Jump to content


Photo
- - - - -

Vikings


  • Please log in to reply
398 replies to this topic

#1 dali_man

dali_man
  • Members
  • 3,344 posts

Posted 07 March 2014 - 18:26

Temu otrvaram kracom istorijom Vikinga, ne bi li se stekao uvid u sadrzinu serije i time serija postala privlacnija ostalom cenjenom auditorijumu na forumu.

 

Pojava Vikinga na tlu Skandinavije

Era Vikinga je trajala samo 300 godina. U tom vremenu, od njih su strahovali mnogi narodi i države, pojava njihovih brodova širila je paniku medju stanovništvom, a sam povik ‘’Vikingr!!’’(pljačka, pustošenje) ledio je krv u venama i najhrabrijim ratnicima tog doba. Skandinavci, kod kuće su bili nezavisni farmeri i stočari koji su strpljivo obrađivali svoja mala imanja, ali na moru i bojištu... Ti isti seljaci i farmeri su se pretvarali u jedne od najžešćih ratnika na svetu.

 Teorije o razlozima za pojavu Vikinga krajem VIII veka u Skandinaviji su različite. Najlogičnije objašnjenje do sada, jeste moguća prenaseljenost tog regiona. Eksplozija u nordijskoj populacij širom Norveške, Švedske, Finske i Danske tokom VII i VIII veka je možda primorala starosedeoce da krenu u istraživanje i naseljavanje povoljnijih teritorija. Pored toga, postepenim uspostavljanjem vlasti u većini zemalja zapadne Evrope znatno se povećala trgovina, ali i mogućnost za pirateriju.

 

Brodogradnja

Njihova umetnost brodogradnje, razvijena tokom VIII veka, znatno je olakšala ove rane vikinške ekspedicije i prepade na druge narode. Najizraženija razlika izmedju vikinških brodova i njihovih žrtava, trgovačkih brodova, je bila ta da su trgovački brodovi bili kratki, široki i oslanjali se isključivo na snagu vetra u jedrima, dok su vikinški brodovi (drakari) bili duži, tanji i plići, sa velikim brojem vesala i ljudstva. Zbog toga, drakari nisu zavisili od snage i pravca vetra i bili su u stanju da izaberu najpovoljni pravac i ugao napada na bespomoćnu žrtvu na moru. Bili su to posebno brzi brodovi, plitkog gaza i dozvoljavali su vikinzima da prodru duboko u kopno ploveći uzvodno rekama dok ne bi našli grad koji bi nemilosrdno napali i opustošili. Male armije vikinških dugih brodova,vladale su morima koristeći udri-i-beži taktiku na brodove, gradove, naselja i sela u severnoj Evropi. Upravo ovi dugi brodovi su bili pravo oruđe vikinške ekspanzije. Oni su mogli da upadnu daleko dublje od ostalih brodova dubokog gaza u kontinent i kasnije kolonizuju zemlju koju su opljačkali.

vikinzi-drakar-2.jpg

 

Osvajački pohodi

Vikinške horde su napale Englesku krajem VIII veka, nakon čega sledi period relativnog mira, a zatim su se napadi nastavili godinama kasnije. Isprva, Vikinzi su su poduzimali samo pljačkaške pohode u letnjim mesecima, u potrazi za plenom i robovima, bez neke posebne želje za nastanjivanjem teritorija. Počev od 850. godine, došlo je do promene u strategiji Vikinga. Po prvi put, oni su zauzimali čitava sela i regione, da bi se zimi nastavili njihovi napadi dalje u dubinu kopna. Ovoga puta, Vikinzi su došli da bi tu i ostali. Godine 865. stigla je ogromna flota vikinških brodova, koja je nosila neke od najstrašnijih vikingških vođa, uključujući i sinove danskog kralja Ragnara Lodbrock-a, čija je porodica smatrana pravim oličenjem Vikinga. Ivar the Boneless, Halfdan i Ubbi (ili 'Hubba') su bili ambiciozni ratnici. Osvojili su Jork krajem 867. god. a zatim nastavili sa osvajanjem većine Nortumbrije, Anglije i Mersije (Northumbria, Anglia, Mercia) Ivar napreduje prema Dablinu da bi ga osvojio, i umire u bici kod Ešdauna (Ashdown) 871. godine. Halfdan ga zamenjuje na mestu ratnog vođe i pobeđuje Engleze kod Bejsinga, Meretauna, Ridinga i Viltona (Basing, Meretun, Reading, Wilton). U narednih nekoliko godina Vikinzi se koncentrišu na obezbeđenje osvojenih zemalja u istočnoj i severnoj Engleskoj. Oni dele osvojene zemlje među sobom, a zatim Halfdan ponovo nastavlja Ivarovo osvajanje Dablina, međutim biva poražen od strane Norveških Vikinga 877. godine.

