21 replies to this topic

[veciti putnik 2]

Bor, grad u kome se izgleda zaista radi, sto drzavne sto privatne firme rade, posluju i ulazu u Bor. Da li je sad goruce pitanje da li se ulagalo u rudnik ili kako se ulagalo u rudnik i da li je sve bilo po zakonu. Ako realno gledamo, sve kupljeno za taj rudnik su potrebne masine, kamioni i sve ono sto je potrebno za modernizaciju i za proizvodnju u tom rudniku. Cene bakra na svetskim berzama iz godine u godinu rastu i ako je nesto u interesu Bora i njegovih gradjana onda je ulaganje u rudno bogatstvo jedna opravdana investicija. Novac nije otisao u necije dzepove, limuzine i jahte vec za busilice, kamione i opremu koja je potrebna rudniku. Firme koje su nabavile sve te masine i kamione za RTB su dobile posao "ispod zita" ali ko ne plati na mostu, plati na cupriji. Donirali su gradu Boru novac koji su dobili "ispod zita" odnosno RTB-u  koji je tim novcem renovirao grad. Postujem. Neko je to nazvao cirkusom a ja moralnim cinom. 

[Div]

Ja ne vidim razlog de se nešto što je moralno radi ispod žita, zar treba da se stide morala pa kriju poslove ili su toliko skromni, ne žele da vidimo koliko su moralni, prosto im neprijatno.

Otkud ti ideja da pare nisu išle u privatne džepove. Ako rudnik plaća kamion 200.000 dolara skuplje, kupi 10 kamiona, to su 2 milina dolara, onda firma, dobavljač, donira gradu pola miliona, pogodi gde idu onih milion i po. Imaš pravo jedanput da pogađaš.

[veciti putnik 2]

...radilo se ispod zita zato sto bi ale iz gradske skupstine taj novac strpali u svoje dzepove. Taj milion i po je mozda i u necijem dzepu ali neka je, bar su se kupili kamioni. Da li iko moze da razume da taj rudnik ima bakar vredan 150 milijardi dolara? Ako su radili mimo zakona, radili su tako da se nase prirodno bogatstvo ne proda tajkunima ili ne daj boze strancima pa da vidim gde bi onda profit od prodaje isao. Da li profit od NIS-a ostaje u Srbiji, da li profit od duvanskih industrija u Nisu i Vranju ostaju u Srbiji?

[DonJuan]

...radilo se ispod zita zato sto bi ale iz gradske skupstine taj novac strpali u svoje dzepove. Taj milion i po je mozda i u necijem dzepu ali neka je, bar su se kupili kamioni. Da li iko moze da razume da taj rudnik ima bakar vredan 150 milijardi dolara? Ako su radili mimo zakona, radili su tako da se nase prirodno bogatstvo ne proda tajkunima ili ne daj boze strancima pa da vidim gde bi onda profit od prodaje isao. Da li profit od NIS-a ostaje u Srbiji, da li profit od duvanskih industrija u Nisu i Vranju ostaju u Srbiji?

Bravo majstore to je duh.

 

Nego, hoćeš da ti prodam 10 kamiona za 2 miliona evra.

[veciti putnik 2]

svi bi u Srbiji nesto da prodaju 

[Div]

...radilo se ispod zita zato sto bi ale iz gradske skupstine taj novac strpali u svoje dzepove. Taj milion i po je mozda i u necijem dzepu ali neka je, bar su se kupili kamioni. Da li iko moze da razume da taj rudnik ima bakar vredan 150 milijardi dolara? Ako su radili mimo zakona, radili su tako da se nase prirodno bogatstvo ne proda tajkunima ili ne daj boze strancima pa da vidim gde bi onda profit od prodaje isao. Da li profit od NIS-a ostaje u Srbiji, da li profit od duvanskih industrija u Nisu i Vranju ostaju u Srbiji?

Moguće da rezerve bakra vrede toliko, ali tek kad se iskopa, izdvoji, pretopi, proda i naplati. Sve do naplate treba ulagatai, ako se uloži 200 milijardi da bi se naplatilo 150 to se zove "jebo ćar vajdu", makar usput izgradili klackalice u parkovima i popravili trotoare.

