314 replies to this topic

[Schrodinger]

teorijski, moguć je prilaz i ulazak u crnu rupu bez razornih posledica gravitacije ?

"Gravitacija" je suvise uopsten pojam. Telo u slobodnom padu ("prirodnom stanju kretanja") ka bilo cemu, ne oseca direktno samu gravitaciju - i tu izmedju Zemlje, Sunca i neke crne rupe nema nikakve razlike. To je u sustini otkrio jos Galilej bacajuci one kamencice sa krivog tornja u Pizi. Razlika postoji u malo suptilnijim efektima (to je ono sto se tenicki zove efektima viseg reda) kao sto su plimne sile, koje su male kod velikih objekata poput Zemlje ili Sunca, ali su jake kod relativno malih objekata kao sto su neutronske zvezde ili crne rupe (treba imati u vidu da je radijus horizonta dogadjaja crne rupe sa masom od 1 Sunceve mase svega oko kilometar i po, dakle to je sicusan objekat u astronomskom smislu; cak i supermasivna crna rupa od par milijardi Suncevih masa u centru galaksije je manja od recimo orbite planete Uran). Ali i tu vazi pravilo da sto je veci objekat - dakle sto je veca crna rupa - to su efekti plimnih sila i ostalih popravki viseg reda manji. Te se u masivnije crne rupe moze, vrlo uslovno govoreci, uci bezbednije. 

 

Posebna prica su, takodje, crne rupe koje nastaju iz materije sa velikim naelektrisanjem i obrtnim momentom, koje i ne moraju biti sfernog oblika, vec toroidalnog i raznih drugih neobicnih geometrija... Ali i tu postoje neke "bezbednije" kombinacije od drugih. 

 

Naravno, sve se to odnosi na spoljasnji region prostorvremena, sa ove strane horizonta dogadjaja. Stogod se iza horizonta nalazi, sta se desava sa bilo cime, elementarnom cesticom ili astronautom, svejedno, kad predje kroz horizont u unutrasnji region - naprosto ne znamo, jer nema dovoljno dobre teorije. Za sada. 

 

I da li na to ima neki uticaj faza u kojoj crna rupa u smislu da li neposredno pre ili posle onih quasar-a ?

 

Eh da, u pravu si, postoji i taj problem da ako negde u okolini crne rupe postoji izvor materije koja u nju upada, dakle neki prirodan izvor poput oblaka gasa ili zvezda pratilaca, itd. - onda je prilazak opasan za ljude i ziva bica uopste, jer gas koji pada na horizont dogadjaja se zagreva do jako visokih temperatura i emituje jonizujuce zracenje (prevashodno UV, X- i gama-zrake) velikog intenziteta. Ukoliko je crna rupa velika, kao te u centrima galaksija, onda to spolja vidimo kao quasare i slicne fenomene (a ima ih mali milion, radio-galaksije, Seyfertove galaksije, blazare, LINER-e, itd. isl.). 

 

Dakle, pre ulaska u crnu rupu, obavezno ocistiti njenu okolinu! 

[medobrundo]

Dakle, pre ulaska u crnu rupu, obavezno ocistiti njenu okolinu! 

 

Praktičan savet, da znamo za ubuduće

 

 

Tri zanimljiva linka

 

Endurance Tour  http://www.gannett-c...terstellar.html

 

The Science of Interstellar, kapiram da je ovo must read za prave ljubitelje filma  http://www.amazon.co...e/dp/0393351378

 

Discovery Channel’s hour-long special (when including commercials) “The Science of Interstellar” surfaced online (via Reddit) and it’s a very palatable way to learn more about the physics of black holes and relativity, all while listening to Matthew McConaughey cooly narrate 

 

Zaista ne bi bilo loše da se napravi i neka dummy brošura, koja ide uz film

Edited by medobrundo, 17 November 2014 - 08:59.

[Ne sam Safete]

http://youtu.be/NqcsCw-O7Qw

[medobrundo]

Ajd, sad, ko nije plakao ?

 

Nisam plakao, da ne preterujemo, ali jeste me nešto u tom trenutku teralo na to. To nešto nije samo fantastična gluma, niti tužna priča.. već možda i neki urođeni, ljudski, strah od vremena, od toga da postoji nešto što te konstantno melje, a na šta ne možeš da utičeš.

 

On je maltene život svoje dece ispratio kao film.. I ne samo što su oni "ubrzano" starili, već što on nije mogao da ih dodirne, vidi uživo

 

Čudna situacija, jer njihov život u realnosti nije bio kraći, ali je njemu proleteo.

