33 replies to this topic

[vladan]

Ovo je jelo koje ja jako volim I koje sam danas skuvao za rucak.

Inace, skembice ljudi ili jako vole, ili jako ne vole.

Pre svega, skembe mora da bude jako, ali zaista jako dobro oprano. Mislim da danas mesari dodaju hlor u vodu kojom peru skembice, jer su neverovatno beli.

Kad kupujete, birajte tzv. rubove, jer su to najmesnatiji delovi skembica.

Sve mere su primerene kolicini od 1 kg skembica:

Ocisceni I oprani skembici iseku se na siroke (1-2 cm) rezance.

Na ulju se proprzi 200 - 300 gr dimljene (ne kuvane) slanine sa krupno isecene dve srednje glavice crnog luka. Kad se luk "zastakli" (ali ne pozuti) u posudu ubacite pripremljene skembice I nalijete sa ne previse vode. Ovome ja dodajem saku bibera u zrnu i vise listova lovora. Kuvam u ekspres loncu 1 sat od trenutka kad provri; moze se kuvati I u obicnom loncu, ali je to tada znatno duze.

Nakon toga, pripremam zaprsku, jer skembici moraju imati zaprsku (ako se kuvaju na nacin, kako se to radi u Srbiji).

Zaprska se sastoji od ulja, 2-3 cena (zavisno od velicine) belog luka I dosta brasna I slatke aleve paprika. Zaprsku ne treba dugo prziti, jer beli luk I aleva paprika znaju da postanu gorki.

Ovom zaprskom zaprze se skembici, a u istom trenutku doda se I nekoliko kasika pirea od paradajza.

Da li cete dodati nesto ljuto, bilo svezu ili susenu paprika, zavisi od vaseg ukusa. Ja volim da skembici budu ljuti.

Ostavim ih da se istiha krckaju jos najmanje 1/2 sata, da bi se tecnost delom zgusnula, a delom isparila.

Kafanski fazon je da se na kraju pospu seckanim listovima persuna ili celera.

 

Potpuno isti recept, ali bez zaprske je, da se na kraju kuvanja skembici obilno pospu struganim parmezanom ili nekim drugim struganim tvrdim I aromaticnim sirom.

 

Na potpuno isti nacin pripremaju se I papci "u saftu", s napomenom da ja papcima, kad su kuvani, izvadim sve kosti, a potom ih isecem na krupnije komade.

 

Neko voli da ovom jelu doda malo sirceta na kraju - ja to ne radim, ali nije neukusno.

Edited by vladan, 12 October 2013 - 12:45.

[highlanderka]

Nikad nisam probala skembice, nisu se spremali dok sam bila kod mame i tate, nekako, nisu uobicajeni u Banatu. Medjutim, imali smo komshinicu koja ih je redovno spremala i to je znao ceo komshiluk jer se iz njenog stana shirio vrlo neprijatan miris. Kad cujem "skembici", imam automatsku reakciju -  skacem i zatvaram prozore.

Vladan je sladokusac i poznavalac gastronomije pa pretpostavljam da ne bi spremao neshto tako neprijatnog mirisa, u cemu je greshila moja komshinica?

[kronostime]

Odlican recept, Vladane, slicno ih pravim, s tim da dodam u toku kuvanja i 1dl crnog vina.

Sto se tice pripreme i pranja skembica - ostavim ih u blagom pacu (kao za divljac) noc pre spremanja i uopste nema neprijatnog mirisa tokom kuvanja.

[vladan]

Ja znam da skembici nekada vrlo neprijatno mirisu dok se kuvaju. Meni se juce nikakav neprijatni miris ni u naznaci nije osecao u kuhinji.

Sta je razlog - ne znam.

[vilhelmina]

Cisto sumnjam da ima nacina da se sasvim eliminise miris pri kuvanju, bar onda kad su skembici od starijeg goveda. Zato i ne volim da ih kuvam, ali da ih jedem - to da . I ja ih spremam slicno kao Vladan, ali ne mogu da se setim kad sam to zadnji put radila. Poslednji put sam ih jela u novosadskom restoranu "Sokace" i nisam imala ni najmanju zamerku.

