27 replies to this topic

[vilhelmina]

Mislila sam da topic postavim na "kulinarstvu", pa pomislih da mu je ipak ovde pravo mesto. Ne radi se o hrani kao izvoru uzivanja, vec o hrani kao izvoru zivota.

 

Vecina nas voli da jede, a nije nam tesko ni da skuvamo. Topica o tome koliko hoces na ovom forumu, a televizijskih programa jos vise. Svi nesto sekcaju, kuvaju, dinstaju, griluju, peku... Radimo to i mi, ali kad se festa zavrsi, sta radimo s preostalom hranom?

Da li je ubacimo u djubre, kao i sve drugo, ili je bar recikliramo? Da li nas zadovolji to ce sto ce da ode u kompost i vrati se prirodi, ili pomislimo da bi neko bio presrecan da moze da pojede nase otpatke, zato sto je gladan i nema da jede?

Kakav je nas odnos prema hrani, kad smo vec siti i zadovoljni?

(Da nismo, verovatno ne bi kuckali po forumu, ali mozda gresim).

[Doc Holliday]

uglavnom sam stedljiv prema hrani. posto zivim sam, obicno skuvam za 2-3 dana unapred. Nije mi smetnja da pojedem npr hladan pire iz frizidera i slicno.  Ostatak koji preostane, zavrsi kod mojih zivotinja ( psi , macke ...) stari hleb dam drugaru koji ima svinje , on me na kraju casti sa cvarcima ili drugim djakonijama. Ili ga susim i spremam u flase od helo sokova ( siroki grlic ) i posle pravim prezle i smesu za primamu ribe.  za  pecanje ...  Zivim u poluseoskoj prigradskoj sredini gde nema kontejnera vec kante izbacujemo jednom nedeljno tako da hranu ne mozemo bas tako da odlazemo kod kontejnera da bi je siromasni pokupili.

[nexter]

Najvise me nervira bacanje hrane u raznoraznim filmovima da bi se snimila neka scena.

Uplasim se na to sta bi rekli neki jadnici i beskucnici, kojih ima sve vise, kad bi videli kako na TV-u neki kuvar baca jelo u djubre jer 'nije dovoljno dobro da se posluzi musterijama' u nekom reality show-u. Kako da objasnis da nisi ti taj koji baca hranu posle, i da te je sramota - moras da se pravdas.

Moras da imas obraz strahovito debeo.

[DJ_Vasa]

Za filmove se vrlo često koristi veštačka hrana, kao i materijali od plastike, razne pene i slično. Ne mogu da baš tačno navedem tehničke podatke koje sam davno negde pročitao, ali za običnu tortu u lice koristi se neka pena nalik onoj za brijanje koja se lako pere sa tela. Ostatak torte i još neke vrste hrane obično 'glumi' neka masa slična želatinu, a koja se lako farba. Ima i onih jela od plastike koja se lako mogu upotrebiti više puta - npr. pečeno pile od plastike koje će u jednom filmu pasti na pod, u drugom će ga ukrasti pas, a u trećem će ga neko politi povraćkom. U pitanju je prosta računica - pečeno pile od plastike košta npr. 3-4€ i može se upotrebljavati godinama. Pravo pečeno pile može se upotrebiti samo jednom.

[vilhelmina]

uglavnom sam stedljiv prema hrani.

 

I meni se cini da je veoma vazno biti stedljiv prema hrani, kako god covek ziveo.

Ako riba ili ptica pojedu ono sto je meni bahatoj ostalo, cini mi se da nije strasno. Ali baciti u kanalizaciju ili u djubre i verovati da je to nekome donelo zivot, to mi se cini bas poreterano.

A ima tog uverenja ovde kod nas na zapadu. Cini mi se da nas to pakovanje u ekoloske kese i bacanje u odredjene kontejnere zadovoljava, a ne bi trebalo. Nekako mi se cini da lazemo sami sebe - bacamo hranu, sve verujuci da radimo nesto dobro, ekoloski, samo ako smo je fino spakovali.