 

 

Imam još jedno pitanje:

 

Kada je Metju upao u tesseract, on je dobio sposobnost da se kreće kroz vreme, ali su mu nama poznate tri dimenzije bile "zaključane". Odnosno, mogao je samo da posmatra Marfinu sobu, a peta dimenzija, kojom je komunicirao, jeste gravitacija.

 

Zašto je njega uhvatila panika, kao da je moguće da vreme istekne? Ustvari, on je kontrolisao vreme. Zašto je žurio da napiše Stay, da namesti sat.. Kada je mogao još hiljade i hiljade puta da isproba razne kombinacije?

 

Da li je samo iz razloga jer je to bilo nešto novo, jer nije shvataš gde je i koje mogućnosti ima, nije znao koliko će trajati, jer je bio uplašen i željan da što pre "odradi"? ili ima još nešto? U tim trenucima, postavio se kao da vreme uobičajeno vuče njega, iako je on u tom trenutku bio Kale gospodar vremena

Edited by medobrundo, 17 November 2014 - 12:33.

[Impromptu]

mislim da sam jedini put u životu plakao gledajući film kad sam prvi put gledao film "The Champ"  i imao nekih sedam ili osam godina....

 

BB nemojmo preterivati zaboga!! 

[berti]

Od izlaska iz bioskopa pa sve do ulaska u kucu zena i ja nismo prozborili niti jednu rec.

Po glavi mi se motala samo jedna misao a to je da li uopste ima smisla neko vreme gledati neki drugi film.. Razmisljao sam o blentovima koji su na izlasku iz bioskopa penili kako film i nije bas nesto, kako ima pateticnih scena i slicne budalastine. Kada bi ih covek pitao da malo konkretnije obrazloze svoje zamerke najvise sto bi moglo da se cuje bilo bi: " znaci, ovaj, pa mislim, super...". Kvalifikacija za neizbezno " brate".

Nadam se da negde gore Kjubrik i Klark mogu da odgledaju ovaj film, film koji po meni predstavlja sustinski nastavak Odiseje. Naravno, u najpozitivnijem smislu. Metju kao zvezdano dete, crni monolit kao putokaz ka Nolanovoj crvotocini, svemirski brod iz Nolanovog filma koji neverovatno podseca na svemirsku stanicu iz Odiseje...

Mislim da je Klark svojevremeno izjavio da je bolji SF od Odiseje moguc samo ako se snimi u samom svemiru. Mislim da od Intersteller-a uopste nije moguce napraviti bolji film, makar se snimao i u svemiru.

Porazavajuci osecaj tuge, beznadja i narocito straha u ovom filmu razaraju svakog ko iole ima komadic emocije u sebi. Scena sa onim ogromnim talasima je meni jezivija od bilo kakvog masakra testerama, nozevima , macetama...

Postoji jedan razlog zbog kojeg mi je zao sto sam odgledao ovaj film. To je zato sto nikada vise necu moci  da dozivim i osetim to sto sam osetio gledajuci ga po prvi put.

 

[Impromptu]

bravo berti...ovo sam i ja primetio, ove sličnosti sa Kjubrikovom Odisejom...

[berti]

bravo berti...ovo sam i ja primetio, ove sličnosti sa Kjubrikovom Odisejom...

To ja shvatam kao neku vrstu posvete. Nije retkost da pojedini autori u filmovima to urade.

[Battle Born]

Ja jesam plako' Al ne od tuge, od tuge gotovo da i ne znam da plačem.
Jednostavno, celokupni naboj...

Nigde u filmu nije navedeno u kojoj galaksiji su potencijalne planete spasa ili sam ja propustio ? Baš bih voleo da znam u kojoj, kakvoj, koliko velikoj i koliko udaljenoj galaksiji im je palo na pamet da stave te planete.

[medobrundo]

Ja jesam plako' Al ne od tuge, od tuge gotovo da i ne znam da plačem.
Jednostavno, celokupni naboj...

Nigde u filmu nije navedeno u kojoj galaksiji su potencijalne planete spasa ili sam ja propustio ? Baš bih voleo da znam u kojoj, kakvoj, koliko velikoj i koliko udaljenoj galaksiji im je palo na pamet da stave te planete.

 

U Gargantua sistemu, ali ne znam kojoj galaksiji

[Hill Bill]

E pa sad! Ranije su Nolanu prigovarali emocionalnu škrtost, odsustvo empatije likova, te posebno nesnalaženje sa ženskim likovima, korišćenih samo kao "scenografija". Sad je izgleda problem preterana patetika? Znao sam da ne sme da se povinuje zahtevima publike, da treba da pravi filmove za sebe i brata. Onako kao Koeni.
Izgleda da se tim zahtevima povinovao i sadržajem Interstelara? Ne mislim samo na hepiend, ako je uopšte, već na samu temu putovanja kroz vreme. Do sada se prilično dosledno pridržavao postavke da se kroz vreme može "putovati" samo putovanjem kroz um, um karaktera u filmu ili um gledalaca, svejedno (Memento, Inception). Znači li Interstelar da je odustao od toga, ili je naprotiv Interstelarom hteo da prikaže apsurdnost vremenskog putovanja, ne u smislu cilja već besmislenosti postavke? Bojim se da je ono prvo i da će me Interstelar grdno razočarati, mada ne sumnjam da će to biti prijatnih 170 minuta putovanja u budućnost.

