30 replies to this topic

[tirrex]

"Kinik" i "vilhelmina" su baš zanimljive pojave ovde. Izgleda da im ova temica posebno zadaje probleme i domaće zadatke...

Uporno se trude da razbusaju naslov !   (Setiste me na braću Čvoroviće) 

 

' Ajde sad...lepo da priznate...za koga radite i kol'ko vas plaćaju ?! Kao da vam je isti poslodavac? Ili su bar na istoj političkoj liniji...ima nešto tu...ima...  

 

Koliko vidoh,vi napisaste šta ste imali.

Sad malo i drugi da se jave,da vidimo i njihova iskustva i mišljenja...

[DJ_Vasa]

"Kinik" i "vilhelmina" su baš zanimljive pojave ovde. Izgleda da im ova temica posebno zadaje probleme i domaće zadatke...

Uporno se trude da razbusaju naslov !   (Setiste me na braću Čvoroviće) 

 

' Ajde sad...lepo da priznate...za koga radite i kol'ko vas plaćaju ?! Kao da vam je isti poslodavac? Ili su bar na istoj političkoj liniji...ima nešto tu...ima...

 

Koliko vidoh,vi napisaste šta ste imali.

Sad malo i drugi da se jave,da vidimo i njihova iskustva i mišljenja...

 

Prekini da troluješ i pusti ostale da pišu. Ako hoćeš da pišeš - piši, a ako se ne slažeš sa njima, daj argumete.

 

Poslednja opomena.

[dexter8]

boga mi moga, opasan ovaj Vasa, oče i da kljune ko nije kosher....

 

ovo okolo medija, sad ću da objasnim: to što se koriste reči rečenice, dakle odvija simbolički saobraćaj, ne podrazumeva da prenošeni sadržaj mora biti na opštu korist, u svrhu podizanja svesti, nivoa obrazovanja u društvu. to je samo roba kao i svala druga, jedino što se sastoji od reči pa mi romantično verujemo da to treba da ima neki viši smisao ili svrhu.

 

mediji su samo prodavci oglasnog vremena i prostora, nigde ni u ustavu ni medijskim zakonima ne piše da moraju da rade za opšte dobro. najviše što se može reči je da postoji moralna obaveza da se ne podilazi primitivnim impulsima kod publike zarad rejtinga i jače cene oglasa, ali to nikoga zakonski ne obavezuje.

 

jedini način da se ovo spreči je da se zabrani svaki oblik marketinga u javnim glasilima, te da se ista izdržavaju isključivo od tiraža/pretplate. ali to onda nije više kapitalizam.

[Schrodinger]

jedini način da se ovo spreči je da se zabrani svaki oblik marketinga u javnim glasilima, te da se ista izdržavaju isključivo od tiraža/pretplate. ali to onda nije više kapitalizam.

Ti zaista mislis da u drugim sistemima, recimo u socijalizmu/komunizmu, nema marketinga? Da u SFRJ nije bilo reklama u medijima? Svasta...

[dexter8]

dabome da je bilo reklama, ali je bio samo jedan/dva kanala pa nije bilo konkurencije i potrebe da se biješ za rejting sa konkurencijom, jer je nije bilo.

Edited by dexter8, 26 May 2014 - 15:49.

[Papirius]

Ti zaista mislis da u drugim sistemima, recimo u socijalizmu/komunizmu, nema marketinga? Da u SFRJ nije bilo reklama u medijima? Svasta...

A SFRJ i slicni su bili socijalizam/ komunizam zato sto je tako pisalo negde? I na tarabi pise.

[Kinik]

...

 

... Ti zaista mislis da u drugim sistemima, recimo u socijalizmu/komunizmu, nema marketinga? Da u SFRJ nije bilo reklama u medijima? Svasta...

 

 

Recimo u Privrednoj komori Ex-Yu postojala je citava struktura koja se bavila 'marketingom', pa su ljudi isli na specijalizaciju / sticali doktorate u USA / UK.

 

A vec pred kraj, dolazile su i delegacije iz SEVa da razmene iskustva oko marketinga, koji nisu znali kako da nazovu, osim kao neko benigno 'reklamiranje'.

