_Testament.pdf

http://d1d7ektpm2nlj...w_Testament.pdf

http://d1d7ektpm2nlj...d_Testament.pdf

http://d1d7ektpm2nlj...w_Testament.pdf


Edited by Veroljub, 11 December 2015 - 02:38.


#14 Veroljub

Veroljub
  • Banned
  • 40 posts

Posted 11 December 2015 - 02:30

Objasnio bih još jednu važnu razliku koja se može primetiti kod čitanja različitih redakcija, naročito kada je u pitanju Stari zavet. Dok se kod Novog zaveta radi o minornim razlikama, tako da negde piše (Iz Blaženstava ili Besede na gori: Blago...) "ožalošćeni" a negde "oni koji plaču" i sl., u Starom zavetu kod raznih redakcija postoje znatne razlike. Neke knjige u Septuaginti (prevod Starog zaveta na grčki jezik koji su sami Jevreji uradili za svoju dijasporu još pre Hrista, a koji se tradicionalno koristi u pravoslavnim Crkvama) su kraće ili duže u odnosu na masoretsku redakciju (rabinska redakcija Starog zaveta koja je postepeno dobijala svoj današnji oblik od 1. veka posle Hrista zaključno sa ranim srednjim vekom), a i postoje značajne razlike između dve navedene redakcije u Mojsijevom petoknjižju kada su u pitanju letopisi jevrejskih praotaca. Tako u Septuaginti stoje neka imena kojih u masoretskoj redakciji nema a i godine života pojednih praotaca nisu iste na svim mestima. Kako objasniti navedene razlike. U samoj Svetoj zemlji je više puta dolazilo do pustošenja usled ratova, rušenja hrama u Jerusalimu itd., pa su se protografi uništili i sačuvani se samo prepisi svetih tekstova. A i u samoj Bibliji se kaže da su sami Jevreji bili u neko doba zabacili svete tekstove pa su zapisani po sećanju nekih od proroka, sveštenika... Tako su nastale različite redakcije, naročito su se razlikovale one između dijaspore (Aleksandrija - Septuaginta) i one u Svetoj zemlji (protomasoretska i masoretska redakcija). Kada su sredinom prošlog veka u kumranskim pećinama otkriveni najstariji do danas poznati prepisi starozavetnih knjiga, pokazalo se da je i u samoj Svetoj zemlji postojalo više uporednih redakcija, izgleda čak ne tri već pet. Evanđelisti i apostoli su koristili Septuagintu pri pisanju Novog zaveta, a sam Isus Hrist(os) kada se citira na jednom mestu koristi protomasoretsku verziju: Matej 27:46 Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? Isus citira prvi stih 22. psalma po (proto)masoretskoj redakciji koja glasi: Bože, Bože moj! zašto si me ostavio..., a u Septuaginti glasi: Bože, Bože moj, pogledaj me; zašto si me ostavio? A i sami Jevreji su bili jednom menjali pismo, a sam hebrejski jezik je još pre Hrista u svakodnevnom govoru bio ustupio mestu aramejskom i vokali nisu uopšte zapisivani. Tek u srednjem veku su učeni Jevreji dopisali vokale, a pojedina mesta su i do danas ostala nejasna u masoretskom tekstu.


Edited by Veroljub, 11 December 2015 - 02:40.


#15 Waters68

Waters68
  • Members
  • 10 posts

Posted 16 December 2015 - 20:33

Što te banovaše, crni Veroljube. Taman si mi postao zanimljiv. :lol+: