Jump to content


Photo
- - - - -

Selo-grad (poljoprivreda-industrija)


  • Please log in to reply
238 replies to this topic

#31 batocko

batocko
  • Members
  • 58 posts

Posted 04 February 2015 - 07:41


   Ma to sto nas seljak hoce da radi kao sto je pre 30 godina , a i da i isto tako zaradjuje...

 

 Elem... imali smo polemiku na pijaci sa jednim poljoprivrednikom...  Covek poseduje XY parce zemlje ( nisu stotine hektara ne brinite ) i na njoj seje kukuruz..

 Kuka naravno.. medjutim kada smo se presabrali...  on je od toga ostao u profitu nekih 50.000 din..  NETO..  znaci ako se oduzmu svi troskovi... neto 50,000 din... Racunali smo i   Radno vreme utroseno na taj posao.... oranje, setva , zetva  itd..... sve ukupno oko 30-35 radnih dana.  podeljeno u te gore navedene etape...  pa smo ga iznapusavali kako 80 % stanovnistva  , nemaju tolku zaradu. Ukljucujuci i mnoge vlasnike malih STR, SZR... itd....

 

Cekaj 50000 dinara mu ostaje cisto po hektaru


Edited by batocko, 04 February 2015 - 07:42.

  • 0

#32 AgroUrban

AgroUrban
  • Members
  • 2,904 posts

Posted 04 February 2015 - 10:26


   Ma to sto nas seljak hoce da radi kao sto je pre 30 godina , a i da i isto tako zaradjuje...

 

 Elem... imali smo polemiku na pijaci sa jednim poljoprivrednikom...  Covek poseduje XY parce zemlje ( nisu stotine hektara ne brinite ) i na njoj seje kukuruz..

 Kuka naravno.. medjutim kada smo se presabrali...  on je od toga ostao u profitu nekih 50.000 din..  NETO..  znaci ako se oduzmu svi troskovi... neto 50,000 din... Racunali smo i   Radno vreme utroseno na taj posao.... oranje, setva , zetva  itd..... sve ukupno oko 30-35 radnih dana.  podeljeno u te gore navedene etape...  pa smo ga iznapusavali kako 80 % stanovnistva  , nemaju tolku zaradu. Ukljucujuci i mnoge vlasnike malih STR, SZR... itd....

 

Bas gledam tehnolosku kartu od proslog januara za kukuruz na sitnim gazdinstvima. Ako je imao 7t zrna po hektaru, bruto marza je bila oko 47 000 dinara. Znaci minus fiksni troskovi.

Ako mu je ostalo 50 hiljada neto da se udara u dupe. :@

Ali jbg, nije isto porediti STR i ratarstvo, u Str-u prihodi idu srazmerno u vremenu, nemas rizika od vremenskih uslova, otkupa i velike varijacije cene, dok u ratarstvu moras da angazujes velika novcana sredstva tokom godine a kes ti se slije jednom ili dva puta godisnje... Znam da ovo izgleda neubedljivo, ali nije lako biti ratar ako nemas bar 200 hektara...


  • 0

#33 Doc Holliday

Doc Holliday
  • Members
  • 3,220 posts

Posted 04 February 2015 - 13:17

Bas gledam tehnolosku kartu od proslog januara za kukuruz na sitnim gazdinstvima. Ako je imao 7t zrna po hektaru, bruto marza je bila oko 47 000 dinara. Znaci minus fiksni troskovi.

Ako mu je ostalo 50 hiljada neto da se udara u dupe. :@

Ali jbg, nije isto porediti STR i ratarstvo, u Str-u prihodi idu srazmerno u vremenu, nemas rizika od vremenskih uslova, otkupa i velike varijacije cene, dok u ratarstvu moras da angazujes velika novcana sredstva tokom godine a kes ti se slije jednom ili dva puta godisnje... Znam da ovo izgleda neubedljivo, ali nije lako biti ratar ako nemas bar 200 hektara...

 

nisam izneo kolko je imao covek hektara jer nisam zapamtio. Moguce da je bilo nekolko hektara ako kazes da je bilo 7 tona po Ha.

