241 replies to this topic

[McLeod]

Mozemo da pricamo i na vlastitom primeru - posto si uspesan u proizvodnji malina, mozes da podelis sa nama sta bi trebalo da radis da podignes proizvodnju na jos visi nivo. Sta ti je potrebno da bi, recimo, zaradio jos vise tako sto ces da smanjis cenu proizvodnje? Da li postoji objektivna granica do koje moze da se ide u ovom trenutku? Da li bi ona postojala sa najboljom tehnologijom poznatom coveku u ovom trenutku? Koji su to koraci i koji je odnos ulozenog i onoga sto ces dobiti, za koliko ces obrnuti pare? Koji su rizici?

[A sad]

Pa ako nikako da shvatim, evo mozes da probas da mi objasnis. Danskih 20% nisi objasnio. Ako uzmemo tvoje glediste za ispravno i onda ga primenimo recimo na IT industriju dobili bismo nekih 75% BDP-a - jer osim sto softverasi rade na programima i svoj kreativni potencijal pretvaraju u pare, gde su pare od pravljenja masina, pa gde su masine koje prave masine, pa gde je industrija telefona i drugih elektronskih uredjaja, sve ti je to povezano. I ne moze tako da se gleda.

Ovaj prvi deo ti je pucanj u prazno, ja sam poslednji kojem treba da pricas o nasim gubitasima. Samo sam dao primer da je takva fabrika, koja je subvencionisana, ne funkcionise potpuno na trzisnim principima, koja proizvodi jedan model automobila od kako se otvorila (do sad je trebalo da izbacuje treci), najvise donela ovoj zemlji u prethodne dve godine.

Sto se subvencija poljoprivredi tice, nije tacno da je to samo zbog smanjivanja cene proizvoda za potrosace. To je najpre iz politickih razloga, ozbiljne drzave zele da budu nezavisne u tom segmentu od bilo koje druge drzave i gotovo svaka vodi takvu politiku. Hipoteticki, da se subvencije ukinu u celom svetu, prvo sto bi se desilo je da bi vecina malih proizvodjaca propalo, jer ne bi bilo konkurentno na trzistu. Cene bi skocile, ali bi se svi trkali da smanje cenu kostanja i od tog pocetnog skoka bi nadalje imao iskljucivo pad cena i priblizavanje predjasnjem nivou, u naravno otvorenim drustvima u kojem postoji konkurencija. Dakle, to bi dovelo iskljucivo do propadanja svih malih, ali i nekih velikih poljoprivrednika, a pritisak na dzep potrosaca bi relativno brzo oslabio. Plus sto bi mnogi, koji imaju prilike za to, mozda i pokrenuli neku svoju proizvodnju "u spajzu" za sopstvene potrebe.

Ja sam danskih 20% objasnio. Poljoprivredni proizvodi plus prehrambena industrija. Nadji na Eurostatu i pogledaj. Sto ti to nerazumes tvoj problem.

Preuvelicavas znacaj IT sektora i banalizujes stvari. Sektori koji se oslanjaju na poljoprivredu nemaju alternativu, a nemaju ni ljudi, moraju jesti i piti. Poljoprivreda, povezana sa preradjivackom industrijom i sektorom usluga cini znacajan deo BDP u svakoj drzavi.
Sam si naveo FAS kao primer. Pa svi ti koji kao prave BDP Srbije su gubitasi. Bilo kome da drzava da subvenciju kao FASu cinio bi znacajan deo BDPa. Isti slucaj sa ostalim gubitasima i onim firmama kojima drzava placa da dodju kod nas.

Da se ukinu subvencije u poljoprivredi ozbiljni mali poljoprivrednici to ne bi ni osetili. Veci mozda i bi u jednom delu. Cena bi naglo skocila na trzisnu vrednost. Cak i ako bi kasnije doslo do pada cena i povratka na staro, do pada nekih cena bi doslo, ali o povratku na staro nema ni govora, stanovnici gradova ne bi mogli da cekaju da trziste uradi svoje, imali bi revoluciju. Pitao bi te koliko je isplativa poljoprivreda kada bi cena mleka bila realna. Mesa takodje.
Mene za subvencije realno i zabole. Po hektaru nisam dobio vec dve godine, a i tih 50 evra mi neznaci nista. Onih 200-300 evra sto dobijem za navodnjavanje takodje, to mi nije nikalav realni trosak. Za osiguranje takodje nisam dobio vec godinama. Sto se mene tice one kao da i ne postoje.