Čak i taj NIS nije donosio profit. pravio je gubitke, a prodat je na način kako "stručnjaci " iz RBB i nadležni iz Beograda rade, lopovski. 

[veciti putnik 2]

Koliko svi znamo dugovi RTB-a su oko milijardu evra, (vrednost rude bakra - 150 milijardi dolara) da je pameti i jos milijardu da se ulozi pa makar i ispod zita... pa da se to godinama polako vraca u Bor, a to sto menadzment NIS-a nije bio sposoban da posluje profitabilno tj. nije hteo, to je druga prica. 

[ManicMiner]

Ma jasno.... sto bi se drzali zakona k'o pijan plota.

[Nimrod]

Koliko svi znamo dugovi RTB-a su oko milijardu evra, (vrednost rude bakra - 150 milijardi dolara) da je pameti i jos milijardu da se ulozi pa makar i ispod zita... pa da se to godinama polako vraca u Bor, a to sto menadzment NIS-a nije bio sposoban da posluje profitabilno tj. nije hteo, to je druga prica. 

 

Ehm - teoretski, sve potrebe za energijom Zemlje u sledecih 50ak hiljada godina bi mogle da se zadovolje rezervama prirodnog radioaktivnog materijala (Uranijuma, Tehnicijuma itd itd itd.) koji se sada nalazi u zemljinoj kori. To sto postoje rezerve ne znaci da ih je moguce EKONOMSKI ISPLATIVO eksploatisati, niti da je svejedno u kojoj kolicini se mogu proizvesti u kom vremenskom roku. 

[darth bane]

Bor, grad u kome se izgleda zaista radi, sto drzavne sto privatne firme rade, posluju i ulazu u Bor. Da li je sad goruce pitanje da li se ulagalo u rudnik ili kako se ulagalo u rudnik i da li je sve bilo po zakonu. Ako realno gledamo, sve kupljeno za taj rudnik su potrebne masine, kamioni i sve ono sto je potrebno za modernizaciju i za proizvodnju u tom rudniku. Cene bakra na svetskim berzama iz godine u godinu rastu i ako je nesto u interesu Bora i njegovih gradjana onda je ulaganje u rudno bogatstvo jedna opravdana investicija. Novac nije otisao u necije dzepove, limuzine i jahte vec za busilice, kamione i opremu koja je potrebna rudniku. Firme koje su nabavile sve te masine i kamione za RTB su dobile posao "ispod zita" ali ko ne plati na mostu, plati na cupriji. Donirali su gradu Boru novac koji su dobili "ispod zita" odnosno RTB-u  koji je tim novcem renovirao grad. Postujem. Neko je to nazvao cirkusom a ja moralnim cinom. 

 

To sto se desavalo u Boru u zadnjih 2-3 godine ( otkako je Sosa ponovo direktor) lici na drzavni intervencionizam.

[veciti putnik 2]

Naravno da je drzavni projekat od nacionalnog znacaja.

 

Bakar se masovno upotrebljava za produkciju električnih provodnika i uopšte u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja. Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa srebrom izlatom što u znatnoj meri poboljšava njihove mehaničke osobine.

 

Današnji automobili, srednje veličine, u sebi sadrže oko 22 kilograma bakra. Naime, reč je o bakru u formi 

kablova, žica i delova izradjenih od specijalnih legura. 

Mobilni telefon sastoji se od delova u kojima ima oko 19% bakra. 

"Kip slobode" u Njujorku sadrži više od 80 tona norveškog bakra. 

Osvajanje kosmosa takodje ne prolazi bez upotrebe bakra (npr. Spejs Šatl sadrži oko 4.500 kilograma 

bakra)

 

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju: 

a) električnih provodnika - žice (i uopšte u elektronici); 

 

b) cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, rashladnim 

postrojenjima i uredjajima, kolektorima za korišćenje sunčeve energije, izmenjivačima toplote, 

izradi raznovrsnih grejača, protivpožarnim sistemima...); 

c) fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi); 

d) kablova; 

e) limova (za pokrivanje krovova...); 

f) bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...); 

g) mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, žice, ukrasnih predmeta...). 