 

  I u STR , pogotovo moras imati velika novcana sredstva. Veruj mi.. ne mozes ti sa 20 artikala opstati pored ovih trznih centara ukoliko nemas dobru ponudu i pristojne cene.. Rizik u smislu vremenskih nepogoda ne postoje. Ali imas druge rizike. Veruj mi drzao sam STR pa sam morao odustati.  Pored onih redovnih troskova koje racunas , drzava i grad , to jest opstina se uvek necega sete da ti ustinu neku kintu.  A nepogode su inspekcije , koje cesto dodju samo i jedino sa namerom da te kazne.. I to najcesce kada se prelama budjet - da ga napune...

 

 Moje pisanje o tome da je neki poljoprivrednik zaradio za tih 30ak radnih dana 50,000 nije poenta dal je to malo ili puno , nego o tome da mnogi poljoprivrednici ocekuju da od tih par hektara sto poseduju , sa sadnjom kukuruza zarade dovoljno da zive celu godinu..  Pa to nigde na svetu ne postoji..  Da bar taj kukuruz upotrebi pa da odhrani neku stoku i/ ili zivinu pa da stvori neku dodatnu zaradu pa nekako... ovako sa par hektara moze samo sebi napraviti neki dopunski posao koji mozda ima...

 

 Btw... pisao sam vec.... U Holandiji npr proizvodjaci koji imaju tako malo zemlje ne sade kukuruz nego npr sitno bobicasto voce, cvece itd... Jeste.. moraju tu mozda i vise uloziti u rasade i sisteme navodnjavanja ali onda imaju posla za celu godinu cele porodice i isto takvu zaradu..


  • 0

#34 AgroUrban

AgroUrban
  • Members
  • 2,904 posts

Posted 04 February 2015 - 17:48

nisam izneo kolko je imao covek hektara jer nisam zapamtio. Moguce da je bilo nekolko hektara ako kazes da je bilo 7 tona po Ha.

 

  I u STR , pogotovo moras imati velika novcana sredstva. Veruj mi.. ne mozes ti sa 20 artikala opstati pored ovih trznih centara ukoliko nemas dobru ponudu i pristojne cene.. Rizik u smislu vremenskih nepogoda ne postoje. Ali imas druge rizike. Veruj mi drzao sam STR pa sam morao odustati.  Pored onih redovnih troskova koje racunas , drzava i grad , to jest opstina se uvek necega sete da ti ustinu neku kintu.  A nepogode su inspekcije , koje cesto dodju samo i jedino sa namerom da te kazne.. I to najcesce kada se prelama budjet - da ga napune...

 

 Moje pisanje o tome da je neki poljoprivrednik zaradio za tih 30ak radnih dana 50,000 nije poenta dal je to malo ili puno , nego o tome da mnogi poljoprivrednici ocekuju da od tih par hektara sto poseduju , sa sadnjom kukuruza zarade dovoljno da zive celu godinu..  Pa to nigde na svetu ne postoji..  Da bar taj kukuruz upotrebi pa da odhrani neku stoku i/ ili zivinu pa da stvori neku dodatnu zaradu pa nekako... ovako sa par hektara moze samo sebi napraviti neki dopunski posao koji mozda ima...

 

 Btw... pisao sam vec.... U Holandiji npr proizvodjaci koji imaju tako malo zemlje ne sade kukuruz nego npr sitno bobicasto voce, cvece itd... Jeste.. moraju tu mozda i vise uloziti u rasade i sisteme navodnjavanja ali onda imaju posla za celu godinu cele porodice i isto takvu zaradu..

 

Mozemo konstatovati da je u Srbiji, ako nisi u talu sa politicarima i tajkunima, tesko opstati sta god radio... :D

 

U vezi bolda, pisacu o tome, sam poljoprivrednik da krene u takvu proizvodnju sa malim kolicinama je jako nezgodno, a udruzivanje tek tako bez profesionalnog menadzmenta i nedefinisanog trzista je opet nesvrsishodno... 


  • 0

#35 orisni

orisni
  • Members
  • 966 posts

Posted 05 February 2015 - 02:21

nemas rizika od vremenskih uslova, otkupa i velike varijacije cene

Kako ratari u Srbiji menadzuju sve te rizike?


  • 0

#36 Doc Holliday

Doc Holliday
  • Members
  • 3,220 posts

Posted 05 February 2015 - 21:22

Kako ratari u Srbiji menadzuju sve te rizike?