[A sad]

Mozemo da pricamo i na vlastitom primeru - posto si uspesan u proizvodnji malina, mozes da podelis sa nama sta bi trebalo da radis da podignes proizvodnju na jos visi nivo. Sta ti je potrebno da bi, recimo, zaradio jos vise tako sto ces da smanjis cenu proizvodnje? Da li postoji objektivna granica do koje moze da se ide u ovom trenutku? Da li bi ona postojala sa najboljom tehnologijom poznatom coveku u ovom trenutku? Koji su to koraci i koji je odnos ulozenog i onoga sto ces dobiti, za koliko ces obrnuti pare? Koji su rizici?

Napisacu ti ovo detaljno i tada ce sve biti jasno. Sad moram da idem da vozim zenu kod njenih.

[McLeod]

Ja sam danskih 20% objasnio. Poljoprivredni proizvodi plus prehrambena industrija. Nadji na Eurostatu i pogledaj. Sto ti to nerazumes tvoj problem.

Preuvelicavas znacaj IT sektora i banalizujes stvari. Sektori koji se oslanjaju na poljoprivredu nemaju alternativu, a nemaju ni ljudi, moraju jesti i piti. Poljoprivreda, povezana sa preradjivackom industrijom i sektorom usluga cini znacajan deo BDP u svakoj drzavi.
Sam si naveo FAS kao primer. Pa svi ti koji kao prave BDP Srbije su gubitasi. Bilo kome da drzava da subvenciju kao FASu cinio bi znacajan deo BDPa. Isti slucaj sa ostalim gubitasima i onim firmama kojima drzava placa da dodju kod nas.

Da se ukinu subvencije u poljoprivredi ozbiljni mali poljoprivrednici to ne bi ni osetili. Veci mozda i bi u jednom delu. Cena bi naglo skocila na trzisnu vrednost. Cak i ako bi kasnije doslo do pada cena i povratka na staro, do pada nekih cena bi doslo, ali o povratku na staro nema ni govora, stanovnici gradova ne bi mogli da cekaju da trziste uradi svoje, imali bi revoluciju. Pitao bi te koliko je isplativa poljoprivreda kada bi cena mleka bila realna. Mesa takodje.
Mene za subvencije realno i zabole. Po hektaru nisam dobio vec dve godine, a i tih 50 evra mi neznaci nista. Onih 200-300 evra sto dobijem za navodnjavanje takodje, to mi nije nikalav realni trosak. Za osiguranje takodje nisam dobio vec godinama. Sto se mene tice one kao da i ne postoje.

 

Kao sto rekoh, sektor usluga se ne posmatra za dzabe zasebno. Kao sto mozes da ga prikacis poljoprivredi mozes i bilo kojoj industriji. Razumeo sam i prvi put, samo sam ti dao sansu da se ispravis, ali vidim da sam pogresio.

 

O, oni bi to prvi osetili. Pa evo uzmi za primer kod nas - poljoprivrednici kod nas stalno kukaju na male otkupne cene, drzava duradi nesto, ne mozemo da zivimo. Pa i maline se prodaju po nekoj ceni, znas da je te godine toliko i to ti je sto ti je. Da nema ovakvog sistema, i da drzava ne placa iz budzeta neku razliku kako bi proizvodnja mnogih dobara bila bar u najminimalnijem plusu, vidjali bi pored autoputa brda psenice, paradajza, sargarepe i maltene svake poljoprivredne kulture, kao sto smo proslog leta gledali brda krastavaca.

