145 replies to this topic

[Hertzog]

Fin gest, nema sta. Kod na nisam siguran da takvo nesto postoji.

[Downforce]

Kod nas ne postoji nista prakticno. Samo idiotluci.

 

Kod nas bi izmislili 10tak kartica...svaka mora da se kombinuje po tacnom redosledu sa onom drugom...onda se kvalifikujes da mozes da odes na salter po jedan papir koji ti fali...popunis ga iskljucivo obinom 2B olovkom...cirilicom...i onda dodjes na salter...koji se nalazi u zgradi na drigom kraju grada...

[DASUBO]

Zoko, skoro svaka ti dala! 😁

[zoran59]

Fin gest, nema sta. Kod na nisam siguran da takvo nesto postoji.

Kod nas bi izmislili 10tak kartica...

eh, jebiga, plasio sam se da tema ode u politiku...

 

 

Zoko, skoro svaka ti dala!

Hvala, al' ... - mozda bi ona dala ali ja ne bih uzeo.

 

I nakon okruglo 35 godina veze i okruglo 30 godina braka, jos uvek sam zaljubljen u svoju zenu (uz aute i motore). Ta neka "svaka" me ne zanima.

Sta ces, svako je perverzan na svoj nacin, a ovo je moj...

[zoran59]

 Eh, ovaj Radojev post na Kafani me opet vratio...

 

 

Gre'ota da se baci!

 

Negde na prvih par stranica teme sam pomenuo kako sam '90-ih cesto menjao polovna vozila, pokusavajuci da dozivim neizivljenu mladost i probam sve ono za sto nisam imao para kao mladic.

I sad me Radoje podseti na jedan razgovor koji sam imao sa zenom.

BTW, u braku, ja sam tehnicki direktor. Opravljam sve, biram materijale i metode itd. A zena je financijski direktor - ona kaze ima li para za ovo i ono, treba li kredit ili cemo iz ustedjevine i slicno, i pametnija je od mene. Ja bih sve pare stracio, bez nje se nikada ne bi okucili. Tako je i za vozila trebalo njeno odobrenje.

Za motocikle, nije previse brinula - radilo se o transakcijama od nekoliko stotina $, u jednom trenutku sam imao 5 komada. Ali automobili su za jedan red velicine vise, umesto stotina radilo se o hiljadama, pa mi nikada nije dozvolila vise od jednog ili dva komada. Uslov da kupim sledeci je bio da prodam prethodni. Ako ne pre kupnje, onda odmah nakon.

 

I tako, circa '95. se odvio sledeci dijalog (a bilo je jos slicnih):

 

Ja: ljubavi, vidi sto sam slucajno nasao u oglasima. Tu u obliznjem gradu, neko prodaje Porsche 914 iz '72. ...

(za neupucene: 914 je najjeftiniji Porsche svih vremena, u Evropi prodavan kao VW-Porsche)

... za samo par hiljada, pise da je kompletan, al' ne vozi. Da ga pogledamo?

Ona: sta ce ti to!?

Ja: legendarni dvosed, po potrebi trosed, centralna masina, lezanje na drumu... itd.

Ona: pa i kad si kupovao ovo [Opel GT1900 iz '71.], isto si pricao o legendarnom dvosedu!

Ja: ma, da, al' legendi ima vise od jedne...

Ona: ako ga kupis, ima da prodas Opel u roku odma'!

Ja: OK, ljubavi...

Ona: zamenices jednu dvosednu starudiju drugom, jos ces morati da radis na njemu. Sta ce ti to?

Ja: ma, sve to znam - ali, gre'ota je da se propusti!

Ona: OK, al da znas - jeb'o te i garaza i auti i motori!

Ja: hvala ti za OK, ljubavi...

 

Jeb' ga, jesam papucar (i ne zalim se), al' sam se bogami i vozio...   

 

 

[Rad-oh-yeah?]

I prodao si Opela? E qq!