 

molitvom . Umesto protivgradnih mreza, navodnjavanja i slicno.... 

 

 

jednom sam video na jednom mestu onako u prolazu iz busa , u godini kad je bila velika susa ( pre 2-3 god) , lik postavio u polje kukuruza u svakom redu po jednu malu vetrenjacu , visine mozda nesto iznad kukuruza..  i njegov kukuruz je izgledao OK dok su svi ostali bili osuseni.... verovatno neki elektricni sistemcici na vetar za navodnjavanje iz bunara...


  • 0

#37 orisni

orisni
  • Members
  • 966 posts

Posted 06 February 2015 - 02:42

molitvom

:) Nisam mislio (samo) na to o cemu ti pricas da treba da koriste nove tehnologije ili da rade vise. Mislio sam i na to da uzmu osiguranje ili da se diversifikuju ili sta vec mogu da rade.

 


  • 0

#38 Doc Holliday

Doc Holliday
  • Members
  • 3,220 posts

Posted 08 February 2015 - 00:15

:) Nisam mislio (samo) na to o cemu ti pricas da treba da koriste nove tehnologije ili da rade vise. Mislio sam i na to da uzmu osiguranje ili da se diversifikuju ili sta vec mogu da rade.

 

  pa upravo to... ima jedan lik , poseduje dosta zemlje. uglavanom se bavi povrtarstvom. prodaje na pijaci svoje proizvode na malo i veliko.. Uglavnom jeste situiran od toga. Ali eto ne zeli da uvede internet , gde bi mogao saznati o novim tehnologijama proizvodnje i slicno..

 

sto se osiguravajucih kuca u zemlji... mozda i bolje da ne rade to..


Edited by Doc Holliday, 08 February 2015 - 00:17.

  • 0

#39 Gant

Gant
  • Members
  • 6,346 posts

Posted 03 March 2015 - 22:49

http://www.politika....ma-sira.sr.html


  • 0

#40 Gant

Gant
  • Members
  • 6,346 posts

Posted 11 March 2015 - 00:16

Izgleda da ce ova kriza u Ukrajini narednih par godina dovesti do potpunog unistenja srpske poljoprivrede.

Po malo se o tome prica, ali ako se za 2-3 godine potpuno ugasi proizvodnja svega mi smo gotovi.

 

Mleko bi moglo da pojeftini jer se višak mlečnih proizvoda namenjen ruskom tržištu preliva na Srbiju i zemlje regiona - kaže za Danas direktor Imleka Slobodan Petrović.

Trend uvoza mleka i mlečnih proizvoda po dampinškim cenama, napominje on, primetan je poslednjih nekoliko meseci, tako da su proizvođači morali da reaguju.

- Proizvođači su se dogovorili sa državom o zaštitnim merama koje se sada odnose na sireve i maslac, ali se to ne odnosi na mleko. Carina je od 1. januara prošle godine na mleko nula odsto, odnosno nema je. Cena sira toliko je bila niska da je ispod vrednosti sirovine i cene mleka koja je potrebna da se taj proizvod napravi - ističe Petrović i kaže da su proizvođači u Republici Srpskoj i BiH ovim povodom reagovali tako što su blokirali granice.

 

Srbija nije uspela da iskoristi ni sankcije EU prema Rusiji u smislu poboljšanja trgovinske razmene, kako u ostalim tako ni u ovom sektoru. Razlog za to je, smatra Petrović, pad ruske valute.

- Izvoz u Rusiju nije povećan, bar ne u meri koju smo očekivali. Rublja je pala, a očigledno da dosta toga Rusija uvozi preko Belorusije, kao što smo mi nekad preko Makedonije, tako da prostora za nas nije bilo dovoljno, odnosno nismo uspeli da se pozicioniramo onako kako smo želeli - ističe Slobodan Petrović.

 

http://www.danas.rs/...?news_id=298515

 

 

Ivan Mirković iz sela Tabanovići kod Šapca gaji svinje godinama, od toga živi, ali sada ga muči neizvesnost – kome će i po kojoj ceni da ih proda.

"Mene košta oko 170 dinara kilogram, na svakom krmetu gubimo po 4.000-5.000. I 2007. kad smo blokirali mostove bila je bolje situacija, gorivo je bilo jeftinije, repromaterijal, a cena je bila viša nego sada. Ovo je katastrofa, tragedija i ovako više neće moći, ja rešavam da smanjujem", kaže Mirković.