Kad smo vec kod iznutrica, setih se jednog zaista divnog jela, ali da bi ga se volelo, zaista ne treba imati predrasude. To su dinstana jagnjeca crevca. Peru se satima i pri tom okrecu stapicem ili vec necim, a onda se dinstaju uz malo masnoce i vode i obaveznu crvenu, ljutu, suvu papriku. Ja preferiram obicnu, a za one koje vole jako ljuto, moze i "arnautka".
E, to vec nema ni u Sokacetu, iako tamo uglavnom ima svega sto se retko jede, a jos redje kuva.

Btw, ni slucajno ne mesati ova crevca s onim debelim, masnim crevom koje se pravi na zaru. Radi se iskljucivo o mladom jagnjecem tankom crevu, od koga na rostilju ne bi nista ostalo.

Edited by vilhelmina, 13 October 2013 - 10:18.

[jesenja]

Moja svekrva je škembiće prala krečnom vodom.

Pre kuvanja ih malo prokuvam u vodi sa sirćetom, ocedim, i onda pravim dosta slično Vladanovom receptu. Koleginica mi je pričala da njen muž, sladokusac, pohuje škembiće. Prvo ih dugo, dugo kuva, ohladi, iseče na komade veličine 5x5 cm, i pohuje. Dobro zvuči, ali je mnooogo posla.

[cyberwor/L/d]

Pre koji dan sam u jednom razgovoru sa mamom bas pomenula jedan obrok koji u zivotu necu zaboraviti.
 
Sa najboljom drugaricom odem kod njene tetke na rucak. Sve bilo fajn i islo kao po notama dok ne sedosmo za sto i dok ja nisam probala  prvi zalogaj. A onda sam sto sam kurtoaznije mogla, u datim nesnosljivim okolnostima, otrcala u toalet. Samo sto dushu nisam ispustila. Ko mi kriv kad sam tek naknadno pitala sta je bilo u tanjiru. Evo ja tu rec zaista ne mogu ni da napisem ali to je bilo ovo iz naslova topika. Nisam mogla ni da sanjam da bi se takve stvari mogle naci u mom tanjiru. Pa ja ni nafinije meso nisam htela da omirisem dok nisam krenula u skolu (sta sve nisu pokusavali!) a i dan danas ima samo par vrsta/delova mesa koje ja jedem. Bio je to veliki organski shok. Neuporedivo veci od mleka na koje sam vrlo gadljiva. Tja, svako si ima svoje neke "senzore" ...

[vilhelmina]

Koleginica mi je pričala da njen muž, sladokusac, pohuje škembiće.

 

Probala sam to. Lici na pohovane odreske od soje. Nije lose.

[jesenja]

Tja, svako si ima svoje neke "senzore" ...

 

Ovo je, naravno, trol, ali se nadam da postavljač neće zameriti:

Dok sam bila kod mame, svaki obrok je bio plač. Hranila sam se samo šniclama (potpuno krtim) i prženom krompirom. Ponekad grašak, ostalo povrće, naročito kupusnjače, ni na slici nisam volela da vidim. Od iznutrica samo džigerica, i to pržena do konzistencije đona. Suhomesnato - pečenica i ona barena šunka u konzervi, ništa sardina, samo tunjevina itd... blagi užas, nije ni čudo da me je majka tako lako pustila u drugi grad na dalje školovanje , ja bih sebe oterala i ranije.

I dođem u srednjoškolski dom. Prvo jutro, za doručak malo mladog sira i komadina švargle! Znala sam šta je to, mama mi je Sremica, ali ne bih ga pipnula ni štapom, a kamoli viljuškom! Pojela sir i parče hleba, švarglu uzela cimerka. Drugi dan, doručak sardina! Pojela samo hleb. Cimerka sardinu ponela u sobu, valjaće kad ogladnimo. Ručak - bubrezi u saftu! Ne mogu da vam opišem taj užas. Bilo je gadno i onom ko voli, a ne meni.
Da ne dužim, gladovala sam, pa se, kao mačka, privikavala, sa zalogaj - dva, do mature sam veselo papala švarglu, sardinu, komadine sapunjare u zapršci sa par zrna pasulja, sve osim bubrega.