 

Doduse, jes' da je taj 1900 iz '71 sa smanjenom kompresijom i cirka 15 konja manje u odnosu na prethodne godine izrade, ali ipak...

[zoran59]

I prodao si Opela? E qq!

Doduse, jes' da je taj 1900 iz '71 sa smanjenom kompresijom i cirka 15 konja manje u odnosu na prethodne godine izrade, ali ipak...

Ma, kupio sa mrtvom masinom. I nasao iz ranih '70-ih Opel Manta sa dobrom masinom, ali skroz zardjalom karoserijom, poluraspadno stanje. Pa iz dva napravio jedan, a konje i nisam brojao - glavno da vozi, i da bude uzitak.

 

Najveci zajeb - jos nije bilo interneta, a posle mi dodje pismo od drugara iz Nemacke. Nasao karambolirani Kadett GT/E s pocetka '80-ih - poslednja generacija sa straznjim pogonom - i pita da li da mi kupi masinu i menjac - ej, ubrizgavanje goriva i 5 stepeni! A GT vec otisao...

Edited by zoran59, 23 January 2017 - 04:41.

[Hertzog]

Pojma nisam imao da je kadet imao zadnju vucu

[alberto.ascari]

Pojma nisam imao da je kadet imao zadnju vucu

 

 

To je zato što si još balav...

[Rad-oh-yeah?]

Ma, kupio sa mrtvom masinom. I nasao iz ranih '70-ih Opel Manta sa dobrom masinom, ali skroz zardjalom karoserijom, poluraspadno stanje. Pa iz dva napravio jedan, a konje i nisam brojao - glavno da vozi, i da bude uzitak.

 

Najveci zajeb - jos nije bilo interneta, a posle mi dodje pismo od drugara iz Nemacke. Nasao karambolirani Kadett GT/E sa kraja '80-ih - poslednja generacija sa straznjim pogonom - i pita da li da mi kupi masinu i menjac - ej, ubrizgavanje goriva i 5 stepeni! A GT vec otisao...

 

Da, Mante od 1,9 l su imale isti motor kao GT - e sad, u Mantu je ulazilo vise varijatni tog motora, a u GT samo ona najjaca, 105 konja.

 

Meni GT mnogo lep auto, kao Korvetin mali bata, bio mi medju omiljenim autima kao klincu. A taj Porse sto si ga menjao mi je onako malo bezveze, klasa Fijata 124 i tako tih 'decjih' dvoseda, jedino sto ga cini posebnim je centralno postavljen motor...

[zoran59]

Pojma nisam imao da je kadet imao zadnju vucu

Ime Kadett je pokrivalo vise generacija, pojavilo se jos pre WW2. U vreme dok je General Motors bio vlasnik Opela, to je bio jedan od najuniverzalnijih modela. Isti auto, ponekad sa malim kozmetickim promenama, se u Engleskoj prodavao kao Vauxhall, imao je i neko australsko ime (ne secam se kako se zvao), a pojavljivao se i kao Chevrolet, Isuzu, i jos neke marke...

Jedno vreme je sklapan i u Yu - pravila ih je IDA u Kikindi. Uz to, ruski Moskvic je '50-ih i '60-ih bio cista kopija Kadetta iz WW2.   Do te mere da su Opelovi delovi odgovarali Moskvicu - obrnuto, ne znam, mislim da niko ne bi bio toliko lud da stavlja ruske delove u nemacki auto... 

(inace, izvini, ne znam koliko se promenila kolokvijalna terminologija, ali u moje vreme smo prenos snage na prednje tockove zvali "vuca" je prednji tockovi vuku, a prenos pozadi "pogon" jer straznji, kao, gone. Ovo je donekle bezobrazno od mene jer sam vec dugo u emigraciji i cesto mi fale "domaci" izrazi al' sta ces - matora picajzla sam... jos jednom, izvini)

Prva generacija Kadetta sa prednjim gonjenim tockovima se pojavila negde '80-ih ili ranih '90-ih (mrzi me da googlam, a ne secam se tacno godine). Potpuno isti auto, uz neke razliciti lajsne i ukrase, se zvao Vauxhall Chevette, Daewoo Racer i jos ponesto, a u USA - Pontiac LeMans (ne mesati sa ranijim LeMans modelima, koji su cisti muscle car i identicni Chevroletu Camaro!).