 

Samo u Mačvi je, prema nekim procenama, oko 50.000 tovljenika koji čekaju kupca.

 

"To su priče za televiziju, od toga nema ništa, daj bože da bude nešto, ali meni trebaju pare", rekao je Mirković.

 

http://www.rts.rs/pa...a privredu.html

 

 

 


  • 2

#41 Klotzen

Klotzen
  • Members
  • 1,405 posts

Posted 11 March 2015 - 08:11

Kako sad to ? Pa sankcije EU Rusiji su naša šansa za razvoj. Ovaj biser SNS-a će biti u rangu sa Dinkićevim biserom o razvoju za vreme svetske krize  :)


Edited by Klotzen, 11 March 2015 - 08:11.

  • 1

#42 Gant

Gant
  • Members
  • 6,346 posts

Posted 31 March 2015 - 22:40

Kakve ce sad tek price isplivati donosenjem nove uredbe o mesu.

Ljudi tek sad kapiraju kako je moguce da je meso toliko jeftino.

 

http://www.novosti.r...a-Novog-Zelanda


  • 1

#43 AgroUrban

AgroUrban
  • Members
  • 2,904 posts

Posted 10 April 2015 - 16:47

Poljoprivreda je vrlo specificno polje. Ne kazem da sam strucnjak, ali cisto sa logicke strane - ona je apsolutno neophodna, tu cemo se sloziti. Tu postoji problem da poljoprivrednici jednostavno nisu dovoljno motivisani za proizvodnju, odnosno bez subvencija apsolutno nigde na svetu, bar koliko ja znam, tesko da bi neko zeleo da se uopste bavi time zbog malog profita ili neke pozitivne nule.

 

A u globalu se slazem sa tobom oko subvencija.

Svaka drzava na svetu preko svoje agrarne politike vodi politiku prehrambene sigurnosti. Znaci da se u svakom momentu zadovoljne potrebe stanovnistva. 

Po meni, u svetu u kome sa jedne strane imamo rast stanovnika, a sa druge klimatske promene koje mogu znacajno da otezaju proizvodnju, proizvodnja hrane mora da postoji gde god za to postoje uslovi. (Pazeci naravno da se ne vrsi ogroman pritisak na ekosisteme, sto sada nije slucaj.)

 

 

McLeode, mislim da je problem sa poljoprivredom socijalno-civilizacijsko pitanje. Do pre nekoliko decenija u svetu, a pre Prvog svetskog rata u Evropi, većina stanovnika su bili seljaci.

 

Brzometno uništenje sela kao takvog bi bilo šok za većinu ljudi.

 

I danas mnogi ljudi u Srbiji misle da se ekonomski problemi i nezaposlenost mogu rešiti povratkom na selo, što je samo po sebi, besmislica.M

 

Jedini pravi izlaz za nas je ekonomija znanja. Poljoprivredna proizvodnja ne traži puno zaposlenih, ali bi vlada koja pusti da deluju samo ekonomski mehanizmi imala pobunu seljaka bilo gde u svetu. Zato su nastale subvencije, iz političkih razloga. SAD su otpočetka bile tržištu okrenuto društvo, pa kod njih nije bilo tako jakih pritisaka i sentimenta i tamo su najproduktivniji i posedi su veliki.

 

Slična civilizacijska promena se danas dešava sa robotikom. Mnoga radna mesta u uslugama mogu da se efikasnije zamene robotima, ali šta onda sa x ljudi koji će preko noći da ostanu bez posla?

 

I vlade i velike korporacije su svesne da bi imale otvorenu pobunu i zato će to da se uvodi malo po malo.

 

Ja znam veoma modernu fabričicu u Srbiji gde je gazda razmišljao još pre par godina da zameni par desetina radnika sa robotima koji će da vrše utovar/istovar pa još nije to uradio. Isplati mu se i pri ovim jadnim platicama u Srbiji. Da li mu je žao radnika, ili misli da bi mu uništili robote, ne znam, ali još ih nije uveo.