Kasnije, odlazeći u goste kod muževih roditelja, upoznala sam čari škembića, crevaca u saftu ili kao krompir paprikaš, tako da sad, jedino što ne jedem (probala, ne ide) su krvavice, ili babice; i jedem, ali samo pod moranje - džigericu. Pileću ni tako.

Koleginica koja je bila iz nekog sela kod Niša je pričala o crevcima koja se uvaljaju u kukuruzno brašno i prodime, pa se onda peku na žaru... e, to bih s apetitom probala, ali nemam priliku. Ako se ukaže, neću omašiti.

 

Odtrolujem.

Edited by jesenja, 13 October 2013 - 14:44.

[vladan]

Moja svekrva je škembiće prala krečnom vodom.

Pre kuvanja ih malo prokuvam u vodi sa sirćetom, ocedim, i onda pravim dosta slično Vladanovom receptu. Koleginica mi je pričala da njen muž, sladokusac, pohuje škembiće. Prvo ih dugo, dugo kuva, ohladi, iseče na komade veličine 5x5 cm, i pohuje. Dobro zvuči, ali je mnooogo posla.

Ja jako dobro znam pohovane skembice iz restorana, ali ja ih nikada ne pravim, jer masni skembici upiju jos gomilu masnoce prilikom pohovanja, a meni to ne odgovara.

[GordanaZ]

Niko da pomene da voli bele bubrege, nije valjda da sam ja jedina

Cudno, ja ne volim skembice niti crevca, ali zato brizle i bele bubrege obozavam. O dzigerici i da ne pricam.

Moram napomenuti da mi se ne dopada kako se u kafanama pripremaju beli bubrezi, vec iskljucivo na nacin na koji se prave u mojoj porodici bezmalo satotinak godina. Po mogucstvu od krmka, govedji su vec druga prica i nije to to... tek bleda kopija krmecih.

[Gogy]

Kažu da je moja baba pravila neverovatne škembiče i obično se u tu čast okupila cela uža i šira familija..

 

Ne bih znao, jer sam ja od onih koji ih ne vole. To je valjda jedna od retkih stvari, koje ne jedem..

[highlanderka]

Iznutrice - trice iz unutra?

 

Tek udata, ucila sam kuvanje od mame i svekrve. Od ove druge, dobila sam recept za supu od govedjeg repa i bubrege u saftu, bash bubrege, ne "ono".

Prvi susret sa govedjim repom je bio frustrirajuci, licio je na eliena iz Osmog putnika. To se spremalo za nedeljni rucak, supa  od repa a meso od istog sa pire krompirom i paradajz sosom. Dan kada mi je suprug iz kasapnice doneo rep Minotaura je i poslednji put kada je tako neshto vidjeno u mojoj kuhinji.

Prvi susret sa bubrezima mi je naterao suze na oci, ako niste primetili, bubrezi su savrshen organ, glatki, kompaktni, lepog, jednostavnog oblika. Bilo mi je neprijatno da ih kasapim seckajuciih na listice. potapanje u vodu sa sircetom - ceo dan do podne, dinstanje na luku - apsolutni smor jer se doliva voda/supa po malo ali neprestano pa tako 2- 3 sata, dok ne omekshaju. Ista prica je i sa jezicima, sto svinjskim, sto govedjim. Volela sam sushene jezike koje je tata stavljao u pihtije a sushio ih je deda iz Slavonije ali, moja svekrva ih je dinstala do besvesti, dok se ne rastoce u masti. Spremala sam ih povremena sve do dana kada sam u velikom, junecem jeziku pronashla komadic bodjikave zice. I tako, svekrva je zadrzala privilegiju spremanja ovih delikatesa a ja ne volim ni da ih se setim.

[vladan]

Bele bubrege I brizle jako volim.

Obicne bubrege jedem, ali nisam zaljubljen u njih.

Medjutim, zimi nema bolje supe nego sto je supa od govedjeg repa.

[highlanderka]

Slazem se da je supa od govedjeg repa divna zimska supa, jaka a bez vidljive masti, trazi dosta zacina kao sto je biber, lovor, kleka, pershun, celerov list, sve to ovu supu pretvara u zdrav - caj. Volela bih je svaki dan u tanjiru ali da se ne petljam sa repom.