 

...

[Schrodinger]

A SFRJ i slicni su bili socijalizam/ komunizam zato sto je tako pisalo negde? I na tarabi pise.

Dobro bre, pa negde se granica mora povuci. Ako osudjujemo chetnistvo, ustastvo, itd. da li to radimo zato sto smo ispitali svaki pojedinacan postupak tih ljudi, nego zato sto su njihovi zlocini ostali vezani za ta imena, pa niko normalan danas nece, recimo, biti ravnodusan kad se neki Thompson ili druga budala nazove ustashom, vec ce to osuditi - a necemo mu postavljati ovakva mudrijaska pitanja kao sto je tvoje: "da li si ti ZAISTA ustasha? samo zato sto to tvrdis? Pa i na tarabi pise..."

 

A bili su socijalizam/komunizam zbog, recimo, dominacije drzavne svojine i dirigovane ekonomije. Ima i drugih stvari, ali to je meni dovoljno. 

 

I uzgred, ti izgleda mislis da postoji neka sustina, "esencija" u pojmovima kao sto su socijalizam/komunizam, kapitalizam, fashizam, itd. Podseticu te da je esencijalizam eminentno pseudonaucna doktrina, jos tamo od doba Duhema, Macha, Rasela, Popera i drugih velikih epistemologa koji su kritikovali esencijalizam olicen u religijskim, politickim i raznim narodskim dogmama. 

[Papirius]

Dobro bre, pa negde se granica mora povuci. Ako osudjujemo chetnistvo, ustastvo, itd. da li to radimo zato sto smo ispitali svaki pojedinacan postupak tih ljudi, nego zato sto su njihovi zlocini ostali vezani za ta ime

Ovo sto si rekao nije bas racionalno. Ja sigurno ne osudjujem cetnistvo ili ustastvo zbog zlocina, osudjujem svaki zlocin zato sto je zlocin, a ideologije u meri kojoj su im ideje neistinite, nelogicne i nemoralne.

 

 

A bili su socijalizam/komunizam zbog, recimo, dominacije drzavne svojine i dirigovane ekonomije. Ima i drugih stvari, ali to je meni dovoljno. 

Postoji dva problema sa tim, onda bi i svaku kapitalisticku ekonomiju morao da smatras socijalizmom/ komunizmom, ili makar mesanim sistemom kapitalizma i socijalizma/ komunizma, sto bi onda znacilo kapitalizam kao kapitalizam zapravo nigde nije postojao, sem u mozda par zemalja treceg sveta gde zavlada haos pa drzava ili ne postoji ili je toliko slaba da efektivno kao da ne postoji. Van takvih slucajeva u svakom kapitalistickom sistemu drzava dominira u sferama finansija, uvoza/ izvoza i razvoja, nikada nije postojala drzava koja je imala free banking, free trade i koja nije imala mnoge sisteme subvencija.

 

Drugi problem je to sto je sfera proizvodnje ono sto definise ekonomske sisteme a ti bi to promenis na sferu cirklacije, sto mnogi rade, ali to je pogresno. Ropstvo, feudalizam, oba su definisana odnosom u sferi proizvodnje, rob-robovlasnik, feudalac-kmet, a sfera cirkulacije je u sustini potpuno nebitna, da li su svi robovi privatno vlasnistvo ili su svi robovi vlasnistvo drzave, u oba slucaja se radi o robovlasnickom sistemu. Imaju to u vidu, kapitalizam je kapitalizam nebitno da li svi zaposleni radili za privatnike ili svi radili za drzavu.

 

Kad kazem svi da rade za drzavu, pored cinjenice da nigde nije postojao lesefer vec da je u svakom kapitalistickom drustvu drzava igrala i igra veliku ulogu, da takodje pomenem da nigde nije postojao potpuno drzavni sistem, bez ikakvog privatnog sektora i trzista, sto znaci dakle da svi moderni sistemi koje ljudi nazivaju kapitalistickim i socijalistickim su u sutini isti sistem na kontinuumu od umereno do mnogo dirigizma/ trzista.

