ZAUSTAVIMO KENIZACIJU PALANKE
ILI
KAKO ĆE PREDSEDNIK OPŠTINE OTIĆI U ZABORAV,
ZBOG LETNJE BAŠTE BIOSKOPA
Bašta bioskopa je bila, a mogla bi ponovo da postane kultno mesto u Smederevskoj Palanci. Na stranu to: bašta bioskopa je prostor u sklopu Ustanove Kulturni centar Smederevska Palanka. Kada opštinsko rukovodstvo taj prostor da u zakup, a zakupac predvidi izgradnju objekta trgovinske delatnosti (u ovom slučaju spekuliše se da će to biti mini-pijaca, ili „buvljak“) – onda je pokretanje inicijative za spašavanje prostora jedna od mera. Jednostavno – potpuni je idiotluk graditi buvljak u sklopu objekta namenjenog za vršenje umetničke delatnosti.
Inače, grupa ljudi okupljena na fejsbuk stranici „Protest – Smederevska Palanka“, ovakav potez opštinskog rukovodstva, na čelu sa predsednikom opštine, Radoslavom Milojičićem – Kenom, naziva kaplju koja je prelila čašu. Pre skoro godinu dana, porušen je „Dom JNA“, a na tom mestu je izgrađen „Maxi“. Po gradu su kolale priče o sticanju ogromne imovinske koristi, i da je u toj transakciji najviše profitirao Milojičić.
Raloga za protest protiv opštinskog rukovodstva ima na svakom koraku. Pre svega, protestvujemo zbog nesavesnog upravljanja gradom. Ulice su u katastrofalnom stanju, posečeni su drvoredi, centar grada izgleda očajno, školska dvorišta su neobezbeđena, stanje unutar obrazovnih ustanova očajno, grad biva poplavljen fekalijama posle ma i najmanje kiše, opštinski budžet „srozan“, dugovi „do krova“, a za sve to vreme, dok, dakle, grad umire a građani nemaju drugog izbora do odlaska u neki drugi grad, čelnici „krkaju“ u restoranima, okreću volove na ražnju, zapošljavaju sestre, žene, ljubavnice, partijske miljenike... Bašta bioskopa je, zaista, kap koja je prelila čašu.
Pre svega, izvesni Marko Lukić je sa direktorom Kulturnog centra zaključio ugovor o zakupu pomenutog prostora, 18. 05. 2012. godine, a Opštinsko veće je dalo saglasnost o zaključivanju takvog ugovora. Potom je 31. 10. 2012. godine dobijena građevinska dozvola za izgradnju. Već 10. decembra je Opštinskom veću upućen predlog za zaključenje ugovora o zajedničkoj izgradnji i zakupu „poslovnog“ prostora, kroz formu ponude, a podrazumevao je sledeće: da zakupac uloži devet i po miliona dinara u predračunatoj vrednosti izvršenja radova, a zakupodavac da se obavezuje da će iznajmiti prostor na 25 godina. Još jedna od stavki ponude, bila je da zakupac plaća mesečnu zakupninu, u iznosu od četiri stotine evra, i da će izmirivati troškove struje, vode i komunalnog. Lukić je u međuvremenu registrovao PD „Park Centar“. Polovinom aprila ove godine, Lukić i Milojičić, zastupajući „Park Centar“ i Opštinu, zaključili su sraman ugovor, prema kojem se prostor daje u zakup na vremenki rok od četrdeset godina, uz mesečnu zakupninu od četrdeset hiljada dinara. Prostor od 430 kvadrata daje se, dakle, u zakup po toj ceni i na toliko godina, da bi bio iskorišćen u svrhe obavljanja trgovinske i srodne delatnosti. Ovo je, zasad, jedini primer javašluka, za koji imamo konkretne dokaze.
Nije nova vest da ustanove kulture (bioskopi, pozorišta....) u unutrašnjosti jedva i da postoje. Tradicija palanačkog pozorišta i bioskopa nisu za potcenjivanje. Pre svega, tu su dve velike sale, pozorišna i bioskopska, koje, posle bašte bioskopa, prete da postanu možda folkoteke, diskoteke, buvljački magacini, marketi, kladionice... Kasnije bi biblioteku i muzej pretvorili u kafić ili kockarnicu, a o sledećim koracima bahatiog rukovodstva ne smem ni da razmišljam.
Milojičić je i sam, jednom prilikom, javno nastupio, govoreći da mladima u Palanci ne trebaju ustanove kulture, ili domovi omladine, kada je već toliko kafića u gradu... Užas!
Dokle god je na čelu optine „Zabijač-sekirčeta-u-šank-diskoteke“, ekonomista sa fiktivnom diplomom, tabadžija, konobar i neko kome je stalo jedino da pridobije što više glasača plaćajući im pića u diskotekama, biće povoda za protest! Radnici javnih preduzeća ostaju bez posla preko noći, i željni su da mu vide leđa. Moji sugrađani su užasnuti stanjem stvari, ali su i uplašeni. Mnogi imaju želju da izađu na ulicu i pokažu nezadovoljstvo, ali će, zbog straha da budu viđeni, ostati kod kuće. “Kenokrate“ izveštavaju Velikog Vođu čim čuju da ga neko pominje. Ponekad se osećam kao da živim u nekom totalitarnom sistemu, malom, ali izuzetno funkcionalnom. I muka mi je od toga. S toga ću glasno govoriti i izaći na ulicu da izrazim protest.
Postoji veliki broj ljudi, takođe, koji će mi se pridružiti. Ne mogu govoriti o broju, ali je izvesno da nezaposlena, mlada inteligencija Palanke ima ogromnu želju da se pojavi na ulici, i podrži borbu za bolju, lepšu i Palanku u kojoj sutra treba da podižu decu.
Peticije ne pomažu. Svaki redak u njima ostaje mrvo slovo na papiru. Uputio sam Republičkom javnom pravobranilaštvu inicijativu za podnošenje tužbe za poništaj nezakonitog i štetnog ugovora i prijavu građevinskoj inspekciji grada, ali to je sve samo zato da se udovolji redu. Nisam pozvan da kritikujem rad pomenutih institucija ali, dok njihovo delovanje postane vidljivo, plašim se da bismo izgubili bitku u borbi protiv „Kenizacije Palanke“.
Pavle Jozić,
dipl. dramski i audio-vizuelni umetnik
https://www.facebook...473?ref=tn_tnmn
https://www.facebook...nka?ref=tn_tnmn
