1432 replies to this topic

[cyberwor/L/d]

Takodje imamo i grupu prijatelja sa kojima je to vrlo ucestalo, pa onda vozimo zajedno u grad, tamo veceramo, pa na koncert. Tako da je to jedno lepo druzenje, uzivanje, pa samim tim i diskusije koje slede. Jedne druge obavestavamo emailovima, linkovima o sledecem nastupu. Mene zovu social secretary, jer imam dara da nalazim info, pa prosledjujem i organizujem.

 

Meni su upravo takve stvari kvalitativno unapredile zivot i u nekim teskim vremenima. Vitalni deo koji nikada nije zakazao. Pa kad pogledam nacin manifestovanja kroz time & space. Od onog studentskog kad kupimo karte za nesto sa studentskim popustom pa posle toga odemo kod nekoga da zbrljamo dinstan luk sa paradajzom i sampinjonima iz konzerve (vecera!) i mudrujemo dok cirkamo nesto jeftino pa do odlazaka (cak i putovanja) na nesto sa all inclusive ali po licnom nahodjenju.

 

Spoiler

Fakat, na dosta od tih divnih stvari ja volim da idem sama jer mi to treba. Pisala sam o tome na nekom topiku. A i o reakcijama nekih ljudi.

[cyberwor/L/d]

... clanstvo u biblioteci,

Biblioteka, ima,

Biblioteke su besplatne.

Bilioteke su fantasticne! Clanstvo besplatno. U korak su sa vremenom, znaci multimedijalne. Ako se desi da biblioteka nema neku knjigu onda im kazes i oni to naruce. Osim knjiga (e-knjige included) i casopisa u biblioteci ima muzike, filmova, kurseva jezika, svasta. Mozes da pozajmis koliko hoces knjiga.

 

Da ilustrujem to "koliko hoces knjiga", evo jedne fotke - to je jedna koja je pre neki dan bila u biblioteci sa decom pa pozajmili gomilu knjiga. Vidi se "racun". Well, to nije klasican racun jer se nista ne placa nego ono sto se isprinta sa listom knjiga koje si pozajmio (da ne zaboravis). Mada mislim da bi mogli da pristede malo na toj papirnoj konfekciji (zbog environment) jer ionako svako moze da se uloguje u biblioteku i vidi sta je pozajmio. Uglavnom, posudila zena jedno 60-ak decjih knjiga. To su verovatno neke slikovnice koje im cita pred spavanje. Kaze da sazvacu 2-3 takve svako vece. 

 

Spoiler

Kad malo bolje razmislim, redovan prizor na bicikl-parkingu ispred biblioteke su oni bicikl sa korpom za dete a i oni sa prikolicom za dete. Sija sunce, pada kisa, pada sneg a ljudi dolaze u biblioteku sa decom.

 

However, biblioteke organizuju razne stvari. Od citanja bajki za decu pa do raznih workshopova i predavanja za odrasle. 

 

I univerzitetska bilioteka je otvorena za javnost. To je odlicno jer je to pravi rudnik zlata (to je neopisivo kakav i koliko pristup covek ima stotinama hiljada naucnih radova, clanaka i tako to). Studenti imaju gotovo bezgranicne mogucnosti da razvijaju i sebe i svoja znanja. 

 

Ja proletos u Beogradu svratila u lokalnu biblioteku u koju sam isla kao dete. Tamo se nije puno toga promenilo. Pa se setim ... cujem ja za neku knjigu pa odem i nadjem je u biblioteci a ona nece da mi je da jer je to knjiga za odrasle. Pa onda mama urgira. 

Attached Files

•  bibblan.jpg   74.65KB   4 downloads

[veïna]

Koliko forumasi polazu na obrazovanje i kulturu, sto u inostranstvu sto u Srbiji, vidi se, u proseku, iz 2-3 posta. Uzivo bi bilo jos krace.

A vidi se i gde kultura ide u paru sa srdacnoscu (bonhomie), a gde ljudske vrednosti znaju da zaskripe i cela prica se svede na something else to brag about.

 

Kultura i druzenje bi trebali, pored sebicnog uzivanja da vode i necem vecem, vrednostima kao sto su otvoreni duh, radoznalost  i sl. Dakle sluze, izmedju ostalog,  da se od njih postane bolje/prijatnije ljudsko bice.

Ukratko, dzaba suvoparno knjisko znanje i „nivo“ bez humanizma/pokrica.

[cyberwor/L/d]

Jedna opservacija od nedavno a koja na neki nacin ima veze sa imigrantima ... 

 

Bila Noc kulture i tu se - kao i uvek - svasta desavalo na maltene svakom  cosku u gradu. Sve free of charge.

