38 replies to this topic

[highlanderka]

Hvala vam na razumevanju. 

[dexter8]

Sta treba da nam se dogodi pa da se kolektivno probudimo iz "komforne iluzije"

 

ne verujem u kolektivno buđenje, budni su samo pojedinci a kolektiv može pod određenim okolnostima da ih zaprati, ali obično će ostati pasivan i trpeljiv.

 

nema bega iz dijalektike, nema konačne sinteze, čak i je i bog ateista. nema ničega osim beskonačne klackalice između stvaranja i destrukcije, zato život ne treba shvatati drugačije osim kao komediju apsurda, ili lošeg vica čiji smo večni protagonisti od dana rođenja na dalje.

 

zato ja stalno potenciram sadašnji trenutak, ako je moguće, ispunjen zabavom i smehom. bolje od toga ne možemo imati.

[Kosmarac2]

Budjenje sledi mistickim prevratom, a to prati etabliranje starih ideologija u novom ruhu. Postmodernizam se pokazuje, svojom sumnjom, kao mesto srastanja idejnih pojmova organizovanja drustva.

 

Sve pocinje mikrorevolucijama kroz solidarnost na malom platnu unistenja palanke, kroz novogovor zrelosti demokratskog preobrazaja. Nastavlja se revolucionarnim tokovima na zastiti prava pojedinca, tj novog koncepta decentralizacije drzave. Pitanje je onda izlisno da li dolazi do njenog ukidanja.

 

U raju prijateljstva teci ce potoci vina. Pijanstvo cula kao umetnicki sadrzaji negirace kraj istorije i postistoriju kao promasene koncepte. Time dolazimo do novog ideoloskog sistema koji ce borbu izjednaciti sreci zivljenja i time ovu staviti na pijemont nove istorije.

[Kosmarac2]

Misticni dozivljaj

 

 

Jednom davno ja tako setao manicno i setao, kupio Kanta sve tri Kritike i poceo da citam...i onda se desilo. Gledam predmet vidim jasno fenomenoloske konture, potpuno mi je jasno sta je intencionalnost(nisam na vutri), presao sam onog cuvara praga percepcije o kojem su indijanci bulaznili...i na drugoj strani samo nekakvo stanje odusevljanja sled zivota koji je ogranicen jedino moguc, ne mislim na onticku konacnost vec na primarni sukob zelje da se obuhvati i fid bek samog objekta koji je neiscrpan, ali zavisi od te blagodeti prepustanja za sta nas najvise sprecava bazicna neuroza zivota u zajednici i toliko cenjena drustvena persona.

 

 

Dakle primarna samoca preduslov je da se razbije nekakav logicki fundamentalizam zatvorenog sistema misljenja i onda ste na terenu predavanja jedinoj bitnoj stvari-primordijalnom osecanju sapripadnosti bez ikakvog spoljasnjeg povoda.Unutrasnji razlog samoopravdanja Bica. Dozivljaj Boga ili Visne, svejedno. Nirvana i sansara u jednom iskonskom koje sazima i prekogniciju i sinhronicitet kao resantiman magijskog...ono,to tako mora biti, pogledas zivot unazad kao nuznost jedino mogucu (mozda i celokupnu istoriju rekao bi jedan moj sagovornik pricajuci o Sinopsisu Zapisa ).

 

No, opsesivna zelja za stalnim konzumiranjem ove droge nad drogama , a koja se moze poistovetiti sa stvaralackim zanosom i ludilom, jeste i mana za koju se placa cena. Jednom otkriveno prosirenje svesti tezi da zauvek obuhvati sebe u novom iznenadjenju. A istog nema,jer je ispunjenje ipak kratkog dometa, a zavodjenje osnovno bice ove mistike.

 

 

Citanje je pomoc. Usamljenost predigra. Volja za raskrivanjem dveri svoje licne granice nuznost i hrabrost. Sve ostalo je stvar tog oseta koji sam sebi sluzi i sebe proizvodi. Huserlov prirodni stav samorazumljivosti razbija se ovom refleksijom ciji je pocetak cudjenje, a kraj intuitivno gledanje u metabice, zaprepascenost, te spokoj, ali onaj nemiran koji uvek ima nadgradnju svoje misljeno-emotivne sinteze koju prevazilazi. Mozda jeste misljeno ali je primarno svojstveno ekstrasensorznoj noumenologiji. Pogled u ponor van konteksta koji se retko ukazuje. Otkrovenje?  Providjenje?

Telekineze nije bilo.

 

Mislio sam samo na pogled.

 

U vatru?  
--------------------------------------------------------

Misao ljudska neka se vrati cudjenju praiskonskom, kada smo gledali u nebo kao ostvarenje naseg sna, kada su zvezde bile tu da pokazu svojim rasporedom puteve upravljanja, kada smo jos uvek bili ljudi...

 

Stvarno je cudno da homologikus na prvi pogled antropocentrican, ispoljava u iznverziji svu nemoc usled "prokazenja" prirode, rusenja mita u supstanciji...

 

A covek, onaj koji je gledao u bice, van proglasa o moci razuma, bio je u primordijalnoj osetilnosti, uterusu sveta, utisnut u stabilnosti razlucenog cudjenja sled spoljasnjeg. Iako zagledan u zvezde, iako sklon padu...ipak u moci snaznog duhovnog pocetka. Da li nas to sam rasap svesti pre vodi prirodnom ljudskom od resenja raskrivanja prirode...pitam se?

 

Jedno je izvesno, detinjstvo je jedino filozofsko, a starost poznanja spoljnjeg sveta samo balast koji se zalud proglasava mudroscu. Eh moji..eh nasi Grci...ocemo li ikada biti tako zacudjeni, jedini pravi filozofi?  Masem za povratak unazad.

 

Masem za ProPast, za razbijanje resetke sveta koji trpi nezasluzeno "sveznanje". 

 

 

Vracam ti se zavicaju moj...da gledam kao kad sam prvi put gledao, da stvari vratim iskonskoj tajni...

Edited by Kosmarac2, 02 March 2013 - 20:41.

[highlanderka]

Znam da mi nije mesto na ovoj temi, ali ipak, ipak......rasplakali ste me gornjim tekstom, toliko je.....lep.

Lepa je vasha mladost (rekla bih), lepa je vasha zapitanost i lepa vam je dusha, pishite josh, da mi lepo pocne dan.

[Kosmarac2]

Hvala Highlanderka. To su eseji nastali ranije, iz moje jos neobjavljene knjige. Sa onim esejima na topicu Parrhesia imate ih skoro sve bitne.

Veliki pozdrav i pisite ako mozete.

[highlanderka]

Kako da nadjem topc "Parrhesia"?

......

Jednom sam "gledala u bice", jednom sam bila Jedno i Sve, imala sam 16 godina i zavrshila sam svog prvog Hesea, "Demijana". 

Edited by highlanderka, 03 March 2013 - 20:46.

[Kosmarac2]

Hej, ukucaj parrhesia b92 i gugl izbacuje.

I ja sam mlad citao Stepskog vuka, desetak puta sigurno. Eto. Veliki pozdrav.

[Jože Kuralt]

.

Edited by Jože Kuralt, 28 June 2013 - 08:10.