 

Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no, najzastupljeniji je u 

industriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji motornih 

vozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu, računarskoj industriji, industriji telekomunikacionih 

uredjaja, medicini, hemijskoj industriji...). 

 

Edited by veciti putnik 2, 11 December 2013 - 06:54.

[darth bane]

 

Naravno da je drzavni projekat od nacionalnog znacaja.

 

Bakar se masovno upotrebljava za produkciju električnih provodnika i uopšte u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja. Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa srebrom izlatom što u znatnoj meri poboljšava njihove mehaničke osobine.

 

Današnji automobili, srednje veličine, u sebi sadrže oko 22 kilograma bakra. Naime, reč je o bakru u formi 

kablova, žica i delova izradjenih od specijalnih legura. 

Mobilni telefon sastoji se od delova u kojima ima oko 19% bakra. 

"Kip slobode" u Njujorku sadrži više od 80 tona norveškog bakra. 

Osvajanje kosmosa takodje ne prolazi bez upotrebe bakra (npr. Spejs Šatl sadrži oko 4.500 kilograma 

bakra)

 

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju: 

a) električnih provodnika - žice (i uopšte u elektronici); 

 

b) cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, rashladnim 

postrojenjima i uredjajima, kolektorima za korišćenje sunčeve energije, izmenjivačima toplote, 

izradi raznovrsnih grejača, protivpožarnim sistemima...); 

c) fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi); 

d) kablova; 

e) limova (za pokrivanje krovova...); 

f) bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...); 

g) mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, žice, ukrasnih predmeta...). 

 

Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no, najzastupljeniji je u 

industriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji motornih 

vozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu, računarskoj industriji, industriji telekomunikacionih 

uredjaja, medicini, hemijskoj industriji...). 

 

 

 

Nesto mi je jos uvek nejasno: kome RTB Bor zaprvo prodaje taj bakar? Koliko znam nije registrovan na Londonskoj berzi metala.Verovatno nesto bakra prodaju Valjaonici Bakra u Sevojnu i Kablovima u Jagodini , medjutim sta sa ostalim bakrom?

Kod te kompanije ( kao uostlom i vecine drzavnih kompanija u Srbiji ) nema transparetnosti. Gde su finansijski izvestaji? Koliki su prihodi i rashodi? Ovako ostaje samo da Sosi verujemo na rec i njegovo " majke mi" da RTB Bor posluje profitabilno.

[veciti putnik 2]

RTB je ostvario prošle godine dobit iz tekućeg poslovanja od 41.678.000 dolara. Iz sopstvenih sirovina, dobijeno je 25.251 tona bakra, 1.032 kilograma zlata i gotovo 4,5 tone srebra. Ostvarili su i ukupni učinak od čak 41 milion tona iskopina, što je poslednji put zabeleženo 1996. godine. 

 

Dugovi o kojima bruji Srbija su nastali pre 20 i vise godina.

[darth bane]

RTB je ostvario prošle godine dobit iz tekućeg poslovanja od 41.678.000 dolara. Iz sopstvenih sirovina, dobijeno je 25.251 tona bakra, 1.032 kilograma zlata i gotovo 4,5 tone srebra. Ostvarili su i ukupni učinak od čak 41 milion tona iskopina, što je poslednji put zabeleženo 1996. godine. 

 

Dugovi o kojima bruji Srbija su nastali pre 20 i vise godina.

 

To je OK ali nema transparentnog finansijskog izvestaja. Cifre koje pominjes si mogao da procitas u novinama

Edited by darth bane, 11 December 2013 - 13:31.

[veciti putnik 2]

...i svi bi sve da znaju u drzavi Srbiji.

Dok se ulaze u RTB, ostvaruje profi, obnavlja grad, rudari i radnici zadovoljni mene i ne zanima puno transparentnost. Negde je i zapisano, "ko ima oci videce"