 

Ljudi moraju nesto da jedu i piju, to je tacno. Ali ako cena ode u nebo, uvek ce se tu pojaviti neko ko ce iskoristiti prostor i novom tehnologijom tu cenu oboriti i ubiti konkurenciju. Potrosaci osete posledice krize i promene okolnosti, ali one ne traju dugo i ogromna vecina ce se prilagoditi. Dok dobar deo proizvodjaca ne moze da se prilagodi i jednostavno nestaje. Sve smo to videli milion puta, trziste tako funkcionise.

 

Jos jedan dokaz za ovu tvrdnju ti je SAD, koje kao ekonomski najmocnija drzava sveta placa najvece subvencije poljoprivrednicima. Sta bi se desilo kada bi subvencije nestale? Kada ne bi postojao taj politicki segment koji sam vec pomenuo, a koji je za SAD mnogo bitan i subvencije nestale, to bi znacilo da poljoprivrednici moraju da podignu cene da bi imali profit kao nekad. Trziste bi reagovalo tako da bi se preorjentisalo na uvoz, ti proizvodi bi bili jeftiniji, potrosaci bi ih kupovali i mocni farmeri SAD-a bi bili desetkovani za mesec dana. To o cemu ti pricas nema nikakve logike.

 

Sto se tice cene mleka, ona je u ovom trenutku previsoka. Da li je nasim proizvodjacima ona mala, pa, cujem da kukaju, ali sa druge strane u nekim drugim drzavama ta cena je niza nego kod nas. Sa liberalizacijom uvoza tih proizvoda potrosaci bi dobili jeftinije mleko koje bi kupovali, a proizvodjaci bi mogli da kukaju kako je to nepravda. Drzava prvenstveno svojim delovanjem stiti poljoprivrednike, a ne potrosace. Ako to ne vidis, stvarno ne nameravam da dalje raspravljamo o ovome, gubljenje je vremena.

Edited by McLeod, 14 January 2016 - 14:59.

[Desetka]

@ A sad

Hvala na odgovoru. Jos jedno pitanje. Posedujem parcelu od 40 ari, zanima me da li je ekonomski isplativo poceti sa takvom povrsinom i jos me zanima koliko je malina zahtevna za rad, odnosno koliko vremena trazi?

[romantik]

@McLeod

 

Ne možeš na hranu da gledaš parcijalno. Čovek može izbaciti bilo koju namernicu ako je preskupa, ali ne može sve, pa ako sve linearno poskupe 300%, a istovremeno sve države ukinu subvinciju, tad i onaj ko trenutno proizvodi naprednije, ne može zadovoljiti potrebe celog sveta, a ni sa cenom neće biti najkonkurentiji svuda, odnosno, možda on ima cenu proizvodnje duplo manju od nekog na drugom kontinentu, ali kad uračunaš prevoz, vree dostave i distribucije tako velikih količina i slične stvari, on kad dopremi tu hranu na lokalno tržište više nije jeftiniji od lokalnog proizvođača. Sve države daju subvencije na poljoprivredu, one najrazvijenije i najvišu, i zbog toga ako neka zemlja želi da prosperira u tom segmentu i da nema trgovinski disbalans bar u tom delu, mora da uradi to isto.

[McLeod]

@McLeod

 

Ne možeš na hranu da gledaš parcijalno. Čovek može izbaciti bilo koju namernicu ako je preskupa, ali ne može sve, pa ako sve linearno poskupe 300%, a istovremeno sve države ukinu subvinciju, tad i onaj ko trenutno proizvodi naprednije, ne može zadovoljiti potrebe celog sveta, a ni sa cenom neće biti najkonkurentiji svuda, odnosno, možda on ima cenu proizvodnje duplo manju od nekog na drugom kontinentu, ali kad uračunaš prevoz, vree dostave i distribucije tako velikih količina i slične stvari, on kad dopremi tu hranu na lokalno tržište više nije jeftiniji od lokalnog proizvođača. Sve države daju subvencije na poljoprivredu, one najrazvijenije i najvišu, i zbog toga ako neka zemlja želi da prosperira u tom segmentu i da nema trgovinski disbalans bar u tom delu, mora da uradi to isto.