 

Uplasim se na to sta bi rekli neki jadnici i beskucnici, kojih ima sve vise, kad bi videli kako na TV-u neki kuvar baca jelo u djubre jer 'nije dovoljno dobro da se posluzi musterijama' u nekom reality show-u.

 

Pa da znas, to su ti primeri od kojih mi se zeluldac prevrne.

 

Edit: slova

Edited by vilhelmina, 07 December 2013 - 00:14.

[vilhelmina]

Za filmove se vrlo često koristi veštačka hrana, kao i materijali od plastike, razne pene i slično.

 

Dobro to, ali koliko hrane bacimo kuci, a da se ni ne osvrnemo?

[DJ_Vasa]

Ne znam koliko je bacimo, ali statistika i realnost nisu isto. Danas sam bacio otprilike tanjirić pomfrita, jer nisam znao da je supruga ručala na poslu, a ostala hrana je vraćena u frižider. Hrana kojoj je istekao rok ili se pokvarila od stajanja takođe završava u smeću. Neka bude da sam u poslednjih mesec dana bacio dotični tanjirić pomfrita, nekoliko kriški tosta koje su postale buđave, dva-tri listića kačkavalja, možda sto grama neke suhomesnate splačine koju valjaju u maksiju i nešto malo hrane za mačke. Neka bude nekoliko stotina grama za mesec dana, ali postavlja se pitanje ko bi pojeo hladan pomfrit, buđavi tost ili sasušenu hranu za mačke.

Edited by DJ_Vasa, 07 December 2013 - 00:23.

[alberto.ascari]

Ne treba biti alav, pa se neće ni bacati. Ako ne kuvaš u veš loncu, najverovatnije se neće bacati.

 

A sa druge strane, ako treba da jedem na silu, da se ne baci, pa radije ću da bacim.

[babyW]

Kakav je nas odnos prema hrani, kad smo vec siti i zadovoljni?

 

 

Uglavnom pravim onoliko hrane koliko mislim da će da se pojede. Nekada se desi da ostane, stavim u frižider, obično neko pojede. Ako se pokvari, ide u đubre. U tanjir sve što sipam pojedem pa makar mi na nos izašlo, ko mi je kriv ako su mi oči bile veće od stomaka. Najviše mi ostaje hleba (jer ima dana kada niko ne pojede ni parče a nekada se pojede ceo), njega zapakujem, pa ga stavim dole pored kontejnera, jer neko ako ništa drugo može da nahrani životinju sa njim.

 

Dešava mi se, iako u poslednjih par godina zaobilazim mega markete baš zbog toga, da kupim i koju glupost koju na kraju niko neće da jede. To onda odnesem na selo da se nahrani pas.

[DJ_Vasa]

Pretpostavljam da dosta hrane koja se baci ima slične karakteristike. I supruga i ja umemo da odmerimo koliko nam je potrebno za jelo, ko god da kuva, a obično se baci ono što se pokvari, čemu je istekao rok, ostaci hrane koja se ne može podgrejati a da liči na nešto ili eventualno ako ostane minimala količina nečega što se ne može upotrebiti. Neka se sabere količina ovakve hrane na sto domaćinstava, pa će se dobiti više kilograma, ali s druge strane postoji i pitanje jestivosti onoga što je bačeno. Ako uzmemo količinu ovakve hrane za bilo koji manji grad, količina će se meriti u tonama, ali to opet ništa ne znači. Koliko sam čitao o ovom problemu, uglavnom se svodilo na kuknjavu kako se hrana baca, a niko nije razmislio o tome šta se sa takvom hranom realno može učiniti i šta je zapravo bačeno. Kajgana koja je bačena jer je slučajno pala na pod svakako nije nešto što bi se realno moglo upotrebiti ili donirati.

