18 replies to this topic

[Gordon]

 

Vecina klijenata jednostavno ne zeli da posteno plati opciju prevremene otplate jer ne vide u njoj dovoljnu korist i zbog toga banka pribegava toj asimetricnoj otplati. To nije nefer, nego izlazak klijentima u sustret.

 

Izvini, nisam ispratio od početka... ti radiš u banci?

 

Što se tiče fer-nefer priče - zavisi kako se postave stvari. Ako pođeš od pretpostavke da je jedan i jedini motiv postojanja banke postizanje što većeg profita, onda naravno nema nikakvog smisla govoriti o tome šta je fer a šta nefer.

 

Ono oko čega ćemo se verovatno složiti jeste da banke dobar deo profita koji ostvaruju (a što im je naravno cilj - opet bez fer-nefer kvalifikacija) - ostvaruju zahvaljujući tome što prosečnom klijentu nije jasno šta dobija. Evo vidiš koliko je stranica ispisano samo da bismo utvrdili da se prevremena otplata ipak ne isplati, tj. da je banka prilično dobro zaštićena od prevremene otplate. A ovo su ipak ljudi koji su malo bolje obavešteni od proseka.

 

Ili priča sa švajcarcima. Da se ne lažemo, postojao je jasan razlog zašto su kamatne stope u švajcarcima bile značajno niže nego u eurima. Banke su vrlo dobro znale koji je razlog u pitanju, a sa druge strane, službenici banke su ubeđivali puk da je naravno po njih bolje da se zaduže u švajcarcima.

 

Dakle, u pitanju je klasična obmana potrošača, sve u svrhu profita. E sad, ja ne želim da idem korak dalje pa da tražim linč banaka; banke se u ovom smislu ponašaju apsolutno isto kao ogromna većina kompanija koje posluju u kapitalizmu, a kojima je zajedničko to da im je cilj postojanja profit.

 

Znači, nije supa za 4 nego je supa za 3 člana porodice (pobogu, zato što je prosečna veličina domaćinstva sada 3 a ne 4); nije čokolada od 100 grama nego je čokolada od 80 grama iako izgledaju isto; majonez sa maslinovim uljem ima 0.2% maslinovog ulja ali je to sasvim dovoljno da staviš sliku maslinki i da naglasiš da je proizvod jedinstven po tome što ima maslinovo ulje.

 

 

Itd.

 

Ono što je problem je dakle to što potrošači/ korisnici usluga u Srbiji:

 

- ne razumeju gde ih kompanije rade i gule im kožu pumpajući sopstveni profit;

- kada razumeju šta im kompanije rade - apatični su i ne znaju da se organizuju da tim kompanijama pokažu zube;

- čak i kada razumeju šta im kompanije rade, i kada nisu apatični i žele nešto da promene - u Srbiji se suočavaju sa modelom divljeg tranzicionog kapitalizma u kom su se korporacije uvukle u sistem i na taj način se brane od takvih situacija.

[ing.glick]

Izvini, nisam ispratio od početka... ti radiš u banci?

 

Ne, posmatram stvar cisto sa klijentske strane, ali bez odricanja od zdravog razuma. Ako banka udje u ugovor na 30 godina i nema pravo da izadje iz njega, a druga ugovorna strana ima opciju da izadje iz ugovora u bilo kom trenutku, onda banka mora tu opciju nekako da naplati.

 

Svi ljudi koje znam primarno gledaju kolika im je efektivna kamatna stopa i rata prilikom stambenog kredita. Niko od njih nije spreman da kroz ratu/kamatu plati opciju prevremene otplate. Ta opcija kosta banku i ona se dovija kako da ponudi tu opciju (zakonska obaveza) a da je ne naplati (zelja klijenta). Resenje su nasli u asimetricnoj otplati kamate i glavnice.

 

 

Ili priča sa švajcarcima. Da se ne lažemo, postojao je jasan razlog zašto su kamatne stope u švajcarcima bile značajno niže nego u eurima. Banke su vrlo dobro znale koji je razlog u pitanju, a sa druge strane, službenici banke su ubeđivali puk da je naravno po njih bolje da se zaduže u švajcarcima.

 

Ko i svaki trgovac, pokusava da ti uvali ono gde najbolje zaradjuje. Ne mislim da je to prevara niti obmana.