 

Pricao sam o hipotetickom slucaju, naravno da se to nece desiti. Napravio sam logicku konstrukciju da dokazem da subvencije koriste proizvodjacima mnogo vise nego potrosacima. Neka sve cene u tom trenutku porastu linearno za 300%. I neka bude da nece biti reakcije drzave, koja ce svakako ako treba negde da sece preseci kod poljoprivrednika, a ne potrosaca, zato sto ih ima mnogostruko manje. Da li mislis da niko nece iskoristiti tu situaciju da plasira jeftiniju robu, bilo da ona dolazi spolja ili iznutra? I mislis da potrosaci spontano nece reagovati na ta povecanja cena? Alternativa uvek ima, pa vidjam babe koje svakodnevno idu u prodavnicu koja je pola kilometra dalje jer je tamo secer jeftiniji 4 dinara, trgovci ce to prepoznati i ponudice jeftiniju robu i posle nekog vremena ce deblji kraj kako god da okrenes da izvuku proizvodjaci. U bilo kojoj zamisljenoj idealnoj i ne tako idealnoj situaciji, kao i u realnosti. Svako ko ne moze da se izbori sa zahtevima trzista to trziste gazi.

 

Mi ne mozemo da dajemo takve subvencije jer bi to bilo kao sipanje u zelezaru. Drzava treba da ulaze u znanje. Prvo. Pa kada se pokrene nesto, kao sto je A Sad nesto sam pokrenuo na mikro nivou, kada bude na desetine hiljada takvih ljudi, onda mozemo da pricamo dalje. Sipanje u bunar ne daje efekat.

[McLeod]

Zaboravih malopre, ja se jaaaaako dobro secam devedesetih, iako sam bio dete. Moji su bili onaj najgori deo srednje klase, oba roditelja rade kancelarijski posao, babina penzija sve manja, secam se svakog jurcanja kod dilera, cekanja u redovima, sta smo jeli i sta smo sve radili.

 

Nismo imali para i morali smo da secemo negde - ja pravo meso nisam okusio sigurno dve godine. Zaboravio sam sta je cokolada. Jeli smo mesne nareske, pastete, mast na leba, a mleko, sir, jaja, smo uzimali od seljaka direktno. Ako bi se desilo to sto pricate, isti bi bio ishod. Ljudi bi se, ultimativno, snasli. A oni koji nude skupe proizvode koje niko nece da kupi bi propali.

 

Ja stvarno ne znam, kao da to nismo videli milion puta u zivotu, pa sad treba da pricamo o ovome.

[obrisite_nalog]

Evo dodatak temi koliko je u ovom trenutku poljoprivreda (ne)vazna za BDP.

 

 

[attachment=113354:bdp-1.jpg]

 

Prikaz proizvodne strane po godinama.

2012 BPD je bio -1. Objasnjenje je da je to u velikoj meri kriva SUŠA. Sto se i vidi na grafikonu. Ovo zuto je poljoprivreda i ukupan bilans je negativan.

2013 poljoprivreda je ok radila, nema suse -> rast BDPa 2.6%

2015 su se spominjale open neke suse, imamo minus.

 

Po ovome se vidi da nas BDP zaista zavisi dosta od poljoprivrede, a ako cete jos dalje, od kise. Jer nismo sposobni da pokrijemo sve povrsine sa sistemima za navodnjavanje.

Ajde da nadjemo negde podatak koliko % povrsina se navodnjavalo 2012 a koliko 2015. Verujem da bi bili dosta slicni sa zanemarljivim rastom. Znaci ovako laicki se vidi da se mi i dalje kokckamo sa necim sto moze da nam poveca BDP ali isto tako, vid cuda, ako kisa ne padne, obori BDP.

 

Ranije su bile studije ako bi u Vojvojdini navodnjavali samo 100m od POSTOJECIH KANALA, da bi ta steta u susnim periodima bila daleko manja. Obecavani si krediti od Arapa itd. i sta se desilo znacajno?

 

[attachment=113353:bdp.jpg]

 

Ovo je detaljniji prikaz po kvartalima.