 

Gledam, ispred Koncertne kuce koja je maticna kuca Sinfonicara veliki plato na kome je bilo gomila kapming prikolica.

U svakoj prikolici sedi po jedan muzicar iz Kraljevskog sinfonijskog orkestra, na prikolici ime muzicara i fotka instrumenta koji svira.  

To za decu, da deca mogu da udju u koju hoce prikolicu i da malo popricaju ili da im ovaj nesto odsvira ili da sami testiraju instrument. 

I, naravno, pun plato dece, bas bila guzva. Cuju se i razni jezici. Znaci, ima imigranata koji su tu dosli sa svojom decom. Em odlicno em logicno.

 

I to je, mislim, interesantan momenat za ovu pricu - ta deca od malih nogu imaju priliku da uplove u neke stvari na spontan nacin. Kod dece ne postoje neke granice kakve mogu postojati kod odraslih. Deca rade afektivno neke stvari koje odrasli obradjuju kognitivno. I u tom kognitivnom moze negde da zapne ili ne. A ta razlika na identitet dece utice na sasvim drugi nacin nego, moze biti, na njihove roditelje koju su dosli tu gde su dosli u odraslom dobu, vec prilicno formirani i obelezeni nekim stvarima. Mozda gresim ali iz onog sto sam ja imala prilike da vidim, nije isto emigrirati sa 20 ili 40 ili koliko god. Nije isto emigrirati sa decom ili bez dece. Ima tu, naravno, mnogo vise nijansi od samo godina ali mislim da godine igraju veliku ulogu. 

[cyberwor/L/d]

intelektualna/kulturna/duhovna interakcija sa okolinom - skoro nikakva.

Ma to ti se samo cini. Ta interakcija sa okolinom ne mora biti nuzno vezana za druge ljude u fizickom smislu. Jer i kad procitas - tek  primera radi - kulturne strane u dnevnim novinama ti si u nekoj interakciji sa okolinom (to pod uslovom da te to interesuje pa pratis). Samo prepoznavanje i razumevanje intelektualne/duhovne/kulturne sfere u kojoj se nalazis jeste neka vrsta interakcije. Jer bez toga, verovatno se ne bi ni desilo (barem ne toliko cesto) da covek izadje iz kuce i uradi nesto u tom pravcu (nema veze da li se radi o operi ili sajmu manga stripova). 

 

Covek moze da lezi u gipsu 6 meseci ali da se za to vreme vrlo okrepi (intelektualno/duhovno/whatever) pa cak i uznapreduje. A da ne pominjemo sve one stvari koje i kad nisi u gipsu (mozes da) radis sam i koje imaju isti efekat. Stvar je u moving within. To je preduslov za ove druge interakcije koje se vide na oko. A to sto je covek negde bio nije garancija da mu se nesto desilo, niti kazuje sta mu se desilo. U sustini, sve krucijalno sto nam se desi dok podmirujemo tu vrstu svojih potreba je silent joy. Ako zelis i imas sa kim to da podelis, to je bonus. 

[ControlFreak]

Kad bih sa ovim znanjem, vratila vreme, na osnovu onoga sto sam videla u DC-u, volela bih da su mi deca odrasla u tom gradu. Kakva ponuda, izbor! Pa, samo mi je kroz glavu prolazilo kako bi ih vodila tamo, pa tamo.....besmo u Smithsonianu, a tamo ne mozes da prodjes od mase ljudi, turista, ali i roditelja s decom. U jednom uglu, predavanje interaktivno, deca upijaju, roditelji uce, gledam sareni svet, reakcije i ulije mi neku nadu da je tu medju nama neki/neka buduci/buduca antropolog, arheolog, doktorka...ona slicica na foto oku sa klincem, ostavio je dojam na mene, nacin na koji je pregledao figuru, interakciju s njom... Rekla bih da sam jako zadovoljna sobom, svojim okruzenjem, mozda bih samo pozelela da imam vise vremena za sve svoje interese. Ali, ponekad je i taj izazov thrilling, uklopiti i desavanje i naci vremena za kontemplaciju (ne mogu sad naci bolju rec). Ne samo videti ili cuti, vec i dodstno obrazovanje ...recimo, prosle nedelje otisli kod prijatelja, vecerali, pa na redu film. Originalno je dogovoren neki rumunski, ali smo shvatili da je vec kasno i da necemo izdrzati tih dva sata. Domacin izabere neki dokumentarac, i iako nisam bila entuzijasticna izborom, po zavrsetku se upustismo u dobru diskusiju. Odemo kuci, sednemo za komp i pronadjemo jos informacija. Par dana nakon, vadim postu iz sanduceta, vidim paket. Ovaj moj narucio knjigu i to na original jeziku, eno ga sad cita. Deep Water je naziv filma, ali nas je vise zaintrigirala prica Bernarda Moitessier-a.