 

I uzgred, ti izgleda mislis da postoji neka sustina, "esencija" u pojmovima kao sto su socijalizam/komunizam, kapitalizam, fashizam, itd. Podseticu te da je esencijalizam eminentno pseudonaucna doktrina, jos tamo od doba Duhema, Macha, Rasela, Popera i drugih velikih epistemologa koji su kritikovali esencijalizam olicen u religijskim, politickim i raznim narodskim dogmama. 

Prvo, pricao sam nominalisticki; reci imaju svoje definicije, koje mogu da budu objektivne propocionalno svojoj etimologiji i istoriji, te je moguce koristiti reci na pogresan nacin, a buduci da brojnost ili autoritet nisu merilo ispravnosti, moguce je da vecina koristi rec na neispravan nacin kao i da zvanicno koriscenje neke reci bude neispravno, stavise, tvrdim da je to slucaj sa recima kao sto su demokratija, socijalizam, komunizam i jos nekoliko drugih. 

Drugo, sto se tice metafizike, rad Comskog u lingvistici i istrazivanja vezana za njegov rad su potvrdila da ljudi imaju i urodjene meta-principe gramatike, i da takodje imamo urodjen meta-leksikon, neke vrlo opste ideje koje onda nas um kombinuje i namece na svet, tj. na ono sto percipiramo. Da ne sirimo temu ovde, mozemo da nastavimo na nekoj drugoj o tome, ali u svakom slucaju pogledaj neka predavanja Comskog o jeziku i umu ako te zanima ta tema.

Edited by Papirius, 27 May 2014 - 02:15.

[Schrodinger]

OK, u pravu si oko mnogih stvari, ali nije da se nema o cemu raspravljati. Npr. ja se potpuno slazem da elemenata socijalizma ima u SVIM sistemima novije istorije, negde vise, negde manje. I ne vidim da bi se bilo koji zagovornik liberalizma tu sa tobom razilazio. Drugo je pitanje kako te elemente socijalizma ocenjujemo, da li smatramo da su oni pozeljni, nepozeljni, neminovni, da li su podrska ili prepreka daljem razvoju, itd. isl. To su sasvim drugacija pitanja. Ali niko iz cinjenice da "ima elemenata" nece izvuci zakljucke da izmedju recimo Enver Hohxine Albanije i de Golove Francuske nije bilo strukturnih razlika koje se jednim delom objasnjavaju upravo prihvatanjem doktrina socijalizma/komunizma u jednoj, a neprihvatanjem u drugoj sredini. 

 

Sto se tice nominalizma, ja se slazem da je on generalno racionalniji i naucniji pristup od alternative (koju su u srednjem veku nazivali realizmom, ali se ta rec isuvise izlizala u novijoj filozofiji). Ali to ne znaci da se i u tom pravcu ne preteruje. Ako zaista ne osudjujemo ustashstvo ili cetnistvo *kao pojave*, onda hmmmm, mislim da nema sanse da ne uletimo u brojne moralne probleme. A za razliku od jezickih koncepata, gde je Chomsky sigurno u pravu, vrlo je sumnjiva hipoteza da su i moralni koncepti slicno inherentni. 

[Papirius]

Ima elemenata dirigizma, ne socijalizma. Socijalizam, etimoloski i istorijski, ne znaci drzavno vlasnistvo i kontrolu nad privredom, vec radnicko vlasnistvo i kontrolu nad proizvodnjom. Marksisti su od strane originalnih socijalista bili odbacivani kao ljudi koji se bore za drzavni kapitalizam, gde je drzava jedini kapitalista, o tome je npr Bakunjin pricao jos za Marksovog zivota, a praksa autoritarnog marksizma, tj. lenjinizma, je bila uspostavljanje sistema koji su cak bili na nivou feudalizma ili robovlasnistva kada se ima u vidu kako je radni narod tretiran, sto je pomenuti Bakunjin i predvidjao.