 

Na primer, ono sa fiksnim delom, koji se nikada ne menja, ali malim slovima se ipak menja, je cista prevara i obmana i podlozno tuzbi.

 

 

Znači, nije supa za 4 nego je supa za 3 člana porodice (pobogu, zato što je prosečna veličina domaćinstva sada 3 a ne 4); nije čokolada od 100 grama nego je čokolada od 80 grama iako izgledaju isto; majonez sa maslinovim uljem ima 0.2% maslinovog ulja ali je to sasvim dovoljno da staviš sliku maslinki i da naglasiš da je proizvod jedinstven po tome što ima maslinovo ulje.

 

To isto nije obmana, sve dok na cokoladi pise da je 80 grama. Proizvodjac cokolade zeli da proda 100 grama, ali ne moze, pa je prinudjen da smanji na 80 grama da bi zadrzao istu cenu. Ne moze da nastampa cokoladu, kao sto se stampaju dinari i evri, pa mora nekako da se izbori sa rastucim troskovima.

Proizvodjac majoneza bi isto voleo da proda skuplji majonez samo od maslinovog ulja, ali ljudi imaju para samo za obican majonez sa slikom masline. Isto je za supu.

 

 

- ne razumeju gde ih kompanije rade i gule im kožu pumpajući sopstveni profit;

- kada razumeju šta im kompanije rade - apatični su i ne znaju da se organizuju da tim kompanijama pokažu zube;

- čak i kada razumeju šta im kompanije rade, i kada nisu apatični i žele nešto da promene - u Srbiji se suočavaju sa modelom divljeg tranzicionog kapitalizma u kom su se korporacije uvukle u sistem i na taj način se brane od takvih situacija.

 

To je tacno, ali vredi se boriti za svoja prava svim sredstvima.

[S&P]

 

 
Ono što je problem je dakle to što potrošači/ korisnici usluga u Srbiji:
 
- ne razumeju gde ih kompanije rade i gule im kožu pumpajući sopstveni profit;
- kada razumeju šta im kompanije rade - apatični su i ne znaju da se organizuju da tim kompanijama pokažu zube;
- čak i kada razumeju šta im kompanije rade, i kada nisu apatični i žele nešto da promene - u Srbiji se suočavaju sa modelom divljeg tranzicionog kapitalizma u kom su se korporacije uvukle u sistem i na taj način se brane od takvih situacija.

Pa ako dodjes to tog treceg stepena da razumes sistem i da nisi apatican, onda mozes da predjes na cetvrti i npr osnujes svoju kompaniju pa da koristis sve benefite koje tako dobijes, npr vraca ti se PDV za troskove, mozes da kupis kompanijski auto za 45-50% sume koju bi platio da ga kupujes kao privatno lice itd. 

U sferi nekretnina za potencijalnog potrosaca, tj kupca, najpametnije je da jednostavno sedi i iznajmljuje stan ako ga nema, i da ceka da mesecne rate za kredit ne padnu ispod mesecnih zakupnina. To je jos daleko ispred nas, verovatno par godina. To ce za mene biti signal da je trziste doslo do dna, i da treba krenuti u kupovinu za onoga kome treba stan.

[Gordon]

 

To isto nije obmana, sve dok na cokoladi pise da je 80 grama. Proizvodjac cokolade zeli da proda 100 grama, ali ne moze, pa je prinudjen da smanji na 80 grama da bi zadrzao istu cenu. Ne moze da nastampa cokoladu, kao sto se stampaju dinari i evri, pa mora nekako da se izbori sa rastucim troskovima.

Proizvodjac majoneza bi isto voleo da proda skuplji majonez samo od maslinovog ulja, ali ljudi imaju para samo za obican majonez sa slikom masline. Isto je za supu.

 

 

Pa jeste obmana.

 

Odeš u prodavnicu, vidiš čokolada na promociji, strava cene niže za 20% nego ranije, srećan se dohvatiš pet komada pre nego što se razgrabi, kreneš ka kasi i onda u redu tek, onako poluzainteresovano i slučajno možda provališ da se promocija sastoji u tome da je cena smanjena na osnovu 20% smanjene gramaže.

 

Zakonski nije obmana (ne možeš da ih tužiš jer su ti lepo napisali). Praktično jeste obmana zato što velika većina ljudi nema vremena da pročita svaku od X deklaracija proizvoda koje kupuje u nekoj većoj kupovini. Kupovina robe široke potrošnje se dobrim delom zasnivana impulsivnosti, i u tome je obmana. Ljudima je uzeto vise novca za isto ili manje - a to ljudi svakako nisu tražili. Uzeto im je na klasičan šibicarski način, pa ako šibicarenje nije obmana onda nije ni ovo.