 

......

 

svi imamo svoju pricu, svoju narav, karakter, vidjenje....ali....nikada ne bih mogla da svoj maksimum potencijala dozivim u svom mestu rodjenja i zato sam beskrajno zahvalna spletu dogadjaja koji me je odveo ovde gde sam mogla i gde mogu da ostvarim bar neke od svojih snova 

 ....

 

hocu jos puno toga da napisem, ne znam da li neko razume, saoseca ili ne, znam samo da svako od nas ovde, bar na nekom nivou vidi neke dodirne tacke. Bilo bi suludo ocekivati otherwise.

[angelia]

Koliko forumasi polazu na obrazovanje i kulturu, sto u inostranstvu sto u Srbiji, vidi se, u proseku, iz 2-3 posta. Uzivo bi bilo jos krace.

A vidi se i gde kultura ide u paru sa srdacnoscu (bonhomie), a gde ljudske vrednosti znaju da zaskripe i cela prica se svede na something else to brag about.

 

Cyber je u pravu, sve je to interakcija. Inace htela sam da se osvrnem na obrazovanje, po meni ono je konstantno, mozda je to priroda posla, ali uobicajeno recimo provodim barem 2 sata dnevno u proseku na ucenju nekih novih stvari, proucavanju. Mozda imam i srece sto je posao takav, pa u stvari nikad nije dosadno i zadovoljava moje potrebe za obrazovanjem.

[kiti]

moj sin je dobio svoju prvu clansku kartu za biblioteku odmah po rodjenju, stiglo postom u njegovoj prvoj nedelji zivota vrlo, vrlo prijatno iznenadjenje, da ne kazem da je to bio highlight kad su pokloni u pitanju. tokom prve godine nisam mnogo razmisljala  o tome, ali sad je verovatno vreme da napravimo taj napor I nadjemo vremena da odemo bar do te biblioteke.

 

ono sto ja vidim kao odredjeni raskorak kod sebe je to sto vikendom citam stampu, ukljucujuci art, books etc, samo sto to nisu lokalne novine vec NY times. pa onda znam sta se tamo desava, a nemam pojma o desavanjima u gradu u kome zivim, I svakako da bih mogla to da promenim, ali eto nikako da ucinim taj napor (I onda se pitam zasto mi je to uopste napor?)

dok smo ziveli u vancouveru citala sam lokalni Vancouver sun, I znala sve sta se u gradu desava, nisam citala neki list iz toronta.

 

ali to je sve kod mene/.nas deo sire price, mi ovom gradu nismo ni dali sansu, nismo ni dosli kako treba a vec smo planirali da odemo, I eto vec nekoliko godina smo u tom odlazecem stanju

[vilhelmina]

svi imamo svoju pricu, svoju narav, karakter, vidjenje....ali....nikada ne bih mogla da svoj maksimum potencijala dozivim u svom mestu rodjenja i zato sam beskrajno zahvalna spletu dogadjaja koji me je odveo ovde gde sam mogla i gde mogu da ostvarim bar neke od svojih snova 

 ....

 

hocu jos puno toga da napisem, ne znam da li neko razume, saoseca ili ne, znam samo da svako od nas ovde, bar na nekom nivou vidi neke dodirne tacke. Bilo bi suludo ocekivati otherwise.

 

Upravo tako. Price su nam veoma razlicite, pa time i odnos prema trenutnom mestu zivljenja. Ja sam zivela u ukupno 7 veoma razlicitih gradova u 3 ex-yu republike, pa mi je prelazak u Svedsku bio nesto kao logican nastavak, a i ovde sam dodala tri komada na svoju listu gradova. Zato sada kad pogledam unazad ne mogu da pravim poredjenja samo s onim poslednjim iz kojeg sam otisla, vec nekako sa svih sedam, a posebno s onim u kojem sam najduze zivela. Nekih se secam radije, nekih manje rado, ali svi su ugradjani u moje ja, i za svih 7+3 sam zahvalna spletu dogadjaja. Svaki me ponecemu naucio i doneo mi sirinu pogleda.

Samo sto to u mom slucaju nije bila ravna uzlazna linijak, kao sto to obicno biva, vec vise krivudava, uzbrno i nizbrdo .