Putovanje kroz vreme nikada neće moći da bude naučno utemeljeno jer podrazumeva putovanje u prošlost, a prošlost je samo gargantualni nepostojeći "spisak" koordinata i drugih svojstava svih čestica u univerzumu. Ništa drugo. Crne rupe i crvotočine su "naučno" jednako utemeljene kao vremenske mašine koliko i ona prva Velsova, na primer. U igranom filmu to ne treba ni tražiti, ni zahtevati; film je samo druga forma mađioničarskog trika što je i sam Nolan sjajno prikazao u Prestižu, a možda još bolje Ričard Pirs u filmu samo naizgled sasvim drugačijeg žanra Leap of Faith. Putovanje kroz vreme "funkcioniše" samo kod onih koji u putovanje kroz vreme religijski veruju, što je opet najbolje karikirao (ko bi drugi nego) pajtonovac Teri Džons u još jednom neshvaćeno divnom putovanju, putovanju Erika vikinga. Ko bi ga znao, možda se mora upadati u crne rupe i provlačiti kroz crvotočine na međuzvezdanom putovanju da bi se shvatilo da je Valhala samo ovde i sada.

Više posle gledanja. Ovo je bio kratak osvrt na jedno, moje predubeđenje (bias) koje ljudi po pravilu daju naknadno, kada je već kontaminirano gledanjem filma, a trebalo bi obrnuto. Dakle, ovo je bio jedan kratak Interstellar Memento.

Edited by Hill Bill, 17 November 2014 - 20:15.

[Hill Bill]

Naravno, sve se to odnosi na spoljasnji region prostorvremena, sa ove strane horizonta dogadjaja. Stogod se iza horizonta nalazi, sta se desava sa bilo cime, elementarnom cesticom ili astronautom, svejedno, kad predje kroz horizont u unutrasnji region - naprosto ne znamo, jer nema dovoljno dobre teorije. Za sada. 

Nema ni potrebe da se ulazi ispod horizonta. Po meni najlepša ideja za ulazak u hiperprostor (šta god on bio) je između (najmanje) binarnih zvezda grdne mase, odnosno dovoljne da "pocepaju" prostor stvarajući i bukvalno rupu. Opet, može se zamisliti šta god hoćeš unutar horizonta, ali i ovo daje sasvim dovoljno onog "s" u science fiction. Može se otići korak dalje u fiction komponentu pa zamisliti binarne crne rupe za čije veštačko stvaranje nije potrebna nezamisliva energija jer traju mikrokratko, tek taman koliko da "Enterprajz" proleti kroz pukotinu u prostoru.

 

Ovaj, da, pitanje je ustvari zašto se odustalo od warp pogona kada je bio sasvim funkcionalan i efikasan način međuzvezdanog putovanja? Pošto-poto nam baš zapelo da putujemo kroz vreme, pa zar nije prostor dovoljno velik i neistražen, tamo negde?

Za sasvim uspešan put kroz vreme (!) bio je dovoljan je jedan nabudžani DeLorean, jedna kada ili DIY skalamerija, recimo. Rezultat je isti, a ni u jednom slučaju bezbednost nije baš zagarantovana. Kako opisaste, mi se čini da se posle Interstelara niko više neće drznuti da putuje kroz vreme takvim jeftinim spravama, a šteta. 

 

Nadam se da neće. Nolana su inače poredili sa Kjubrikom, a možda u apsolutnoj vrednosti i jesu jednaki. Ipak, najveća vrednost Kjubrikova je bila u tome što je otvarao žanrove, a čini se da ih Nolan zatvara, jednog po jednog. Ako je posle Odiseje sledeća bolja svemirska opera morao da bude dokumentarac, kako se govorilo, da li to znači da posle Interstelara taj dokumentarac neće baš biti tako neophodan? Ako nije neophodan, neće ga ni biti, pa opet šteta.

[Hill Bill]

Mislim da je Klark svojevremeno izjavio da je bolji SF od Odiseje moguc samo ako se snimi u samom svemiru. Mislim da od Intersteller-a uopste nije moguce napraviti bolji film, makar se snimao i u svemiru.