U X i XI veku, Vikinzi su nastavili svoja osvajanja i pokorili celu današnju Englesku i dobar deo današnjeg Evropskog dela Rusije, došavši i do obala Crnog mora. Pljačkaški pohodi su se dešavali i po Francuskoj, čak do Tuluza, a pojavljivali su se periodično i na obalama Portugalije. U Sredozemnom moru su bili česti gosti, tako da su na kraju kolonizovali južni deo Italije (Hrvatski kralj Zvonimir je sa normanskim knezom Robertom Guiskardom sklopio savez protiv Mletaka i Istočnog Carstva). Dokazano je da su Vikinzi bili prvi osvajači Amerike kolonizacijom Labradora, ali su ih urođenici odatle isterali nakon dugog niza godina borbi. Pretpostavlja se da je razlog odlaska Vikinga sa tla Severne Amerike bila velika udaljenost od Skandinavije i nemogućnost da se nadoknade veliki gubici u borbama sa starosedeocima. Postoje teorije i o dolasku Vikinga na tlo Afrike, u dolinu reke Kongo. Ako je to tačno, oni su verovatno bili prvi belci koji su videli svog dalekog rođaka orangutana.

vikinzi-1.jpg

 

Religija

Vikinzi su kao mnogi narodi tog doba bili mnogobošci, ali ovo nije bila religija u klasičnom smislu te reči, jer nije predstavljala istinu koje je Božanstvo dalo smrtnicima i nije imala pisani oblik, već se prenosila isključivo usmeno, sa kolena na koleno, kroz čitavu vikinšku eru. Naše znanje o toj religiji bazira se uglavnom na ''Edama'' i drugim srednjevekovnim spisima napisanim za vreme i nakon pokrštavanja severnih naroda. U nordijskoj religiji, ili mitoligiji, postoje 3 klase božanstava. U prvu klasu spadaju Asi (bogovi moći): Odin (vrhovni i najmoćniji bog), Thor (bog munje i groma), Bragi (bog poezije i govorništva), Tyr (bog rata), Loki (bog smicalica i spletki) i drugi. U drugoj grupi su Vani (bogovi blagostanja, plodnosti i zdravlja): Frigg (majka bogova), Njord (bog mora), Freyja (boginja ljubavi i lepote), Frey (bog plodnosti, mira i zadovoljstava) i Ull (bog zime). U treću grupu Jotun, spadaju bića koja se mogu uporediti sa starogrčkim Titanima, mada tu mogu spadati i trolovi i demoni. Najpoznatija bića iz ove grupe božanstava su svakako Valkire, Odinove kćeri koje su nosile duše ratnika palih u borbi, u Valhalu (Valhall).

 

Kraj ere Vikinga

Era Vikinga trajala je samo 300 godina, završavajući se oko 1066. godine, približno smrti Haralda Hardrada (kralja Norveške, Danske i Engleske), koji je hrabro poginuo u bici kod Stamford Bridža (Stamford Bridge) u pokušaju osvajanja severne Engleske. Harald je nazvan ‘’poslednji Viking’’ jer posle njegove smrti, nije bilo daljih osvajanja a Vikinzi se postepeno integrišu i tope u okolne narode

 


  • 15

#2 Sector

Sector
  • Members
  • 16,832 posts

Posted 07 March 2014 - 19:12

Zasluzili su topik.  :+1:


  • 1

#3 T Mac

T Mac
  • Members
  • 8,122 posts

Posted 07 March 2014 - 19:41

Znači preporuke za seriju? Skinuo sam prvu sezonu i bacio pogled na neke scene. Malkice mi je izgledalo smorno onako na prvu, ali sam je ipak ostavio na kompu za svaki slučaj, zato što sam zaista čuo sve najbolje o seriji.

 

Verovatno ću početi ovih dana, čim privedem kraju neku od 10+ serija koje gledam.


  • 0

#4 dali_man

dali_man
  • Members
  • 3,344 posts

Posted 07 March 2014 - 20:08

Znači preporuke za seriju? Skinuo sam prvu sezonu i bacio pogled na neke scene. Malkice mi je izgledalo smorno onako na prvu, ali sam je ipak ostavio na kompu za svaki slučaj, zato što sam zaista čuo sve najbolje o seriji.

 

Verovatno ću početi ovih dana, čim privedem kraju neku od 10+ serija koje gledam.

I ja sam je dosta dugo odugovlacio jer mi ta istorijska tematika nije u krugu omiljenih zanrova, ali je serija definitivno dobra.