 

Dalje kod nas je organska proizvodnja ispod 1%. U Danskoj prave plan da idu na 100%. Tu mogu do izrazaja da dodju i male parcele. Ti proizvodi se izvoze i obicno su dosta skuplji nego ne-organski.

 

I nema tu neke mudrosti. Kaze se do 2030 da 20% bude organski a 50% da se navodnjava. To je cilj, strategija i pare idu za to.

 

Sta je sa cirkularnom ekonomijom. Sta je sa upravljenjm otpadom, reciklazom. To sve kod nas maltene ne postoji, a moglo bi da proizvede preko 200.000radnih mesta a i sigurno utice na rast BDPa. Tako da je realno problem u nama samim i nasim mentalitetu. Prostora za napredak ima mnogo.

 

Citam i vesti danas, izvozimo svinje u Crnu Goru, a oni prerade, pa onda mi uvozimo konzervirano

Vrlo kreativno i genijalno.

Edited by equlibrium, 14 January 2016 - 17:55.

[A sad]

@ A sad
Hvala na odgovoru. Jos jedno pitanje. Posedujem parcelu od 40 ari, zanima me da li je ekonomski isplativo poceti sa takvom povrsinom i jos me zanima koliko je malina zahtevna za rad, odnosno koliko vremena trazi?

Moras mi reci gde se parcela nalazi. Svakako je to optimalna povrsina za bavljenje malinarstvom. Ja sam tek u trecoj godini dostigao tu povrsinu. U berbi trazi mnogo vremena. Do berbe ne toliko, ali ipak je potrebano posvecivati joj paznju dosta cesto. Ne sme se dozvoliti da zakorovi, zalivanje, prihrana, prskanje, znaci standardno kao i kod drugih kultura.

[A sad]

Mozemo da pricamo i na vlastitom primeru - posto si uspesan u proizvodnji malina, mozes da podelis sa nama sta bi trebalo da radis da podignes proizvodnju na jos visi nivo. Sta ti je potrebno da bi, recimo, zaradio jos vise tako sto ces da smanjis cenu proizvodnje? Da li postoji objektivna granica do koje moze da se ide u ovom trenutku? Da li bi ona postojala sa najboljom tehnologijom poznatom coveku u ovom trenutku? Koji su to koraci i koji je odnos ulozenog i onoga sto ces dobiti, za koliko ces obrnuti pare? Koji su rizici?

Moze.

Problem je u tome sto ja ne mogu da smanjim cenu proizvodnje, a da ne izgubim na kvalitetu. Mogu samo da povecam cenu proizvodnje i da to kompenzujem povecanjem roda ili kvaliteta kao bi dobio vecu cenu. Jedini nacin da smanjim dugorocno cenu proizvodnje je da kupim kombajn ili berac za maline i da iz berbe izbacim radnike i berem masinski. Medjutim, na taj nacin bi mi drasticno opao kvalitet proizvoda, smanjio bi kolicinu roda, i ostetio samu biljku. Tako da dokle god ne budem bio primoran necu prelaziti na masinsku berbu.
Postoji mnogo nacina na koje mogu da poboljsam proizvodnju, ali to zahteva povecanje troskova. Pravilo u mom poslovanju je da nema kredita. Ja kredite ne dizem i dalje investicije u proizvodnju radim iskljucivo iz profita. Posto od toga i zivim dobro razmislim pred svaku investiciju. Dobra stvar je da predjem na kvalitetnija djubriva. Juce sam dobio ponudu da radim experimentalno sa Haifinim djubrivima, gde bi ja platio pola, a pola bi oni sponzorisali. Nisam jos doneo odluku. Stvarno su jako skupa. Dobra stvar su orosivaci, i tu imam ponudu jedne firme da napravim ogledno polje sa njihovim orosivacima, uslovi su vrlo povoljni. Verovatno cu prihvatiti. Mreze za sencenje su dobra stvar, drzava daje podsticaje za njihovo postavljanje. Nisu neophodna stvar, vecu upotrebu imaju kod onih koji gaje malinu za upotrebu u svezem stanju, ja to izbegavam. Sa njima bi dobio veci kvalitet, ali pitanje da li bi bio toliko veci da dobijem i vecu cenu. Na kolicinu roda ne verujem da moze da utice, mozda minimalno. Investicija je velika, a dobitak ogranicen, tako da jos ne razmisljam o tome.