Nigde nisam napisao da ne osudjujem ustastvo ili cetnistvo kao pojave, vec da ih ne osudjujem zbog zlocina, jer zlocini praktikanata neke ideologije nisu deo ideologije. Ako postoje pozivi na zlocine u korpusu koji definise ideologiju, to jeste razlog za osudjivanje ideologije, ali to je opet odvojeno od zlocina praktikanata neke ideologije, jer praktikant moze da bude nedosledan i da ideologiju koju prihvata praktikuje delimicno (sto je zapravo skoro uvek slucaj) te je moguce da npr. njegova praksa iskljucuje zlocine iako ideologija poziva na iste; ideologija kao teorija i praksa onih koji prihvataju tu ideologiju se moraju racionalno razlikovati.

Da su moralni koncepti inherentni je po definiciji tacno, isto kao i jezicki koncepti, i to iz istih razloga, upravo to su govorili i Dekart i Hjum i o tome prica Comski- konstantno donosimo moralne odluke u situacijama koje su nove, a drugi ljudi mogu da ih razumeju, jedino objasnjenje za to je da imamo neke urodjene ideje o etici; pandan tome je da konstatno pravimo nove recenice (nove u nasim zivotima, a mozda cak i u istoriji covecanstva) a drugi ljudi mogu da ih razumeju, jedino objasnjenje toga je inherentna struktura koja nam daje osnove jezika. Koji su moralni koncepti inherentni, to ne mozemo da znamo, cak i za jezicki meta-leksikon pojma nemamo sta sve sadrzi, prepoznajemo tek poneke ideje (koncepti koji nisu vezani za relaciju sa spoljnim svetom), npr. koncepti geometrijskih oblika, koncept osobe, koncept kontinuiranog identiteta predmeta, ili npr. koncept tzv "container objects" je poznati primer jer mozemo da pravimo eksperimente u razmumevanju nemogucih oblika (npr sferna kocka) kao sto mozemo u jeziku da pravimo primere gramaticki pogresnih recenica, i svi ljudi bez izuzetka, ukljujuci decu, automatski razumeju principe tih struktura iako ih niko nije naucio i nisu mogli da ih nauce iz okoline, dakle, inherentni su. Opet kazem, ako cemo da nastavimo o ovome, bolje da nastavimo na nekoj drugoj temi, koja je vise odgovarajuca.

Edited by Papirius, 27 May 2014 - 20:15.

[tirrex]

Zanimljive pojave po ovoj temi...

 

Sad su neki počeli sa diskusijama po sasvim drugim temama...neki četnici...socijalizam...svašta nešto se ovde pojavilo.  Odjednom.

A nema veze sa temom koju sam postavio.

 

Biću,nakim obavezama,zauzet dan-dva,pa nisam u mogućnosti da išta pišem.Čim završim - eto me opet.

Do tada,izdvojio sam neke delove iz zakona o informisanju,pa izvolite ih pogledati,da bi smo imali rasčišćene pojmove i tumačenja.

Ceo zakon vam je dostupan na više mesta,pa ko hoće neka čita ceo...

Do tada pogledajte ovo što sam odvoio.Biće od koristi...zar ne ?

 

 

 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I UVODNA ODREDBA

 

Član 1

 

Ovim zakonom uređuje se pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izražavanja mišljenja, kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja.

 

Pravo na javno informisanje obuhvata naročito slobodu izražavanja misli, slobodu prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja ideja, informacija i mišljenja, slobodu štampanja i

 distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i mišljenja, kao i slobodu 

osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem.

 

II NAČELA JAVNOG INFORMISANJA

 

Sloboda javnog informisanja

 

Član 2

 

Javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti.

 

Javno informisanje ne podleže cenzuri.

 

Niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima 

za štampanje i distribuciju javnih glasila ili nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i 

mišljenja.

 

Niko ne sme da vrši bilo kakav fizički ili drugi pritisak na javno glasilo i njegovo osoblje, kao ni uticaj podesan da ih omete u obavljanju posla.

 

 

Obaveze novinarske pažnje

 

Član 3

 

Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere 

njeno poreklo, istinitost i potpunost.

 

Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, 

uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

 

Informisanje o stvarima od interesa za javnost

 

Član 4

 

U javnim glasilima slobodno se objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je drugačije određeno 

zakonom.

 

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se bez obzira na način na koji je pribavljena informacija.

 

 

Primena i tumačenje odredaba ovog zakona

 

Član 8

 

Nijedna odredba ovog zakona ne može se tumačiti i primeniti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon garantuje ili do njegovog ograničavanja u većoj meri od one 

koja je propisana.