[nexter]

Ne bacam, i  ne znam bas ljude koji bacaju u djubre. Sve sto ostane jede se sutra, ili malo kasnije, medjutim to uglavnom vazi za ono sto sam spremio, ili kupio. Desava se da hrana propadne, ali ja nisam terao nikog da to kuva. To onda bar kuce pojedu - osim ako bas nisu izrasle neke otrovne pecurke.

Nikad klopu u pravo, pravcato djubre.

[jasamja32]

iako niko ne baca statistika nasa dika kaze drukcije:

 

http://www.unep.org/wed/quickfacts/

[DJ_Vasa]

Od statistike su još bolji i ovako izvrnuti podaci. OK, neka se baci toliko na svetskom nivou, ali čemu svrha poređenja SAD i podsaharske Afrike? Baš me zanima da li imaju pojedinačne podatke za npr. Kambodžu, Mađarsku, Filipine, Tursku i Azerbejdžan. Vidim da se pametnjakovići nisu setili jedne 'sitnice', a to je da se onih 39% upotrebljive hrane ne može tek tako dopremiti tamo gde je potrebna, da transport takve hrane košta i da to treba neko da plati. I baš me zanima šta bi se moglo uraditi sa npr. 4% hrane koju možda bace u Kini, a mogla bi da se distrbuira u Zimbabveu. Možda imaju neki sistem po kome bi trošak snosili Švajcarci, Norvežani i Saudijci, transport organizovali Peruanci, a odradili ga Egipćani uz proviziju u hrani. Ovako mnogo podseća na priču sa kupusom i sarmom.

 

Dodato naknadno: uzgred, pade mi na pamet da ne piše ni to ko baca hranu - restorani, magacini, obični građani ili neko izvan ovih kategorija.

Edited by DJ_Vasa, 07 December 2013 - 02:05.

[vilhelmina]

NHrana kojoj je istekao rok ili se pokvarila od stajanja takođe završava u smeću.

 

Ovo je zanimljiv deo. Pitanje je sta znaci ono sto pise na na pakovanju i koliko mu treba verovati. Mozda hoce da kupimo ponovo?

 

Sto se tice transporta otpadaka od mesta na kom se razbacuje, do mesta gde se gladuje, nije to bas tako jednostavno. Niti mi treba da pakujemo njima lunch-pakete, niti oni moraju da jedu nase otpatke. Radi se o tome da mi malo manje bez potrebe konzumiramo, pa da njihovi prinosi budu veci. Moze se to. Npr da mi na zapadu prihvatimo da neki krompir i paradajz budu grbavi - automatski manje struje, vode i svega ostalog i voala! Vise za one kojima treba.

Jeste da jedan tanjiric pomfrita ne cini bitnu razliku. Vise je da generalno imamo tu svest o vaznosti hrane, na koji god nacin je ispoljavali.

[angelia]

Kuvam sporadicno, kupujem nazalost vise nego sto mi treba. Cisto mi zao kad bacim nesto, ali nazalost ne mogu da budem efikasna kompletno. Pre nedelju dana smo imali praznik, kuvas hranu za porodicu i prijatelje, ostane dosta. Jeli smo 3 dana, ali ipak, koliko mozes da jedes ostatke? Moja sestra baca sve sto nije 2 dana staro, ja sam to oduvek smatrala gubitkom, ali ona smatra da je to zdravo. Danas je u djubru zavrsilo oko kilo banana - pokvarilo se - jer je bilo druge hrane.

 

Bio onaj nick koji je stalno pricao o bacanju hrane, pa meni bi bilo sramota da nekoj kuhinji danas odnesem one banane, steta.

 

Pre neki dan sam ubedila dete da jede proprzeno meso, pecenje, kao meni je mama to spremala kad sam bila u njegovim godinama. Ali iskreno mi smo to jeli jer nije bilo bolje. Pojeo je sve iako mu se nije svidelo

 

Nekako sve mi se cini da ja uvek jedem ostatke, naucilo se iz sirotinje.