Svako moje pospesivanje proizvodnje se svodi na povecanje troskova same proizvodnje. Generalno gledano,smanjenje troskova proizvodnje u poljoprivredi je obicno vezano sa smanjenjem kvaliteta proizvoda koji se dobija.

[A sad]

 

O, oni bi to prvi osetili. Pa evo uzmi za primer kod nas - poljoprivrednici kod nas stalno kukaju na male otkupne cene, drzava duradi nesto, ne mozemo da zivimo. Pa i maline se prodaju po nekoj ceni, znas da je te godine toliko i to ti je sto ti je. Da nema ovakvog sistema, i da drzava ne placa iz budzeta neku razliku kako bi proizvodnja mnogih dobara bila bar u najminimalnijem plusu, vidjali bi pored autoputa brda psenice, paradajza, sargarepe i maltene svake poljoprivredne kulture, kao sto smo proslog leta gledali brda krastavaca.

 

Ljudi moraju nesto da jedu i piju, to je tacno. Ali ako cena ode u nebo, uvek ce se tu pojaviti neko ko ce iskoristiti prostor i novom tehnologijom tu cenu oboriti i ubiti konkurenciju. Potrosaci osete posledice krize i promene okolnosti, ali one ne traju dugo i ogromna vecina ce se prilagoditi. Dok dobar deo proizvodjaca ne moze da se prilagodi i jednostavno nestaje. Sve smo to videli milion puta, trziste tako funkcionise.

 

Jos jedan dokaz za ovu tvrdnju ti je SAD, koje kao ekonomski najmocnija drzava sveta placa najvece subvencije poljoprivrednicima. Sta bi se desilo kada bi subvencije nestale? Kada ne bi postojao taj politicki segment koji sam vec pomenuo, a koji je za SAD mnogo bitan i subvencije nestale, to bi znacilo da poljoprivrednici moraju da podignu cene da bi imali profit kao nekad. Trziste bi reagovalo tako da bi se preorjentisalo na uvoz, ti proizvodi bi bili jeftiniji, potrosaci bi ih kupovali i mocni farmeri SAD-a bi bili desetkovani za mesec dana. To o cemu ti pricas nema nikakve logike.

 

Sto se tice cene mleka, ona je u ovom trenutku previsoka. Da li je nasim proizvodjacima ona mala, pa, cujem da kukaju, ali sa druge strane u nekim drugim drzavama ta cena je niza nego kod nas. Sa liberalizacijom uvoza tih proizvoda potrosaci bi dobili jeftinije mleko koje bi kupovali, a proizvodjaci bi mogli da kukaju kako je to nepravda. Drzava prvenstveno svojim delovanjem stiti poljoprivrednike, a ne potrosace. Ako to ne vidis, stvarno ne nameravam da dalje raspravljamo o ovome, gubljenje je vremena.

 

To što poljoprivrednici kukaju da država utiče na otkupne cene ne znači da sa postoječim ne mogu da imaju zaradu. Jednostavno videli su da im prolazi to da protestom dobijaju veće cene i koriste takvu situaciju. Država nikad nije dotirala cenu poljoprivrednih proizvoda, nikad nije plaćala nikakvu razliku u ceni. To je izmišljotina. Nije tačno da postoji cena i to je to. Ja malinu, a tako je i sa većinom drugih proizvoda, kada mi ne odgovara cena koju mi otkupljivač ponudi vozim na drugo mesto, prodam je onom ko nudi bolje uslove. A zna se koji su uslovi, novac ujutru da je na računu i dobra cena. Ako neće da da te uslove, ima ko hoće. Tržište je izuzetno razvijeno. Prodji malo kroz vojvodjanska sela, pogledaj na TV-u ka poljoprivrednici protestuju, pa pogledaj kakva je to mehanizacija, onda donesi zaključak da li oni jedva preživljavaju ili ne. Poljoprivrednici su shvatili da imaju moć da svojim protestima utiču na vlada da dobiju odredjene povlastice, pa malinari uvek imaju odličnu cenu a udruženja iz Ariljskog kraja svake godine štrajkuju, prave dilove sa političarima, menjaju lokalne vlasti kako hoće... Jednostavno, može im se i koriste tu situaciju najbolje što mogu.  Najbolje je da idu na proteste i kažu kako super žive i da bi hteli još veću zaradu, pa naravno da će da kukaju. Baš juče pričam sa kolegama u kafani, ozbiljni proizvodjači, dogovaraju se da na leto blokiraju put zbog cene. Ja ih pitam što kad je sve ok, kažu oni iz Arilja uvek dobiju još nešto kad blokiraju puteve, što ne bi i mi.