 

Položaj nosilaca državnih i političkih funkcija

 

Član 9

 

Nosiocima državnih i političkih funkcija ograničena su prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija, ako je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu 

da lice na koje se odnosi informacija vrši određenu funkciju.

 

 

III JAVNA GLASILA

 

Pojam javnog glasila

 

Član 11

 

Javna glasila su novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja 

koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika.

 

Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica.

 

 

Osnivač javnog glasila

 

 

 

IV DISTRIBUCIJA JAVNIH GLASILA

 

Sloboda distribucije javnih glasila

 

Član 15

 

Distribucija domaćih i stranih javnih glasila slobodna je.

 

 

Zabrana distribucije informacije

 

Član 17

 

Nadležni okružni sud može, na predlog javnog tužioca, zabraniti distribuciju informacije ako utvrdi da je to neophodno u demokratskom društvu radi sprečavanja: poziva na nasilno rušenje 

ustavnog poretka, narušavanja teritorijalnog integriteta Republike, propagiranja rata, podstrekavanja na neposredno nasilje ili zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje koje predstavlja

 podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna, nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.

 

Predlog za zabranu

 

Član 18

 

Predlog za zabranu distribucije informacije javnih glasila (u daljem tekstu: predlog za zabranu) podnosi nadležni javni tužilac.

 

Predlogom za zabranu javni tužilac može zahtevati da se zabrani distribucija informacije iz člana 17. ovog zakona, oduzmu primerci novina koji sadrže tu informaciju, kada se svrha zabrane 

može postići samo na taj način, odnosno da se zabrani širenje takve informacije putem ostalih javnih glasila.

 

 

Naknada štete

 

 

Shodna primena Zakonika o krivičnom postupku

 

Član 25

 

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u postupku za zabranu distribucije informacija shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

 

 

 

VI UREDNICI, NOVINARI I PROFESIONALNA UDRUŽENJA NOVINARA

 

 

Novinarska tajna

 

Član 32

 

Novinar nije dužan da otkrije podatke u vezi sa izvorom informacije, osim ako se podaci odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora najmanje 

pet godina.

 

 

 

VII POSEBNA PRAVA I OBAVEZE U JAVNOM INFORMISANJU

 

Privremeno čuvanje zapisa javnog glasila

 

Član 35

 

Osnivač javnog glasila obavezan je da čuva jedan primerak zapisa javnog glasila (svaki broj, svakog izdanja novina i drugog štampanog javnog glasila, snimak celog jednodnevnog emitovanog 

televizijskog ili radio programa i drugi zapis ostalih javnih glasila), i to:

 

- novina i drugog štampanog javnog glasila, 60 dana od dana objavljivanja,

 

- snimak emitovane radio ili televizijske emisije, 30 dana od dana emitovanja,

 

- zapis ostalih javnih glasila, 30 dana od dana njihovog javnog objavljivanja.

 

Pravo na uvid u zapis javnog glasila

 

Član 36

 

Osnivač javnog glasila dužan je da čuvane zapise javnog glasila stavi na uvid ili dostavi njihovu kopiju na zahtev suda ili organa nadležnog za unutrašnje poslove bez odlaganja, a najkasnije u 

roku od tri dana od dana prijema pismenog zahteva.

 

Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i prema svakom licu koje ima pravni interes, ako u pisanoj formi zatraži uvid, odnosno kopiranje i predujmi stvarne troškove stavljanja na uvid, odnosno 

kopiranja.

 

 

Tužba zbog povrede zabrane govora mržnje

 

Član 39

 

Lice na koje se kao pripadnika grupe lično odnosi informacija iz člana 38. ovog zakona ima pravo da podnese tužbu sudu protiv autora informacije i protiv odgovornog urednika javnog glasila u 

kome je informacija objavljena, kojom može da zahteva zabranu njenog ponovnog objavljivanja i objavljivanja presude na trošak tuženih.