Malo sam se već osvrnuo na ovu anegdotu u prethodnom postu, pa bih sad samo anegdotom na anegdotu. Elem, nije tajna da je Deni Treho pre filmske imao bogatu zatvorsku karijeru. Pa u jednom od prvih ili prvom filmu, iste tematike, sporečkao se sa režiserom tvrdeći da nešto nema blage veze sa onim kako u zatvoru jeste. Sujetni režiser (tautologija?) mu je odbrusio "Nemoj ti mene da učiš mom poslu!". Na sreću, budući Machete se povukao, poučen upravo zatvorskim iskustvom da se sa budalom nije kačiti za ništa. Ironijom sudbine koja je i sama sklona da režira igrane dokumentarce, tako je i duo Kubrick-Trumbull snimio jako poznati dokumentarac o sletanju na Mesec u pustinji Mojave, Earth. Samo po sebi, nadrealnost tog, hm, filma nije u tome što puštan bez odjavne špice i što je postao predmet teorije zavere, već što sada ne znamo da li je nužno da se film o svemiru snima u svemiru. Veeelika većina dragih gledalaca nema sa čime da uporedi osim sa prethodnim filmom o svemiru. Tako i režiseri i CGI scenografi "realnost" svemirskog ambijenta dočaravaju kopirajući i unapređujući prethodne filmove o svemiru, a kako bi drugačije kad ni oni nisu bili gore (ili dole, svejedno). Znači, filmovi o svemiru se ne snimaju o svemiru, nego o filmovima u svemiru. Baš kao i onaj Mačeteov režiser koji bolje od Mačetea zna kako izgleda zatvorski svemir, nemir, svejedno.

U tome je ta "filmska magija", ono što sam spominjao kao produžetak drevne mađioničarske veštine u kojoj se umetnik-mađioničar poigrava predrasuđivanjem gledalaca i to se nije promenilo od kako je prvi voz ušao u železničku stanicu, stanicu koja je bila na platnu. Dodata je boja, eventualno lažna treća dimenzija, vozovi su "interstelarnih" oblika i konstrukcija (zašto bi?)... ali je to i dalje onaj isti voz koji je u ljudima izazivao paniku ili oduševljenje. Ako stvarno bude snimljen film o svemiru u svemiru, reakcija publike će biti "Ništa to ne valja, ne izgleda realno". Kad ga stvarno snime u svemiru, moraće da sakriju da su to uradili tamo i opet neće dobiti oskara za specijalne efekte.

 

Jedna od najlepših priča Reja Bredberija je Raketa. Ono gde otac, nesebična verzija astronauta Farmera, pravi svojoj deci virtuelnu raketu za put u svemir i nazad. Jasno, ta njegova "raketa" nije mrdnula sa zemlje iako se drmusala, slike su promicale na spoljnim ekranima i "putnici" od nigde do nigde su se divno proveli, ubeđeni da su videli svemir. Da li su? Da li ta priča uopšte spada u naučnu fantastiku? Da, naravno. I to najbolju.

Edited by Hill Bill, 18 November 2014 - 00:19.

[Schrodinger]

Nigde u filmu nije navedeno u kojoj galaksiji su potencijalne planete spasa ili sam ja propustio ? Baš bih voleo da znam u kojoj, kakvoj, koliko velikoj i koliko udaljenoj galaksiji im je palo na pamet da stave te planete.

Hmmm, a sta je problem da se nalaze u nasoj galaksiji, tj. Galaksiji? Pa vec imas i cudnije planete otkrivene pomocu "Keplera" i drugih projekata detekcije extrasolarnih planeta, cak i ne "sirom" galaksije, nego u nasem relativno bliskom okruzenju, tj. unutar 500-1000 parseka. To je verovatno naucno i najslabija tacka filma: oni predstavljaju nastanjive planete kao retke, a one su sve samo ne to...

[Hill Bill]

Hmmm, a sta je problem da se nalaze u nasoj galaksiji, tj. Galaksiji? Pa vec imas i cudnije planete otkrivene pomocu "Keplera" i drugih projekata detekcije extrasolarnih planeta, cak i ne "sirom" galaksije, nego u nasem relativno bliskom okruzenju, tj. unutar 500-1000 parseka. To je verovatno naucno i najslabija tacka filma: oni predstavljaju nastanjive planete kao retke, a one su sve samo ne to...

Šta podrazumevaš pod nastanjivom planetom? Da nije kao ono da su sve gljive jestive, pa tako i planete nastanjive, samo neke lakše, a neke mnogo teško. Uz ogradu da nijedna nije lako nastanjiva, naravno.

Edited by Hill Bill, 18 November 2014 - 00:42.