 

 

Što se tiče ovog:

 

Proizvodjac majoneza bi isto voleo da proda skuplji majonez samo od maslinovog ulja, ali ljudi imaju para samo za obican majonez sa slikom masline. Isto je za supu.

 

 

 

ne znam da li imaš iskustva sa logikom velikih korporacija. Ovo što si napisao jednostvano i nažalost nije istina.

 

Cilj korporacija je maksimalan profit. Ako treba da biraju između profita od X% u kom daju npr. 20% maslinovog ulja u proizvodu i dobijaju zadovoljnog potrošača, i X+0.5% profita sa 0.2% maslinovog ulja u proizvodu i prevarenog potrošača - kompanije biraju opciju B.

 

Iako bi im opcija A takođe donela sasvim pristojan profit i dugoročnu korist (lojalnost potrošača).

 

Tako da nisu potrošači krivi, kriva je logika korporacija i njenih menadžera koji razmišlju samo o profitu i bonusima, "targetima" ove godine. To je zapravo i proizvelo ceo ovaj haos koji traje već godinama.

[ing.glick]

Skrecemo sa teme, al nek neko od moderatora prebaci gde treba, zasto ih placamo ako nece da rade.

 

 

Pa jeste obmana.

 

Odeš u prodavnicu, vidiš čokolada na promociji, strava cene niže za 20% nego ranije, srećan se dohvatiš pet komada pre nego što se razgrabi, kreneš ka kasi i onda u redu tek, onako poluzainteresovano i slučajno možda provališ da se promocija sastoji u tome da je cena smanjena na osnovu 20% smanjene gramaže.

 

To nije scenario o kome sam ja pricao, cokolada je vec odavno u pakovanjima od 80 grama umesto u 100gr, to nije stvar promocije, nego inflacije. Mozda se tebi slucajno desilo da primetis da je pakovanje smanjeno kad je bila neka promocija.

Ako neko mulja na promocijama, to je verovatno prodavac, a ne proizvodjac, ali onda vise ne ides u tu radnju.

 

 

ne znam da li imaš iskustva sa logikom velikih korporacija. Ovo što si napisao jednostvano i nažalost nije istina.

 

Cilj korporacija je maksimalan profit. Ako treba da biraju između profita od X% u kom daju npr. 20% maslinovog ulja u proizvodu i dobijaju zadovoljnog potrošača, i X+0.5% profita sa 0.2% maslinovog ulja u proizvodu i prevarenog potrošača - kompanije biraju opciju B.

 

Ne vidim zasto bi profit na majonezu od 20% bio manji nego 0.2%, upravo bih ocekivao suprotno. Kvalitetni proizvodi tipicno imaju vecu marginu i samim tim bolji profit.

 

 

Iako bi im opcija A takođe donela sasvim pristojan profit i dugoročnu korist (lojalnost potrošača).

 

Ne znam koja to korporacija opstaje decenijama ako im lojalnost potrosaca nije ukalkulisana u poslovanje. Ako ti je kredibilitet 90% vrednosti firme, cuvaces ga pazljivo. Naravno, govorim o korporacijama izlozenim trzistu.

 

[Gordon]

Ne vidim zasto bi profit na majonezu od 20% bio manji nego 0.2%, upravo bih ocekivao suprotno. Kvalitetni proizvodi tipicno imaju vecu marginu i samim tim bolji profit.

 

Profit po proizvodu (pakovanju) nije isto što i ukupan profit koja kompanija ostvaruje na njemu. Možeš ti da imaš 100% profita po pakovanju proizvoda - džaba ako ga ne prodaješ dovoljno da generišeš željeni ukupan profit kompanije u godini.

 

Poenta je da sa ogromnim smanjenjem kvaliteta proizvoda, uz zadržavanje iste cene (u oba slučaja je sa maslinovim uljem - što je potrebno i dovoljno za marketing) - kompanija dobija neproporcionalno malo povećanje profita; nažalost, takav princip većina kompanija danas bira.