 

Pre nego sto ispisem nesto, treba imati u vidu cinjenicu. Pre vise decenija, sada sam i ja zaboravio kada a mrzi me da guglam, komesari onoga sto ce kasnije postati EU su doneli odluku da se sto se tice razvoja ruralnih oblasti i razvoja poljoprivrede ide na to da se OCUVAJU tipovi evropskih seoskih podrucja, znaci relativno manja gazdinstva, znaci da se ne ide ka manjem broju ogromnih farmi kakve postoje u USA. Ocuvanje seoskih podrucja predstavlja i ocuvanje materijalnog i nematerijalnog kulturnog dobra kao i razlicitosti evropskih zemalja.

 

Brzometno unistenje sela bi bio sok za vecinu ljudi... Ne bih rekao, s obzirom da je danas u EU koju cu uzimati kao reper za sve (Jer ka njoj tezimo) vecina ljudi, cak i ako zivi u ruralnim podrucjima zavisi od drugih privrednih delatnosti koje nisu vezane za poljoprivredu. Znaci to je od prilike ono ka cemu se tezi, da i ljudi van gradova imaju pristup kako razlicitim poslovima, tako i razlicitim uslugama, odnosno povecanje blagostanja stanovnika. 

Za efikasnu poljoprivredu, ne treba vise od 5-6% radno sposobnog stanovnistva. 

Da, u vezi praznjenja sela i zaposljavanja u industriju procitaj sta kaze Luisov model dualnog sektora.

 

Slazem se da je resavanje problema povratkom na selo besmislica u Srbiji. Ljudi bi imali sta da jedu i gde da spavaju, ali to je samo prvi stepenik Maslowljeve piramide motivacije, a na sta to lici ako ces ceo zivot da se boris za to.

 

 

Zaboravio sam da kvotujem post na kome si citirao nesto iz CAP-a. (Zajednicke agrarne politike EU.)

Pazi, ne moze tek tako da se analizira samo jedan deo onoga sto pise. Mora da se stekne neka sira slika i ono od cega je CAP krenuo.

1958. kada je uvedena prvi put, u Evropi je bila nestasica hrane, Evropa je bila uvoznik, tako da su se ciljevi CAP-a konstantno menjali, ali od prilike sa nekim istim principima, a to je:

-Povecanje produktivnosti u poljoprivredi, uz optimalno koriscenje savremenih sredstava za proizvodnju i radne snage.

-Stabilnost trzista poljoprivrednih proizvoda

-Postizanje stabilnog snabdevanja hranom

-Postizanje pristojnog zivotnog standarda ruralnog stanovnistva putem povecanja dohotka u poljoprivredi

-Obezbedjenja prihvatljivih cena za potrosace

 

Vidis, trazi se optimum, da i poljoprivrednici mogu da imaju dobar zivot na selu, ali i da potrosaci ne placaju previse.

Dal je to ispravno, da se od jednih uzima, da se daje drugima, sta znam... Ja sebe ako moram da deklarisem, rekao bih da sam liberal koji zastupa sve ekonomske i ljudske slobode, ali jbg, studirajuci agroekonomiju ipak sam dosao do zakljucka da je poljoprivreda ipak jedna od retkih stvari koja mora biti subvencionisana. Hrana je hrana, hrana nije mobilni telefon, hrana nije auto. I mob i auto su danas skoro neophodni, al i bez jednog i drugog ces da se snadjes. Medjutim ako se poremeti trziste hrane, ako se ne vodi racuna o robnim rezervama, ako podivljaju cene, ako udare nepogode ili trgovinski ratovi, a nema dovoljno hrane za sve... Onda nije to samo politicki problem, to je po meni neuspeh civilizacije da u XXI veku nema hrane za svakoga. Da ne ulazim sad u pricu da i hrana mora da se zaradi itd itd, to je za drugu temu...

 

Pitao si me u nekom od onih postova u vezi carina i prelevmana, da li bi nam znacilo sada da ih uvedemo EU.

Pa sve i da hocemo, ne mozemo, potpisali smo SSP.

U svakom slucaju, nema potrebe da obrazlazem da su carine na dugi rok jako losa stvar. Stitis domace proizvodjace koji mogu da proizvode manje i nekvalitetnije, a onda su osteceni potrosaci. Gde je onda pravda za potrosace.

Mi mora da idemo ka tome da budemo konkurentni sa drugima. Kako cemo i da li cemo to uspeti, ne znam, cak bih rekao i da necemo moci, mislim da smo propustili mnoge vozove i da je sad kasno. 

