...
Ma koga je briga sta piskara smor koji ordinira u toaletoidu 'Vreme'?
...
Osim toaletoida Vreme, i toaletoid e-novine na isti nacin o EKV i Milanu.
http://www.e-novine....o-rokenrol.html
Ime: Milan Mladenović
Alias: Milan EKV
Krivica: O pokojniku sve najlepše, ali ipak… Dovoljno bi bilo reći i „Milan je kriv što je Đule Van Gog od Zvonka Đukića izrastao u čudovište koje danas poznajemo.” Ali nije to sve. Milan je napravio neke od najvažnijih srpskih rok albuma. Prva dva albuma Katarine su i danas poprilična remek-dela. A onda je nestao negde u sopstvenom ego tripu. U užasnoj interpretaciji tadašnje zapadne goth muzike, Milan je nagrnuo sa nekakvim zamumuljenim, pretencioznim metaforama, upakovao ih u anemičnu muziku i dao generacijama bledunjavih klinaca sa previše slobodnog vremena da pišu po tuđim leksikonima teme o kojima će se i danas raspravljati. Slično Dž. Štuliću, Milan danas uživa status proročkog genija koji je sve unapred rekao i prorekao, samo mi nismo bili pametni da to čujemo i razumemo. Ma, da – EKV su vrlo uverljivo oko polovine osamdesetih već bili mašina za proizvodnju ispraznih slika i stvari su bivale sve gore i gore dok se u devedesetima nisu završile sa bedastim, neuverljivim kukanjima na temu urbane teskobe i muzikom koje se danas verovatno pokojni članovi ovog benda posthumno stide.
Budimo pošteni, da li smo želeli da EKV svojim pločama daju nazive poput „Ljubav”? Ne, stvarno, Arthuru Leeju se i može oprostiti što je bend nazvao Love, on je ipak hipik izgorelog mozga. Milan Mladenović je, pak, svirao u Šarlu Akrobati i od njega nije trebalo da dobijemo ovakav impotentan pokušaj davanja smisla svetu koji ga svakako odavno nije imao. Posle su došli „Neko nas posmatra” i „Dum dum” kao vrhunac poetske nemoći nekada sjajnog lika. Što je najgore, poslednja ploča koju je Milan snimio sa pokojnim Subom, „Angel’s Breath” bila je daleko bolja i dublja od svega što je EKV radio poslednjih nekoliko godina. Dakle, bilo je tu materijala, vatre i potencijala za izbavljenje, samo da ga rak nije odneo pre vremena.
Nažalost, EKV, naročito zbog hipoteke smrti koja visi nad pričom o bendu, danas se obožava jednako nekritički kao polovinom osamdesetih i svaki pokušaj tumačenja i analize onoga što je tamo vredelo i onoga što je bilo pretenciozno smeće mora da ustukne pred fetišizacijom mrtvih umetnika. „Ubijmo ih ponovo”, jeste sve što mi pada na pamet da kažem.
Olakšavajuće okolnosti: Pa… svi članovi benda iz vremena prvog (i najvažnijeg, usudio bih se da kažem) albuma su danas mrtvi.
Metod egzekucije: Umesto Milana pucajte po izboru u bilo kog srpskog rokera koji vam je u dometu