 

Jedan od mojih drugara iz mladosti je bio Borko Skuric, godinu dana stariji od mene (ne znam je li ziv i gde je), stanovao je dve ulice dalje. Kao mladi tinejdzeri, "frizirali" smo Tomosove mopede i, majku mu, njegovi su uvek ispali bolji od mojih. Kasnije, Borko se uozbiljio i vozio relije, dosta uspesno. Auto - Kadett GT/E, straznji pogon! Nadjoh sliku na netu:

 

 

 

 

 

To je zato što si još balav...

Ajd' ne zajebavaj coveka. Nismo svi istoricari.   Lepo je sto Hertzog ima entuzijazma i interesa. I lepo od njega sto uopste komunicira sa nama matorom kljusadi koja nema bog zna sta pametno da kaze.

Neuporedivo lepse od jednog mog prijatelja koji za mene kaze da sam "nepresusan izvor nepotrebnih informacija."

 

 

 

Da, Mante od 1,9 l su imale isti motor kao GT - e sad, u Mantu je ulazilo vise varijatni tog motora, a u GT samo ona najjaca, 105 konja.

 

Meni GT mnogo lep auto, kao Korvetin mali bata, bio mi medju omiljenim autima kao klincu. A taj Porse sto si ga menjao mi je onako malo bezveze, klasa Fijata 124 i tako tih 'decjih' dvoseda, jedino sto ga cini posebnim je centralno postavljen motor...

Malo bih te ispravio - u Evropi je GT prodavan i u skroz bednoj i anemicnoj 1100 verziji.

 

A taj 1900 motor je jedna od univerzalnih Opelovih (General Motors) masina. Moze se naci u modelima: Kadett, Olympia, Rekord, Ascona, Manta i valjda jos negde. Skoro da i nema GM fabrike koja ga nije koristila. U Australiji ga je koristio Holden.

 

Inace, u USA GT zovu "baby 'Vette" - u pravu si.

914 jeste "deciji" dvosed (ej, ima i jastuce koje se moze postaviti u sredinu i napraviti trosed, mada nije bas preporucljivo...) u 4-cilindarskoj verziji, ali je 914/6 ozbiljan sportski auto.

 

Za one koje interesuju trivijalne gluposti: Jedna firma u Georgiji, AutoAtlanta, pravi konverzije za 914. Mogu se kupiti gotove ili kao kit. Stvar je kopija slavnog 904 GTS, a ovi su ga nazvali 9014.

Pocnes od starog 914:

 

 

... a zavrsis sa ovim:

 

Nije daleko od originalnog 904:

[Hertzog]

*ebo vas Hertz

Koga jos kadeti zanimaju, pa to ni cigani nisu hteli da voze, prodjes kroz lokvu odmah ga korozija pojede. Ne smes na selo sa njim, udje macka u rupu na limariji pa kerovi izgrebu auto

Inace zoka FWD je prednja vuca, a RWD zadnja vuca, ne znam sta te zbunjuje

[zoran59]

Ovo je topic o dogodovstinama vezanim za transport - bilo u civilne, bilo u sportske svrhe.

U secanju ne ostaju "redovne" situacije nego one vezane za jake emocije. Tako je na prethodnim stranicama Hertzog opisao nelagodu tokom krivudave voznje helikopterom, a DASUBO prilikom motoristicke vozne s kumom, pa sa dve jedrilice - vazdusnom i vodenom.

Moj najveci strah u zivotu (grozim se i danas) je ipak vezan za tockove.

 

Posto je moj zivot ipak malo zajebat i cudan, opet je potreban uvod.

Vec sam kacio svoju vozacku, sa Aljaske. Nanela me sudbina...