 

Ne znam koja to korporacija opstaje decenijama ako im lojalnost potrosaca nije ukalkulisana u poslovanje. Ako ti je kredibilitet 90% vrednosti firme, cuvaces ga pazljivo. Naravno, govorim o korporacijama izlozenim trzistu.

 

Pa dobro, zašto onda misliš da su oni bankari u SAD ulazili u onoliko rizične operacije ako im je cilj bio dugoročan opstanak kompanije u kojoj rade? Otkud onda kriza ako je cilj ekonomije dugoročno zadovoljan potrošač?

 

Svi su znali šta rade i svi su znali da priča ima tužan kraj - ali to menadžere sa "targetom" za tu godinu apsolutno nije zanimalo. A ni danas nije drugačije; retke su kompanije koje danas razmišljaju dugoročno. To podrazumeva potpuno drugačiji model organizacije i nagrađivanja od onog koji je danas uobičajen.

Edited by Gordon, 22 July 2013 - 13:51.

[ing.glick]

Profit po proizvodu (pakovanju) nije isto što i ukupan profit koja kompanija ostvaruje na njemu. Možeš ti da imaš 100% profita po pakovanju proizvoda - džaba ako ga ne prodaješ dovoljno da generišeš željeni ukupan profit kompanije u godini.

 

Zar su kompanije krive sto sve manje kupaca ima para da plati skuplju cenu koja obezbedjuje kvalitet?

 

Poenta je da sa ogromnim smanjenjem kvaliteta proizvoda, uz zadržavanje iste cene (u oba slučaja je sa maslinovim uljem - što je potrebno i dovoljno za marketing) - kompanija dobija neproporcionalno malo povećanje profita; nažalost, takav princip većina kompanija danas bira.

 

Kupci traze zadrzavanje cene jer nemaju para. Suoceni sa povecanim troskovima, kompanije koje povecaju cenu gube trziste, a one koje smanje kvalitet ili kolicinu, a zadrze cenu dobijaju.

Da li ti zelis da dobijes kvalitet po ceni nekvalitetnog proizvoda? Da Coca Cola kosta isto kao i TopBudzet kola? Da ti HTC telefon traje 10 godina ko Nokia, ima vise opcija i manje kosta. To ce tesko ici, Nokia je imala najkvalitetniju izradu, ali kvalitetna izrada nikog nije previse zanimala. Cak ni one koji tvrde da kompanije namerno prave telefone koji se kvare nisu hteli da kupe one koji se ne kvare.

 

Sto je jos gore, kad padne kriticna masa ljudi koji zeli kvalitet kao i ti, placaces ne samo za kvalitet, nego i premiju za ekstravaganciju. Ne zbog korporacija i targeta, nego zbog ekonomske logike.

 

 

Pa dobro, zašto onda misliš da su oni bankari u SAD ulazili u onoliko rizične operacije ako im je cilj bio dugoročan opstanak kompanije u kojoj rade? Otkud onda kriza ako je cilj ekonomije dugoročno zadovoljan potrošač?

 

Banke su sasvim druga prica od proizvodjaca. Bankarima je u jednom trenutku postalo najisplativije da naprave sto veci gubitak i ispumpaju pare iz banaka, pa su to i uradili.

 

Svi su znali šta rade i svi su znali da priča ima tužan kraj - ali to menadžere sa "targetom" za tu godinu apsolutno nije zanimalo. A ni danas nije drugačije; retke su kompanije koje danas razmišljaju dugoročno. To podrazumeva potpuno drugačiji model organizacije i nagrađivanja od onog koji je danas uobičajen.

 

Ne znam koje su to retke kompanije? Proizvodjaci automobila? Cokolade? Racunara? McDonalds? CocaCola? Voleo bih da vidim tu kompaniju koja se ponasa kao sto ti opisujes.

[Gordon]

Zar su kompanije krive sto sve manje kupaca ima para da plati skuplju cenu koja obezbedjuje kvalitet?

 

Nisu. Tako je oduvek.

 

Kompanije su krive zato što za istu cenu pokušavaju da prodaju proizvod što nižeg kvaliteta.

