553 replies to this topic

[angelia]

Nesto razmisljam citajuci ovu raspravu o klavirima, kako se olako na Balkanu poteze to pitanje praziluka - kako razne grupe/generacije jedni druge proglasavaju za pokondirene tikve.

 

Bila je neka burzoazija koja je sebe smatrala elitom, i rezultatom generacija uzgoja.

Onda dodje neka nova burzoazija koja smatra sebe nekom elitom, izgradjenom kroz neke ideale.

 

Mnogo elite, stare pare, nove pare, politicka, akademska elita... i svi su posledica nekih generacija, i gledaju na "neke druge" sa visine jer nisu imali dobru mamu i tatu.

 

Eto, znam da je malo off, ali ja sam to danas radila - razmisljala o elitizmu.

[Kinik]

...

 

 

 

...

[vilhelmina]

Poznato mi je da Svedjani masovno poklanjaju pianina, cak i povremeno prelistam na netu "bortskankes" i ceznem za pojedinim primercima, a pojedini i stignu do mene odredjenim kanalima . Narocito su kvalitetni "Nystrom" i "Berglinger Harljunga".

 

Sto se tice digitalnih, po mom iskustvu "Casio" je razvio najbolju dirku, tj. osecaj pod prstima je najslicniji sviranju na akusticnom klaviru. Digitalni klaviri imaju puno prednosti nad pianinima - sve ste ih naveli. U jednoj stvari ste u zabludi (mozda vam je prodavac tako ispricao). Zvuk na njima ne nastaje na isti nacin kao kod akusticnih, jer bi onda morali imati zice - a nemaju.

 

I ja sam svojevremeno, prilikom selidbe, poklonila jednog Nyströma. Prethodno sam ga platila 50 evra na jednom otpadu, plus 300 evra za prevoz i nosenje. Kad sam se iseljavala, trebalo je da platim jos 300 da bih ga vratila odakle je dosao, pa sam bila presrecna kad je novi stanar pristao da ga zadrzi. Inace, zanimljivo je da je s otpada stigao prilicno nastimovan i za te tri godine koliko so ga imali, nista se nije promenilo. Daleko od toga da je bio savrsen, ali podnosljiv u svakom slucaju.

Sto se tice toga kako nastaje zvuk na elektricnom klaviru, nisam imala namere da objasnjavam, jer nisam imala ni pojma (eto sad znam, hvala). Htedoh samo Highlenderki da kazem da reaguje na jacinu udara na isti nacin kao i akusticni. U nosenje i rasprave s komsijama se razumem, u ostalo jok. Ja sam u celoj prici samo mama vec odavno odraslog deteta, verni slusalac i podrska. Prethodni klavir sam kupovala ja, a ovaj Casio profesionalac licno, tako da prodavac nije mogao nista da podvali.

[Kinik]

...

 

... 

 

 

Tako ti je ovde bilo oduvek.

 

Dosli sa sela pa se naselili u varosima, pa se samoproglasili za 'elitu'.

Tako i za vreme kn. Milosa, i posle 1878, i posle Balkanskih ratova, i WW I, i WW II i ovih Ex_Yu ratova.

 

I mnogi pretenduju da su elita i da su peta generacije necega.

Mislim peta generacija sviraca u 'vrulicu / tamburicu' nikako ne moze biti 'muzicka obrazovanost'.

To je samo tzv. 'narodno stvaralasto'.

 

Zna se sta je muzicko obrazovanje.

Klasika.

 

Btw, posle WW II ambari u selima u okolini Bgd. bili su puni pijanina 'klavira', kupovanih za vreme rata dzakce brasna i kanticu masti.

Mozda je neko uspeo da sacuva taj instrument, pa se danas smatra za 'elitu'?

 

Interesantno mi je nesto drugo - niko da se pohvali 'petom generacijom chobana'?

A po meni je to mnogo bolje, nego 'elitna vrulica & tamburica'.

 

Izem ti taj 'elitizam' koji se ogledao u posedovanju 'šemizeta'.

