18 replies to this topic

[alexnikolic]

http://www.blic.rs/V...male-dobavljace

 

O BizMisu

[Gordon]

To je vrlo pogresno gledanje. Istinski velike i ozbiljne korporacije su spremne da trpe gubitke godinama, ako se to uklapa u strategiju osvajanja trzista, razvoja novih tehnologija (ciji su jedan od glavnih zamajaca upravo korporacije - i ne vidim kakvu bi ti tacno imao beneficiju da korporacije NISU rasirile stvari kao sto su mobilni telefoni ili CCD kamere ili - da se vratimo malo dalje u proslost na istorijski jako dobro dokumentovan primer - rucne satove) i slicno.

 

Ta ideja da je bitno da ostvarim profit juce, ili u najgorem slucaju za dva-tri dana je tipicno srpski specijalitet, i takav vid bizMisa nema sa ozbiljnim kapitalizmom ni najmanje veze. Ima sa kognitivnim deficitima i neobrazovanjem i nemoralom koji vlada balkanskim drustvima.

 

Coca Cola je jedna od najvećih multinacionalna kompanija, i još 1984 su odlučili da zarad optimizacije profita, o čemu smo ovde govorili, zameni šećer manje kvalitetnim sastojkom (kukuruznim sirupom) iz jednog jedinog razloga - dalje povećanje profita na račun smanjivanja troškova.

 

"Optimizacija" profita na uštrb kvaliteta je globalni fenomen, Srbija je samo peuzela najgore iz tog kapitalizma - što ne znači da je razvijeni svet mesto bez ovakvih mutljavina. Čak naprotiv, tamo su cifre mnogo veće i profitne nagrade su mnogo veće.

[ing.glick]

Znači, ponavljam, kompanija bi sasvim lepo živela i na šećeru sa lepih 20% profita, potrošači bi dobijali kvalitetniji proizvod. Ipak, zbog ove razlike od 3 dinara, kompanija je promenila višedecenijsku formulu i prešla na sastojak za koji je znala da je nižeg kvaliteta.

 

Mozda bi privremeno zivela lepo, ali bi dali konkurenciji jednu komparativnu prednost. Koriscenje zasladjivaca skupljeg od onog koga kupci zahtevaju smanjuje profit cime slabi kompaniju i olaksava konkurenciji.

 

Profit nije dopunska stvar, nego ima sustinsku ulogu, omogucava sirenje, investiranje u nove tehnologije, poboljsanje efikasnosti, kao i isplatu dividendi deonicarima. Da sam deonicar zeleo bih da kompanija posluje maksimalno efikasno, odgovorno raspodeli profit i isplati mi sto je moguce vecu dividendu.

 

Naravno, onog trenutka kad kupci budu hteli bolji zasladjivac, dobice ga.

 

Barem smo na kraju dosli do toga da razumem oko cega se ne slazemo.

[Schrodinger]

Coca Cola je jedna od najvećih multinacionalna kompanija, i još 1984 su odlučili da zarad optimizacije profita, o čemu smo ovde govorili, zameni šećer manje kvalitetnim sastojkom (kukuruznim sirupom) iz jednog jedinog razloga - dalje povećanje profita na račun smanjivanja troškova.

 

"Optimizacija" profita na uštrb kvaliteta je globalni fenomen, Srbija je samo peuzela najgore iz tog kapitalizma - što ne znači da je razvijeni svet mesto bez ovakvih mutljavina. Čak naprotiv, tamo su cifre mnogo veće i profitne nagrade su mnogo veće.

Odlicno, za kukuruzni sirup nije bila potrebna nikakva nova tehnologija, svi su odavno znali za njega. Hajde zamisli malo da, recimo kao Sony, zelis da izbacis na trziste potpuno novu vrstu televizora koja NIGDE NIKAD ranije nije bila konstruisana, pa cak nije bila ni na papiru kao projekat. Imas li blagu predstavu o tome koliko je to slozen proces, koliko TRAJE i koliko moras da ULOZIS svog kapitala u to? I jesi li svestan da NEMA GARANCIJE da ce konzumenti taj proizvod nuzno prihvatiti (te da se, shodno tome, u marketing i reklamu mora uloziti mnogo vise nego sto se obicno cini)? I da moras da se pomiris da ces tokom tog razvojnog perioda u tom sektoru delatnosti imati samo gubitke?

 

I da je to sasvim normalan deo razvojnog ciklusa (osim u Srbiji i drugim novokomponovanim turbo-kvazi-kapitalistickim okruzenjima)?

Edited by Schrodinger, 23 July 2013 - 14:10.