Elem, zapadna (ma, citava) Aljaska je retko naseljena. U zapadnoj, postoje ceste u mestima, ali dugackih puteva nema. Obicna ekonomija: ne isplati se graditi i odrzavati put dugacak 200 milja da poveze dva mesta od par hiljada stanovnika. Veza sa svetom su avioni i (posto ima puno plovnih puteva) camci i brodovi. Izmedju blizih eskimskih sela, naprave se i neke staze: leti, quadovi a zimi snowmobiles (motorne sanke). Psece zaprege su ostale kao sport, ali ne kao redovni prevoz. To je zato sto je tundra prilicno zajebata, geoloski, pa je leti mekana kao sundjer. Tesko je i naporno cak i hodati - propadas.

Stvar se menja zimi. Sve se smrzne, a reke koje su tokom leta plovne postaju putevi. Jebote, po njima voze sleperi sa 18 tockova, teski 30-ak tona - led je par metara i vise debeo. Pa prevoze robu i par sto milja, jevtinije nego avionom.

Ono sto je zajebano je vreme izmedju. Kad ima previse leda da plovis, a pretanak je da vozis. Tu ljudi ginu. Propadnu kroz led. A nije problem sto se smrznu, nego ih tok reke odvuce ispod leda i nemaju gde da izadju.

Voze (pogotovu te kamione) iskusni lokalni ljudi koji znaju kada i gde je bezbedno.

 

Ziveo sam u gradicu zvanom Bethel, na obali reke Kuskokwim. Najveca reka na Aljasci, po protoku vode (druga po kolicini vode, a najduza - je poznatiji Yukon).

Majmun na tockovima, sta cu - nemam gde da vozim onako kako bih. Vozio sam Chevrolet LUV - nije "ljubav" nego "Light Utility Vehicle" - mali kamionet.

Prve zime, kad mi se zena pridruzila, odemo do obliznjeg jezera. Sad, ja bih na jezero, da jurim (nema ogranicenja brzine) i obrcem se. Zena se buni. I mi se raspravljavamo, a pored nas prodje GREJDER! Ode na jezero da ocisti stazu za trke motornim sankama. Zeni lakse, pristane, i mi odemo na voznju. Ej, 100 km/h, izvodis piruete, nemas sta da pogodis, sve bezbedno. BTW, posle smo saznali da je jezero (oval cca pola X cetvrt milje) samo par metara duboko i smrzne se do dna. Mogao bi tenkom preko njega.

 

Eh, a ja evropski gradski auto-moto entuzijast, fali mi jurnjava. U gradicu ne smem, a jezero mi kratko. Pa nagovorim zenu da odemo na reku - u luci (koja je leti luka) postoji prilaz. Ona pristane.

Jebote, jurimo oko 140 km/h - to je maksimum koji je taj mali kamionet mogao. I, jebote, naidjemo na neko mesto gde led nije beo - nego smedje boje. Ja, ne znajuci razliku, nastavim. U 3 PM! - mekan led, prednji tockovi jos idu, al' straznji vec propadaju, straznji kraj propao do osovine i ore led!

Isli smo oko 140 km/h kad smo potrefili taj smedji deo. Oko 30 km/h kad smo opet dosli do belog. Straznji kraj lupi i poskoci i opet smo ravno, vise ne "visimo". Ne znam koliko je trajalo, mozda se meri u sec. ali meni je izgledalo kao vecnost. Saltujem u nizu brzinu, dam gas i u ogromnom luku (reka je oko 1/2 milje siroka) krenem nazad. Pazeci da zaobidjem smedji deo, maksimalnom brzinom se vratim do luke i gradica. Popnemo se sa reke, izadjemo iz luke i stanemo na ulici. Niko ni rec da kaze. Samo, meni se tresu kolena a zeni idu suze. Nakon par minuta, nastavimo do kuce, sve u tisini.

Ostatak dana, u soku, nismo razgovarali. Ja sam, naravno, bio kriv - a zena, znajuci koliko sam svestan da sam kriv, nije htela da dodaje so na ranu. Spavali smo zagrljeni - bez seksa, samo trazeci utociste.