 

Protiv autora i odgovornog urednika tužbu može podneti i svako pravno lice čiji je cilj zaštita sloboda i prava čoveka i građanina, kao i organizacija čiji je cilj zaštita interesa grupa iz člana 38 

ovog zakona.

 

Ako se informacija iz člana 38. ovog zakona lično odnosi na određeno lice, pravno lice odnosno organizacija iz stava 2. ovog člana može podneti tužbu samo uz pristanak lica na koje se

informacija odnosi.

 

U parnicama po tužbama iz st. 1. do 3. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

 

Oslobađanje od odgovornosti

 

Član 40

 

Neće postojati povreda zabrane govora mržnje ako je informacija iz člana 38. ovog zakona deo naučnog ili novinarskog teksta, a objavljena je:

 

1) bez namere da se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz člana 38. ovog zakona, posebno ako je takva informacija deo objektivnog novinarskog izveštaja;

 

2) s namerom da se kritički ukaže na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz člana 38. ovog zakona ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na 

takvo ponašanje.

 

 

VIII PRAVA LICA NA KOJE SE ODNOSI INFORMACIJA

 

 

1. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA IZ PRIVATNOG ŽIVOTA I LIČNIH ZAPISA

 

 

Kada nije potreban pristanak za objavljivanje

 

Član 45

 

Izuzetno od člana 43. ovog zakona, informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis, može se objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi, ako:

 

 

2) se informacija, odnosno zapis, odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije, a objavljivanje je važno s obzirom 

na činjenicu da lice obavlja tu funkciju;

 

3) je lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa;

 

 

5) je objavljivanje u interesu pravosuđa, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti;

 

 

7) je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja;

 

8) je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost (sprečavanje zarazne bolesti, pronalaženje nestalog lica, prevare i slično);

 

9) se zapis odnosi na mnoštvo likova ili glasova (navijača, koncertne publike, demonstranata, uličnih prolaznika i slično);

 

10) se radi o zapisu s javnog skupa;

 

 

Zaštita prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis

 

 

Tužbe iz st. 1. i 2. ovog člana podnose se okružnom sudu na čijem se području nalazi sedište osnivača javnog glasila.

 

 

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u parnicama radi povrede prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

 

2. ODGOVOR NA INFORMACIJU I ISPRAVKA INFORMACIJE

 

Pravo na odgovor i pravo na ispravku

 

Član 47

 

Lice na koje se lično odnosi informacija podesna da povredi njegovo pravo ili interes može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je 

informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.

 

Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, a ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje, određen ovim zakonom, kao i ako odgovor objavi na nepropisan način, imalac prava na odgovor 

može protiv odgovornog urednika podneti tužbu za objavljivanje odgovora.

 

Lice čiji su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku naredi da, bez naknade, objavi 

njegovu ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

 

U parnici radi objavljivanja ispravke raspravlja se o neistinitosti, nepotpunosti ili netačnosti prenosa informacije, kao i o tome da li je informacijom povređeno pravo ili interes tužioca.

 

Pravo ostalih lica na odgovor, odnosno ispravku

 

Član 48

 

Za lice nesposobno da se samo stara o svojim interesima odgovor, odnosno tužbu za objavljivanje ispravke podnosi njegov zakonski zastupnik, a za pravno lice - organ pravnog lica.

 

Učesnik pravnog lica (član, organ, zaposleni) ima pravo na samostalan odgovor, odnosno ispravku, ako se objavljena informacija odnosi kako na pravno lice tako i lično na učesnika.

 

Ako je pravno lice na koje se informacija odnosi prestalo da postoji, pravo na odgovor, odnosno ispravku imaju učesnici pravnog lica.

 

Objavljivanjem odgovora, odnosno ispravke jednog od lica iz st. 3. i 4. ovog člana prestaje pravo na odgovor, odnosno ispravku ostalih lica kada se zahtevani odgovor, odnosno ispravka 

ostalih lica odnosi na delove informacije čija je istinitost, potpunost, odnosno tačnost prenosa već osporena u objavljenom odgovoru, odnosno ispravljena u objavljenoj ispravci.