Ovde cu dati sopstveni komentar. Mislim da nas je neodgovorna vlast kostala po tom pitanju jako mnogo. Mi smo potpisali jednostranu primenu SSP 2008.

Period prilagodjavanja je trajao 6 godina, tj postepeno ukidanje carina. Za to vreme nismo uradili NISTA da se spremimo na konkurenciju. Ali NISTA.

Ipak, nama i danas vaze carine na odredjene proizvode (na slici)

eu.jpg

 

Znaci mi smo znali sta potpisujemo, sta nas ceka i sta EU ocekuje od nas, ali mi nismo nista uradili. Nije ni cudo ako nas funkcioneri iz EU gledaju kao cobane.

 

 

I za kraj u vezi subvencija, po ko zna koji put:

 

Da, subvencije za poljoprivredu su neophodne. Znaci ako smo zakljucli da je hrana neophodna i da mora da je ima, da vidimo kako da to ostvarimo.

Poljoprivreda ima veoma mali koeficijent obrta. Psenica, kukuruz, voce, to sve radja samo jednom godisnje. June da se utovi, treba oko 15 meseci, dobijes kes tek kad ga prodas, a treba da placas hranu i radnike svakog meseca. To je ozbiljna prica, poljoprivreda jednostavno nije delatnost koja ostavlja visoku akumulaciju. 

A i ne mozemo samo mi da se vodimo filozifijom da ne treba nista da diramo i subvencionisemo pa kako trziste odredi. Nas samo mogu farmeri iz EU da potapsu po ramenu i kazu: Alal vera, ne treba uzimati iz dzepa ljudima, a sada me izvinite, odoh da pokupim moju masnu subvenciju...

 

Inace mali prikaz, procentualni PSE indikator koji pokazuje koliki deo bruto prihoda proizvodjaca proizilazi kao  rezultat podrske prouzrokovane merama agrarne politike:

EU: 30%

SAD: 20%

Norveska: 68%

Island: 63%

Japan: 59%

Svajcarska: 73%

 

 

Znaci da zakljucimo i ovo vise ne pisem nikad o tome na ovom forumu :D : Jbg, tako je kako je, subvencije za poljoprivredu mora da postoje. Kad ih ne bi bilo, onda bi dosle do izrazaja neke nase prednosti (klima, zemljiste), mogli bi da uzmemo ozbiljnu kesovinu od recimo Norvezana, ali jbg, ozbiljne drzave vode racuna da imaju i svoju hranu i da ne moze niko da ih ucenjuje po tom pitanju.

Odlican primer Svajcarske. Vodila se  rasprava valjda u STO o velikoj podrsci za proizvodnju psenice u SW. Valjda oni finansiraju i proizvodnju iznad 1000 metara. Zamerano je sto stite svoju proizvodnju kad odma preko Alpa imaju veoma kvalitetne a jeftine italijanske psenice.

Al Svajcarci zeznuti, posle WWII su resili da nikad po pitanju hrane ne budu zavisni od drugih, pa sta kosta da kosta, proizvodimo nasu psenicu...


  • 7

#44 McLeod

McLeod
  • Members
  • 51,237 posts

Posted 11 April 2015 - 16:12

Da te pohvalim, svaka cast na trudu i na obrazlaganju stavova :+1:


  • 0

#45 Doc Holliday

Doc Holliday
  • Members
  • 3,220 posts

Posted 11 April 2015 - 17:27

treba reci da su u EU drzavama poljoprivredni proizvodjaci znatno slozniji , da se okupljaju u grupe, osnivaju zajednicke firme itd, slicno nasim nekadasnjim seoskim zadrugama, koje stite njihove interese....

 

 treba reci da je i nivo obrazovanja i upoznatosti novim tehnologijama proizvodnje kod nasih proizvodjaca jos uvek veoma zaostala...

 Ponovicu primere od neke godine kad je svima luk propao samo jednom proizvodjacu nije- jer je primenio neku novu tehnologiju koja i nije bila toliko skupa- pa mu luk rodio kao nikad ranije...  postavljanjem mini vetrenjaca - generatora ( vidjao sam i neke DIY sisteme ) koje daju struju , da uz bunar imaju sistem kap po kap itd...


  • 1