Put ga je iz Amerike doveo u Evropu da bi održao predavanja i posetio Smiljan posle majčine smrti
Kustos Bratislav Stojiljković je poput nekog strpljivog policijskog inspektora slagao kockicu po kockicu mozaika koji se zove „Tesla u Beogradu”. Dugo je razvrstavao mnogobrojna pisma, pozivnice, listao stare novine poput „Branika” (u zaglavlju piše organa Srpske narodne slobodoumne stranke), proučavao čak i red vožnje železničkih vozova iz 1892. godine. Uglavnom, višegodišnjim istraživanjem dokumenata do kojih je mogao da dođe, Stojiljković je rekonstruisao svaki minut od oko tridesetak sati koje je tada već slavni naučnik proveo u srpskoj prestonici.
– Profesor Velike škole i rektor Beogradskog univerziteta Đorđe Stanojević pozvao je Teslu u Beograd, a pet-šest godina kasnije na našim prostorima su sagrađene prve hidrocentrale koje su radile na njegovim patentima, poput Nijagare – podseća Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikola Tesle.
Ako je među 13 patenata ugrađenih u centralu na čuvenim vodopadima devet bilo Teslinih, ne samo onih vezanih za naizmeničnu struju, već i prenos električne energije na daljinu, jasno je koliki je doprinos Tesle bio u svemu tome.
– Boraveći u Beogradu Tesla je na predavanjima i u različitim susretima zaneseno govorio o svom radu, a rezultat je bilo pet-šest elektrana, podizanih od 1901. godine, pri čemu ne zaboravimo da one poput centrale na Đetinji, kod Užica, prvenca naše elektrifikacije, potom ona kod Gamzigrada i danas rade – podseća naš sagovornik.
Evropa se u to doba gasifikovala, a Beograd je zaslugom Tesle zasvetleo. Uglavnom, domaćinima je bilo drago što vide čuvenog Nikolu Teslu, ali i naučniku svetskog glasa je zaigralo srce.
„Ja osjećam mnogo više nošto mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbima. Živilo srpstvo!”
Ovo je izgovorio Nikola Tesla, kada je izašao iz vagona brzog voza na beogradskoj železničkoj stanici, pred više hiljada razdraganih sunarodnika u sredu 20. maja (po starom kalendaru), odnosno 1. juna 1892. godine.Tesla je posle veoma uspešnih predavanja po najvećim evropskim gradovima i posle smrti i sahrane majke i svoje kraće bolesti otišao u Budimpeštu. U glavnom gradu Mađarske ga je čekao poziv grada Beograda, Velike škole i Srpskog inženjerskog društva da dođe u, prvu, posetu srpskoj prestonici i da održi predavanje velikoškolskoj omladini.Tesla je ovaj poziv rado prihvatio.
Ugledni gost je odseo u hotelu „Imperijal”, koji se tada nalazio na prostoru između nove zgrade Filozofskog fakulteta i Kapetan-Mišinog zdanja. U hotelskoj knjizi prispelih gostiju 20. maja/1. juna 1892. godine skromno je upisao: Nikola Tesla, elektrotehničar iz Pešte.
U četvrtak 21. maja/2. juna 1892. godine Tesla je pre podne u pratnji Andre Nikolića, ministra prosvete i crkvenih poslova, primljen kod mladog kralja Aleksandra Obrenovića, Poseta je, mimo uobičajenog protokola, trajala čak ceo jedan čas. Posle podne Tesla je obišao Narodni muzej i kabinete Velike škole. Tačno u 16 časova pojavio se u prepunoj sali Velike škole, gde ga je dočekala velikoškolska omladina burnim uzvicima: „Živeo! Dobro nam došao.”
Tesla je bio oduševljen prijemom, pa je između ostalog rekao: „Ali gospodo, nemojte misliti da sam ja, otišavši sa svog ognjišta, zaboravio na svoj rod i pleme, ne, ja sam ostao Srbin i tamo daleko preko debeloga mora, usled ispitivanja, kojima se bavim.”
I tako predavanje, prijem, predavanje, pa banket uveče u Smutekovcu, kraj Beograda gde se nalazila „Vajfertova pivara” na Topčiderskom brdu, danas zgrada Beogradske industrije piva. Na toj gala večeri bili su prisutni svi viđeniji Srbi i Beograđani, njih oko stotinu.
Ali, veče je dostiglo vrhunac tek kada je ustao lekar i pesnik, tada već poprilično star, Jovan Jovanović Zmaj. On je pozdravio milog gosta pesmom „Pozdrav NikoliTesli pre dolaska mu u Beograd”, koju je sam izrecitovao. Ganut do suza Tesla mu je, još dok je Zmaj čitao pesmu, prišao i poljubio mu ruku.
Veselje je trajalo do pola jedan posle ponoći, kada je Nikola Tesla ustao i oprostivši se od prisutnih otišao ispraćen burnim „živeo” i „srećan put”. Sutradan 22. maja/3. juna 1892 godine Tesla je brzim vozom, u 5.22 časova, iz Beograda otišao u Budimpeštu, a odatle opet u Severnu Ameriku. Tako je prošao prvi i jedini dan boravka Nikole Tesle u prestonici Srbije.
Jeste obećao da će doći još koji put, ali…