 

...

[highlanderka]

Elite uzurpiraju istoriju, najčešće, i čovečanstvo nije videlo mnogo dobra od vladavine elita.

Ideje su te koje menjaju istoriju i svet. 

Teško da će pet generacija čobana iznedriti ideju koja će promeniti svet, da to mogu, prestali bi da cuvaju ovce već u drugom kolenu.

[Kinik]

...

 

 

Zato ce 'tamburasi' sigurno izmeniti istoriju sveta ... a i kafana!

 

...

[cyberwor/L/d]

 

...

 

Interesantno mi je nesto drugo - niko da se pohvali 'petom generacijom chobana'?

A po meni je to mnogo bolje, nego 'elitna vrulica & tamburica'.

 

Izem ti taj 'elitizam' koji se ogledao u posedovanju 'šemizeta'.

 

...

 

 

To je izgleda nemoguce.

 

Citala sam svojevremeno (ovde na forumu) da svet pripada onima koji su cuvali ovce. Znaci, napustili pasnjake. Otisli dalje. 

Sudeci po toj ozlojedjenoj tvrdnji, malogradjanstinu je moguce prenositi i do pete generacije a cuvanje ovaca ne bas. Sto je veliki kompliment za chobane jer svedoci o ozbiljno ulozenom naporu onih koji imaju nesto u sebi. Meanwhile, ozbiljno ulozenim naporom onih koji imaju samo na sebi - a u zelji da se dopadnu- malogradjanstina se prenosi s generacije na generaciju (sa sve uglancanim 'šemizetima'). 

 

Ko je propustio priliku da 28. decembra provede deo dana u CZKD-u, ima novu priliku 11.januara na Kolarcu – predstava Filosofija palanke. Ciklus Rizik.

[cyberwor/L/d]

U pitanju je "sqare piano" (eng) ili tafelklavier (nem), kao sto rece Kinik. Spinet je nesto drugo- vrsta harpsikorda. Sqare je nastao kao surogat koncertnog klavira krajem XVIII v. i doziveo je veliku ekspanziju u kucnoj upotrebi jer je zauzimao manje mesta i bio jeftiniji. Krajem XIX v. je potpuno istisnut iz upotrebe, a njegovo mesto je zauzeo pianino. Becka ili engleska mehanika se odnose samo na koncertne kllavire - sqare piano je imao sopstveni, sasvim drugaciji mehanizam (kao sto ga ima i pianino) jer su mu zice postavljene poprecno. 

 

Biljka nije moja - kao ni klavir sa slike, a proizveden je u Lajpcigu od renomiranog proizvodjaca "J.G. Irmler" oko 1860te i ici ce na licitaciju. Bio sam pozvan da kao klavirstimer     procenim njegovu trzisnu vrednost. Prema danasnjim izvodjackim zahtevima kao instrument je neupotrebljiv, kao i ti stari klaviri sa beckom mehanikom koji se nude za 300-400 evra. Sa eng. mehanikom je cena polovnog od cca. 2000e pa navise - zavisno od stanja. 

 

I generalno ste u pravu sto se tice klavirstimera u Srbalja   to je uostalom i razlog zasto sam jos od srednjoskolskih dana poceo da se interesujem za taj zanat  - da bih mogao sam da odrzavam svoj instrument.

Prvi stimer koji nam je dosao u kucu popio je skoro litar viskija - kad je zavrsio posao i sam je priznao da ne zvuci sve bas najcistije, ali je krivicu prebacio na pijanino jer je ruske proizvodnje.     