 

Rok za zahtev za objavljivanje odgovora

 

Član 49

 

Zahtev za objavljivanje odgovora podnosi se odgovornom uredniku u roku od 30 dana od dana objavljivanja informacije u dnevnoj štampi ili dnevnoj radiodifuznoj emisiji, odnosno 60 

dana od dana objavljivanja informacije u povremenoj štampi ili povremenoj radiodifuznoj emisiji.

 

Rok za objavljivanje odgovora i rok za tužbu za objavljivanje odgovora

 

Član 50

 

Odgovorni urednik dužan je da odgovor objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne štampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispeća odgovora.

 

Rok za tužbu za objavljivanje ispravke i rok za objavljivanje ispravke

 

Član 51

 

Tužba za objavljivanje ispravke podnosi se u roku od tri meseca od dana objavljivanja informacije.

 

Odgovorni urednik dužan je da ispravku objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne štampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispeća presude koja 

sadrži ispravku, a inače, u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispeća presude koja sadrži ispravku.

 

Nalog dostavljanja tonskog, odnosno video zapisa

 

Član 54

 

Odgovorni urednik radiodifuznog javnog glasila koje je objavilo informaciju dužan je da po dostavljanju tužbe za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke, a na zahtev suda, neodložno 

dostavi sudu tonski, odnosno video zapis emisije, pod pretnjom odlučivanja na njegovu štetu ako to ne učini bez opravdanih razloga.

 

Podnošenje više odgovora

 

Član 55

 

Ako ovlašćeno lice u roku podnese više sadržinski različitih odgovora, bilo istovremeno bilo jedan za drugim, odgovorni urednik će objaviti onaj koji je označen kao merodavan.

 

Ako nijedan odgovor nije označen kao merodavan, odgovorni urednik će objaviti poslednji prispeli odgovor, a ako su odgovori prispeli istovremeno, objaviće onaj koji je najpotpuniji.

 

 

Zabrana preinačenja i komentarisanja odgovora, odnosno ispravke

 

Član 57

 

Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se bez izmena, izostavljanja i dopuna.

 

Dozvoljene su najneophodnije lektorske izmene koje ne menjaju smisao.

 

Ako je javno glasilo odgovor, odnosno ispravku objavilo preinačivši je u celosti ili delom, odgovorni urednik je dužan, na zahtev, da objavi izvorni tekst odgovora, odnosno ispravke, odnosno 

izvorne delove odgovora, odnosno ispravke.

 

Nije dopušteno komentarisati odgovor, odnosno ispravku u istom broju glasila, odnosno u istoj emisiji u kojoj se objavljuje odgovor, odnosno ispravka, niti u drugim emisijama na dan 

objavljivanja odgovora, odnosno ispravke.

 

Lice ima pravo odgovora na komentar, odnosno pravo ispravke komentara.

 

Razlozi za neobjavljivanje odgovora

 

Član 58

 

Odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor, odnosno sud neće narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor ako:

 

8) se odgovor odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, kao i ako odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje;

 

9) se odgovorom ne osporava istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacije, kao i ako se odgovor odnosi na informaciju koja, i da je neistinita, nepotpuna ili netačno preneta, nije podesna 

da povredi pravo ili interes lica;

 

14) bi zbog sadržine odgovora njegovo objavljivanje moglo izazvati zabranu objavljivanja informacije, krivičnu ili prekršajnu odgovornost, ili građanskopravnu odgovornost prema trećim licima;

 

16) je istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacije na koju se odgovara očigledna, opštepoznata ili utvrđena pravnosnažnim aktom nadležnog organa;

 

18) je neistinitost, nepotpunost ili netačnost prenosa informacije na koju se odgovora beznačajna;

 

 

4. INFORMACIJA O ISHODU KRIVIČNOG POSTUPKA

 

 

Odgovornost novinara

 

Član 81

 

Autor informacije koji je novinar odgovara za štetu nastalu objavljivanjem neistinite, nepotpune ili druge informacije čije je objavljivanje nedopušteno, ako se dokaže da je šteta nastala 

njegovom krivicom.

 

Isključenje odgovornosti

 

Član 82

 

Novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila ne odgovaraju za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili 

javne rasprave u skupštinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz dokumenta nadležnog državnog organa.

