vili poznaje zivot emigranata koji nije lak,I ostala je negde zarobljena u tom teskom pocetku ,ne svojom sadasnjom pozicijom naravno,daleko bilo. vise ono stresno,psihicki,oprezno. iako nikada nisam bila u toj poziciji razumem je. ono ko se jednom opece I na ladno duva. ona uvek da worst case scenario. mislim da je ok imati I tu informaciju. ali istina je da ako se fokusiras samo na to onda stvarno zvuci lose. a vili zna da povremeno vrti tu opciju ne kao jedinu ali ono kao 90% najrealniju,sto onda I nije toliko produktivno. opet da sam ja I jos 30 medicinskih radnika koje znam citali melankonikov put u norvesku ne da ne bi sela u avion, no se ne bi zainteresovala ni gde je norveska na mapi a kamoli dala otkaz na poslu. toliko o tome kako nesto zvuci nekome sa strane. vili melankoniku , a on meni ....potpuno isto.
Razumem ja tvoju potrebu da sve nekako izbalansiras, i da se nikako ne svrstavas, ali ako procitas prethodne dve strane (a sigurna sam da nisi, jer inace ne bi ovako pisala) videces da sam pisala upravo ono isto sto i ti. Pri tome si ti dobila dva reda melankolicevog prilicno neutralnog odgovora, a ja dve strane najpoganijih optuzbi. Nisam mislila vise da mu odgovaram, ali sad se dogadja ono klasicno - u daljem toku rasprave krecu lazi, izvrtanja, izmisljanja, a ovo tvoje gore se sasvim uklapa. Ne kazem da ti je to bila namera, ali jeste obrazac. Ide ovako.
Ja kazem da se s nemedicinskim strukama u Svedskoj ne moze racunati na posao u struci, te da je izbor izmedju nekvalifikovanih poslova i ponovnog skolovanja. Imam oba iskustva i rado ih delim s ostalima, jer nemam sta da krijem, a nekom mogu da pomognu. Iz toga se napravi spin, koji dovede do ovog gde smo sada. Ja pisem potpuno isto sto i ti, ali se tome pridaje sasvim drugi smisao.
Kad su nekvalifikovani poslovi u pitanju, bitno je da ljudi znaju da se u poslednjih deceniju-dve desila veoma velika promena. Od njih se vise ne moze ziveti, ali se moze opstati dok se ne nadje nesto bolje. To trazenje medjutim obicno potraje vise godina, a ne par meseci kao sto vecina zamislja. Pri tome znaci posao od 12-14 sati dnevno, koji ti ne ostavlja trunku vremena i snage za nesto drugo (ukljucujuci ucenje jezika), sto mnoge dovede u zacarani krug iz kojeg se veoma tesko izlazi. U medjuvremenu se covek udalji od struke i stekne sasvim drugu vrstu kontakata, koja mu sigurno nece pomoci da dobije posao u staroj struci, vec eventualno da dobije poziciju nekog manjeg sefa u bransi u kojoj se zatekao. I onda skolovanje i prekvalifikacija dolazi kao jedini i logican izbor.
Svaka od gore opisanih faza nosi svoje teskoce i pre svega zamke, u kojima se lako moze zaglaviti. U jednom trenutku treba preseci, odreci se redovnih prihoda i pronaci manevarski prostor za skolovanje, jer tako nesto nije izvodljivo uz nekvalifikovane poslove, koji ne ostavljaju prostor ni za sta drugo. To nije samo moje iskustvo, vec mnogih imigranata u EU koji nisu medicinske ili IT struke, i nemaju univerzitetske karijere.
Drugo je pitanje sta ti tu vidis kao horor-scenario, koji mi zameras. Ja licno znam sta bi mi se desilo da nisam presekla i krenula da studiram. Naporni fizicki poslovi bi mi unistili zdravlje do te mere da vise ne bih mogla to da radim, a alternativu ne bih imala. Ali meni se to nije desilo, dok mnogim drugima jeste. Sretala sam ih radeci svakakve poslove, a i dan danas ih srecem, mada u sasvim drugoj ulozi. I uvek veoma jasno naglasim sta je moje, a sta tudje iskustvo. Medjutim, zlonamerni ljudi tipa ove dvojice gore, iz samo njima poznatih razloga sve to pripisuju meni, i onda se to proglasi kuknjavom.
Prava istina je da kuknjave kao sto je ova melankoliceva, ovaj pdf jos nije video. Licno bih ga razumela i ne bih mu zamerala, kad ne bi imao potrebu da se celo vreme veoma grubo okomljuje na mene.
.