  • 0

#5 Kafanski patriota

Kafanski patriota
  • Banned
  • 2,087 posts

Posted 07 March 2014 - 23:37

@dali_man Lepo si otvorio temu. ;-) @T Mac Pogledaj, serija je rađena po knjigama o Ragnaru i istorijskim zapisima. U suštini veruje se da je Ragnar bio izmišljena ličnost a da su njegovi sinovi(kojih je bilo mnogo)stvarno postojali, malo kontradiktorno. Inače, seriju radi History Channel, vrlo profesionalno, u nekim trenucima imaš osećaj da gledaš one njihove emisije. Seriju prati odlična atmosfera i dobra gluma. Nema kičeraja, preforsirane golotinje,..tj. stvari koje prate konkurentske serije sličnog karaktera.

Edited by Kafanski patriota, 07 March 2014 - 23:40.

  • 2

#6 Gogy

Gogy
  • Members
  • 7,469 posts

Posted 08 March 2014 - 16:16

Skidam prvu sezonu. Da vidim. Čuo neke preporuke pa me zanima. Ako se potvrdi ovo što kaže kafandžija... da nema neke suvišne golotinje, eto im plus od mene. :+1:


Edited by Gogy, 08 March 2014 - 16:18.

  • 0

#7 Ne sam Safete

Ne sam Safete
  • Members
  • 27,692 posts

Posted 08 March 2014 - 19:56

Samo da se oglasim kao ljubitelj serije,ne bih dodao nista na post Kafanskog domoljuba :)  od pohvale za otvaranje topika pa nadalje...to je to.


Edited by Ne sam Safete, 08 March 2014 - 19:57.

  • 0

#8 Booker Buckets

Booker Buckets
  • Members
  • 29,894 posts

Posted 08 March 2014 - 21:45

ja čekam još jednu ep da se nataloži


  • 0

#9 Mashinovodja

Mashinovodja
  • Members
  • 2,454 posts

Posted 11 March 2014 - 01:25

Mene zanimaju Vikinzi, ali kao nekadašnjeg jedriličara, najviše ovaj deo:

 

Brodogradnja

Njihova umetnost brodogradnje, razvijena tokom VIII veka, znatno je olakšala ove rane vikinške ekspedicije i prepade na druge narode. Najizraženija razlika izmedju vikinških brodova i njihovih žrtava, trgovačkih brodova, je bila ta da su trgovački brodovi bili kratki, široki i oslanjali se isključivo na snagu vetra u jedrima, dok su vikinški brodovi (drakari) bili duži, tanji i plići, sa velikim brojem vesala i ljudstva. Zbog toga, drakari nisu zavisili od snage i pravca vetra i bili su u stanju da izaberu najpovoljni pravac i ugao napada na bespomoćnu žrtvu na moru. Bili su to posebno brzi brodovi, plitkog gaza i dozvoljavali su vikinzima da prodru duboko u kopno ploveći uzvodno rekama dok ne bi našli grad koji bi nemilosrdno napali i opustošili. Male armije vikinških dugih brodova,vladale su morima koristeći udri-i-beži taktiku na brodove, gradove, naselja i sela u severnoj Evropi. Upravo ovi dugi brodovi su bili pravo oruđe vikinške ekspanzije. Oni su mogli da upadnu daleko dublje od ostalih brodova dubokog gaza u kontinent i kasnije kolonizuju zemlju koju su opljačkali.

 

Sve ovo navedeno je sasvim tačno.

 

Vikinzi su imali savršenu alatku za svoje pljačkaške pohode. U poređenju s njihovim brodovima je konkurencija bila blago rečeno smešna. Razlika je bila u samom konceptu. Ondašnji trgovački brodovi su bili praktično ploveći magacini i najbitnije je bilo da brod ima što veći kapacitet za prevoz robe, a brzina plovidbe je bila manje važna jer se tim brodovima transportovala roba iz dalekih zemalja koja praktično nije bila kvarljiva (svila, začini, porcelan, i tome slično). Nije bilo toliko bitno da li će roba stići za tri ili pet meseci, jer je kupaca uvek bilo. Najvažnije je bilo dopremiti što više robe u jednoj turi.

 

(Zanimljivo je da je taj koncept da brzina plovila nije toliko bitna važio sve dok jedrenjaci nisu krajem XIX veka konačno dobili konkurenciju u prevozu robe na moru - prve parobrode. Tek tada su graditelji jedrenjaka počeli ozbiljno da vode računa o brzini jedrilice. Tako je u to vreme napravljeno nekoliko među od najlepših i najbržih jedrenjaka ikad napravljenih, na primer "Cutty Sark", ali to je ipak bila labudova pesma i kraj mornarice na jedra.)

 

Vikinzima je trebalo nešto sasvim suprotno: brzo plovilo na koje će utovariti opljačkano zlato i druge vredne ali lagane stvari, i pobeći što brže mogu.

 

Kad se linije trupa vikinških drakara uporede sa današnjim jedrilicama, vidi se da ima mnogo sličnosti. Ne znam kako su Vikinzi došli do tog oblika, ali za ono vreme su imali fenomenalne plovne osobine..