 

Ovo ti je tipičan ciklus uspešnog proizvoda u današnjoj globalnoj ekonomiji:

 

- izbacivanje na tržište proizvoda sa nekim jedinstvenim prednostima - npr. dobra vrednost za novac, jedinstvene karakteristike proizvoda itd. dakle dobar kvalitet po dobroj ceni, praćeno širokom kampanjom. Kompanija ima značajne troškove razvoja i skroman profit u prvom periodu;

- širi se korišćenje uspešnog proizvoda, profiti kompanije rastu po osnovu povećanja penetracije;

- kompanija polako diže cenu radi povećanja profita - ima dovoljno navučenih korisnika koji će to da tolerišu. Profit kompanije dalje raste;

- penetracija dostigla maksimum. Cena dostigla threshold, iznad kog bi dalje povećanje dovelo do gubitka profita zbog neproporcionalnog padanja broja kupaca.

 

E, u toj fazi kompanija poseže za sledećom merom daljeg povećanja profita - smanjivanje troškova.

Tu zapravo počinje prevara naviknutih potrošača, zato što u tom trenutku kompanija počinje da im prodaje lošiji proizvod ali tako da izgleda isto kao prethodni na koji su navikli.

 

Dakle, ubija se kvalitet proizvoda zato što njegovu cenu ne možeš povećavati doveka. Postoje ljudi koji su spremni da plate kvalitet, ali kompanija nije spremna da se odrekne ukupnoh profita. Dakle, nisu ljudi problem nego je problem u pogrešno postavljenim ciljevima - imperative neodrživog večnog rasta profita.

 

 

Da li ti zelis da dobijes kvalitet po ceni nekvalitetnog proizvoda? Da Coca Cola kosta isto kao i TopBudzet kola? Da ti HTC telefon traje 10 godina ko Nokia, ima vise opcija i manje kosta. To ce tesko ici, Nokia je imala najkvalitetniju izradu, ali kvalitetna izrada nikog nije previse zanimala. Cak ni one koji tvrde da kompanije namerno prave telefone koji se kvare nisu hteli da kupe one koji se ne kvare.

 

Sto je jos gore, kad padne kriticna masa ljudi koji zeli kvalitet kao i ti, placaces ne samo za kvalitet, nego i premiju za ekstravaganciju. Ne zbog korporacija i targeta, nego zbog ekonomske logike.

 

Ja sam spreman da platim kvalitet više. Problem je što kompanije nisu spremne da održe visok kvalitet. Zato što jure maksimalan profit, a to je u koliziji sa maksimalnim kvalitetom.  

 

Nisu ti dobri primeri.

 

Coca Cola je u jednom trenutku postala Top Budzet kola upravo po ciklusu koji sam ti opisao.

 

Nokia je propala ne zbog visokog kvaliteta nego zato što nisu ispratili trend brzomenjajućeg tržišta. Bili su veoma uspešni dok su nudili visok kvalitet ali i aktuelne proizvode. Nisu na vreme reagovali. Kao ona priča sa Kodakom - bili su najboljeg kvaliteta ali nisu shvatili značaj digitalne tehnologije.

 

 

Banke su sasvim druga prica od proizvodjaca. Bankarima je u jednom trenutku postalo najisplativije da naprave sto veci gubitak i ispumpaju pare iz banaka, pa su to i uradili.

 

 

Ne znam koje su to retke kompanije? Proizvodjaci automobila? Cokolade? Racunara? McDonalds? CocaCola? Voleo bih da vidim tu kompaniju koja se ponasa kao sto ti opisujes.

 

Banke su itekako ista priča. Kod njih je tek jedina opipljiva kategorija profit, njima je još teže da se odmaknu od ovakve kratkoročne logike.

 

 

Kompanije koje razmišljaju dugoročno? Koje su spremne da se iz dugoročnih interesa odreknu dela profita u posmatranoj godini? Pa ima ih u svakoj kategoriji, ali su manjina. 

[ing.glick]

E, u toj fazi kompanija poseže za sledećom merom daljeg povećanja profita - smanjivanje troškova.

Tu zapravo počinje prevara naviknutih potrošača, zato što u tom trenutku kompanija počinje da im prodaje lošiji proizvod ali tako da izgleda isto kao prethodni na koji su navikli.

 

Sasvim razumem tu strategiju, tesko steceni kredibilitet zele da unovce na brzaka. Posledica je gubitak kredibiliteta, a ja nesto nisam video da respektabilne kompanije pribegavaju tome. To svakako nije prevara, ako neko oce da si ukenja brend, ima na to pravo.

 

Osim toga, nelogicno je nesto sto vredi i sto si jedva stekao procerdati za neki trenutni dobitak. Naravno, verovatno mnogo zavisi od industrije, automobilska ili avio industrija se sigurno nece igrati sa kredibilitetom, dok neke druge mozda hoce.