Jednom prilikom, dok sam jos bio "mlad stimer" saradjivao sam sa starijim kolegom u nadi da nesto nauciti od njega. Dok smo bili zajedno na terenu - gledajuci me kako radim objasnio mi je da ne moram toliko precizno da postavljam tonove, je ce za 2-3 nedelje to ionako da malo "pobegnu", a vecina ljudi uostalom i ne cuje takve nijanse 

Drugog jednog kolegu sam priupitao zbog cega naplacuje 90e posao od 2 sata (koliko u proseku traje stimovanje), toliko placen radni sat nemaju ni hirurzi, mozda cak ni na zapadu. Kaze on - retko ima posla, pa kad ga dobije - bar da posteno naplati 

Smesni su i ovi stimeri-preprodavci klavira sa oglasa, koji nude pianina sa metalnom konstrukcijom i engleskom mehanikom. Naime, metalni okvir za zice (naspram drvenog) je standard vec jedno 150 godina, pa mi to izgleda kao kad bi neko napisao da prodaje auto koji ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem, a engleska/becka mehanika uposte ne postoji kod pianina, vec samo kod koncertnih... ali, to valjda zvuci modernoi... sta zna narod.

 

I tako,primera ima jos, ali da ne davim previse...  sad sam omatoreo i vise me nista ne cudi. Pozdrav.

 

Diskretan sarm nepatvorenog Znanja. Veoma elegantno. Hats off! 

[highlanderka]

To je izgleda nemoguce.

 

Citala sam svojevremeno (ovde na forumu) da svet pripada onima koji su cuvali ovce. Znaci, napustili pasnjake. Otisli dalje. 

Sudeci po toj ozlojedjenoj tvrdnji, malogradjanstinu je moguce prenositi i do pete generacije a cuvanje ovaca ne bas. Sto je veliki kompliment za chobane jer svedoci o ozbiljno ulozenom naporu onih koji imaju nesto u sebi. Meanwhile, ozbiljno ulozenim naporom onih koji imaju samo na sebi - a u zelji da se dopadnu- malogradjanstina se prenosi s generacije na generaciju (sa sve uglancanim 'šemizetima'). 

 

Ko je propustio priliku da 28. decembra provede deo dana u CZKD-u, ima novu priliku 11.januara na Kolarcu – predstava Filosofija palanke. Ciklus Rizik.

Moram da vam verujem na reč, biće da se u gentiku malogradjanštine razumete bolje od mene. I u to šta ko ima na i u sebi - manir svetski a tako naš.

[Mama_mia]

U pitanju je "sqare piano"

 

sto ne rece odmah sta je u pitanju

 

 

 

a ne da pomislim da je cembalo koje ces da iseckas u drvca za vatru

 

 

 

edit/ i ja razmisljala danas sta cu sa mojim pianinom...pa citam postove, rekoh, neka ga...

Edited by Mama_mia, 06 January 2016 - 15:06.

[cyberwor/L/d]

Moram da vam verujem na reč, biće da se u gentiku malogradjanštine razumete bolje od mene. I u to šta ko ima na i u sebi - manir svetski a tako naš.

Ne razumem. Ni zasto morate, ni otkud vi u ovom poredjenju. Ne moram da razumem. Moranje je ionako manir koji je optional. 

[alberto.ascari]

Moranje je ionako manir koji je optional. 

 

Jedino ako nije moralno.

[angelia]

 

...

 

 

 

Tako ti je ovde bilo oduvek.

 

Dosli sa sela pa se naselili u varosima, pa se samoproglasili za 'elitu'.

Tako i za vreme kn. Milosa, i posle 1878, i posle Balkanskih ratova, i WW I, i WW II i ovih Ex_Yu ratova.

 

I mnogi pretenduju da su elita i da su peta generacije necega.

Mislim peta generacija sviraca u 'vrulicu / tamburicu' nikako ne moze biti 'muzicka obrazovanost'.

To je samo tzv. 'narodno stvaralasto'.

 

 

...

 

Ja volim prve generacije bilo cega, one mi daju nadu u napredak.

Uopste nije bitno da li su prva generacija zato sto ambiciozno grizu ili su odlucili da nece biti peta generacija neceg drugog.

 

Nisam ja taj fenomen potegla samo zbog umisljenih elita, nego i zbog umisljenih balkanskih elita. 