 

Još veća zagonetka je njihov način navigacije. Nisu imali ni kompas, ni mape, a vrlo je verovatno da su bili prvi Evropljani koji su plovili do Amerike. Kako su se orijentisali? Dok je vreme vedro Sunce i zvezde mogu sasvim lepo da posluže, ali u Severozapadnoj Evropi nema baš mnogo vedrih dana, znači da su morali imati neki drugi pouzdaniji sistem. Nažalost, nije ništa ostalo zapisano i danas postoje samo nagađanja kako su se snalazili.

 

Međutim, u vezi s vikinškim jedrenjacima imam  jedno pitanje na koje veoma dugo ne nalazim odgovor. To su bili otvorena i veoma niska plovila. Svako ko je bio u otvorenom čamcu na makar minimalno uzburkanom moru zna da svako malo talas pljusne malo vode u čamac. Malo po malo, ako se ta voda ne prazni, čamac počinje da se puni. Na otvorenom moru, po jakom vetru i visokim talasima, stvar postaje vrlo ozbiljna i ploviti u otvorenom plovilu je ravno samoubistvu.

 

Kako su Vikinzi rešavali taj problem? Pumpi nije bilo, a ne mogu da zamislim da je celim putem od recimo, Danske do obala Irske, gde je loše vreme sasvim uobičajena stvar, posada provodila vreme ručno crpući vodu iz broda. Ali očigledno su imali dobro rešenje problema. Kako?

 

Jedino što mogu da zamislim je da su po lošem vremenu prekrivali brod kožama uvezanim jedna za drugu. Moguće je da su ih imali jer savijene ne zauzimaju mnogo mesta na brodu, a korisne su i da se u njih uviju dok spavaju. Tako zaštićen brod sigurno ne bi bio nepropusan, ali bi se količna vide koja ulazi svela na razumnu meru koja može da se ručno iscrpi.

 

Znam da je bilo uspešnih pokušaj izrade replika drakara i da su ljudi njima plovili od Skandinavije do Engleske, ali ne znam da li su tokom  plovidbe imali ovaj problem i kako su ga rešavali.


  • 3

#10 Booker Buckets

Booker Buckets
  • Members
  • 29,894 posts

Posted 11 March 2014 - 04:26

Odgledao prvu ep druge sez.

Spoiler


  • 0

#11 Khal Drogo

Khal Drogo
  • Members
  • 7,907 posts

Posted 11 March 2014 - 12:44

Ja prvu sezonu odgledao u cugu i bio sam super zadovoljan. Ove 2 sam bukvalno pretrčao, nisam ni siguran da sam 2 pogledao  :kece:

Ni sam ne znam zašto tako.


  • 0

#12 dali_man

dali_man
  • Members
  • 3,344 posts

Posted 11 March 2014 - 12:55

Još veća zagonetka je njihov način navigacije.

 

Međutim, u vezi s vikinškim jedrenjacima imam  jedno pitanje na koje veoma dugo ne nalazim odgovor. To su bili otvorena i veoma niska plovila. Svako ko je bio u otvorenom čamcu na makar minimalno uzburkanom moru zna da svako malo talas pljusne malo vode u čamac. Malo po malo, ako se ta voda ne prazni, čamac počinje da se puni. Na otvorenom moru, po jakom vetru i visokim talasima, stvar postaje vrlo ozbiljna i ploviti u otvorenom plovilu je ravno samoubistvu.

 

Kako su Vikinzi rešavali taj problem? 

Ne ostaje ti nista drugo nego da odgledas seriju.  ;)

Za obe tvoje nedoumice, dali su konkretna resenja. Sad ne znam koliko je to istorijski tacno, pogledaj seriju pa sam proceni.


  • 0

#13 Booker Buckets

Booker Buckets
  • Members
  • 29,894 posts

Posted 11 March 2014 - 14:30

Ne ostaje ti nista drugo nego da odgledas seriju.  ;)

Za obe tvoje nedoumice, dali su konkretna resenja. Sad ne znam koliko je to istorijski tacno, pogledaj seriju pa sam proceni.

Ja sam zaboravio, gledao sam još prošle godine kad je izašlo. Kako beše ?


  • 0

#14 dali_man

dali_man
  • Members
  • 3,344 posts

Posted 11 March 2014 - 14:58

Ja sam zaboravio, gledao sam još prošle godine kad je izašlo. Kako beše ?

Reko bi ja coveku odmah, al htedoh da ga nateram da pocne da gleda seriju  ;)

 

Spoiler


  • 1

#15 Sector

Sector
  • Members
  • 16,832 posts

Posted 11 March 2014 - 15:04

Spoiler


Edited by Sector, 11 March 2014 - 15:32.

  • 1