 

Koje su to kompanije koje se tako ponasaju? Ako je to dominantno ponasanje, voleo bih da vidim gde su te kompanije.

 

 

Ja sam spreman da platim kvalitet više. Problem je što kompanije nisu spremne da održe visok kvalitet. Zato što jure maksimalan profit, a to je u koliziji sa maksimalnim kvalitetom.  

 

Ne znam koja kola vozis, al prilicno sam siguran da imaju dobar kvalitet. Maksimalni kvalitet nije u koliziji sa maksimalnim profitom, Ferari sigurno pravi veci profit nego da prave jeftine automobile, verovanto bi brzo propali da pocnu da konkurisu Daciji. Oni jure maksimalni kvalitet (ili priblizno maksimalan) i imaju veci profit nego da ne jure.

 

Maksimalni profit znaci da je kvalitet rasporedjen tacno onako kako kupci zele, odnosno mogu da prisuste. Tesko ces u Monte Karlu dobro proci sa prodajom Lada Nive, kao sto ces luksuzne jahte tesko prodati u Somaliji.

 

Ne insistiram na primeru Nokie, ali verujem da ona nije mogla da isprati brzo promenljivo trziste jer im je kvalitet bio vazniji nego njihovom prosecnom kupcu.

 

 

Banke su itekako ista priča. Kod njih je tek jedina opipljiva kategorija profit, njima je još teže da se odmaknu od ovakve kratkoročne logike.

 

Nisu ista prica, ali to je za posebnu temu. Jer kad ti drzava garantuje gubitke to nije bas tipicna situacija u kojoj su ostale firme.

 

 

Kompanije koje razmišljaju dugoročno? Koje su spremne da se iz dugoročnih interesa odreknu dela profita u posmatranoj godini? Pa ima ih u svakoj kategoriji, ali su manjina. 

 

Dobro, koje su to kompanije, nisi dao niti jedan primer. Ja verujem da postoje, mada ih nesto ne primecujem.

[ing.glick]

Jako je tanka linija izmedju "uvaljivanja" i obmane.

 

Bas i nije, osim mozda u nekim hipotetickim situacijama.

 

Ovo sto su obecali u naselju Stepa je blaga nekorektnost od strane GDS-a, nikakve tu obmane i prevare nema. Ako ti neko bez kredibiliteta i bez tradicije odrzavanja obecanja nesto obeca, to obecanje ima vrlo malu vrednost. Pogotovo sto to i nije bilo cvrsto obecanje, vec vise iskazivanje namere i to u trenutku kad je ocekivano da ulepsavaju situaciju.

 

Sta su trebali da kazu: radicemo nekvalitetno i ofrlje, a kakva je ovo drzava necete dobiti skolu narednih 30 godina, bolje idite u Svedsku.

 

Ako je neko pogresno ocenio verodostojnost price GDS-a to je njegov problem. Ako oces da vidis sta je obmana i prevara pogledaj pod naselje Padina iste firme.

 

 

Da li je reklamiranje cokoladnog mleka "SA PRAVOM BELGIJSKOM COKOLADOM" u kome je ima 0.25% po tebi "uvaljivanje" jer si dobio belgijsku cokoladu (pa makar i u mikroskopskim tragovima) ili mozda ipak obmana jer mozemo da uvedemo limes sto je matematicki ispravno pa da kazemo da je kolicina cokolade zapravo 0?

 

Ne znam za tebe, ali ja nikad nisam kupio neki proizvod ako nisam pogledao sta kupujem. Ako neko ne pogleda, znaci da mu je svejedno i da zeli da kupi proizvod koji ima jak omot, a ne jak proizvod. Taman to i dobije.

[Gordon]

Sasvim razumem tu strategiju, tesko steceni kredibilitet zele da unovce na brzaka. Posledica je gubitak kredibiliteta, a ja nesto nisam video da respektabilne kompanije pribegavaju tome. To svakako nije prevara, ako neko oce da si ukenja brend, ima na to pravo.

 

Osim toga, nelogicno je nesto sto vredi i sto si jedva stekao procerdati za neki trenutni dobitak. Naravno, verovatno mnogo zavisi od industrije, automobilska ili avio industrija se sigurno nece igrati sa kredibilitetom, dok neke druge mozda hoce.