Nema tako nesto kao sto su elita na balkanu, svi su manje vise cobani, samo je pitanje koliko su se potrudili da se obrazuju uz ovce. Tu elitu koju zamisljaju, neku aristokratiju i burzoaziju, nije u stvari nikad ni postojala, Srbija je skoro uvek bila feudalna. Kakva peta generacija bilo cega? Pa ne moras ni 3 generacije da ides da se ne nadje neki cobanin.

 

Ali nije problem u cobanima, cobani radno vrse svoj posao, nego u onima sto ih brisu iz porodicnog stabla.

 

Uglavnom, kao i obicno, culi da postoji burzoazija, i aristokratija, i po starom obicaju umislila da su deo sveta - i tako zadnjih 200 godina.

[cmix909]

... Prvi stimer koji nam je dosao u kucu popio je skoro litar viskija - kad je zavrsio posao i sam je priznao da ne zvuci sve bas najcistije, ali je krivicu prebacio na pijanino jer je ruske proizvodnje...    

I tako,primera ima jos, ali da ne davim previse... 

 

Nema veze, ja cu... utoliko vise sto sam, ako se ne varam, negde vec pomenuo pricu koja sledi a koju je objavila Politika. Ovog puta evo (skoro) celog teksta.

Vreme radnje: 11. mart 2011

Mesto: Cukuba (prefektura Ibaraki, koja se na severu granici s prefekturom Fukusima)

 

Spoiler

Било је језиво, стално се тресе

Стална сарадница рубрике "Мој живот у иностранству" Весна Белушевић, описује како је са породицом у јапанском граду Цукуба доживела разорни земљотрес

Мислили смо да ће петак, 11.март, бити као и сваки други дан у нашем у животу. Заправо, сви смо били весели и опуштени јер смо претходног дана добили резултате пријемног испита нашег сина Дејана. После дуге и напорне припреме, Дејан је положио пријемни у доброј државној школи и свима нам је лакнуло.

Око 14 часова смо сви били у стану. Наш стан се налази на последњем, петом спрату зграде, а сам стан је дуплекс, на два спрата. Дејан је отишао да се нађе са другом, мој супруг Радоје је спремао папире за посао, а ја сам почела да се припремам за часове. У 15 сати су ми почињали послеподневни часови са ђацима. Отишла сам на спрат, у Дејанову собу да узмем књиге кад је почело да се дрма...

Већ двадесет година живимо у Јапану. Земљотреси су чести и сви смо се на све већ навикли. Само се укочимо кад земљотрес крене, и знамо да се обично после тридесетак секунди смири. Некад траје дуже, некад краће, али никад дуже од минут.

У 14:46 је почело да се мрда. У почетку је било врло слабо, није било потмулог звука који често претходи земљотресу па сам помислила да је земљотрес негде далеко. Наставила сам са послом, али дрмање није престајало, већ се захуктавало.

Тад сам схватила да је у питању нешто несвакидашње. Затворила сам довод гаса у купатилу, за сваки случај, мада је то овде у Јапану подешено тако да се аутоматски искључује чим почне дрмање.

Хтела сам да се вратим у Дејанову собу да придржим полице са књигама (срећом да нисам јер се како ће се испоставити све срушило и стакло разбило у парампарчад), али нисам могла. Толико се тресло да нисам могла да се покренем!

Да бих се смирила, почела сам да бројим у себи. Мислила сам сваки трен да ће успорити. Међутим, било је све јаче и јаче. Ствари по стану су почеле да падају, а ја сам бројала у себи. Избројала сам до 120 и одустала. Мислила сам да је то крај.

Била сам срећна да нам ћерке нису више у Јапану и молила сам се да је Дејан негде на улици. Док се још тресло покушла сам да га назовем, али линије нису радиле, све је било мртво. После четири-пет минута почело је да се смирује. Супруг и ја смо кренули да видимо какво је стање: Стан је био у хаосу.

Намештај срушен, ствари разбацане, стакло поразбијано, саксије са цвећем поразбијане и земља помешана са срчом која је била по целом стану. На сву срећу нисмо били повређени.