[cyberwor/L/d]

Rekla bih da sam jako zadovoljna sobom, svojim okruzenjem, mozda bih samo pozelela da imam vise vremena za sve svoje interese. Ali, ponekad je i taj izazov thrilling, uklopiti i desavanje i naci vremena za kontemplaciju (ne mogu sad naci bolju rec). 

 

Najveci izazov je uspeti pratiti svoju Nit u svemu tome. Da te ono van tebe ne razapne pa se nacisto izgubis. Ja verujem da covek mora nekad da se zavuce u svoju pecinu (iz vise razloga). Ima ljudi koje okolina sputa u tome i mislim da je to velika steta. However, secam se, tek kad sam dosla u ovu zemlju ja sam letela na desavanja kao pcela s cveta na cvet jer sam bila radoznala i zelela sam svasta da dozivim. Ali i sama sam cunjala i lutala. Dobro, bila sam klinka u procesu (samo)definisanja i u skladu sa godinama. 

 

Spoiler

Ali bilo je tu i nezaboravnih stvari. Jednom sam imala mogucnost da na jednom mestu mesec dana gledam svedske TV-programe iz 60-ih i 70-ih. Arhivski snimci. Nisam disala. Sto je najbolje, toliko prepoznavanja. To je taj duh vremena. Spikeri akcentovali kao kod nas Dusanka Kalanj!  Danas je razlika u samom svedskom velika a tek kamoli u poredjenju sa nasim jezikom. Skroz druga prozodija mada kod onih retkih koji jos nisu izumrli i imaju schlifa moze da se tako divno cuje. I to je onaj point u kome nestaju granice. I to je ono sto posle znas iako se od tebe ne ocekuje da znas sta je na primer Gula hund (koji podseca na Obraz uz obraz) jer ti tada em nisi bio rodjen em nisi bio tu. Pa sad, nema veze sto su ti revijski programi shit ali su deo referentnog sistema, deo mozaika, deo slaganja nekih kockica, sinhronizacija nekih stvari. A ni ja vec odavno nisam TV gledalac.

Ili kupim jednom jednu staru knjizurinu (iz 1937.) u antikvarijatu koja je zapravo hronika vremena. Veliko i tesko kao tuce. Hiljadu strana novinskih strana u periodu 1907 – 1918. I citam tako clanak iz 1908. o tome kako je August Strindberg negde nasred ulice sasvim slucajno prolazeci spasao zivot jednoj zeni. Interesantno, on koga su vazda optuzivali (sasvim pogresno) sa mizogoniju. Eto, da nisam na to ovako slucajno nabasala niko drugi mi to nikada ne bi rekao. Nije da je to narocito vazno ali ... 

 

Btw, ovo su pa sve one stvari koje sam ranije pomenula - stvari koje radis sam i za koje ti ne trebaju drugi. Moze covek satima da slusa muziku ili cita knjige ili prelistava recnike ili ... svasta slicno sto ga nahrani. 

 

Ista stvar i sa ljudima. To sve covek treba da prodje. Trazis i trazis i trazis dok … ne pronadjes sebe i svoje mesto u dogadjajima. Onda na drugi nacin prioritiras. Mislim da su nam drugi ljudi u zivotu potrebni ali ne bilo koji ljudi i ne bilo kako. Tek kad je stvar tako isfiltrirana moze da se desi onaj intelektualni/duhovni stimulans sa drugima koji prija, koji je smislen. To je neka vrsta kreativnog procesa. Sve drugo je smaranje i uludo trosenje baterija. Tu nema trampe. I to sve ima veze sa identitetom i mi o svemu tome pricamo na Emigraciji iako bi sledili taj svoj neki pattern cak i da nismo emigrirali. Doduse, ja nikada nisam to sve shvatila kao emigraciju u nekom konvencionalnom smislu. Za mene je to bila selidba. Ona selida kad si klinac pa se odselis od roditelja. A tada bi mogao i na Mars da se preselis samo da imas svoj zivot. 

[angelia]

svi imamo svoju pricu, svoju narav, karakter, vidjenje....ali....nikada ne bih mogla da svoj maksimum potencijala dozivim u svom mestu rodjenja i zato sam beskrajno zahvalna spletu dogadjaja koji me je odveo ovde gde sam mogla i gde mogu da ostvarim bar neke od svojih snova 

 ....

 

hocu jos puno toga da napisem, ne znam da li neko razume, saoseca ili ne, znam samo da svako od nas ovde, bar na nekom nivou vidi neke dodirne tacke. Bilo bi suludo ocekivati otherwise.

 

 

I to sve ima veze sa identitetom i mi o svemu tome pricamo na Emigraciji iako bi sledili taj svoj neki pattern cak i da nismo emigrirali. 