 

Novom tehnologijom se uglavnom povećava cena, tako da mašiš poentu sa time.

 

Zato SAD i neće ukinuti subvencije, da svi ostali ukinu subvencije SAD bi ukinuo prvi. Kada svi ukinu subvencije, nema ko da bude nelojalna konkurencija. Mi ovde sasvim dobro poslujemo sa skoro nikakvim subvencijama.

 

Država radi upravo suprotno od onoga što ti govoriš. Država radi na uništenju domaće poljoprivrede izlažući je nelojalnoj konkurenciji poljoprivrednicima drugih zemalja koji imaju mnogo veće subvencije. Cena mleka je realno mala, a tebi je velika, zamisli koliko bi tek bila velika da se ukinu subvencije. Subvencije za mleko su najveće i najredovnije u našoj zemlji. Kukaju proizvodjači mleka kao i svi drugi, ali tone znači da loše žive, žive sasvim dobro, bolje od većine stanovnika ove zemlje. Oni samo od prodaje stajnjaka zarade više nego većina stanovnika Srbije za godinu dana.

 

Uvoz većine poljoprivrednih proizvoda je potpuno liberalizovan, mi na tržištu imamo konkurenciju proizvodjača iz drugih zemalja. Pa pune su prodavnice strane nekvalitetne robe.

 

Imaš potpuno pogrešnu predstavu o tome u kakvom stanju je poljoprivreda u Srbiji.

[AgroUrban]

Mene bi zanimala definicija, sta je "ozbiljno poljoprivredno gazdinstvo?"

 

Imam u siroj familiji dosta seljaka i (po mojem misljenju) mnogi od njih mesaju pojmove. Za njih je "poljoprivrednik" = ruralno stanovnistvo. Cak ni one koji su iskljucivo seljaci (tj. nemaju zaposlenje van gazdinstva) ja ne bih nazvao poljoprivrednicima jer, na primitivni nacin, svastare. Na poljima imaju razlicite kulture, imaju i baste, pa krupnu i sitnu stoku (ali po nekoliko do max. nekoliko desetaka), pernatu zivinu itd. Posedi su relativno mali.

 

Mislim da tu nema mogucnosti za napredak ili veliku zaradu. To je kao rucni rad vs. masovna industrija.

Mislim da "ozbiljno gazdinstvo" treba da bude veliko i specijalizovano da bi bilo profitabilno. Tek onda se isplate ulaganja u namenske poljoprivrene masine itd. Ali onda se postavlja pitanje: a sta sa sa ostalima koji bi postali visak radne snage?

Zato verujem da su potrebne velike socijalno-demografske promene. Pre toga, vecina poljoprivrednika ce ostati relativni siromasi.

 

Cika Zorane, niste svesni koliko ste kompleksno pitanje postavili.

 

 

Svi bi hteli da diskutuju na ovu temu ( Poljoprivreda kao sansa) sa stavovima koji proizilaze iz (najvise) iz licnih uverenja, ali da bi zaista mogli da kazemo nesto sto se malcice izdize iz kafanske price morate procitati ovaj rad/knjigu:

http://ruralinfoserb...domacinstva.pdf

 

,,MALA RURALNA DOMAĆINSTVA U SRBIJI I RURALNA NEPOLJOPRIVREDNA EKONOMIJA''

 

Autor je profesorka Natalija Bogdanov, radjeno je za Program Ujedinjenih nacija za razvoj, tako da je ozbiljna prica. Izdato je pre 9 godina, ali situacija se nije nesto mnogo promenila, s tim sto je jos gora.