 

Proširenje odgovornosti iz člana 198. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima

 

Član 83

 

Autor, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila koji su pre objavljivanja s pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije 

odgovaraju za štetu.

 

Objektivna odgovornost države

 

Član 84

 

Za štetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja potiče od državnog organa uvek odgovara država, bez obzira na krivicu.

 

IX NADZOR

 

Član 91

 

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši republički organ državne uprave nadležan za poslove javnog informisanja, a na teritoriji autonomne pokrajine, pokrajinski organ uprave nadležan 

za poslove javnog informisanja.

 

X KAZNENE ODREDBE

 

Privredni prestup

 

Prekršaji

 

Član 93*

 

Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj osnivač javnog glasila koji je pravno lice:

 

3) ako ne ispunjava obavezu čuvanja zapisa (član 35);

 

4) ako ne stavi zapis javnog glasila na uvid u skladu sa odredbama ovog zakona (član 36).

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od 10.000,00 do 200.000,00 dinara, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu koje je osnivač javnog glasila.

 

Član 94

 

Novčanom kaznom od 5.000,00 do 60.000,00 dinara kazniće se za prekršaj odgovorni urednik javnog glasila, ako istovremeno sa odgovorom, ispravkom, naknadnom informacijom o ishodu 

krivičnog postupka, odnosno presudom objavi njihov komentar (čl. 57. i 90).

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

[Vujić95]

...
 

Pazi kad je nobelovac Obama sa njegovim 'we can change' - udario ... o ledinu.
 

 
...

Nisam mislio da misliš da je Obmana udario ....... o ledinu! A ja se onomad nešto natezah sa Angeliom, i ispade ja nešto lupam?!
A inače u prilog temi da dotam ovaj fenomen sa tim amerikanskim predsednicima, što kao prvo oni sebi moraju da kupe predsednika, a posle on jadnik "ne sme ni da priča šta misli, a kamo li da radi što treba"! Kakvih se oni izbora tamo igraju, meni nije jasno? Moš' možda ti, ili njegovo PROROČANSTVO SCHRODINGER ovo malo da mi pojasnite. Pa tako da Tirrex ne pomisli da je samo on u problemu.

[angelia]

Nisam mislio da misliš da je Obmana udario ....... o ledinu! A ja se onomad nešto natezah sa Angeliom, i ispade ja nešto lupam?! A inače u prilog temi da dotam ovaj fenomen sa tim amerikanskim predsednicima, što kao prvo oni sebi moraju da kupe predsednika, a posle on jadnik "ne sme ni da priča šta misli, a kamo li da radi što treba"! Kakvih se oni izbora tamo igraju, meni nije jasno? Moš' možda ti, ili njegovo PROROČANSTVO SCHRODINGER ovo malo da mi pojasnite. Pa tako da Tirrex ne pomisli da je samo on u problemu.

Daj potseti me sta si se natezao samnom o Obami?   Da mogu da ti odgovorim. Nema tu fenomena ni igranja, americki predsednik ima jasno definisane ingerencije. 

[darth bane]

...

 

 

 

Skrecemo sa koje 'teme, jasno postavljene i razumljive'?

 

Tvog licnog, umisljenog osecaja za 'nepravdu'?

Sta si ti, - neki sVrBski dijasporski 'asange, snowden & chelsie'?

 

A otkud mi znamo kakav je tvoj 'licni osecaj', - kad na jednom mestu kukas, a na drugom kazes kako si otisao i sada si miran.

 

Pa, ako si miran, - onda budi takav do kraja.

 

No, sudeci po tome kako olako delis kvalifikative 'o glupostima & neistinama', mora da si se vrlo brzo popeo na zivac i tim 'sredstvima javnog informisanja' kojima se se obracao.

 

Zato, - ne trazi odgovore na svoje konstrukcije od drugih, ostavi to za sebe, - pa mozda i sam sebi odgovoris.

 

Nisi ni prvi, a ni poslednji.

 

Vidi samo kako zalosno prolaze 'borci za licnu istinu', - moraju da begaju daleko, a neki se i 'promenu sasvim'.

 

 

...

 

A zasto covek ne bi bio, recimo revolucionar?!