 

 

Ovde je bitno da potrošači nisu svesni ili nisu dovoljno svesni pada kvaliteta proizvoda koji nastaje "optimizovanjem" troškova. Npr. da li si znao da je pomenuta Coca Cola još 80tih zamenila šećer kukuruznim sirupom značajno niže cene a koji je ne samo nižeg kvaliteta nego i po raznim studijama prilično lošeg uticaja po zdravlje (npr. jak uticaj na gojaznost). A to je Coca Cola, brend ogromne vrednosti. Pri čemu šećer ima zaista jako mali udeo u konačnoj ceni tog proizvoda, recimo, lupam, oko 10%. Zvuči potpuno besmisleno na taj način rizikovati - ali su to ipak uradili.

 

Kompanije naravno veoma vode računa o tome da se takva "optimizacija troškova" sprovede bez rizika po imidž. Naravno da niko od njih ne razmišlja da uništi imidž svoje marke. Međutim, ta presija za porastom profita je toliko jaka da se često svesno ide na taj rizik.

 

Usko posmatrano - šta je falilo Coca Coli, evo dobrih 25 godina otkad su uveli taj sirup? Samo su dalje rasli. Međutim, takva taktika ima dugoročne posledice, ali se o tome ne razmišlja kada imaš cilj da ujuriš određeni profit u određenoj godini. Danas je cela industrija gaziranih pića u problemu zbog promene percepcije (zabrinutosti za zdravlje), o ovom sirupu se sve vise priča u negativnom kontekstu - tako da je dugoročno posmatrano ta odluka bila loša.

 

Znam za razne kompanije u Srbiji koje imaju veoma sličnu logiku i rade veoma slične stvari kao što je ovaj primer. Ne bih da imenujem ni jedne ni druge - ali evo, u prehrambenoj industriji u Srbiji velika većina velikih kompanija pribegava ovakvoj vrsti optimizacije troškova. Može im se - em su potrošači needukovani, em nemaju dobre mehanizme borbe za svoja prava, em su zakon i kontrola kvaliteta prilično loši.

 

Sa druge strane, i u Srbiji imaš recimo firme koje su na drugačiji način organizovane, npr. firme koje zavise od dobre reputacije, porodične kompanije itd. One se za potrošače bore na taj pravi način, kroz poverenje i sl.

[ing.glick]

Usko posmatrano - šta je falilo Coca Coli, evo dobrih 25 godina otkad su uveli taj sirup? Samo su dalje rasli. Međutim, takva taktika ima dugoročne posledice, ali se o tome ne razmišlja kada imaš cilj da ujuriš određeni profit u određenoj godini. Danas je cela industrija gaziranih pića u problemu zbog promene percepcije (zabrinutosti za zdravlje), o ovom sirupu se sve vise priča u negativnom kontekstu - tako da je dugoročno posmatrano ta odluka bila loša.

 

Lako ce vratiti secer ako kupci to budu zeleli i budu spremni da plate a ne samo da pricaju o tome. Corn sirup se nalazi u svim jeftinim proizvodima, ne samo u koli. Kola nije pice za imucne, nije vrhunsko pice, ali ima konstantan kvalitet u skladu sa cenom.

 

Znam za razne kompanije u Srbiji koje imaju veoma sličnu logiku i rade veoma slične stvari kao što je ovaj primer. Ne bih da imenujem ni jedne ni druge - ali evo, u prehrambenoj industriji u Srbiji velika većina velikih kompanija pribegava ovakvoj vrsti optimizacije troškova. Može im se - em su potrošači needukovani, em nemaju dobre mehanizme borbe za svoja prava, em su zakon i kontrola kvaliteta prilično loši.

 

Pritiskaju ih potrosaci i konkurencija. Moraju da zadrze cene a troskovi rastu, jer potrosaci oce jeftino, da kupuju robu sa svojim bezvrednim dinarima. Kako ti pricas ispada da im je godisnja profitabilnost 100%, a ne da jedva prezivljavaju.

 

 

Sa druge strane, i u Srbiji imaš recimo firme koje su na drugačiji način organizovane, npr. firme koje zavise od dobre reputacije, porodične kompanije itd. One se za potrošače bore na taj pravi način, kroz poverenje i sl.

 

Ti si ocigledno potrosac koji trazi kvalitet i u stanju si da platis za isti, pa ti takve firme vise odgovaraju. To ne znaci da ostale firme ne sticu poverenje u okviru svojih mogucnosti. I kad kupujem alpsku/tirolsku, gledam od koga cu da kupim.

