Pa eto, branio je (proklamovano) i Draža Srbe a usput tamanio muslimane i Hrvate (a bogami i pokoje Srbe) taman ko što je tvoj Bandera klao "moskalje". Pritom Draža dobio visoka dva Saveznička odlikovanja za doprinos borbi protiv fašizma, za razliku od tvog idola Bandere. Na koju foru DM i četništvo reprezentuju retrogradne i proruske vrednosti- a ukrajinski nacisti i Bandera pozitivne i prozapadne? Hajde baš da vidim kakav logički salto ćeš da izvedeš a da ne polomiš vrat?
Bestidno ponavljanje laži da se Bandera borio protiv Nemaca.
Isto ko i Pavelića i desetine ustaških zločinaca. Da li se i Pavelić samo borio za slobodu i interese hrvatskog naroda a protiv velikosrpske i velikoruske hegemonije?
Draža za mene nikako ne predstavlja nešto retrogradno. Vodja pokret otpora u okupiranoj državi, borac protiv komunizma i okupatora, heroj svog vremena. To sam već pisao, neću više o tome.
Evo šta kaže srpska vikipedija o Banderi i UPA (koristim se istim izvoroma kao i ti) i njihovom delovanju tokom drugog svetskog rata (namerno koristim ovaj izvor da bi svi mogli da razumeju):
"30. јуна 1941. године у Лавову су Украјинци усмјерени од ОУН сазвали Раду (Парламент) и прогласили обнову украјинске независне државе. Тада су Нијемци одмах показали своје право лице. Проглашење је извршено без консултација са Нијемцима те је Гестапо похапсио све главне украјинске вође. Неки су стријељани одмах, а неки отпремљени у концентрационе логоре. Ухапшен је и Степан Бандера. Од њега се тражило да се сазове нова Рада и опозове проглашење независности. Бандера није пристајао на то. Отпремљен је у концентрациони логор Саксенхаузен. Ухапшена су и два његова брата и ликвидирана у Аушвицу. По Украјини су почела масовна хапшења украјинских националиста.
1942. до краја рата[уреди]
Десеткована ОУН је у 1942. почела поново организовано да дјелује. Почело се са стварањем Украјинске Устаничке Армије (УПА). На чело УПА је дошао генерал Роман Шухевич. Недостајало је оружја. Оно је прикупљано на разне начине, преко шверца, отимања од њемачке полиције и нападима на мање њемачке формације. Број војника УПА је растао и прелазио број од стотину хиљада.
На терену Западне Украјине се тад појавила и пољска Армија Крајова. Украјинска УПА је понудила сарадњу али су Пољаци одбили. Нападајући њемачке полицијске јединице УПА је дошла у сукоб са Армијом Крајовом која се појавила као заштитник пољских колониста у Украјини. УПА је нападала пољска села и хтјела да истјера Пољаке из Западне Украјине. Пољаци из квишлиншке њемачке полиције и Армије Крајове (раздвојено) су нападали на украјинска села. Вршени су страшни покољи на једној и другој страни. Најжешћи сукоб је био у Волинији.
Нијемцима је одговарао пољско-украјински сукоб. Велики број Украјинаца је отпремљен у концентрационе логоре или на принудни рад у Њемачку. Кад су се у Украјини појавили и совјетски украјински партизани ствар се још више искомпликовала. Борбе су се водиле између Армије Крајове и совјетских партизана и УПА и совјетских партизана, УПА и Армије Крајове и УПА и Нијемаца и АК и Нијемаца. Борбе између УПА и совјетских партизана а касније регуларне совјетске армије су настављене и трајале још и у педесетим годинама, скоро десет година након завршетка Другог свјетског рата.
Бандера је пуштен из логора октобра 1944. и постаје номинални вођа ОУН и УПА.
Русија (и раније СССР) имају негативан став према УПА и Степану Бандери, сматрајући их сарадницима Нијемаца (због борби против совјетских партизана и Црвене армије). Пољска држава такође лоше гледа на УПА, због борби УПА против Армије Крајове и покоља Пољака. Када је 13. октобра 2007. откривен споменик Бандери у Лавову, предсједништво савеза Пољака Украјине је то назвало великом провокацијом.
У Украјини постоје разна мишљења. Дио јавности сматра Бандеру борцем за самосталну украјинску државу, и с тиме оправдава акције УПА против Пољака и Совјета. Исто тако, неки њемачки документи доказују борбе УПА против Нијемаца."
Hrvatska vikipedija o UPA:
"Ukrajinska ustanička armija (UPA) ratovala je protiv nacističke Njemačke, Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke, partizanske i komunističke Poljske i nešto manje Rumunjske. UPA vojska bila je sastavni dio Organizacije ukrajinskih nacionalista – Banderinog odjeljka, a posve je formirana u ljeto 1943. u ukrajinskoj regiji Volinj. Predvodnici vojske bili su redom Vasylj Ivakhiv, Dmytro Kljačkivskyj, Roman Šuhevyč i Vasylj Kuk.
Ciljevi i degradacija[uredi VE | uredi]
Primarni cilj UPA vojske bio je oslobođenje etnički ukrajinskih prostora od nacističkih i boljševisitičkih okupanata te uspostavljanje posve neovisne Ukrajine. Sovjetska manipulacija povjesnim dokumentima odgovorna je za prikrivanje činjenica i istine o UPA vojsci koja je često optuživana za zločine počinjene od strane sovjetskog NKVD-a. Povijest vojske do danas nije posve istražena, ali se percepcija o toj vojsci u posljednih nekoliko godina pozitivno promijenila jer se uvidom u tajne sovjetske arhive utvrdilo da vojska nije bila odgovorna za mnoge zločine koji su joj se prethodno stavljali na teret."
Sve to pokazuje da se UPA borila protiv Nemaca.
Ante Pavelić je pobegao u Argentinu a posle toga je bio i u Španiji. Španija je bila fašistička zemlja, a Argentina meka za odbegle naciste. Bandera se predao Britancima. Za razliku od većine ostalih koji su se Britancima predali Banderu nisu izručili Sovjetima ili drugim komunističkim zemljama. Šta više niko od pripadnika UPA čak i nekih drugih ukrajinskih organizacija nije izručen SSSR-u niti mu je sudjeno za neke zločine u rati. Bandera je slobodno živeo i delovao u Zapadnoj Nemačkoj sve do ubistva 1959 godine.