 

Stavicu u quote neke stvari na koje bi trebalo obratiti paznju:

 

 

Osnovne karakteristike ruralnih područja Srbije

Ruralna područja zahvataju 85% teritorije Srbije, u njima živi 55% stanovništva

 

 

Izvori prihoda i njihova diversifikacija

3.2.2.1. Ukupni prihodi domaćinstava

Najveći broj malih ruralnih domaćinstava ostvaruje prihode od zaposlenja van

poljoprivrede, od prodaje poljoprivrednih proizvoda i od penzija. Relevantnost

ovih prihoda za domaćinstava nije međutim ravnomerno distribuirana

–

prihodi

od zaposlenja van poljoprivrede su ubedljivo najvažniji prihod domaćinstava.

 

 

Rezultati ukazuju da najveći udeo u ukupnim prihodima ruralne populacije svih

područja imaju zarade zaposlenih, iza čega slede zarade od poljoprivrede. Ovaj

podatak pokazuje da postoji nesrazmeran odnos zaposlenih u poljoprivredi (45%),

i njenog učešća u ukupnim prihodima domaćinstva (25%),

 

Znaci da razbijemo iluziju, cak i ruralnim stanovnicima agrarne Srbije poljoprivreda nije, niti ce biti glavni izvor prihoda. Pogotovo u Srbiji u kojoj prosecno gazdinstvo ima jedva 3 hektara.

Promena ovih rezultata je skoro nemoguca zbog razlicitih socio-ekonomskih karakteristika. Usitnjenost zemlje, lose obrazovanje, tezak pristup kreditiranju itd..

Razlicite strategije ruralnog i regionalnog razvoja  u svetu uvek idu ka tome da se standard ruralnog stanovnista podize kroz diverzifikaciju delatnosti, jacanje preduzetnistva, itd.

 

 

I da ponovim jos jednom. Ja uopste nisam protiv razvoja poljoprivrede, jer se hebemu sunce, i sam njom bavim. ALI, bilo bi lepo da ukapirate da prvo moraju da se dignu sektori sa brzom i vecom akumulacijom da bi iz vecih poreskih zahvatanja sutra imali i za vece subvencije i za povoljnije kredite itd... Danska, Holandska i Francuska poljoprivreda su jake jer su imale odakle da povuku lovu za razvoj tog sektora, ne obrnuto...

[AgroUrban]

Kukaju proizvodjači mleka kao i svi drugi, ali tone znači da loše žive, žive sasvim dobro, bolje od većine stanovnika ove zemlje. Oni samo od prodaje stajnjaka zarade više nego većina stanovnika Srbije za godinu dana.

 

 

Imaš potpuno pogrešnu predstavu o tome u kakvom stanju je poljoprivreda u Srbiji.

 

Da bre, mlekarima je extra, bas pre par godina nije zaklano na hiljade muznih krava zbog neisplativosti. U Hrvatskoj takodje nije zaklano 30 hiljada muznih krava pre 3 godine.

[Doc Holliday]

Da bre, mlekarima je extra, bas pre par godina nije zaklano na hiljade muznih krava zbog neisplativosti. U Hrvatskoj takodje nije zaklano 30 hiljada muznih krava pre 3 godine.

 

 zato sto je mlekarama dozvoljeno da uvoze mleko u prahu kome je verovatno istekao rok pa od toga prave proizvode...

 

 Isto kao sto je i raznim Matijevicevima dozvoljeno da uvoze odpad od mesa iz EU kome je istekao rok , pa cak i iz njihovih ratnih rezervi... i sa time unistavaju sav stocni fond u zemlji.

 

 I umesto da pospesuju proizvodnju i da izvezemo dogovorene kvote u EU ( koje nisu ni male ) , oni samim tim sto dozvoljavaju Matijevicima , snizavaju cenu do besvesti i samim tim unistavaju fond...