Нисмо знали одакле да кренемо, шта пре да радимо. Врата смо срећом могли да отворимо. Погледала сам преко терасе: Све је деловало мирно, никог није било на улици. Почели смо да купимо веће ствари и да склањамо стакло, кад се Дејан вратио са другом сав уплахирен, али неповређен. Све остало је било неважно.

Мој супруг Радоје је све време био хладан и радио је посао мирно и само се нервирао што је негде затурио наочаре. Ја сам почела да износим неке ствари напоље (документа, вреће за спавање, топлију одећу) и да их стављам то у кола.

Телефони нису радили, гас је стао, али смо имали струју. Јапанска телевизија није радила око сат. Могли смо да гледамо ВВС и СNN. Чули смо да је епицентар у мору близу префектуре Мијаги, најближе граду Сендаи. То није тако далеко од нас, на око 250 километара, мање у правој линији.

Врло брзо су почели нови удари. Најјачи је био у префектури Ибараки, где се налази град Цукуба где живимо. Почела су све учесталија дрмања. Дејан и ја смо одлучили да идемо напоље, Радоје није хтео. Остао је у стану да чисти стакло.

Испред зграде су нас дочекале комшије. Сви су деловали смирено, били су врло учтиви и сви су мирно чекали да стигне нова информација. Родитељи су ишли по децу у школу, људи су се враћали са посла. Дејан и ја смо се прошетали по граду.

Није било струје, семафори нису радили и по целом граду су формиране дугачке колоне аутомобила. Све радње су биле затворене, видели смо на неким местима срушене делове плафона. Цукуба је нов град и зграде у зидане по прописима, барем у центру где ми живимо. Све је деловало нормално, изузев што је било много људи по улицама. Није било никакве панике, гужве нити нереда.

Око пола шест сам се са сином вратила у стан. Радоје је спремао и још тражио наочаре. Наставили смо да сређујемо крш у стану, кад је у десет до шест неко почео да куца на врата.

Мислила сам да је неко од комшија, кад оно - испред мене стоји дотеран господин. У очи ми је запала његова металик кравата на тачке и фарбана коса. Док сам ја тако полусвесно буљила у његову кравату, он се поклонио и извинио што касни двадесет минута.

Тек тада сам се сетила да смо имали заказано са штимером за клавир! Отварила сам широм врата да му покажем да није баш најбоље време за штимовање клавира, а он је поскочио кад је видео да је клавир био померан око пола метра од зида, и одмах је кренуо да га врати на место.

Објаснила сам му да изузетно ценим његов професионализам и пожртвованост раду, али да ћемо оставити штимовање за мирнији дан.

Ова нас је епизода веома орасположила.

Ми смо били међу десет посто срећника који су имали струју, воду и гас, па чак и интернет...

 

 

... ovde u Svedskoj su cene iste. Uz tu razliku sto i pianina ima koliko vam dusa zeli i oni obicno ne kostaju nista, vec se poklanjaju, samo da ga neko odnese iz kuce...

Zato su poslednjih godina ovde veoma popularni elektricni klaviri...

 

Nije prvi put da se zrtvuju bitni aspekti kvaliteta pa i dobar izgled u ime minijaturizacije i perifernih novotarija.

 

Spoiler

Svima je blizak primer televizora: prelazak sa katodne cevi na 'plazmu' i jos veci – sto se tice vernosti boja (i kontrasta) – pad na LCD. Sada se u milionima komada prodaju LED aparati koji uopste ne postoje, a pojavise se i neki modeli sa sumanutim rezolucijama, pa i zakrivljeni koji su se, premda pljosnati, po efektivnoj debljini približili onim starim. Dizajn je nestao – ne zna se da li je gore kad je stvar ukljucena ili kad nije.

 

 RCA CT-100.png   289.37KB   3 downloads

 

Ili primer dvogleda gde su, u visokoj klasi, a na cudjenje samih proizvodjaca, modele s Porro prizmama gotovo totalno istisnuli oni s krovnim prizmama, mada su i ruzni i daleko skuplji. Itd.

Edited by cmix909, 06 January 2016 - 21:30.