O svemu smo porazgovarali tek sledeceg dana, mirno.

 

To je najveci strah koji sam ikada doziveo.

Ipak, opet smo se nasli na ledu. Pametnije i iskusnije, a vozio sam i trke motornim sankama. O tome u nekom drugom postu, samo da nadjem stare kutije i iskopam pa skeniram fotke.

Edited by zoran59, 12 May 2017 - 07:59.

[zoran59]

Eh, Radoje cesto ima nacina da me svojim postovima vrati u proslost.

 

Na temi Klasika je okacio vrlo lep intervju sa Jackom Millerom. Topla preporuka za citanje!

Jedna od stvari koja mi je zapela za oko je ovo:

.....

...I couldn't be distracted by any negative stories, because I was so happy racing. I absolutely love it. Would I have loved to win? Absolutely. But I had so much fun when I was out there that it didn't make any difference.

.....

 

Te reci su tacna sumarizacija moje trkacke "karijere" (haha, karijere...   ). Na amaterskom i neuporedivo nizem nivou od Millerovog, a i za razliku od njega - nikada nisam imao nekakve sponzore. Nekoliko puta sam dobio par kanti ulja ili lanac za motor, sa obaveznom nalepnicom, maltene sa recima "ajd' evo i tebi, kad si vec ovde, samo da se maknes" - ali nikada nikakve pare.

Nisam narocito talentovan, nisam imao vrhunsku masineriju ili budzet, ali poslednja recenica Millerovog citata vredi i za mene.

 

Na pocetku teme sam pisao kako sam poceo sa moto trkama u Jugi. Volim i motore i aute, priblizno 60/40% . Onda se nije morala voziti citava sezona. Na svim utrkama sampionata su ucestvovali ljudi koji su to shvatali ozbiljno i imali mogucnosti, a bilo je i dosta nas neozbiljnih koji smo sudelovali gde i kad smo mogli.

To je bio jedan od razloga mojeg (privremenog) prelaska sa 2 na 4 tocka (drugi razlog je bio sto su to uradili i moji idoli - John Surtees, Mike Hailwood i Drago Regvart).

Problem je bio sto trkacim motorom ne mozes na put. A ja, na djackom/studentskom budzetu u Yu, nisam imao para za, uz motor, jos i auto i prikolicu ili kombi. Tako sam uvek morao da se raspitujem u klubu ko ide i ima li mesta i za mene i moj motor ili gde se moze pozajmiti nekakav kombi.

Eh, a fica u nacionalnoj klasi se mogao registrovati, pa se moglo otici njime do trke, odvesti je i vratiti se. Pa sam prodao trkacu Yamahu, kupio polovnog ficu i sredio ga najbolje koliko sam umeo - naravno, prema savetima iskusnijih takmicara. Bio je neudoban po gradu, onako tvrd i spusten, a i prijatelji i devojke su negodovali kad bi se morali provlaciti na straznje sediste - morao sam ugraditi roll-bar koji im je smetao. Al', jebote - to je takmicarski auto! Mozda citavih 30 i kusur KS - a bedni prosecni fabricki samo oko 25...

Moja citava automobilisticka "karijera" se svodi na cetiri brdske trke. Zivotni uspeh je sto ni u jednoj nisam bio bas poslednji - izgleda, ima i vecih budala od mene... U prve tri sam bio medju onima na zacelju. Ubedjen da sam talentovan barem koliko i Fangio i da je problem u autu a ne u meni, pre cetvrte ga "nevidljivo" i ilegalno "abartujem". A bemusunce, u cetvrtoj izletim na livadu.

Ostetio sam ficu toliko da nisam imao para da ga sredjujem, pa ga prodao.

Ubrzo nakon toga, iselio sam.

 

Sudbina me prvo odnela na Aljasku. Prvih par godina sam dolazio sebi i snalazio se, a onda sam vozio trke motornim sankama. O tome cu u nekom drugom postu, mozda ce interesovati nekoga ko nije imao prilike da to vidi.