Povezala sam ova dva citata zato sto dosta govore. Sa jedne strane verovatno bi bili neki mi cak i da nismo emigrirali, ali nam je to nepovratno promenilo zivote.

 

Ja sam u BGu imala stalno karte za sva pozorista i redovno ih posecivala, ali me nista nije pripremilo za Broadway prvi put, ili West End.

 

U pocetku u Engleskoj je bilo trcanje svuda, kad god mogu, pa se malo smirilo. Onda u US u pocetku obilasci ovde onde, gradovi. A sad je to samo moj zivot, nekad je dovoljno sklupcati se na sofi uz neku knjigu, sa casom vina. Ja recimo volim istoriju, pa tako naidjem na nesto interesantno - kao ovde Valley Forge - pa onda citam sve sto mogu da nadjem o tome. Inace lep park za setnju 

 

U UK obilazila dvorce one stare, kao Warwick - koliko istorije u gomili kamenja.

 

Nadjemo mi mesto za sebe 

[cyberwor/L/d]

… nekad je dovoljno sklupcati se na sofi uz neku knjigu, sa casom vina.

Sklupcati se na sofi, pentrati se uz brdo, leteti kao Ikar, ostati u “zatvoru” iako su “vrata” sirom otvorena – sve je OK ako si to TI i ako si udoban u tome. Samo da nije onomatopeja neceg sto coveku stoji kao piletu sise. Onda ta ista piletina krene da se (samoinicijativno) brani i pravda i cerupa sopstveno perje tako da drugi dobiju alergiju. To nije lepo. 

Sto ti rece, svi nadjemo mesto za sebe. Ja verjuem da svi na kraju imamo onakav zivot kakav zasluzujemo. I verujem da je najlepse & najiskrenije sto se moze pozeleti nekom za rodjendan ili tako neku slicnu konvencionalnu ujdurmu – da mu bude onako kako zasluzuje. A i sebi samom isto tako. 

[angelia]

Sklupcati se na sofi, pentrati se uz brdo, leteti kao Ikar, ostati u “zatvoru” iako su “vrata” sirom otvorena – sve je OK ako si to TI i ako si udoban u tome. Samo da nije onomatopeja neceg sto coveku stoji kao piletu sise. Onda ta ista piletina krene da se (samoinicijativno) brani i pravda i cerupa sopstveno perje tako da drugi dobiju alergiju. To nije lepo. 

Sto ti rece, svi nadjemo mesto za sebe. Ja verjuem da svi na kraju imamo onakav zivot kakav zasluzujemo. I verujem da je najlepse & najiskrenije sto se moze pozeleti nekom za rodjendan ili tako neku slicnu konvencionalnu ujdurmu – da mu bude onako kako zasluzuje. A i sebi samom isto tako. 

 Veoma zivopisna slika sa perjem.

 

Potpuno nepotrebno pokusavati da budes neko ko nisi, a kamoli jos da i to izmisljas. Prosto nesto nije your thing, iako neki put uz pravi incentive ili ljude mozes da probas i nesto van comfort zone i iznenadis sebe.

[Kinik]

...

 

... nekad je dovoljno sklupcati se na sofi uz neku knjigu, sa casom vina ... 

 

... sklupcati se na sofi, pentrati se uz brdo, leteti kao Ikar, ostati u “zatvoru” iako su “vrata” sirom otvorena – sve je OK ako si to TI i ako si udoban u tome ...  

 

Crurchill

pisao, slikao, voleo bricklayering (imao i 'majstorsko pismo') zidao, gajio ruze i leptire, igrao polo i jahao, pusio i pio, voleo JW ('wisky mi je vise dao nego ja njemu') konjak Hine & champagne, bio jesan - i to voleo prefinjene stvari, nosio 'pale pink silk underware', voleo slipperse i 'homburg' sesire, voleo konverzaciju tet a tet, nije se stideo nudity (tokom posete Ruzvelta koji ga je iznenadio dok je izlazio iz kupatila, sa peskirom oko bedara koji mu je spao - samo je rekao: kao sto vidite, nemam sta da krijem'.

“As one’s fortunes are reduced, one’s spirit must expand to fill the void.”

“Dogs look up to us, cats look down on us. Pigs treat us as equals.”

...

[oslo]

alergija je jedna / u vecini slucajeva/ vrlo bezazlena belest,i potpuno laka nuspojava ako ce velikim,pametnim i mocnim orlovima omoguciti dobar i lak plen /piletinu/. potpuno bezazlena,ne nanosi neku posenu stetu a satisfakcija plenom je ipak mnooogo dobar ugodjaj. cak i ako niste gladni.