[Gordon]

Lako ce vratiti secer ako kupci to budu zeleli i budu spremni da plate a ne samo da pricaju o tome. Corn sirup se nalazi u svim jeftinim proizvodima, ne samo u koli. Kola nije pice za imucne, nije vrhunsko pice, ali ima konstantan kvalitet u skladu sa cenom.

 

Vidi u čemu je stvar.

 

Coca Cola je recimo 1983 koštala 100 dinara po flaši od 2 litra (primer, tada nije bilo tih flaša, ali čisto radi matematike), sa udelom troška na šećer od recimo 10%. Dakle, 10 dinara. Na svakoj ovakvoj flaši su, kada se oduzmu svi troškovi imali recimo 20% čistog profita. Znači, 20 dinara zarade po flaši.

 

Potrošači su uživali u svom omiljenom piću, potrošnja je rasla nekim svojim tempom itd. Lepo kompaniji, lepo potrošačima.

 

E, onda je neki pametnjaković u kompaniji video da može da nabavi corn syrup po ceni npr. 30% nižoj od cene šećera. Dakle, umesto 10 dinara, sirup ga košta sada 7 dinara. Profit mu se sa 20 povećao na 23 dinara po flaši.

 

 

Znači, ponavljam, kompanija bi sasvim lepo živela i na šećeru sa lepih 20% profita, potrošači bi dobijali kvalitetniji proizvod. Ipak, zbog ove razlike od 3 dinara, kompanija je promenila višedecenijsku formulu i prešla na sastojak za koji je znala da je nižeg kvaliteta.

 

I to je princip o kom govorimo i koji je pogrešan. Nisu to odluke koje kompanije donose zbog OPSTANKA, to su odluke koje se donose zbog još većeg PROFITA. A to je ono što je loše, zato što je nemoguće da profit neprestano raste I zato što to neminovno vodi u krah - kompanije ili bankarskog sistema koji se vodi tim principima.

Edited by Gordon, 22 July 2013 - 17:58.

[S&P]

Interesantna diskusija o kompanijama i sta rade da povecaju profit ...

Nazad na temu o nekretninama. Dali neko zna dali postoji pouzdani www izvor sa podacima o relizovanim cenama prodaja , a da nije NKOKS ? U vecini zapadnih marketa do takvih podataka je lako doci, publikuju ih lokalne opstine ili udruzenja agencija isl. U Beogradu/Srbiji to izgleda kao vrhunska tajna.

Edited by S&P, 22 July 2013 - 18:28.

[Schrodinger]

ne znam da li imaš iskustva sa logikom velikih korporacija. Ovo što si napisao jednostvano i nažalost nije istina.

 

Cilj korporacija je maksimalan profit. Ako treba da biraju između profita od X% u kom daju npr. 20% maslinovog ulja u proizvodu i dobijaju zadovoljnog potrošača, i X+0.5% profita sa 0.2% maslinovog ulja u proizvodu i prevarenog potrošača - kompanije biraju opciju B.

 

Iako bi im opcija A takođe donela sasvim pristojan profit i dugoročnu korist (lojalnost potrošača).

 

Tako da nisu potrošači krivi, kriva je logika korporacija i njenih menadžera koji razmišlju samo o profitu i bonusima, "targetima" ove godine. To je zapravo i proizvelo ceo ovaj haos koji traje već godinama.

To je vrlo pogresno gledanje. Istinski velike i ozbiljne korporacije su spremne da trpe gubitke godinama, ako se to uklapa u strategiju osvajanja trzista, razvoja novih tehnologija (ciji su jedan od glavnih zamajaca upravo korporacije - i ne vidim kakvu bi ti tacno imao beneficiju da korporacije NISU rasirile stvari kao sto su mobilni telefoni ili CCD kamere ili - da se vratimo malo dalje u proslost na istorijski jako dobro dokumentovan primer - rucne satove) i slicno.

 

Ta ideja da je bitno da ostvarim profit juce, ili u najgorem slucaju za dva-tri dana je tipicno srpski specijalitet, i takav vid bizMisa nema sa ozbiljnim kapitalizmom ni najmanje veze. Ima sa kognitivnim deficitima i neobrazovanjem i nemoralom koji vlada balkanskim drustvima.