(roadracing tamo ne postoji, ima motokrosa - ali ja sam gradski decko i nista ne znam o terenskoj voznji)

 

Nakon aljaskanske decenije, preselimo u Kansas. Bog te maz'o, k'o da sam se probudio iz kome: ima puteva, ima i trkacih staza, svasta se vozi!

Htejuci da opet vozim trke motorima, prikljucio sam se AHRMA (American Historic Racing Motorcycle Association). Kod nas bi se reklo, trke veterana. Zasto?

Prvo, neizivljena mladost. Da vozim bas onakve motore za kakvima sam slinio kad sam bio dete.

Drugo (i vaznije) - jeftino, brate (naravno, relativno).

Moderni motori zderu skupe gume k'o Popaj spanac. Komplikovani su i trebas barem tri mehanicara. A veterani se takmice na street legal gumama i jednostavni su k'o Lego kockice. Dalje, moderne motore stalno treba "apdejtovati" a starudija ostaje starudija. Najbolja tehnologija iz '65. ce to vecno ostati i nema nacina da postane tehnologija iz 2005.

Odabrao sam Sportsman 500 klasu, ovako:

Sportsman: Streetbike-based four-stroke machines manufactured prior to December 31, 1972, divided into 350cc, 500cc and 750cc classes.

vise o klasama: http://www.ahrma.org...ge-road-racing/

 

Uspeo sam da sklopim "hibridni" BSA 500 sa delovima od vise razlicitih modela raznih godista, a i nekim napravljenim u sopstvenoj garazi. U AHRMA takmicenju su modifikacije OK, sa (opstim) ogranicenjem da budu izvedene tehnologijom i materijalima koji su onda bili na raspolaganju. Drugim recima i pojednostavljeno, nema da koristis carbon fiber, ali ako svasujes gvozdje - izvoli.

 

Jedna od lepota u AHRMA sampionatu je sto je atmosfera izuzetno drugarska, konkurenti si pomazu i pozajmljuju alat ili delove. Kao nekada, nije nervozno i opako kao u profesionalnom sampionatu. Uz to, valjda zbog nostalgije, takmicenja cesto posecuju i mnogi nekadasnji sampioni i bitni likovi. Relaksirani, neoptereceni, pa sam tako imao prilike da se druzim sa Kelom Carruthersom i Kevinom Schwantzom, medju ostalima. Mogu se cuti fantasticne price, a i dobiti dobri saveti. Gde drugde bi cuo od nekadasnjeg sampiona "Zorane, ovde gresis i prikoci malo ranije i skreni jace, to ce ti dati bolju poziciju za sledecu krivinu"?

 

Trajalo je par godina. Onda se rodilo dete i ja, odusevljen, nisam hteo da budem u garazi i na stazi kad treba menjati pelene i pevati pesmice i uciti hodati i govoriti.

 

Ali motor je ostao, sasvim dobar. Preselili smo u Texas i kad je cerka krenula u skolu, ja opet na stazu.

K'o sto rekoh: BSA iz '60-ih ce vecito biti BSA iz '60-ih, u nekoliko godina nije "zastarela" kao sto bi novi motori.

A nakon nekoliko utrka, spizdio sam se. Nisam nista slomio, samo bio ugruvan. Samo, i od te ugruvanosti oporavak je trajao duze nego sam ocekivao. Shvatih, nisam bas vise mlad. 

Motor jesam slomio i opravka bi dosta kostala. A u medjuvremenu, cerka je pocela da se bavi relativno skupim sportom. Tenisom - kosta najam terena, trener itd. Pa rekoh - ja sam odigrao, sad je njeno vreme, i gotov sam s trkama.

 

Nikada i nigde nisam pobedio. Uvek se nasao neko brzi/bolji.

Ali mogu da ponovim citat iz Millerovog intervjua: I had so much fun when I was out there that it didn't make any difference.

[DASUBO]

Zoko, koji si ti meni kralj!!!

Respect.